У сусрет Васкрсу.....:)

[JESSY]

http://www.youtube.com/watch?v=GeJfXiBqup8

[JESSY]

[JESSY]

Велики уторак

 

У уторак Страсне седмице сећамо се приче о “десет девојака” из Јеванђеља.

Стога, Христе Жениче, уброј нас са мудрим девојкама и помилуј нас. Амин.

Христос проповеда у Јерусалимском храму. Старешине јеврејске траже да га ухвате и убију.

Синаксар
Зашто спаваш, душо моја? Зашто губиш дане у бескорисним бригама? Зашто си заузета пролазним стварима? Последњи час је близу и ускоро се растајемо од овдашњих ствари. Док још има времена уразуми се и завапи: Сагреших Ти, Спасе мој, не посеци ме као бесплодну смокву већ се, Христе, из благоутробија Твога, сажали се на мене зовућег Те у страху. Не остави ме испред одаја Христових невеста!
Јутрење
Велики уторак
Одбацимо лењост и пођимо у сусрет Христу, Женику бесмртном, са упаљеним светиљкама и песмама појући: Сва дела Господња, благословите Господа.
Нека буде довољно уља заједнице у сасудима наших душа и тада нећемо изгубити плату отишавши да купимо уље и запевајмо: Сва дела Господња, благословите Господа.
Примили сте једнаку благодат од Господа, уможите таланте уз помоћ Христа који вам их даде и појте: Сва дела Господња, благословите Господа.
Хвалимо Те, благосиљамо Те, и клањамо се ти се, Господе…

[JESSY]

Велика среда

 

 

У Среду Страсне седмице свети оци су одредили да се врши сећање на жену која је миром помазала Христа и тако га припремила за погреб и на Јуду издајника, који је одлучио да изда свога Учитеља за 30 сребреника.

Синаксар
Док је жена грешница донела миро, ученик се договарао са безаконицима. Она се радоваше да излије скупоцено, а он је пожурио да прода Онога Који је Непроцењив. Она призна Христа као Господа, а он одлучи себе од Владике. Она поста слободна, а Јуда роб непријатеља. Тежак беше његов недостатак љубави! Велико беше њено покајање! Подај и мени такво покајање, Спасе, који си ради нас страдао и спаси нас!

[JESSY]

Велики четвртак

 

Божански Отац, благоустројивши све ствари, одговрајућим поредаком читања из светих Посланица и Светога Јеванђеља нам даје четири догађаја којих се сећамо у Велики четвртак: светог дела умивања ногу апостолима, Тајне вечере (када је установљена Света Тајна Причешћа), најдивније и најусрдније молитве и издајства.

Синаксар
Поучивши пријатеље Своје Тајнама, истинита Премудрост Божија припрема трпезу која храни душу и припрема за верне чашу вина живота вечног. Побожно приступимо и ускликнимо: Христос Бог наш је величанствено прослављен.
Као браћа у Христу, стекнимо братољубље, и не оскудевајмо у сажаљењу према ближњем да не би због новца били осуђени као немилостиви слуга и кајали се узалудно као Јуда.
Велики четвртак
Служба Дванаест страсних Јеванђеља
Приближимо се у страху тајанственој трпези, и чисте душе примимо Хлеб; останимо покрај Владике да би смо видели Онога који умива ноге својим ученицима и брише их убрусом; чинимо као што видесмо, покоравајући се међусобно и перући ноге једни другима. Јер такву је заповест Христос дао Својим ученицима; али Јуда, роб и варалица, не послуша је.

 

[JESSY]

Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се прославља као Велики Четвртак, била Тајна вечера. Исус је тада установио Свету Тајну Причешћа говорећи: "Узмите, једите; ово је тело моје." и "Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова" (Мт. 26, 26-28). Ове се речи могу чути у току Свете Литургије.

Господ Исус Христос је својим ученицима опрао ноге учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима. Заповедио им је и да љубе једни друге: "Да љубите једни друге као што ја вас љубим" (Јн. 15, 12), и отворено говорио о предстојећем страдању.

Христос је пред свима у току Тајне вечере рекао: "Заиста вам кажем; један од вас издаће ме" (Мт. 26, 21). "А Јуда издајник његов одговарајући рече: да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза" (Мт. 26, 25). "Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом" (Мт. 26, 35).

Исус Христос затим одлази у Гетсимански врт, где се знајући за сва страдања која Му предстоје моли Оцу. Јуда је у врт дошао са слугама првосвештеника и фарисеја, да Га изда. Исуса им је показао целивајући Га јер им беше рекао: "Кога пољубим, тај је" (Лк. 22, 47), а Христос га је упитао "Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега?"(Лк. 22, 48).

Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута Га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје. Кад је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.

[JESSY]

[JESSY]

Danas je Velika subota

 

Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, obeležavaju pravoslavna crkva i vernici. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini.

Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu. To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini.

Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.

Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi "blagodatnog ognja".

U hramu Svetog Groba u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.

[JESSY]

Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“ Тај поздрав траје све до Спасовдана.

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Туцање јајима

На столу стоји украшена чини-ја са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.

Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

Фарбање васкршњих јаја Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.
Како се фарбају јаја? Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице која је освећена у току васкршњег поста. На шпорету ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око матере, и броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се „чуваркућа“. Пре фарбања јаја се могу „шарати“. Наиме, са растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају крстићи, цветићи и друге лепе фигурице. У новије време, израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и оне се могу лепити на јаја.
Симболика Фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: „Христос Васкрсе“. Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје и компромитују.
Васкршње славље Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“ Тај поздрав траје све до Спасовдана. Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.
Туцање јајима На столу стоји украшена чини-ја са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

[JESSY]

...ево, драги моји...освежавамо и ову опет актуелну тему....пишите и постављајте све  што вам се допада везано за пост и Васкрс....

:0442_feel: :0442_feel: :0442_feel:

[JESSY]

[JESSY]

[feeble]

Ovde imam zelju da budem za Vaskrs

 

[Иван Ивковић]

Хтео сам нешто да кажем али сам данас нем као ретко кад... Мој ум се нашао још једном поражен покушавајући да сагледа величину божанског подвига према ком сви наши подвизи делују наивно а све наше речи се своде на неартикулисане звуке. Не преостаје ми друго до да станем на раме дива и са њим вичем из дубине душе:"Вера те моја види Господе!" Помози моме неверју...

[JESSY]

„ Када човек креће на пут, он мора да зна куда иде. То важи и за Велики пост. Превасходно, пост је духовно путовање, и његово одредиште је Васкрс- Празник над празницима.“ - прота и професор Александар Шмеман