Темперамент, карактер, личност

[DankaM]

ideja o konzistentnosti i celovitosti ličnosti nije samo izmišljotina naučnika, već i bazična ljudska potreba

 

Bojim se da ovo nije istina. Postoji čitava alternativna struja predviđanja nečijeg ponašanja, a da se ne koristi konstrukt ličnosti i identiteta. Međutim, to ostavlja bez posla veliki broj ljudi koji prave, administriraju testove, obrađuju i interpretiraju rezultate. 

Ličnost može biti samo koristan konstrukt, nikako opštevažeća činjenica. Pogotovo ličnost kao nešto inherentno pojedincu, i kao "suština" neke osobe.

[JESSY]

Bojim se da ovo nije istina. Postoji čitava alternativna struja predviđanja nečijeg ponašanja, a da se ne koristi konstrukt ličnosti i identiteta. Međutim, to ostavlja bez posla veliki broj ljudi koji prave, administriraju testove, obrađuju i interpretiraju rezultate. Ličnost može biti samo koristan konstrukt, nikako opštevažeća činjenica. Pogotovo ličnost kao nešto inherentno pojedincu, i kao "suština" neke osobe.

прихвата се приговор...

[DankaM]

прихвата се приговор...

 

Ta ekipa, koja piše za "Danas"; u principu, to je OK, popularizuje se psihologija, i ne izigravamo neke nedodirljive krelce, i sveznajuću gospodu PSI-naučnike, ali oni su jedna grupa ljudi koji imaju svoj unificiran pogled na svet: svi pripadaju istoj psihoterapijskoj školi, O.L.I. metodu, koji nigde u svetu ne postoji, osim kod nas, i da je njihov trener-učitelj-terapeut sam sebi dao sertifikat, zato što je (mudro) prvi počeo da se bavi pitanjem sertifikacije. Lično mislim da je baš lepo i na finjaka "uvalio kosku" raznim umišljenim likovima, koji misle da su "u'vatili Boga za bradu" ako su terapeuti.

Ipak, i oni pate od istih "dečjih bolesti" kao i dosta psihoterapijskih pravaca.  Ono što ih definitivno izdvaja jeste da glavni u njihovom pravcu jednostavno ume bolje da se reklamira, i svestan je značaja pisane reči. To je kao NLP, koji jedini kod nas ima neki evropski sertifikat za koučing, a inače je žešća "truba", i paradigma kako mali Perica zamišlja "promenu i lični razvoj". 

[Драшко]

Данче јел кад се заврши факултет, аутоматски се припада неком "правцу" психологије или то иде касније у специјализацији?

[JESSY]

ја зато и започињем овакве теме да би се укључили и они ко су више упућени у исте....важно је да постоји жеља да се нешто научи као и да се помогне...

[DankaM]

Данче јел кад се заврши факултет, аутоматски се припада неком "правцу" психологије или то иде касније у специјализацији?

 

Sad ponovo postoje usmerenja, klinička psihologija, psihologija rada, pedagoška psihologija i istraživačka psihologija. Do treće godine svi su na opštem smeru, posle se odlučuju gde će. Dakle, samo četvrta godina osnovnih studija je praktično usmerena. Posle se ide na master, i većina ljudi ode na onaj smer na kom su već bili.

 

Ja sam završila po starom programu, i mogu reći da mi je to u redu, pošto sam odslušala master iz istraživačke psihologije, i bila šokirana količinom gluposti koju oni prodaju kao ozbiljnu nauku i kao master-studije. Ništa bolje nije ni na ostalim smerovima. Jednostavno, to su bile stvari koje sam već čula i moglo je da prođe kao zezanje, ali mi nije padalo na pamet da plaćam za to.

 

Možda mi master ne bi bio toliko dosadan, da sam studirala po novom programu, jer bi to možda bile stvari koje nisam čula. Mada, i danas neki od perspektivnijih koleginica i kolega kažu da im je smor, pošto sami rade mnogo više stvari nego što studije mogu da im pruže. Akcenat je na mnogo glupavih i iscepkanih obaveza, i ne možeš da dobiješ nikakvu širu sliku. Znači, dobiješ chunk-ove znanja: mada, to verovatno i nije loše prema kriterijumu današnjeg poslodavca - imaš specijalistu koji dobro radi jednu stvar, ali ne ume da dovede ceo sistem u pitanje.

Ali, opet, bolje i to, nego da se neki neiživljeni profesori sa narcističkim poremećajima ličnosti, kojih, gle čuda, ima najviše na kliničkom smeru   iživljavaju na studentima.

[Драшко]

Својевремено сам ишао код психолога (психолошкиње, мада ми то звучи рогобатно) која је рекла да је гешталт-психолог

 

Било је веома корисно, главни утисак, поред неких интересантних вежбица, је био то што ме је стално упућивала на личну одговорност, на питање шта ћете урадити? шта сте спремни да урадите....?

 

Начин на који је постављала "проблеме" је врло интересантан

 

Кад сам дошао на први састанак, рекао сам како ми се у једном тренутку живота вратио стари осећај и начин размишљања који ме је уназадио, жена је из топа рекла "није се то вратило, ви сте га вратили!"

 

Све у свему, јако ја било систематично и корисно да се покренем

 

Надам се да наши форумаши који воле да пљуцну по оваквим темама, сад неће то покушавати боље да разговарамо ко људи

[DankaM]

ја зато и започињем овакве теме да би се укључили и они ко су више упућени у исте....важно је да постоји жеља да се нешто научи као и да се помогне...

 

Znam, ja baš cenim ono što radiš; lično msatram da je psihologija jako važna, i da svima treba da bude važna, zato što predstavlja moćan instrument znanja, tj. ko ima znanje, i ko definiše, on ima moć. Pošto je time uslovljen i tretman onih koje psihologija i psiholozi definišu.

Sve psi-nauke imaju tu osobinu: mogu da budu oruđe u rukama vladajućih grupa, koji se zloupotrebljava da se neko diskriminiše, ali mogu da budu i ključne za bolju društvenu poziciju tih istih  marginalizovanih grupa.

 

Nažalost, kao i na mnogim drugim mestima, maltene dolazi do "guruizacije" psihologije, pogotovo kad smo uključeni oblast mentalnog zdravlja. Po mojoj nekoj proceni, vidljive su nam dve prilično polarizovane grupe: tzv. komercijalizatori psihologije, koji mogu da odu u krajnost time što će psihološka znanja predstaviti kao proizvod, i prodavati ih, sa sve ROI procenama i time davati izgled nečega konkretnog stvarimak oje možda i nisu prošle sve empirijske provere kako treba. S, druge strane su tzv. ezoteričari, koji vode besplodne rasprave o "eteričnim" temama, lože se na Lakana i francuski strukturalizam, i d'izviniš, intelektualno masturbiraju do besvesti.

Zajedničko im je da okupljaju sledbenike, najčešće ženskoga spola i uvek imaju neke sopstvene metode, pošto su, jel'te, prevazišli "mejnstrim" psihologiju, i niko prosto ne može da dokaže adekvatnost njihovih "revolucionarnih" metoda, tehnika i teorija, a, vala, ne mogu ni oni. U svakom slučaju, suštinski im je zajedničko da "prodaju maglu". Zato se sve što ima veze sa psi-naukama mora uzeti sa rezervom, i ozbiljno moramo razmisliti da li neka saznanja treba da prihvatimo.

 

Uopšte, gde god da vidite da se ne navodi jasno autor citata ili neke tvrdnje, ili, još gore, da priča uopšteno (pasivni oblici tipa "tvrdi se", "dokazano je" - ko tvrdi? ko je dokazao?) odmah treba da pomislite da autor članka nije sasvim ubeđen u to što tvrdi, ili da nema čvrstu potporu, te pokušava da vam proda neku priču.

[JESSY]

lično msatram da je psihologija jako važna, i da svima treba da bude važna

facenew22222222

[DankaM]

Кад сам дошао на први састанак, рекао сам како ми се у једном тренутку живота вратио стари осећај и начин размишљања који ме је уназадио, жена је из топа рекла "није се то вратило, ви сте га вратили!"

 

Meni lično takav pristup ne bi odgovarao, pogotovo ako je prvi sastanak u pitanju. Sama geštalt-psihoterapije je isuviše direktivna za mene.

 

Ipak, ako meni takva osoba ne bi odgovarala, uopšte ne znači da nekom drugom ne bi savršeno odgovarala i da mu ne bi pomogla.

 

Namerno naglašavam, pošto ne bih da automatski "odlikujem" svoje mišljenje kao jedino adekvatno i "istinito".

Kada idete na bilo koju vrstu terapije, mnogo je važno da vam terapeut odgovara; ja nisam bila zadovoljna prvom osobom kod koje sam otišla, ali mi je zato druga savršeno "legla". I vrlo je bitno da klijent (vi, ja, bilo ko) oseća relativno trajnu dobrobit od terapijskog rada.

[JESSY]

Karakter kao zaštitni oklop

 

Karakter  je zaslužan za doslednost u reakcijama neke osobe kada se ona nađe u sličnim situacijama.

 

Karakter  je zaslužan za doslednost u reakcijama neke osobe kada se ona nađe u sličnim situacijama. Međutim, ta trajnost u reagovanju može se objasniti na različite načine. To što se neko u opasnoj situaciji povlači, dok se drugi u istoj situaciji bori, posledica je njihovog različitog načina odbrane od opasnosti, ili možemo reći razlika u karakteru. Ovu odbrambenu ulogu karaktera u suočavanjima sa opasnostima koje egu prete kako iz spoljašnjeg sveta, tako i iz unutrašnjeg psihičkog sveta, naglašavao je u svojim delima Rajh. Upravo zbog značaja ove odbrambene uloge karaktera u psihičkom sistemu, Rajh je uveo termin karakternog oklopa.

Karakter kao zaštita ali i ograničenje

Ovaj termin oklop, kao i termin oklopljavanje koji se odnosi na način nastanka samog karaktera, sa pravom podseća kako na zaštitu, tako i na zatvorenost. Iako karakter pretstavlja zaštitu od opasnosti, on ujedno i sužava repertoar mogućih reakcija koje ugrožena osoba može da preduzme. Što je oklopljavanje jače, to je manji broj različitih varijacija za uspostavljanje kontakta sa spoljašnjim svetom. Zbog toga osobe sa jakim oklopljavanjem često deluju rigidno i ukočeno. Ipak, nesloboda u ponašanju ne mora se uvek manifestovati kroz ukočenost i rigidnost. Naizgled otvoreno i koketno ponašanje takođe može biti vrsta odbrane i predstavljati samo karakterni oklop koji osobi pomaže da izađe na kraj sa teskobom koju oseća. Postoje različite vrste karakternih odbrana, od koketnosti preko preterane uljudnosti do rigidnosti i krajnje zatvorenosti osobe. Ove različite odbrane specifične su za različite karaktere, ali pre detaljnijeg objašnjenja njihovih specifičnosti i uloge u psihičkom životu, zadržaćemo se na samom načinu oblikovanja karaktera.

Naizgled otvoreno i koketno ponašanje takođe može biti vrsta odbrane i predstavljati samo karakterni oklop koji osobi pomaže da izađe na kraj sa teskobom koju oseća. Postoje različite vrste karakternih odbrana, od koketnosti preko preterane uljudnosti do rigidnosti i krajnje zatvorenosti osobe.

[Bokisha]

Колко ја као лаик пратим психолошке теме долазим до закључка,да је све то у фазону мож да бидне ал не мора да значи.и некако се поткрепљује мој лаички  закључак од пре више година,да све те акције -реакције доживљавања и сл су у функцији Божје воље-промисла.сада суочен са одређеном ситуацијом покушавам да ухватим ту нит тј да разумем докле је граница нашег сопственог разума од Бога нам датог и Божје воље-промисла а у сврху стражења над собом. Захвалан унапред на објашњењу

[JESSY]

долазим до закључка,да је све то у фазону мож да бидне ал не мора

да, све је релативно....зна се шта је апсолутно....

покушавам да ухватим ту нит тј да разумем докле је граница нашег сопственог разума од Бога нам датог и Божје воље-промисла а

то је много тешко....неке ствари треба једноставно прихватити....

[JESSY]

Potiskivanje nagona

Prve karakterne odbrane javljaju se već u ranom detinjstvu, onda kada se dete suoči sa prvim zabranama tj. kada se realnost suprotstavi njegovim prohtevima. Frustracije u doba ranog detinjstva su neizbežne, jer sve za šta dete u prvim godinama života zna jesu njegovi nagoni i želja za neposrednim zadovoljenjem istih. Kako ne postoje uslovi u kojima bi svi nagoni bili zadovoljeni, frustracija je neibežna. Ipak, način na koji će dete reagovati na ova osujećenja razlikuju se od deteta do deteta, u zavisnosti od njegovih već izgrađenih obrazaca ponašanja, odnosa sa okolinom, i ponajviše odnosa roditelja prema njemu.

Karakter se, dakle, formira kada dođe do sukoba između detetovih potreba  -  nagona i reakcija sredine. Dete uči kako da suzbije svoje potrebe i nagone koji nisu prihvaćeni, koji su osujećeni, kažnjeni...i stvara uhodane načine reagovanja koji će smanjiti sukobe sa sredinom i napetost koja se zbog toga javlja u detetu. Jedan od ranih sukoba koji znatno utiču na oblikovanja karaktera jeste, po Rajhu, sukob između genitalnih incestnih želja prema roditelju suprotnog pola i nemogućnosti njihovog zadovoljenja u edipalnoj fazi razvoja. Način na koji će se prevazići edipov kompleks u detinjstvu predstavlja osnovu na kojoj će se kasnije temeljiti karakter. Ono što se dešava u ovom periodu, usled jakog straha od kazne koji dete oseća, jeste potiskivanje nagona. Međutim, kako bi nagoni ostali potisnuti i sam ego se mora promeniti. Upravo ta prva promena ega u cilju njegovog jačanja kako bi potiskivanje bilo trajno, predstavlja početak oblikovanja karaktera. Upravo se u egu oblikuje karakter, tu gde je potrebno uskladiti različite zahteve unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta individue. U ovom trenutku dolazi do oklopljavanja ega kako bi se zaštitio od potisnutih nagona koji prete da ponovo isplivaju na površinu, ali i od kazne koja preti u slučaju da se nagoni oslobode. Potiskivanje nagona čije je zadovoljavanje sprečeno od strane okruženja stvara novu karakternu crtu koja postaje deo ega te se nakon toga za to potiskivanje više ne mora trošiti energija. Ovaj opis nastanka karaktera daje nam ujedno i uvid u njegovu dvostruku funkciju, odnosno već spomenutu zaštitu kako od spoljašnje opasnosti tako i od unutrašnje tenzije.

Potiskivanje nagona čije je zadovoljavanje sprečeno od strane okruženja stvara novu karakternu crtu koja postaje deo ega, te se nakon toga za to potiskivanje više ne mora trošiti energija. Ovaj opis nastanka karaktera daje nam ujedno i uvid u njegovu dvostruku funkciju, odnosno već spomenutu zaštitu kako od spoljašnje opasnosti tako i od unutrašnje tenzije.

[JESSY]

Balansiranje između nagona i ograničenja

Spoljašnja opasnost, odnosno zabrana koja se detetu nameće, zapravo je početni razlog formiranja karakterne odbrane, ali nakon toga, kad se karakterna crta ustali, ona i dalje nastavlja da deluje i to sve više u cilju zaštite od unutrašnje tenzije. Sa odrastanjem sve je manje realnih spoljašnjih opasnosti od kojih se osoba mora braniti, ali ostaju u osobi potisnuti nagoni koje osoba još uvek ne sme da oslobodi i uglavnom ih nije ni svesna. Rajh navodi primer razvoja civilizacije čiji put možemo uporediti sa već opisanim. U savremenom svetu sve je manje realnih opasnosti od kojih se osoba mora braniti, ali cena ovako uređenog društva jeste nesloboda nagonskog života. Što se čovek više trudi da doprinese očuvanju društvenog poretka i na taj način izbegne realnu opasnost spoljašnjeg sveta, to će više energije ulagati u potiskivanje unutrašnjih nagona. Dobro je poznato da životinje ne sputavaju svoje nagone, ali isto tako i da su stalno izložene realnim opasnostima iz okruženja. Iz ovoga se može zaključiti da je tajna zdravog, ili kako ga Rajh naziva genitalnog karaktera, u balansu između zadovoljenja unutrašnjih nagona i istovremenog poštovanja spoljašnjih ograničenja. Genitalni karakter je ideal kome treba težiti, on je suprotnost neurotskom karakteru.

 

Tajna zdravog karaktera je u balansu između zadovoljenja unutrašnjih nagona i istovremenog poštovanja spoljašnjih ograničenja.