Živim li sada?

[keka]

Pronađite lepotu u svakodnevnim poslovima i budite zahvalni za svaki uzdah i pokret koji načinite, jer je taj trenutak neponovljiv.

 

[keka]

"Zar može čovjek tako potpuno uspavati svoju savjest? Zar može prekinuti misao, kao konac, i zabraniti sebi razmišljanje o posljedicama, ne želeći da zna za njih? Eto, izgleda da može. Nagon nas brani potpunim zaboravom, da bi nas spasao od mučenja zbog odgovornosti.
Ako je tako, a drugog objašnjenja nema, onda je čovjek prilično prljav stvor, čak i kad nije svjestan svojih postupaka. Jer, neće da ih bude svjestan!"

(Tvrđava)

[Гром]

Свака част! Одличан текст.

Само ако смем да нешто мало допуним.

Разлика између индивидуе и личности. Хоћу да кажем да је можда бољи термин да добијамо здраву личност.

Била сам на предавању о. Александра Ђаковца и сликовито је објаснио разлику између индивидуе и личности.

Постоји једна лепа танка књига зове се "Од маске до личности", он је препоручио.

Дао је рецимо за пример индивидуе човека који се поистовећује са својим аутом, кућом и слично. А појам личности је везан за љубав без обзира да ли је неко леп или ружан, волимо га као личност.  

Извињавам се што сам упала.

Филозофске форе, Индивидуа или Личност. Све што стварно треба је развити се у братској љубави према ближњима. А да ли ћемо постати индивидуе или личности сасвим је неважно. То интелектуалци воле да се праве паметни!

[Гром]

Ljudi su skloni tome da veći deo vremena posvete razmišljanju o prošlosti i budućnosti, umesto da uživaju u momentu sadašnjosti. Prošlost je nešto što ne možemo da promenimo, što je već zapečaćeno. Jedino što možemo je da promenimo naš odnos prema prošlosti. S druge strane, razmišljanje o budućnosti je problematično, čak i uzaludno, jer bez obzira na to koliko se trudimo da ubedimo sebe u suprotno, mi ne možemo da kontrolišemo pravac u kom će se stvari odvijati. Možemo praviti pretpostavke, ali univerzum ima svoj plan na koji teško možemo uticati.

iti ovde i sada, znači uživati u momentu koji je nepovratan. Pronađite lepotu u svakodnevnim poslovima i budite zahvalni za svaki uzdah i pokret koji načinite, jer je taj trenutak neponovljiv.

 

Ми можемо да утичемо и на прошлост и на будућност. А тај утицај остварујемо управо у садашњем тренутку. Мисли, доживљаји, осећања, су део садашњег тренутка а њима утичемо и на прошлост и на будућност. Ми смо божанска бића, и све нам је могуће у мери у којој познајемо божји закон и у мери којој знамо да се њиме користимо. Ево примера; ако променимо начин на који доживљавамо ствари променићемо и доживљај прошлости, самим тим прошлост више није иста за нас, Јер и док размишљамо о прошлости ми стварамо будућност, Осећања које долазе са промењеним доживљајем прошлости стварају другачију будућност а све се то одиграва у садашњости. Тј. прошлост је део садашњости као што је и будућност део садашњости. А и садашњост је тренутак који траје вечно. Тако кратак а тако дуг.

[Tumaralo.]

Ми можемо да утичемо и на прошлост и на будућност. А тај утицај остварујемо управо у садашњем тренутку. Мисли, доживљаји, осећања, су део садашњег тренутка а њима утичемо и на прошлост и на будућност. Ми смо божанска бића, и све нам је могуће у мери у којој познајемо божји закон и у мери којој знамо да се њиме користимо. Ево примера; ако променимо начин на који доживљавамо ствари променићемо и доживљај прошлости, самим тим прошлост више није иста за нас, Јер и док размишљамо о прошлости ми стварамо будућност, Осећања које долазе са промењеним доживљајем прошлости стварају другачију будућност а све се то одиграва у садашњости. Тј. прошлост је део садашњости као што је и будућност део садашњости. А и садашњост је тренутак који траје вечно. Тако кратак а тако дуг.

Kako da promenim misli koje samo naviru i naviru?....ja  ne mogu svojom voljom da zaustavim dotok misli kao sto mogu da stisnem saku na primer. Ili da zaustavim razmisljanje na jedno vreme kao sto mogu da zaustavim disanje. Ne mogu ni da biram svoje misli. Mogu samo da skrecem paznju na neki drugi sadrzaj npr film, muziku ili knjigu koju izaberem ali cim prestanem time da se bavim stare misli opet naviru i ne daju mi mira.

[Тања1]

.smesko. Како време брзо пролази ( не и веома брзо) тренутно живим данас од сутра.

[Тања1]

.smesko. Какво вам је то питање живим ли сада? него када? Ако имате времена и за овакве теме, онда вам је свет отишао у... озбиљну књигу.

 

Нема ни места ни времена за филозофирање.

[Гром]

Kako da promenim misli koje samo naviru i naviru?....ja  ne mogu svojom voljom da zaustavim dotok misli kao sto mogu da stisnem saku na primer. Ili da zaustavim razmisljanje na jedno vreme kao sto mogu da zaustavim disanje. Ne mogu ni da biram svoje misli. Mogu samo da skrecem paznju na neki drugi sadrzaj npr film, muziku ili knjigu koju izaberem ali cim prestanem time da se bavim stare misli opet naviru i ne daju mi mira.

Могу се променити мисли! Мисли живе од наше пажње а извор су им наша уверења и искуства. Уверења и искуства чине нашу истину. Дакле истина је извор свих мисли. А ми нашу истину обликујемо нашим делима која од своје воље чинимо. Јер наш ум увек подржава оно шта ми од своје воље чинимо обликујући тако нашу истину. Зато Св. Ап. Павле говори да је вера без дела мртва. јер сама вера нема снагу да промени нашу истину, већ је потребна и подршка ума. Будући да мисли живе од наше пажње, са променом истине ми почињемо да посвећујемо пажњу другачијим мислима и ове старе почињу полако да вену и нестају а нове долазе на њихово место. Пошто је промена мисли дуготрајан посао има и други систем да се оне најгоре зауставе, Можемо да на неки начин маркирамо мисли по осећањима које оне доносе, Затим пошто ум ради по навици можемо предвиђати ситуације када ће нас која мисао напасти, па је дочекати спремни с неком молитвом. Јер у уму не могу бити две мисли у исто време, па молитвом спречавамо да се мисао пробије у први план док опасност не прође. Кад ме нека лоша мисао нападне и ја је приметим, куда би она да ме одведе. окренем се Исусовој молитви и истог момента видим како се из неког унутрашњег света(пакла)селим у садашњост и почињем да примећујем свет око себе. 

[Тања1]

Могу се променити мисли! Мисли живе од наше пажње а извор су им наша уверења и искуства. Уверења и искуства чине нашу истину. Дакле истина је извор свих мисли. А ми нашу истину обликујемо нашим делима која од своје воље чинимо. Јер наш ум увек подржава оно шта ми од своје воље чинимо обликујући тако нашу истину.

 

Речи могу да промене мисли, а мисли управљају светом. Нема револуције без звучног записа.

[Tumaralo.]

Могу се променити мисли! Мисли живе од наше пажње а извор су им наша уверења и искуства. Уверења и искуства чине нашу истину. Дакле истина је извор свих мисли. А ми нашу истину обликујемо нашим делима која од своје воље чинимо. Јер наш ум увек подржава оно шта ми од своје воље чинимо обликујући тако нашу истину. Зато Св. Ап. Павле говори да је вера без дела мртва. јер сама вера нема снагу да промени нашу истину, већ је потребна и подршка ума. Будући да мисли живе од наше пажње, са променом истине ми почињемо да посвећујемо пажњу другачијим мислима и ове старе почињу полако да вену и нестају а нове долазе на њихово место. Пошто је промена мисли дуготрајан посао има и други систем да се оне најгоре зауставе, Можемо да на неки начин маркирамо мисли по осећањима које оне доносе, Затим пошто ум ради по навици можемо предвиђати ситуације када ће нас која мисао напасти, па је дочекати спремни с неком молитвом. Јер у уму не могу бити две мисли у исто време, па молитвом спречавамо да се мисао пробије у први план док опасност не прође. Кад ме нека лоша мисао нападне и ја је приметим, куда би она да ме одведе. окренем се Исусовој молитви и истог момента видим како се из неког унутрашњег света(пакла)селим у садашњост и почињем да примећујем свет око себе. 

Sta sa teskim gresima iz proslosti zbog kojih nas muci i paralizuje osecaj krivice?...da li od toga treba da bezim ili da se gorko kajem ispovedam i molim za oprost?...mislim ili cu da potisnem to (sto moze biti bezanje od odgovornosti a i kasnije moze da se provali i napravi mi jos vecu dusevnu stetu) ili da docekujem te misli i ta secanja i da se mucim tako i placem nad njima? Teska su to pitanja. Koliko ja vidim mogu samo privremeno da sprecim dotok negativnih misli preusmeravanjem paznje ali tesko da mogu da ih iskorenim. Neke rane vecno ostaju i kako zivot prolazi potencijalno sve ih je vise. Ako na proslost i buducnost gledam kao na iluzije kao da su to samo misli u sadasnjosti kao sto uci budizam, hinduizam i New Age onda jos i rizikujem sizofreniju

[Гром]

Sta sa teskim gresima iz proslosti zbog kojih nas muci i paralizuje osecaj krivice?...da li od toga treba da bezim ili da se gorko kajem ispovedam i molim za oprost?...mislim ili cu da potisnem to (sto moze biti bezanje od odgovornosti a i kasnije moze da se provali i napravi mi jos vecu dusevnu stetu) ili da docekujem te misli i ta secanja i da se mucim tako i placem nad njima? Teska su to pitanja. Koliko ja vidim mogu samo privremeno da sprecim dotok negativnih misli preusmeravanjem paznje ali tesko da mogu da ih iskorenim. Neke rane vecno ostaju i kako zivot prolazi potencijalno sve ih je vise. Ako na proslost i buducnost gledam kao na iluzije kao da su to samo misli u sadasnjosti kao sto uci budizam, hinduizam i New Age onda jos i rizikujem sizofreniju

Када човек почне да чини добро и шири братољубље, тада он у себи почиње да осећа како он више не заслужује казну због ранијих греха, јер сад је други човек, сад је на страни добра. Он осећа да сад нешто вреди, да вреди као човек и то постаје узрок његовог самопоуздања и свих нових мисли које ће се у њему појавити. Човек може до краја живота да се горко каје за зло што је учинио, ал је довољно да се покаје и да почне да чини добро и тада престаје потреба за кајањем и туговањем згог ранијих греха. Јер он више није онај стари човек који зслужује сваку осуду већ се родио један нови човек, добар човек, који заслужује да буде прослављен.Савест престаје да осуђује таквог човека и пакао му више ништа неможе кроз мисли о кривици. Надам се да увиђаш како се са променом карактера мењају и мисли.

[Tumaralo.]

Када човек почне да чини добро и шири братољубље, тада он у себи почиње да осећа како он више не заслужује казну због ранијих греха, јер сад је други човек, сад је на страни добра. Он осећа да сад нешто вреди, да вреди као човек и то постаје узрок његовог самопоуздања и свих нових мисли које ће се у њему појавити. Човек може до краја живота да се горко каје за зло што је учинио, ал је довољно да се покаје и да почне да чини добро и тада престаје потреба за кајањем и туговањем згог ранијих греха. Јер он више није онај стари човек који зслужује сваку осуду већ се родио један нови човек, добар човек, који заслужује да буде прослављен.Савест престаје да осуђује таквог човека и пакао му више ништа неможе кроз мисли о кривици. Надам се да увиђаш како се са променом карактера мењају и мисли.

Znaci po ovom shvatanju prvo covek mora da cini dobra dela, onda iz dobrih dela ce karakter da se promeni na dobro i onda konacno zbog dobrog karaktera dolazice  i dobre misli?

[Гром]

Znaci po ovom shvatanju prvo covek mora da cini dobra dela, onda iz dobrih dela ce karakter da se promeni na dobro i onda konacno zbog dobrog karaktera dolazice  i dobre misli?

Јесте, човек постаје оно што чини од своје воље! не из страха или неког другог лошег осећања јер би се то сматрало принудом већ слободан човек од своје добре воље кад чини добро он постаје добар по карактеру и по мислима такође. А са чињењем љубави долази и до разумевања љубави јер се у нашем уму рађају нове мисли пуне љубави и оне ће нам објаснити каква је љубав, какав је Бог. Познање Бога одлази из нас самих и никако се не може десити да се то из књига може научити.

Зато се и каже: ради да би разумео. Погледајмо Добротољубље, ту дивну књигу, Св. Оци дају упутства монасима шта треба радити да би се напредовало у духовности. Не труде се много да објашњавају зашто се то ради тако. Јер знају да ко буде чинио оно што се препоручује разумеће и сам зашто је то тако добро.

Иначе сва јеврејска имена су ознаке карактера, Што ће рећи, призвати име Божје значи стећи божански карактер. Па и наша имена описују карактер верника: Љубомир, Велимир, Драгомир.Радомир.  Раније су монаси радили оно што је препоручено и имали су откровења, а данас нико не ради и нема ни откровења. А истина је да свако ко буде чинио добро од своје воље верујући у Христа имаће откровења. У њему ће се рађати идеје, не само мисли, које ће објаснити Бога вернику Имаће искуство Оца који живиу њему и све му показује. А живот ће све то потврдити.

Дакле само треба чинити оно што је Христос рекао да се чини и све ће доћи на своје место.

[Ljubičasta]

Ja nikako da se otrgnem od proslosti i da oprostim sebi neke pogresne izbore.

[Гром]

Ja nikako da se otrgnem od proslosti i da oprostim sebi neke pogresne izbore.

Пожури да опростиш себи, јер жудња за стварима које су пропуштене да се ураде у прошлости води у шећерну болест.