Miroslav-Mika Antic - Poezija, priče ...koje volite

[JESSY]

ЕКСПРЕС ЗА СЕВЕР

Можда нико није умео да те жели овако

као ја ноћас.

Твоје руке беле као самоћа.

Твоја бедра са укусом платна и воћа.

Твој мало шуштави глас.

Са носом дечачким прилепљеним

уз окно вагона,

нејасан самом себи

као опроштајно писмо падавичара,

и чудно узнемирен топлином

као размажен пас,

путујем, ево, путујем

да натрпам у главу још неслућене пределе,

да дрвећу пожелим најлепшу лаку ноћ

на свету,

да се вртим као лишће,

као ветар по травњацима,

као звезде и птице.

Да мало немам план.

Да имитирам клавијатуре,

лифтове

и океан.

Да заборавим руку на твом струку.

И лице уз твоје лице.

[JESSY]

МИ СМО СЕ СУВИШЕ СРЕТАЛИ

Ми смо се сувише сретали на раскршћима незнаним

Мада смо различитим путевима корачали

Тињало небо вечерње у шипразима звезданим

И увек облаци ждралова са пролећем се враћали.

Ми смо се сувише сретали а речи рекли нисмо

И у лета коврџава са препланулим лицима

Под капом зелених дудова за часак застали смо

Па онда прошли, одлутали свако за својим видицима.

У новембру су облаци као буктиње рудели

И ветар кишама умио сиво поподне оголело

А путеви се дужили и раскршћа су жудела

За нешто кратко у сусрету што се толико волело.

У зиме снежне, побелеле к'о твоји испрани дланови

Дуго си, дуго чекала под јабланом, на смету

И врат ми голи увила марамом својом ланеном

Да сивооком путнику не буде зима у свету.

Па ипак, ти су сусрети тек кратка радовања

Јер знам: на неком раскршћу нећу те видети више

Пружићеш некоме дланове, престаће путовања

И под кров неки свратићеш да се склониш од кише.

Спустићу твоју мараму успут крај путоказа

И са ветром - другаром отићи набраних веђа

Јер мени живот престаје ако сиђем са стаза

И пред нечијим вратима скинем торбу са леђа.

[JESSY]

УСНЕ

Усне једино зато постоје

да с неким поделиш нешто своје.

И да ти шапат шапатом врате.

Усне постоје да се позлате.

Усне су вулкан твог тела.

Усне су извор твојих река.

Усне су пупољак где се срела

пчела од ветра с пчелом од млека.

Усне постоје да се процвета

у ватромете неба и света.

Усне су да се у даху згусне

крилатост звезда и комета.

И никад ником немој их дати

ако не уме да ти их врати

топлије, мекше, млађе и слађе.

Јер усне само зато постоје

да осмех по твоме осмеху скроје.

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

http://www.youtube.com/watch?v=-wtOLd218iQ

[JESSY]

http://www.youtube.com/watch?v=jLWVxW-UKDA

[JESSY]

[JESSY]

"Nauci se da umes da zabolis svoj bol, umesto da on tebe boli.
Nauci se da umes da vodis svoje puteve, umesto putevi tebe da vode.
I nauci da umes da odzivis svoj zivot, umesto da on tebe zivi.
Jer njemu je svejedno da li nas ima ili nema, i da li uopste i mislimo da mislimo."

[JESSY]

Koliko ja razumem, najveća je sloboda kad nisi
svestan da si slobodan. Ono što osećaš i kao
najmekšu svilu na sebi, znaj: znak je da si
obuhvaćen.

[JESSY]

Možda još nije naše vreme. Ali, tražimo se, i znamo da onaj drugi zna... Jer jesen uvek donese mirise, neke davno zaboravljene snove. Čežnju...I potrebu za zagrljajem, jer su noći hladne...
 

[JESSY]

Ko zna kolika sunca gore od postanka svetlosti za ovaj krhki trenutak zemaljske svečanosti, kad ti prođeš kraj mene i prepoznam svoj lik u tvome oku kao odjek.

[JESSY]

Gospođo Vineti, juče sam opet pokušao da se obesim, a posle sam opet odustao. Čitave noći gledao sam otvorenih očiju u tavanicu i voleo onu drugu ženu. Sećam se jedne rečenice iz Dikensa.
Početka jednog Dombijevog pisma: – Mila moja, ja sam pas. – Sad znate šta sam. A lepo sam vam govorio: ne ostavljajte me samog, sklon sam glumatanju, pravim teatar ni od čega, i toliko se uigram, da posle idem okolo, tražim publiku, i sve to javno prikazujem. Nemojte se iznenaditi ako počnem i sebe da plakatiram.

Ujutro, video sam kroz prozor nebo. Sasvim je ličilo na kuvano plavo goveđe oko nataknuto na viljušku zvonika preko na tvrđavi. Samo nisam video oblake. Sigurno ih je vetar oduvao preko noći na jug i sklonio. Taj vetar ima ukus zemlje i tamjana, i ne bih voleo da vam o tome mnogo govorim. Treba slediti Lao Cea. On kaže: – Priroda se služi sa malo reči. Zato uragan ne traje celo jutro i pljusak ne pada ceo dan. -

Jedino, ako vas interesuje to o pticama. Ptice su one o kojima sam vam pričao da žive dole po močvarama, samo sam opet zaboravio kako se zovu.
Te ptice su došle okukom reke, severnije od Ribarskog ostrva, severnije i od Kamenjara.

[JESSY]

[JESSY]