Темперамент, карактер, личност

[DYNABLASTER]

pa taj test i ceo tekst je ustvari besmisao, daj neke smislenije teme :lol:

[JESSY]

аутор Ана Гвоздић

 

Uobičajena praksa je da se psihološki opis neke osobe daje preko termina temperamenta, karaktera i ličnosti. Ova tri termina se nekada koriste u istom značenju, nekada se temperament i karakter tretiraju samo kao određeni aspekti ličnosti, ali ne postoji jasna podela koja bi ih precizno diferencirala.

Postoji veliki broj teorija ličnosti, ali nijedna do sada nije dala sveobuhvatno objašnjenje koje bi uključilo  sve aspekte koje pojam ličnosti u sebi nosi. Tako nijedna definicija pojma ličnosti koju daju različiti teoretičari nije potpuna, ali se većina slaže oko toga da je ličnost jedan od temeljnih pojmova psihologije kao nauke.

 

 

Ličnost

Pod ličnošću se najčešče podrazumeva poseban kompleksan, integrisan, konzistentan i trelativno stabilan sklop psiholoških karakteristika individue, koji određuje njeno karakteristično i dosledno ponašanje. Može se reći da je ličnost sveobuhvatni pojam koji pretenduje da pojedinca objasni u celini. Ličnost je jedinstvena kombinacija biološki datih i stečenih osobina koje su u interakciji.

Pod ličnošću se najčešče podrazumeva poseban kompleksan, integrisan, konzistentan i trelativno stabilan sklop psiholoških karakteristika individue, koji određuje njeno karakteristično i dosledno ponašanje. Ličnost je jedinstvena kombinacija biološki datih i stečenih osobina koje su u interakciji.

[Драшко]

  On 31. 3. 2013. at 15:39, DYNABLASTER рече

pa taj test i ceo tekst je ustvari besmisao, daj neke smislenije teme :lol:

зашто је бесмисао?

 

[JESSY]

Karakter

 

Pojam karaktera se pojavljuje u okviru mnogih teorija ličnosti, bilo kao osnovni ili prateći pojam u objašnjenju individualnog reagovanja pojedinca. Podrazumeva se da je karakter spoj različitih osobina nekog pojedinca koji daje celovitu sliku te osobe, ali ono oko čega se različiti teoretičari ne slažu jeste koje vrste osobina se smatraju karakternim osobinama. Karakter se često izjednačava sa ličnošću u celini, pa se sa tim terminom koristi naizmenično, ali može da predstavlja i uži pojam, pa kao takav najčešće označava osobeni sklop pretežno socijalnih aspekata u strukturi ličnosti, motivacionih, moralnih ili  konativnih. Nekada se ovaj pojam upotrebljava u još užem značenju, kao spremnost čoveka da se ponaša u skladu sa moralnim normama.  (“Dobar ili loš” karakter u svakodnevnom značenju se prevodi kao moralan ili nemoralan čovek). Psihoanalitičar Vilhelm Rajh podrazumeva pod karakterom naviknute načine odnošenja organizma prema unutrašnjem i spoljašnjem svetu. To je tipičan način na koji osoba opaža i doživljava unutrašnju i spoljašnju stvarnost, načina na koji reaguje na nju, na koji se brani od te stvarnosti, izlazi na kraj sa problemim života...

 

Tipologije karaktera

 

Ono što je zjedničko svim teoretičarima koji su koristili pojam karaktera jeste uvođenje tipologije-svrstavanja ljudi u tipove karaktera. Karakteristika tipologija jeste da su dovoljno rastegljive da se u njima može prepoznati veliki broj ljudi, ali isto tako i da su neprecizne, nekada suviše neodređene i da nemaju univerzalno važenje. Ideja koja leži u osnovi ovih tipologija je da određene osobine uvek idu zajedno, što se često pokazuje kao nedovoljno dosledna zakonitost. Ipak, neki autori su, i pored manjkavosti i kritika, zadržali svoje tipologije kao zgodne načine da veliki broj ljudi podele u relativno mali broj karakterističnih modela preko kojih će ih opisati.

Karakter se često izjednačava sa ličnošću u celini, pa se sa tim terminom koristi naizmenično, ali može da predstavlja i uži pojam, pa kao takav najčešće označava osobeni sklop pretežno socijalnih aspekata u strukturi ličnosti

[DYNABLASTER]

pa cemu to sluzi pa i ne koristi?

 

to je ono kao fora kolki ti je IQ, sta ja ili bilo ko ima od toga

[JESSY]

  On 31. 3. 2013. at 15:39, DYNABLASTER рече

daj neke smislenije teme :lol:

ево брате , поручи шта желиш и поставићу је само да си нам ти задовољан....

[Драшко]

"лако је туђим темама по глогињама млатити!"

 

ех Дино Дино, Бластер Дино

 

дај нам ти неку смисленију

[Bokisha]

  On 31. 3. 2013. at 15:35, JESSY рече

3. Нарочиту пажњу треба обратити на уношење декодираних поена за четврту особину темперамента: ‘’корелативни однос реактивности и активности’’. Посебан случај настаје када се код вас комбинују ‘’ниска активност’’ (друга особина) и ‘’ниска реактивност’’ (трећа особина). То значи да се поени које сте освојили из четврте особине – ‘’корелативни однос реактивности и активности’’ – поништавају. Уместо њих треба сабрати декодиране поене из ‘’ниске активности’’ и ‘’ниске реактивности’’, збир поделити са 2 и резултат ставити у колону ‘’меланхоличног типа темперамента’’ по хоризонтали са четвртим атрибутом – ‘’корелативни однос реактивности и активности’’. На пример, ‘’ниска активност’’ је једнака 1 декодираном поену, а ‘’ниска реактивност’’ – 2 декодирана поена: 1+2=3; 3:2=1,5 поена; ово су декодирани поени из четврте особине – ‘’корелативни однос реактивности и активности’’, који се морају унети у табелу 2 (‘’ниски нивои’’).

У свим другим случајевима (‘’ниска’’ само активност, или ‘’ниска’’ само реактивност’’, или су и активност и реактивност ‘’високе’’ ) у табелу се стављају обични декодирани поени: ‘’уравнотежени’’ – у колону сангвиничног и флегматичног типова истовремено, ‘’реактивност надвладава активност’’ – у колону колеричног типа темперамента.

4. Дакле, у табели 2 се налазе декодирани поени свих особина темперамента. Остало је само да попунимо колону ‘’Укупан број поена по вертикали’’ (поени се сабирају без обзира на знак ‘’плус’’ или ‘’минус’’) посебно за сваки тип темперамента. Највећи број поена и представља показатељ вашег типа темперамента.

Мора се имати у виду да су ‘’чисти’’, јасно изражени типови темперамента доста ретки у животу. Због тога приликом дијагнозе користите такве дефиниције као што су: блиски сте, рецимо, флегматичном типу темперамента.

 ауф .mislise.  .mislise.

[JESSY]

  On 31. 3. 2013. at 16:28, Bokisha рече

ауф .mislise. .mislise.

па рекох ти ја да је мало компликовано....

лакше ти је по оном кратком опису  4 типа да се одредиш....

[Bokisha]

  On 31. 3. 2013. at 16:37, JESSY рече

па рекох ти ја да је мало компликовано....

лакше ти је по оном кратком опису  4 типа да се одредиш....

хвала теби сестро   па... у такој сам ситуацији да не знам дал да применим како ме други описују или како се ја видим треба ми реална процена она што ме оцењује реко бих да је претерано емотивно осетљива толеранција - .виш да сам се ухватио тема да тражим одговоре не би ли је приволео да поприча са неким стручним пошто само бежи од тога и остави ме после 26г брака

[Млађони]

Ja sam pre za big five, ne verujem u ove frojdovske podele.... nisu mi precizne. 

[JESSY]

Da li ličnost i karakter postoje?

 

Svi ovi termini, a poseban karakter i ličnost, ukazuju na opštu ljudsku potrebu da se razume pojedinac, objasne njegovi postupci  i predvidi ponašanje. Ovo važi koliko za razumevanje ljudi oko nas, tako i za razumevanje nas samih. Bez pojmova ličnosti i karaktera ne bismo mogli da predvidimo ponašanje osobe. Kada osobu procenimo kao određenu ličnost, sa svojim relativno stabilnim osobinama, onda možemo, relativno izvvesno, da predvidimo i njegovo buduće ponašanje.

Postoje i druga gledišta koja poriču opravdanost postojanja takvih pojmova kao što su ličnost i karakter. Oni su  skloniji situacionom tumačenju ljudskih postupaka i idu čak dotle da tvrde kako ničije ponašanje ne možemo predvideti sa dovoljnom sigurnošu, na osnovu pretpostavke o unutrašnjoj determinisanosti, posebno kada se radi o situacijama u kojima se osoba po prvi put našla. Umesto toga, oni ukazuju da je ljudsko ponašanje neodvojivo vezano za socijalnu sredinu, sredinske uticaje i situacione uslove i da se bez ostatka može objasniti ovim faktorima.

Dakle, oni smatraju karakter i ličnost bespotrebnim, čak pogrešnim načinima interpretiranja nečijeg ponašanja. Čovek je socijalno biće, njegove reakcije su uvek reakcije na određenu vrstu stimulacije koja ima socijalno značenje. Iako se običnom posmatraču može činiti da su karakter i ličnost toliko očigledne determinante svakog pojedinca, to je samo pogrešna direkcija u načinu razmišljanja. Postupci se bez ostatka mogu objasniti specifičnim sklopom spoljašnjih okolnosti i uticaja koji one imaju na pojedinca. Da je to tako, govori i evidencija da se niko zaista ne ponaša potpuno dosledno nekoj crti koju mu zagovornici teorija ličnosti pripisuju. Niko nije u svakoj situaciji moralan, ili odgovoran, ili pak brz ili spor. Izuzeci su upravo ono na čemu takve teorije padaju, i gde se postupci ne mogu objasniti nikako drugačije nego u terminima situacionih varijabli.

Postoje i gledišta koja poriču opravdanost postojanja pojmova ličnosti i karaktera. Ničije ponašanje ne možemo predvideti sa dovoljnom sigurnošu, na osnovu pretpostavke o unutrašnjoj determinisanosti. Oni su  skloniji situacionom tumačenju ljudskih postupaka i ukazuju da je ponašanje neodvojivo vezano za socijalnu sredinu, sredinske uticaje i situacione varijable.

[JESSY]

Potreba za predvidljivošću

Ipak ovo mišljenje, pored toga što većini laika ne izgleda blisko, takođe nije prihvatljivo za većinu istraživača iz ove oblasti. Međutim, nedostatak opšteprihvaćene i sveobuhvatne teorije ličnosti, pa čak i nejedinstven stav oko definisanja osnovnih pojmova i dalje su najslabije tačke u oblasti psihologije ličnosti.

Ostavljajući ubeđenja o pravoj prirodi ličnosti po strani, i dalje postoje vrlo pragmatični razlozi zbog kojih priča o ličnosti pa i karakterološke tipologije imaju smisla. Zamislimo svet u kome nemamo ama baš nikakvu ideju o tome kako će se stvari odvijati. Najveći deo vremena čovek je upućen na socijalna zbivanja u svom okruženju, a u tom smislu i na sebe kao učesnika tih zbivanja.  U svetu u kome ne bismo mogli da predvidimo ničije pa ni sopstvene reakcije, osećali bismo se fragmentisano, odsečeno i izgubljeno. Situacione varijable koje su najčešće van kontrole pojedinca, a često i teško opazive iz ugla učesnika, nisu dobar marker izvesnosti na koje bi čovek mogao da se osloni.

[JESSY]

Ličnost protiv haosa

 

Dakle, ideja o konzistentnosti i celovitosti ličnosti nije samo izmišljotina naučnika, već i bazična ljudska potreba. Iako moramo uzeti u obzir da čak i kada mislimo da nekog zaista dobro poznajemo, možemo da budemo iznenađeni nekom reakcijom koju nismo predvideli, to ipak stvara nemerljivo manju tenziju od pomisli da se iznenadimo svaki put kada se nešto dogodi. Nijedan čovek zaista nema za njega univerzalno važeći repertoar reakcija od kojih nikada neće odstupiti. Ali to niko ni ne tvrdi. Ono što ličnost čini konzistentnom jeste dovoljno velika verovatnoća perdviđanja ponašanja. Takođe, iako postoji beskonačno veliki broj različitih situacija u kojima se neka osoba može naći, u praksi pojedinac ima relativno ograničen broj iskustava u kojima svakodnevno cirkuliše, pa su zato i ekstremna odstupanja u ponašanju retkost.

 

Ideja o konzistentnosti i celovitosti ličnosti nije samo izmišljotina naučnika, već i bazna ljudska potreba. U svetu u kome ne bismo mogli da predvidimo ničije pa ni sopstvene reakcije, osećali bismo se fragmentisano, odsečeno i izgubljeno. Nijedan čovek zaista nema za njega univerzalno važeći repertoar reakcija od kojih nikada neće odstupiti. Ono što ličnost čini konzistentnom jeste dovoljno velika verovatnoća perdviđaja ponašanja

[JESSY]

Testovi ličnosti

 

Različita teorijska gledišta su  pokrenula talas istraživanja koja su rezultirala mnoštvom testova koji se koriste za ispitivanje strukture ličnosti. Značajan doprinos istraživanju ličnosti predstavlja uvođenje projektivnih testova kakav je  test tematske apercepcije (TAT) koji se sastoji od slika sa nedovoljno ekspliciranim značenjem, koji dopušta lično osmišljavanje, a time i projektovanje ličnosti ispitanika u te slike. Druga projektivna tenika, Rošarhov test, sastoji se od niza mrlja u kojima ispitanici prepoznaju određena značenja u skladu sa organizacijom svoje ličnosti. 

Različita teorijska gledišta su  pokrenula talas istraživanja koja su rezultirala mnoštvom testova koji se koriste za ispitivanje strukture ličnosti.

Značajno je i pojavljivanje ne malog broja objektivnih testova kakav je npr. Minesota multifazični inventar ličnosti (MMPI) koji  je sastavljen od velikog broja tvrdnji i veoma je korišćen u oblasti dijagnostikovanja psiholoških poremećaja.

Tu je zatim EPQ, Ajzenkova skala eketroverzije-introverzije, neuroticizma i psihoticizma, kao i  5-faktorski model koji obuhvata ispitivanje dimenzija: otvorenosti, savesnosti, ekstraverzije, prijatnosti i emocionalne stabilnosti . Kada je psihologija ličnosti u pitanju, može se reći da nikada nije postojalo opšte slaganje oko predmeta kojim se ona bavi.

Postoji možda implicitno uverenje da je ličnost srž onoga što čovek jeste i što mu daje osećaj celovitosti

   

Pitanje da li je ličnost nešto stečeno ili urođeno, kao i da li je nešto osnovno i stabilno ili promenljivo i prolazno često je dovodila do kritika samih pojmova kao što su tip, karakter, crta ličnosti. Kada je psihologija ličnosti u pitanju, može se reći da nikada nije postojalo opšte slaganje oko predmeta kojim se ona bavi. Ne samo da nije postojala vodeća teorija u toj oblasti, već ni dovoljno prihvatljiva opšta definicija pojma ličnosti. Ipak sve ovo nije sprečilo istraživaće i teoretičare da se ovom temom bave. Postoji možda implicitno uverenje da je ličnost srž onoga što čovek jeste i što mu daje osećaj celovitosti, a to uverenje ne napušta ni istraživače ličnosti i pored očiglednih teškoća na koje nailaze kada je ova tema u pitanju.