Beograd: Nasilje trpi čak 80 odsto nastavnika!

[Guest JelenaLela]

Лела, је л' ова?

Aha! samo da se zahvalim

[R.Žiskar]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340790430' post='668007]

па то су једина смислена решења, онда ће овакви жалосни примери да остану изузеци од правила, а који ће га проверавати и штеловати да боље функционише.

у конкретном случају овог дечка ћу се потпуно суздржати од коментара јер сматрам да нема ни приближно довољно материјала да бисмо донели икакав суд сем тога да треба да буде кажњен. сад, колико, како и зашто, па у неком маргиналном непредвиђеном случају и да ли - то је већ нека друга прича.

у крајњем случају, већ је кажњен родитељима што и није тако мала казна, иако се људски осећај за правду обично сведе на реципроцитет и/или задовољење слова закона.

Јесу смислена али су на широком плану а захватају не само образовање већ много шире аспекте друштва и на тај н ачин стварају ланац условљавања. Да ли тај ланац може да прекине образовање или је потребно ићи на ниво породице, то је већ друго питање. По мом мишљењу, образовни систем је надоградња а, као и друге области, захваћен је кризом, не само економском већ једном уопштеном кризом на плану и појединца и заједнице (е, ако схватиш шта сам хтео да кажем, ...па шта друго него пивце).

Што се "случаја" тиче, тешко да је могуће да су неке околности ишле на руку починиоцу осим да успе да докаже да није он био тај који је ударио жену. А нешто не верујем да није нико видео. И уплитати у причу материјалне факторе, социјални миље или неку трећу оправдавајућу околност је, адвокатски пожељно, али са становишта повређене професорке немају неку валидност. Она је обогаљена зато што мали није хтео да учи и зато што није хтела да поклања оцене. Доказ? Није му то једина јединица а колико видим, друге професоре није нападао...можда јер су јачи од њега?

Дакле, моје мишљење је "на љуту рану, љута трава".

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340790430' post='668007]

ајде да узмемо и Мајку Цркву у обзир, волео бих барем једном да доживим да наше тело реагује званично и написмено и у друштвеној сфери кад већ има слободу да реагује и у сфери политике. можда би тад већ почели да нас озбиљније схватају и са мање жучи, ако не већ ми сами себе ...

Ух, замисли наслове у новинама: "Фашисти у мантијама траже увођење батињања у школе!!!"

"Црна река у нашим школама!!!", " Шиба и прут - васпитавање на православан начин!!" и слично...

Посластица....

[Милан Меденица :)]

Јесу смислена али су на широком плану а захватају не само образовање већ много шире аспекте друштва и на тај н ачин стварају ланац условљавања. Да ли тај ланац може да прекине образовање или је потребно ићи на ниво породице, то је већ друго питање. По мом мишљењу, образовни систем је надоградња а, као и друге области, захваћен је кризом, не само економском већ једном уопштеном кризом на плану и појединца и заједнице (е, ако схватиш шта сам хтео да кажем, ...па шта друго него пивце).

слажем се, ал криза се лако регулише ако има имало добре воље или полуга која ће је усмерити ка еквилибријуму. полуга није држава или закон већ лични осећај за одговорност, да не кажем савест, и кад су услови много мање него повољни а далеко од идеалног, да не кажем наказни.

управо се тај широки план примењује на појединцу исто колико и на групи, тако да нема разлике или поделе на велико и мало. исто тако не видим прекидање ланца јер је школа само наставак васпитања, колико и образовна установа јер управо то педагогија и подразумева. мишљења сам да исто колико и породица школа учи и васпитава, за почетак да нема дискриминације јер доказује колико је мало разлика између људи, па онда и регулише евентуални недостатак образовања у кућном васпитању самим начином социјализације а не поделе или дискриминације на било ком нивоу - поготово не на грабљивце и плен. онда деца нису ни само одговорност породице већ и друштва, па се и родитељи које се не сналазе или их не занима регулишу на одређени начин.

ако оћемо здраво друштво, јел.

с друге стране, родитељу није скинута одговорност већ је повећана тиме да мора о детету да се брине и ван куће што подразумева редовно информисање унутар школе шта се дешава с дететом, да ли и зашто има евентуалне конфликте и/или пропусте. уопштено гледано, деца су ок а закони, правила и све остало је само у служби држања на правом путу и да не скрену у дубиозе. сад, кад је и шта корисно - да ли казна или само реч - то је ипак домен љубави а не само закона.

закон је само крајња мера нивелације и регулације, кад не преостане ништа друго, практично сила реакције.

Што се "случаја" тиче, тешко да је могуће да су неке околности ишле на руку починиоцу осим да успе да докаже да није он био тај који је ударио жену. А нешто не верујем да није нико видео. И уплитати у причу материјалне факторе, социјални миље или неку трећу оправдавајућу околност је, адвокатски пожељно, али са становишта повређене професорке немају неку валидност. Она је обогаљена зато што мали није хтео да учи и зато што није хтела да поклања оцене. Доказ? Није му то једина јединица а колико видим, друге професоре није нападао...можда јер су јачи од њега?

Дакле, моје мишљење је "на љуту рану, љута трава".

ако заиста желимо правду, пошто нисам за оправдавање (практично подилажење злу) и медијацију компромисима, више волим да чујем оба учесника, као и (неколико) сведока па да могу да створим слику. дотле сумњам и не верујем ником на реч, а поготово не бомбастичним новинским текстовима.

поготово што је малолетник у питању и ако не настави да прави таква дела као пунолетан не видим разлога да то обележи цео ток остатка живота и да буде кажњен до смрти. зато законска казна траје одређени интервал времена и тиме се сматра да је плаћен дуг свима - држави, жртви, па и себи. између осталог, зато се и строжије примењује и постоје ригиднији закони за оне који понављају преступе.

Ух, замисли наслове у новинама: "Фашисти у мантијама траже увођење батињања у школе!!!"

"Црна река у нашим школама!!!", " Шиба и прут - васпитавање на православан начин!!" и слично...

Посластица....

одлично

сматрам да је то идеална ситуација да се покаже шта јесмо а шта нисмо и да се ради о истакнутим појединцима који се не штите већ се трпе јер Црква није правосудни орган већ рехабилитациони, иако није болница. сем тога што сам мишљења да би то и Цркву подстакло да реши унутарње проблеме брже и конструктивније а да морамо да сачекамо да неко умре па да одахнемо.

зато је држава ту да буде оно што Црква није, зато и Црква предаје држави да се бави оним чиме се она не бави. зато се Црква бави и својим, а не да игнорише овакве појаве ћутке.

овако се добија утисак да Црква реагује само из користи, што и није тако далеко од истине.

оно што сматрам да је дужност Цркве је да реагује на све екстреме и да их смести на своје место ради групног васпитања а које не подстиче линч већ покајање, као што то иначе ради са свима нама, али тако да је недвосмислено и кристално јасно - цару царево а Богу Божје.

у случајевима као што је овај, чак ни због могућег очигледног покајања да не положи право на глас да се не спроведе казна већ да нагласи шта је људска а шта Божја правда и да једна другу не негира већ коегзистирају уз пуно уважавање и помоћ. с друге стране, ако буде икад потребно да храбро подигне свој глас гласно и да нагласи зашто је инсистирање на закону можда контрапродуктивно.

баш због таквих непремошћених раскорака и добијамо негативне наслове, а нисмо бљутава кичерица да паразитирамо на њима и градимо свој идентитет док нас сматрају маргиналном појавом и пљуну где год и ко год стигне а "аргументују" себе којекаквим нерешеним и забашуреним случајевима.

пошто су напоменути случајеви очигледни друштвени пропусти, треба да се поради на томе као и на грађењу једне позитивне слике Цркве, као што и јесте, а не да ситне негације које и нису део Ње буду изговор за конструкцију предрасуда, вербализовање насиља и демонизацију свих верника, вере и Бога.

значи, не устрашено покривање ушима већ храбро суочавање са реалношћу и одговорима на проблеме који море становништво, а који већински припада верном Телу и заједници. укратко, и тело и душа да се спасавају, и овоземаљским и оноземаљским да се бавимо колико је то људски могуће а уз помоћ Божју.

и поготово према онима који не припадају, да се држи пружена рука разумевања али и позивања на одговорност.

уместо да стално бринемо на то какво друштво и систем остављамо иза себе, могли бисмо за промену да се побринемо какву децу остављамо по планети па ћемо лако да решимо систем и стање на планети.

[Милан Меденица :)]

мало сам гуглао, па је ово оно што можемо да очекујемо да се деси, уколико се докаже кривица и на који начин.

Кривични законик Србије

Тешка телесна повреда

Члан 121

(1) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље тешко наруши, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље наруши тако тешко да је услед тога доведен у опасност живот повређеног или је уништен или трајно и у знатној мери оштећен или ослабљен неки важан део његовог тела или важан орган или је проузрокована трајна неспособност за рад повређеног или трајно и тешко нарушење његовог здравља или унакаженост, казниће се затвором од једне до осам година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт повређеног лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини из нехата, казниће се затвором до три године.

(5) Ко дело из ст. 1. до 3. овог члана учини на мах, доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране повређеног, казниће се за дело из става 1. затвором до три године, за дело из става 2. затвором од три месеца до четири године, а за дело из става 3. затвором од шест месеци до пет година.

(6) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу или бременитој жени или лицу које обавља послове од јавног значаја, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година, за дело из става 2. овог члана затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3. овог члана затвором од пет до петнаест година.

http://www.bgcentar....id=78&Itemid=93

[RYLAH]

Погрешно.

Њему може да се деси да оде у поправни дом јер је малолетник, и то АКО се суђење заврши до његове осамнаесте године, што је научна фантастика у нашим судовима. Ако у међувремену напуни осамнаест година, суђење се прекида због нецелисходности. Такође, ако му је прво дело, судови умеју да буду екстремно благи (што је у многим случајевима оправдано), тако да мали може да прође само са појачаним родитељским надзором. Што све само по себи не мора да буде лоше ако се он уплаши и научи лекцију, што се често дешава код тако благог кажњавања клинаца.

Али све то неће да поправи однос деце према наставницима, уколико виде да их ни просветне власти не поштују, и уколико се деци дају скоро неограничена права са врло мало или без обавеза.

[Срђан Шијакињић]

Чини ми се да може да оде у малолетнички затвор ако је напунио 16? И ако је учинио дело санкционисано са 5 или теже? Мада, и то је научна фантастика, с обзиром да му је ово прво дело, колико ја пратим праксу?

[RYLAH]

Може у теорији. Али практично: истрага се завршава за једно 7 метара, после се то предаје тужиоцу, прво рочиште за годину и по до две. Добром адвокату није проблем да то развуче још годину дана, и мали је са 18 слободан. Или му дају неку веома благу казну. Али понављам: Чак и да застари, није проблем ако мали извуче поуку из овога. Али треба даље размотрити какву поруку шаљемо другој деци, потенцијалним насилницима, оваквом просветном политиком.

[Juan Valdez]

Beograd: Nasilje trpi čak 80 odsto nastavnika!

 

 

Veliki broj prosvetnih radnika izložen pritisku od strane učenika i njihovih roditelja. Od pretnji i zastrašivanja do fizičkog napada

 

GOTOVO 80 odsto nastavnika pretrpelo je neki vid nasilja od učenika i roditelja, pokazuje istraživanje Foruma beogradskih osnovnih škola. Verbalno i psihičko nasilje doživelo je 87 odsto prosvetara, direktne pretnje imalo je 27 odsto, uznemiravanje van škole 13 odsto, a preko trećih lica njih 14,5 odsto. Fizičiko nasilje doživelo je 7,5 odsto ispitanih nastavnika.

 

Po rečima Radmile Dodić, iz Foruma beogradskih osnovnih škola, učenici mogu apsolutno sve da rade, da demoliraju školu, vređaju nastavnika, da ne dolaze na nastavu, pa im se to pravda na određeni način.

 

- Prosvetni radnici su izloženi stalnim maltretiranjima i svojevrsnom mobingu - kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola. - To je posebno izraženo pri ocenjivanju i zaključivanju ocena na kraju školske godine, kada su profesori sa višegodišnjim stažom prinuđeni da pognu glavu pred 15-godišnjakom koji ih verbalno vređa, psuje i ponižava. Takav učenik postaje heroj u očima svojih drugara. Niko nas ne štiti. Direktori škola i Ministarstvo sve guraju pod tepih da ne bi neka ružna misao izašla o toj školi. Došlo je do toga da je teže raditi u učionici nego u rudniku.

 

Antić ističe da bi profesori trebalo da dobiju status službenog lica, da bi trebalo uvesti oštrije kazne, kao i društevno korisni rad kao jednu od sankcija za učenike koji maltretiraju svoje nastavnike, što je praksa u evropskim zemljama.

 

- Maltretiranje od strane učenika je izuzetno izraženo, ali nastavnici o tome retko pričaju, jer im se zamera da su nesposobni - kaže Merica Buj Bjelogrlić, psiholog i direktor OŠ "Olga Petrov". - Uloga škole je obrazovna i vaspitna, ali se zanemaruje uloga roditelja. Postoji nešto što se donosi iz kuće. Deca su prezaštićena od strane roditelja. Oni im pravdaju časove, ne kažnjavaju se kada ne upišu dete na vreme u školu. Roditelji i deca su uvek u pravu.

 

TRAŽE STATUS SLUŽBENOG LICA

KAO predloge za rešavanje problema nastavnici su u anketi naveli - uvođenje novčanih kazni za roditelje, status službenog lica za profesore, veće vrednovanje prosvete u društvu, razvijanje tolerancije putem preventivnih radionica, uvođenje specijalnih pedagoga...

 

 

PODNOSE PRIJAVE PROTIV RODITELjA

 

BJELOGRLIĆEVA ističe da bi trebalo promeniti zakonske odredbe kako bi i roditelji snosili deo odgovornosti za ponašanje svoje dece. Ona ističe da škole podnose prekršajne prijave protiv roditelja, ali se ništa ne rešava. U većini slučajeva roditelj kaže: "Ja mu ne mogu ništa".

 

Izvor

[DankaM]

Ako bi trebalo da biram, ne znam ko je gori: roditelj ili nastavnici. Deca bar imaju (slabo) opravdanje svojim maloletničkim statusom.

 

Ali najgori su stručni saradnici, pošto to treba da bude polje njihovog delovanja, a najčešće su u fazonu "svira mi radio"...

[R.Žiskar]

Овде може да се види снимак овог интервјуа, као и подаци о анкети...а, не, не може, ни један линк не ради.

Интересантан детаљ из анкете је поређење са стањем од пре 30 година (оквирно, `83.) где се хвали оно време што се тиче положаја наставног особља.

Дакле, форум основних школа, значи да насиље спроводе деца до 14 година? Професора физичког пребио дванаестогодишњак јер није хтео да ради партер?

Стање јесте лоше али не оволико драстично. Треба мењати закон али хајде да то схвате они који "штите" децу...

[DankaM]

Интересантан детаљ из анкете је поређење са стањем од пре 30 година (оквирно, `83.) где се хвали оно време што се тиче положаја наставног особља.

 

Znaš, meni je moja majka pričala o svojim nastavnicima i profesorima, i to su zaista bili ljudi dostojni poštovanja i uvažavanja.

Ako ih uporedim sa jednom profesorkom koja mi je u srednjoj školi, nakon mog sasvim adekvatnog odgovaranja, rekla da će mi dati trojku, jer "sve sam ja to znala, samo odgovaram bez ikakve živosti", mislim da zaista ne možemo kriviti samo jednu stranu: ni roditelje, ni decu, ni profesore za ovakvo stanje u prosveti. U društvu, šta da kažem...

[R.Žiskar]

Znaš, meni je moja majka pričala o svojim nastavnicima i profesorima, i to su zaista bili ljudi dostojni poštovanja i uvažavanja.

Моји наставници су били господа наставници. Њихова реч је била закон кад је у питању понашање и култура. Слаба оцена је била срамота.

Али то је оно, "никад се не вратило" време.... 

[DYNABLASTER]

U većini slučajeva roditelj kaže: "Ja mu ne mogu ništa".

 

E ako mu ne mozes nista ondak ces lepo da platis kaznu, ako nemas para moze drustveno korisni rad, pa da vidimo onda "kako mu ne mozes nista"...

[Млађони]

To sto nastavnici trpe nasilje je posledica toga sto deca trpe nasilje itd... 

Ne pravedam nasilje nad nastavnicima vec svedocim koliko je ceo sistem korumpiran i useren ka medjusobno agresivnom ponasanu. 

[Никола Ђоловић]

Генерализација - утопија...