Da li je zmija slagala?!

[dragisa]

Prekrsena je zapovest o postu, a kao disciplinsku meru covek je dobio smrt.

 

nije to nikakva disciplinska mera

[Ђорђе Р]

Наравно да је змија слагала. Ева је поверовала змији, а не Богу. Оно што ти се учини да није лаж, на први поглед, испадне на крају лаж. Лаж није очигледа, може се рећи да је то управо најгора лаж, која је обучена у рухо истине. Змија зна планове Бога, а то је да људе обожи, али нуди пречицу, погрешан пут до циља. Нуди пут непослушања Богу, сумњу у Божију доброту, и то представља као пут до обожења. А Бог је имао план да доведе човека у славу Божију. Змија није променила Божији план, него се уградила у њега. Дакле оставила нам је поуку да непослушање Богу води у смрт.

 

Суштина је да змија смишља лаж која на први поглед делује као истина. И да је зато и преварила Еву. Да јој је рекла огољену лаж, Ева не би никада насела, нити би успела наговорити Адама.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Zanimljivo mi je to sto neko rece nisu oni postali smrtni sto su okusili plod sa drveta poznanja dobra i zla,nego zato sto im je posle toga bio zabranjen pristup drvetu Zivota.

Svidja mi se to jer i ja mislim da je za coveka pretezak teret poznanje dobra i zla a kamoli jos da takvi i dalje jedemo od drveta Zivota tj. od drveta vecnosti.

Velika je ljubav Hristova sto nas je Svojom Zrtvom vratio drvetu Zivota tj. sta vise uvodi nas sad vec pokajane u svu Njegovu slavu u samo Carstvo Bozje. Ta LJUBAV nikad nece proci niti ce utihnuti jer je jaca od svake sledece prevare ili lazi bilo kakve zmije.

Radujem se Carstvu Bozjem !

[Тања1]

nije to nikakva disciplinska mera

 

Објасните зашто није дисциплинска мера?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Објасните зашто није дисциплинска мера?

Zato sto kad dobijes disciplinsku meru nastavis zivot i dalje a oni su dobili smrtnu kaznu jer im je zabranjeno da uzimaju takvi sa drveta Zivota(vecnosti).

Oprosti smrt pad i nistavilo nije disciplinska mera nego zasluzena kazna.

Spas nisu mogli Adam i Eva da nadju samo u sebi vec je sam Hristos dosao i primio greh na Sebe, dakle nije bilo mogucnosti da se covek popravi disciplinskom merom sam, vec je morao Бог да ѕртвује Сина Свог.

[Гром]

Заповест ако се изврши онда је човек послушан и има право приступа дрвету живота. Непослушност онемогућава приступ дрвету живота и води у смрт. Дакле змија је слагала јер је рекла: нећете ви умрети. непослишност је зло а послушност добро, тако су научили разлику између добра и зла јер су непослушношћу упознали зло. Када човек кроз Исуса Христа поново постане послушан Богу он поново добија приступ дрвету жувота. Значи покајањем се стиче вечни живот. Јер покајање није вечно кајање већ дело послушности. покајање је чин којим човек неопозиво стаје на страну добра. постаје послушан и чини оно што је Христос говорио. Такав човек се наслађује рајским плодовима још за живота у телу. И кад некоме прича о томе сви га сматрају лудим.  Св. Јован Златоусти је ово што пишем мало боље објаснио у једној од својих беседа на шестоднев.

[Vockica]

Slusala sam jednom prilikom Episkopa Danila Krstica, i on je bas govorio o ovome. Dakle zmija nije slagala coveka, covek je i bio predodredjen da se obozi i da postane slican Bogu, ali ne po sustini, nego po blagodati. Samo to bi se desilo tek kad Bog to odluci, odnosno ako do tad covek ostane poslusan. Zmija, odnosno djavo je prevario coveka tako sto ga je ubedio da kusa plod i samim tim odpadne od poslusnosti. Ovde je jako bitno naglasiti, da covek jos nije bio spreman da kusa plod, bio je jos mlad(Adam i Eva su bili negde tinejdzerskog uzrasta, isto po recima Ep. Krstica). A svakako bi jednog dana, da su ostali poslusni kusali i sa drveta dobra i zla i sa drveta ziivota.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Slusala sam jednom prilikom Episkopa Danila Krstica, i on je bas govorio o ovome. Dakle zmija nije slagala coveka, covek je i bio predodredjen da se obozi i da postane slican Bogu, ali ne po sustini, nego po blagodati. Samo to bi se desilo tek kad Bog to odluci, odnosno ako do tad covek ostane poslusan. Zmija, odnosno djavo je prevario coveka tako sto ga je ubedio da kusa plod i samim tim odpadne od poslusnosti. Ovde je jako bitno naglasiti, da covek jos nije bio spreman da kusa plod, bio je jos mlad(Adam i Eva su bili negde tinejdzerskog uzrasta, isto po recima Ep. Krstica). A svakako bi jednog dana, da su ostali poslusni kusali i sa drveta dobra i zla i sa drveta ziivota.

Ако те не мрѕи где би о томе могао више да проћитам?

Потпуно ми је засада несхватљиво да може човек вечно да понесе терет познања добра и зла и какву корист би човек од тога имао ако већ има у Дрвету живота само познање доброга.

[Тања1]

Zato sto kad dobijes disciplinsku meru nastavis zivot i dalje a oni su dobili smrtnu kaznu jer im je zabranjeno da uzimaju takvi sa drveta Zivota(vecnosti).

Oprosti smrt pad i nistavilo nije disciplinska mera nego zasluzena kazna.

Spas nisu mogli Adam i Eva da nadju samo u sebi vec je sam Hristos dosao i primio greh na Sebe, dakle nije bilo mogucnosti da se covek popravi disciplinskom merom sam, vec je morao Бог да ѕртвује Сина Свог.

 

Потпуно се слажем, дисциплинска мера означава да се живи водимо правилима која важе. Само нешто сам мислила може ли се направити разлика нпр спољна дисциплинска мера, тј где  послушност и ред  су резултат нечије моћи и контроле, и унутрашње самодисциплине, тј где се је спремно да се прилагодимо правилима или себи, или Божијим правилима, јер ову где наставиш живот даље добијеш од човека, а можеш добити и смртну - онда није дисциплинска мера. Шта ви мислите о овој самодисциплинској мери? Нисмо ли казнили сами себе?

[Ђорђе Р]

Смрт није ни дисциплинска мера, ни казна. Смрт је природно својство творевине. Само је Бог бесмртан.

 

Човек као творевина не може да буде бесмртан без Бога. Бог је рекао да ће човек умрети ако се окрене од Бога, ако не жели да га воли, ако не жели да га слуша, ако не жели да буде у његовој близини.

 

Шта је донело кушање плода са дрвета зла? Довело је до тога да човек није више могао да поднесе Божије присуство, и почео је да се скрива од њега. Зна да је згрешио, и скрива се. Као мало дете што се скрива. Или нека животињица када зна да је урадило нешто што није смело. Дакле прво се човек уклања од Бога, одбацује Бога. Бог га зове, зна шта је било, и очекује од човека исказ покајања. Човек није био спреман на покајање, него кривицу пребацује на жену, а она на змију. Не зна човек за одговорност, не зна да прихвати сазнање да је погрешио, да се покаје. И Бог би га одмах примио у наручје, и све би било у реду, могао би да настави живот вечни. Човек није знао за покајање, није знао да покајање враћа човека у Божије наручје.

[Vockica]

Ако те не мрѕи где би о томе могао више да проћитам?

Потпуно ми је засада несхватљиво да може човек вечно да понесе терет познања добра и зла и какву корист би човек од тога имао ако већ има у Дрвету живота само познање доброга.

Evo imate ovde predavanje od Episkopa Krstica, 9delova od po 10min, pa na nekom od njih spominje i covekovo obozenje: 

 

Ali nema tu nista ne shvatljivo, gresan covek ne moze da podnese, ali savrsen covek koji obitava u blagodati Bozijoj moze da podnese. E sad se tu stvara dosta pitanja, da li andjeli imaju to poznanje, i kada je to poznanje nastalo, verovatno padom Lucifera? Da li je to bukvalno plod sa nekog rajskog drveta, ili je to svest stecena iz nekog iskustva, koja je slikovito opisana kao plod drveta? 

[Ђорђе Р]

Шта је зло? Зло је противити се Богу. Истеривати своју правду, а не Божију.

 

Човек је пре супростављања Богу знао само за добро. Како је сазнао за зло? Није у плоду било зло. Зло је било кршење Божије воље, истеривање своје личне воље. Човек је себе прогласио за Бога, рекао је у срцу своме, шта зна Бог, знам ја и сам, не треба ми Бог. То је рекао својим чином непослушношћу, неверовањем Богу, него веровањем змији.

 

Човек је сазнао за зло тиме што је учинио зло. То је та спознаја добра и зла. А зло је проузроковало одбацивање Бога. Одбацивање Бога води у смрт, претвара човека у природу, а природа је смртна, пропадљива. Бог је као вечно Сунце обухватао Адама и Еву, и због Његовог присуства природа, пропадљивост човека, није могла да дође до изражаја.

 

Бог је само Адаму рекао стање ствари, ако ме не слушаш, не можеш бити самном, не можеш бити у мом друштву, не можеш имати јединство самном, не можеш обитавати у мојој бесмртности.

[Vockica]

 

Шта је донело кушање плода са дрвета зла? Довело је до тога да човек није више могао да поднесе Божије присуство, и почео је да се скрива од њега. Зна да је згрешио, и скрива се. Као мало дете што се скрива. 

Pa nije samo donelo strah od kazne, mada strah se jeste pojavio kao posledica poznanja zla, donelo je i svest da su goli, da je to sramotno, donelo je stid i to stid zato sto su goli od samog Boga koji ih je kao takve stvorio(nepoverenje). Znaci oni su zaista kusanjem ploda dobili neko saznanje, ali su bili nespremni za njega. Mi ne znamo cega su jos oni bili svesni, pored toga sto su znali da su goli.  

 

[Тања1]

Смрт није ни дисциплинска мера, ни казна. Смрт је природно својство творевине. Само је Бог бесмртан.

 

Човек као творевина не може да буде бесмртан без Бога. Бог је рекао да ће човек умрети ако се окрене од Бога, ако не жели да га воли, ако не жели да га слуша, ако не жели да буде у његовој близини.

 

Шта је донело кушање плода са дрвета зла? Довело је до тога да човек није више могао да поднесе Божије присуство, и почео је да се скрива од њега. Зна да је згрешио, и скрива се. Као мало дете што се скрива. Или нека животињица када зна да је урадило нешто што није смело. Дакле прво се човек уклања од Бога, одбацује Бога. Бог га зове, зна шта је било, и очекује од човека исказ покајања. Човек није био спреман на покајање, него кривицу пребацује на жену, а она на змију. Не зна човек за одговорност, не зна да прихвати сазнање да је погрешио, да се покаје. И Бог би га одмах примио у наручје, и све би било у реду, могао би да настави живот вечни. Човек није знао за покајање, није знао да покајање враћа човека у Божије наручје.

 

Добро, није, то знамо, мислим да ни @Драгана Милошевић није тако мислила, већ каже Prekrsena je zapovest o postu, а кад се прекрши заповест подразумева да се окренуло од Бога.

 

Значи били су позвани на стање савршенства по лику Божијем, изгубили су га падом у грех и поново добили у Христу. Ако је смрт природно својство творевине, подобије је плод слободе. Значи слободно и свесно су се искључили, потом обожили у Христу. Подобије је плод слободе или воље, отуда моје питање о самодисциплини, што наравно не мора да се веже за ову тему (више за неку друштвену)- и овим не мислим повремено треба бити хришћанин, већ је превише тема где људи никако да се спусте на земљу.

[Odahviing]

Jedno pitanje sada da se nađete u istoj situaciji kao, a da znate unapred šta vas čeka ako pojedete šta dobijate, šta gubite, da li bi pojeli?