У сусрет Васкрсу.....:)

[JESSY]

O маловерју (Мт. 14, 14-22)

Преподобни Јустин Ћелијски тумачећи ову Јеванђелску причу рекао је давне 1956. године следеће:

„Помагај Господе, тонем! Тако је завапио Свети Апостол Петар Господу Христу, Који је ходио по мору. Али Господ пружи руку извади га из воде и рече: Маловерни зашто посумња? Где је вера твоја? Зар може бура да те потопи, кад сам Ја поред тебе…

Свака је реч Господња истинита. И ти само имај вере кад те нападне искушење. Деси се да неко вели себи: Нема (наде), пропао сам… Тргни се и завапи: Помагај Господе! Ако ти одмах не помогне, то је зато да осетиш како ти људи ништа не могу помоћи кад си у невољи… Не, Господ је отворио небесна врата за све нас. И ми улазимо вером у Њега. Тако, када наиђу велика искушења на младе и старе, нико нам не може помоћи осим Њега. Господ Исус је сишао у наш пакао да људе узведе у Рај и начини (их) Анђелима…

Тако на хришћане у овом свету, нападају силна искушења. Сваки зао човек риче на Господа. Смета му Вечна Правда Христова, јер ђаво не трпи Правду, већ хоће лаж. Али не бојте се јер овај свет није ништа друго него море искушења…

Нека вера не малакше у нама, тада неће потонути душа наша у греху овога света. Али, ако се ми уплашимо од зала овога света (и помислимо) зло је јаче од добра-онда тешко нама, тада ми тонемо. И то, када те опколе искушења, ти завапи: Господе помагај! И Господ ће те увести у Цркву Своју…

Зато, горе срца! Не плаши се греха. Господ је јачи од сваког греха и зла! Само завапи као Апостол Петар: Господе помагај!“

Јереј Бранко Чолић

[JESSY]

Свети Јефрем Сирин о посту

Заволи сиромаштво Христово како би тамо богат постао Божанством Христовим. Заволи пост најдивнији - дјело веома поштовано и богоугодно. Пост је кочија што узноси на небо. Пост рађа пророке, законодавцима мудрост даје. Пост је души одбрана добра, тијелу поуздани сустанар. Пост је оружје одважнима, школа подвижницима. Пост одбија искушења, он блиста на подвигу побожном. Пост је одважност у биткама. Пост је кротио силу огњену. Пост је затварао раље лавовске. Пост узноси молитву на небо. Пост је мајка здравља. Пост је младости поука, украс стараца, путницима пратилац добри.

Код оних што посте тијело је часно и душа је драгоцјена. Пост је смирио Лазара у недрима Аврамовим. Зато га и ми заволимо да бисмо прихваћени били у окриље Аврамово. Уклањаћемо се од раскоши и пијанства што га прати смијех гласни, те мајке блуда. Пијанство не прихвата Господа. Пијанство удаљује од нас Дух Свети.

Пост је благостање града, честитост тржнице. Пост је мир у домовима. Пост је старатељ и заштитник невиности. Пост је пут ка покајању. Пост је сузама источник. Пост не воли свијет, ни оно што је у свијету. Због тога нећемо туговати док постимо, зато што Анђели у својој цркви уписују оне који посте. Пост не допушта памћење зла. А они који у сјећању чувају огорчење и зло што им је учињено, иако се, споља гледано, моле и посте, налик су људима који захватају воду и сипају је у разваљено буре. Не прихвата Господ молитву од онога који памти зло на брата својега. Господу слава и власт на вјеки вјеков! Амин.

Извор: Радио Светигора

[JESSY]

Шта вреди држати пост не јести месо а гристи брата свога злом и пакошћу!

Беседа Патријарха Павла

О великом посту

Пост је као што говорих и пре и као што сте свакако чули, и телесни и духовни. Потреба је и једнога и другога, јер смо и тела и душе. Свакако да је душа претежнија од тела, а тело што се каже од одела. Зато пост духовни нам је важнији од телесног. То не значи да телесно није важан, али је он само као помоћ за држање поста духовнога и Свети Јован Златоусти каже: "Шта ће ти вредети ако ти будеш држао пост и не будеш јео месо, а будеш гризао брата свога злим речима, пакошћу и другим?"

И још и ово: "А ви, каже, кад се молите, уђите у своју клет, затворите врата своја и помолите се Оцу вашему у тајности, а Он ће вам узвратити јавно". То је реч о молитви нашој приватној, личној, за наше потребе. Али у цркви Христовој постоји и молитва заједничка, ево као што смо се и ми сада сабрали овде, која има један виши ниво, један виши смисао, за коју молитву поред ових речи које Господ упућује за сваку потребу свакога, каже: "Јер где су два или три сабрани у моје име ту сам и ја међу вама". А како да не буде овде, где нас је толико сабрано, свакако у име Његово.

Исто тако кад чинимо милостињу да не чинимо јавно показујући пред људима да нас они хвале, него чинимо то да помогнемо брату у невољи, зато што знамо да смо браћа, да би се и он подигао и оспособио да и он може сам себе да издржава.

А они који су у невољи, немоћи, да им помогнемо да опстану, јер је то заиста љубав коју од нас Господ очекује према ближњима, сигурно, онолико колико се може. У данашњим приликама када се једва саставља крај са крајем, онолико колико можемо, не више, дабоме, не ни мање. Углавном не чинити то да нас људи хвале, јер је то лицемерје, то је сујета, то је гордост.

Данашњи дан, субота пред недељу ево ову сиропусну, пред сам Пост, посвећена је, Црква света је посветила, светим монасима, монахињама. Онима, дакле, који су свој живот посветили Богу и у молитви, у посту, у богомислију, уздизању душе своје, јачању своје душе провели свој живот и као што се каже у црквеним песмама: "Који су знали да покоре оно мање важно ономе што је више важно", тј. тело души и они су нам на тај начин прокрчили пут којим треба и ми да идемо у ове посне дане држећи пост према могућности, мислим у погледу строгости.

Црква је одредила да тешким болесницима, од туберкулозе, шећерне болести и других тешких хроничних болести, да могу држати пост онај најблажи на риби и зејтину читаво време, исто тако жене трудне и које доје, такође тешки радници и престарели. Зато не претеривати, мислим у томе да ако је немоћан човек да држи сувише строг пост и да на тај начин онемоћа још више.

Бог нам је дао разум, ми смо сарадници Божији да чинимо оно што по разуму можемо и разуме се по разуму проспетљеном Богом. И разуме се они који могу и поготово који имају и сувише резерве да држе пост строжији који је у једењу без уља, а уље суботом и недељом, и вина на Благовести и на Цвети.

Нека Господ помогне, и Оци свети који су знали да држе пост како треба и телесни и духовни, помогну и нама да и ми у ово време знамо како чинити за своје спасење и за помоћ свима људима добре воље, а толико их је данас разних јеретика који не држе пост никако и који нас осуђују што га држимо. Да се ми помолимо Богу и за њих, е да им Господ просветли ум унутрашњи и срце и да и они иду путем којим треба ићи. Дабоме, ми да им покажемо тај пут ћутке, онако како ваља и требује. Бог вас благословио!

 Glogovac Monastery

[JESSY]

Владика Јоаникије: Пост и молитва

 

                                                                     

 

Циљ подвига поста и молитве је повратак на прави пут Божији

Према Владичиним ријечима, људи су, као грешна бића, склони заблудама. Будући да сваки човјек носи насљеђе гријеха, покајање и пост имају за циљ да човјека врате на прави пут Божији, на пут љубави и заједништва. Зато је пост увијек нова прилика, а нарочито дани у којима се припремамо за највећи хришћански празник, за радосну и побједничку свечаност Васкрсења Господа Исуса Христа.

„Призвани смо, дакле, на највеће славље, и за то славље се спремамо као кад идемо на неку свечаност, свадбу, крштење или неки други радосни догађај. Настојимо да се и лијепо обучемо, да оставимо оне обичне, свакодневне бриге како бисмо се припремили за свечаност; пазимо, наравно, шта ћемо говорити, како ћемо се понашати, трудићемо се да нашем домаћину учинимо што већу част, а на тај начин ћемо и сами задобити част, јер учествујемо у једном радосном догађају, а камоли када се припремамо за највећи хришћански празник. “

„Зашто ми, драга браћо и сестре, постимо и Богу се молимо пред Васкрс? Можемо, као што неки кажу, да славимо Васкрс а да не постимо, евентуално, на Велики петак да не једемо месо, али таквом немарношћу, заправо, сваки тај човјек хоће да испоштује обичаје којима ни сам не препознаје смисао. Они који знају због чега посте и за кога посте, њима не треба пуно објашњавати. Они знају смисао поста, да кроз сам тај подвиг добијају награду, и имају трепет пред сусрет са Васкрслим Господом. Припреме за овај велики празник доносе очишћење душе и тијела. Потребно је, наравно, очишћење тијела; зато постимо тјелесно, али то није довољно. Потребно је и очишћење душе, а то значи да треба да пости и душа и тијело,“нагласио је Епископ будимљанско-никшићки.

Пост и молитва доносе нове благодати души и тијелу

Говорећи о душевном и тјелесном здрављу које пост и молитва доносе људском организму, Владика Јоаникије је казао да се тијело, на тај начин, растерећује и чисти, а душа се просвјетљује. Иако се многима чини тежак и скоро неостварив тјелесни пост, од њега је, ипак, захтјевнији онај душевни пост јер подразумијева покајање.

„Покајање захтијева да погледамо у своју душу, у своја срца, да сагледамо своје мисли и у њима нађемо оно што не ваља, а нашем срцу и у души има много тога што не ваља. Свако ко искрено погледа у своје срце и у своју душу, наћи ће много тога што у нашој савјести није добро. Лијепа књижевност, лијеп филм помаже човјеку да препозна у себи оно што не ваља и зато је добро читати такву књижевност, нарочито писце који су израсли из православне традиције какви су Његош, Достојевски и овај Грузијац, изванредан режисер чији смо филм управо одгледали, али, то је само помоћно средство. Онај ко зна да се каје за своје гријехе, а нарочито ко зна да се мири са својима ближњима, да тражи опроштај или да опроштај пружи, тај чини велико богоугодно дјело.“

„Човјек је биће заједнице, та заједница га чини бићем, његов живот је заснован као заједница. Завађеност са ближњима ствара пакао, а налажење мира са собом и са ближњима јесте оно што нам треба и то не може без Божије милости. Божија милост нас подстиче на то да тражимо мир. У Светом Писму се каже: „Тражи мир и иди за њим, мир у својој души, али и мир са ближњима својим“. Дубље гледано, то значи мир са Богом, јер не можемо са Богом бити у миру ако нијесмо са собом и са ближњима. Да ли ће Господ нама опростити у потпуности, зависи од тога да ли ћемо ми својим ближњима опростити. Овај филм се не односи само на вријеме комунизма, он има универзално значење, јер насљеђе гријеха „ради“ у људском друштву, „ради“ у свакој личности, а покајање је лијек. Покајање отвара те прозоре да уђе Божија свјетлост у наше животе, очишћују се наше очи, наше мисли, наше душе, Божија свјетлост притиче и просвећује нашу заједницу и свакога од нас појединачно, и даје нови квалитет,“ поручио је, између осталог, Владика Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[JESSY]

Епископ Хризостом: Ваш пост потврдите добрим дјелима

Велики и часни пост, или како га још називамо Васкршњи пост и света Четрдесетница, је духовно-физички процес повезан са временским периодом од четрдесет дана прије Васкрса.

Васкрс је највећи и најзначајнији празник наше вјере и наше Цркве! Васкрс је Божанска побједа ЖИВОТА над смрћу, БОГА над сатаном, ВРЛИНЕ над гријехом. Васкрс је наша ЗАЈЕДНИЦА са Васкрслим Христом. У ту и такву БОЖАНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ морамо ући достоји, очишћени и опрани од наших гријеха, страсти и порока. Зато нам је Господ преко Цркве своје свете дао овај ПОСТ као средство очишћења и припреме за заједницу са Богом, са Христом Васкрслим.

Пост је, гледајући с поља, уздржавање од конзумирања масних јела и пића у периоду од четрдесет дана пред Васкрс. Да не би неко олако помислио да је то само пост, те да је све друго дозвољено, треба истаћи  да пост подразумијева и уздржавање од прекомјерног конзумирања свих јела и пића! Јер, прекомјерност у било чему је прво искушење, а потом и гријех.

Овај вид поста је првенствено намјењен нашем организму. То је она дијета коју нам врло често здравља ради одређују или прописују љекари. Овај физички пост, односно уздржање од хране и пића помаже нашем организму, нашем тијелу, али исто тако и нашем уму, нашој души, нашем унутарњем духовном човјеку. Постоји физиолошки процес утјецаја физичког (материјалног) на духовно, психичко, умно, емотивно! Међутим, суштина поста је, како каже црквени пјесник: одстрањење зла, суздржање језика од злих ријечи и разговора, одсуство љутње и гњева, разоткривање (духовнику) рђавих жеља, злих разговора, лажи, кривоклетства. Пост је и исправљање претходно учињених грешака, сасјецање страствених помисли и пожуда, срдачна исповјест, чишћење савјести кроз свету тајну исповјести.

Чишћење савјести! Кажу свети оци да нема ништа битније у животу, нити претежније, од чишћења савјести. Савјест је писање живота. Чишћење савјести је попут савременог чишћење компјутера. Човјекова савјест и његова подсвјест су попут савременог компјутерског хард-диска у који се похрањују сви наши животни фајлови. Црквени пјесник говори о “разоткривању књига нашег живота из којих ће Бог пред свим светим анђелима његовим и пред свим светима његовим читати нашу животну књигу и разоткрити све што је остало сакривено...”  И као што у хард-диск нашег рачунара уђу којекакви вируси, тако и у нашу савјест и у нашу потсвјест, тј. у хард-диск наше савјести и наше потсвјести, уђу вируси- гријеси и жестоко оштете нашу савјест, потсвјест и наше биће. Вируси гријеха и страсти оштете и покваре све у нама! Често пута потпуно нас измјене да врло често не препознајемо сами себе! Не често чујемо констатацију: па шта му (јој) је било? Па до јуче је био (била) добар (добра) дјечак (дјевојчица)? Па шта се десило? Не можемо га (је) препознати. Гријех се одмах покаже. Он има потребу да се испољава, да се надима, да се рекламира! Добри познаваоци – духовници одмах препознају гријех и узроке промјена, измјена, односно пројављивање болести. Зато је нужно потребно што чешће чистити своју савјест, своју потсвјест од силних вируса гријеха, страсти и корова, док ти опасни вируси који су напали наш живот не изазову већа и тежа оштећења, а то је духовна смрт.

Свети апостол Павле говори о томе да ми хришћани требамо постићи висину савршенства како би били ''мртви гријеху''. Бити мртав гријеху значи да кроз пост, молитву, кроз подвиг покајања и исповјести учинимо себе мртвима за гријех, односно, отпорнима за гријех. То значи, да гријех не може да нас побједи. То значи да смо себе заштитили ''антивирусним системима'' постом, молитвом, исповјешћу и светим причешћем. Не велим да нас гријех не нападне, већ говорим како је битно постићи ту висину савршенства да се сваки нападај гријеха разбије од зид наших хришћанских врлина, нашег богоприпадништва.

Трећа димензија часног поста јесте надовезујућа на претходне двије, а то је чињења добра! Сваки пост па и онај тотални и потпуни је безплодан и некористан уколико не рађа богољубље и човјекољубље. Хришћанска љубав и хришћански пост морају бити дјелотворни, а то значи стварати и чинити добра дјела по којима ће нас Бог препознати да смо његови. Сви смо чули како је Господ казао: кад учинисте једноме од ових најмањих Мени учинисте! И зато су постали благословени, свети, праведни.

Започињући велики и часни пост, ако Бог да, желим вам драго дјецо духовна,  да вам овај, као и  сваки други пост,  буде пост очишћења,  освећење и спасење! Ако пост није то онда узалуд постимо! Надам се и Богу молим да ће вам пост управо бити на спасење. Желим да овај пост испостите с радошћу и духовним задовољством, с љубављу према свима и свакоме, а прије свега према слабима и немоћнима, сиромашнима, гладнима и жеднима око вас. Помозите свима колико можете како би чињењем добрих дјела ваш пост потврдили својим човјекољубљем.  

С благословом Божијим,

Епископ бихаћко-петровачки Хризостом

[JESSY]

Пост узноси молитву на небо! (поуке и рецепти)

Пост - очишћење душе

Циљ поста, ради кога је он и озакоњен и тако поштован код хришћана, јесте очишћење душе.

Свети Григорије Палама

Пост узноси молитву на небо.

Свети Јефрем Сирин

Постом се Данило спасе од лавова у пећини и три отрока од огња у пећи пламеној.

Владика Николај

Пост је смирено уздисање и ведра скрушеност.

Свети Јован Лествичник

Пост је боља човекова песма у свету, песма која прелази у ускршње појање.

Архимандрит Јован Шаховски

Онај који пости, и ако буде подвргнут искушењу, побеђује онога који га куша.

Свети Григорије Палама

Рецепт - Поврће у глиненом суду

Намирнице: по 200 г празилука, шаргарепе, целера, парадајза, паприке, плавог патлиџана, 3 главице црног лука, бибер, со, лимунов сок.

Све поврће опрати, ољуштити и исећи на танке кришке или колутове. Додати со, бибер, сок од лимуна и мало воде.

Пећи у поклопљеном глиненом суду, на 250 степени, око 60 минута.

Пост - виновник бестрашћа

Када човек напусти своје жеље, тада постаје близак Богу, и Бог прима његову молитву.

Ава Мојсије

Ова три залога су корисна: да се плашимо Господа, да се молимо и да чинимо добро ближњему.

Ава Пимен

Кроз пост, телесно и душевно преображавају се у духовно.

Архимандрит Јован Шаховски

Рецепт - Салата од парадајза са празилуком

Намирнице: 500 г парадајза, 125 г празилука, 1 кашика першуновог листа, 4 кашике крема од меда и лимуна

Парадајз исећи на колутове, а празилук на танке прстенове. Поређати их у плитку чинију, прелити кремом од лимуновог сока и меда и посути першуновим листом.

Рецепт - Салата од шаргарепе

Намирнице: 400 г шаргарепе, 1 јабука, сок од 1 лимуна, 2 кашике коре од лимуна, 2 кашике коре од поморанџе

Опрати и ољуштити јабуку и шаргарепу, изрендати их и додати изрендану кору од лимуна и поморанџе, као и преостале састојке. Све добро промешати и ставити салату у фрижидер да се охлади.

Пост - дар љубави Божје

Заповест о посту једнако је стара као и живот,а дата је од Бога Адаму ради очувања богодарованог му живота и благодати Божје.

Свети Григорије Палама

Христос каже: Овај се род изгони само молитвоми постом (Мат.17,21). Ако пост тако прогони непријатеља нашег спасења, и ако јетако страшан непријатељима нашег живота, онда га треба волети и примати сарадошћу, а не бојати га се.

Свети Јован Златоусти

Поштуј древност поста. Он је стар колико исамо човечанство.

Свети Василије Велики

Дух Свети свуда прописује сједињење поста самолитвом.

Свети Игнатије Брјанчанинов

Када човек увиди благодати поста, он заволи дапости све више и више.

Владика Николај

Пости и моли се, и остварићеш велика дела. Ситчовек није способан за велико дело.

Свети Јован Кронштатски

Пост чини ум крепким.

Свети Василије Велики

Рецепт - Хлеб са зачинима

Намирнице:300 г пшеничног брашна, 300 г ражаног брашна, 5 кашика уља, 1 кашика меда, 1кесица сувог квасца, мајчина душица, ким, рузмарин, бослиљак, со

Квасац ишећер измешати у млакој води и оставити на топлом месту, 10-15 минута, даудвостручи масу.

Брашнопосолити, промешати и направити у средини удубљење за квасац, уље, ситноисецкане зачине и мед. Топлом водом замесити тесто. Месити све док се маса непочне одвајати од дна ванглице. Прекрити и оставити на топлом месту пола сата.

Надошлотесто премесити, формирати жељени облик хлеба и ставити у тепсију подмазанууљем. Оставити на топлом месту још пола сата, а потом га засећи оштрим ножем нанеколико места и посути мало брашна.

Хлеб пећиу загрејаној пећници, на температури од 220 степени, око 50 минута.

Пост - веза срца са Богом

Пост је виновник бестрашћа, отпуштење грехова и блаженство раја.

Свети Јован Лествичник

Пост значи слабљење везе срца са светом и јачање везе срца са Богом.

Владика Николај

Да би лакше принудио своју вољу да у свему служи Богу, сећај се чешће да је Бог у много чему показао љубав према теби.

Свети Никодим Агиорит

Научи своја уста да говоре само оно што имаш у срцу.

Ава Пимен

Рецепт - Туфахије

Намирнице: 700 г јабука, 500 г шећера, 1 кесица ванилин-шећера, ½ литра воде

За туфахије одабрати врсту јабука која се при кувању не распада. Јабуке опрати, ољуштити, па кашичицом оштрог врха или ножићем за љуштење кромпира извадити семенке. Тако припремљене јабуке ставити у кључалу воду са шећером, ванилин-шећером и лимуновим соком. Кувати десетак минута и пазити да се јабуке не распадну. Куване и оцеђене јабуке ставити на тацну, а у воду у којој су се кувале додати шећер, па скувати густ сируп.

Помешати шећер, ванилин-шећер, млевене орахе, бадеме, истругану кору од лимуна и добро умућене банане. Све добро промешати, филовати јабуке и прелити их сирупом.

На крају, туфахије украсити умућеном бананом и једном трешњом из компота или слатка.

Преузето из Православног посног кувара,

Беседа, Епархија бачка, Нови Сад

• Молитва

[JESSY]

Субота пете седмице

 

У суботу пете седмице празнује се „Похвала Пресвете Богородице“ уз читање акатиста који је подељен на четири дела, услед чега се та субота назива такође „суботом акатиста“. Ова служба је установлена у спомен на више дозбављења Константинопоља од непријатеља заштитом и заступништвом Богомајке, Која се у акатисту зато и прославља као „Изабрана Војвоткиња“. Ово богослужење се назива „акатистом“, што на грчком значи „несједалан“, јер током њега није дозвољено да се седи. Није тачно познато ко је саставио овај акатист: једни га приписују хронографу из IX века Георгију Амартолу, други патријарху Сергију, који је живео за време цара Ираклија у VII веку, трећи преподобном Роману Слаткопојцу, а неки и патријарху Фотију. На дан суботе акатиста повечерје је мало и чита се у келијама као и полуноћница. Сам акатист се чита на јутрењу, из четири дела, замењујући обичне сједалне, кондак и икос. Први део почиње певањем кондака: „Взбраној Војеводје побједитељнаја“ и кађењем, при чему се приликом првог певања обавља кађење читавог храма, док се уз остала три дела обавља само мало кађење. Сваки пут се прочитају по три икоса и три кондака, а читање се завршава поновним певањем кондака „Взбраној Војеводје“. Ово јутрење завршава се певањем Великог славословља.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Liturgika_43.htm 

 

 

 

 

 

 Возбраној војеводје побједитељнаја, јако избаваљшесја от злих, благодарственаја, восписујем ти раби твоји, Богородице, но јако имушчаја державу непобједимују, от всјаких нас бјед свободи, да зовем ти: Радујсја, невјесто неневјестнаја.

 

(Теби, Богородице, војвоткињи која се бори за нас, ми, слуге Твоје, узносимо победне захвалне песме, јер смо се избавили од зала. но и сада, пошто имаш непобедиву моћ ослободи нас од свих опасности, да Ти кличемо: Радуј се, Невесто неневестна!

 

 Храм Светог Јована Крститеља

[JESSY]

Недјеља пета Часног поста – Глувна – Преподобне Марије Египћанке

А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.

И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити:

Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;

И наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће.

И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо то молити.

А он им рече: Шта хоћете да вам учиним?

А они му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране теби а други са леве, у слави твојој.

А Исус им рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?

А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се;

Али да седнете с десне стране мени и с леве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено.

И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована.

А Исус дозвавши их рече им: Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима.

Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи;

И који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга.

Јер Син Човјечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе.

(Свето Јеванђеље по Марку 10,32-45)

* * *

Непрестано руководећи православне хришћане током Четрдесетнице ка освећујућим подвизима поста и покајања, Црква у богослужењу пете седмице теши и храбри оне који посте чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми „који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу“. Умножавајући при крају посног попришта побуде ка неослабљеном богоугодном животу, Црква и у петој недељи наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост. „Завапи Христу Богу који је распет за тебе, каже Црква, и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме“. Свештене химне које Црква и данас поји на богослужењу пете седмице примљене су у VII и VIII веку од Софронија Јерусалимског, Андрије Критског и Студита – Јосифа и Теодора.

„Да људи не би били лењиви према духовним подвизима“, Црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и у васкрсни дан, пружа вернима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа. У четвртак на јутарњем богослужењу Црква поји цео Велики канон св. Андрије Критског и житије св. и преп. Марије Египћанке. Из тих разлога се читање канона св. Андрије Критског у четвртак пете седмице Великог поста негде још назива и стајање Марији Египћанки.

Четвртак пете седмице. Велики канон.

Христе мој, даруј милосрђе Онима

који Ти сада поју Велики канон

Овим речима почиње синаксар у четвртак пете седмице Четрдесетнице, и каже још: „Велики канон неизмериву дирљивост има: сваку, пак, повест Старог и Новог завета забележио је и сабрао, од Адама до самог Христовог вазнесења и апостолске проповеди, поучавајући сваку душу како да ревнује у добру и подражавању у сили: зле да избегава и увек да тежи покајању, сузама, исповедању и другим богоугађањима. Тај канон је толико широк и умилан да може и најжешћу душу довољно да омекша и покрене на добро, само ако се скрушеним срцем и са пажњом поји“.

Канон се овај назива великим због мисли и спомена који се у њему налазе: његов плодни аутор га је сложио од осталих канона који у себи не садрже више од по 30 тропара, а овај има 250 тропара и сваки тропар излива неизразиву сладост. Из тих разлога се овај велики канон и произноси у великој Четрдесетници јер дарује велико гануће; произноси се и два пута на повечеријима прве седмице, разврстан у четири прва дана њезина, док се у четвртак пете седмице Четрдесетнице, на јутрењи, чита цео, у пуном издању, заједно са дневним каноном. „Велики канон читамо умилно, каже Црква, скрушеног срца и гласа, на сваки тропар чинећи по три метаније (земна поклона)“.

[JESSY]

Епископ Фотијe: Беседа на Благовести

Драга браћо и сестре, нека је срећан и благословен данашњи велики дан када празнујемо Благовести Пресветој Богородици. Ово је један диван црквени празник, који се у богослужбеним химнама назива почетак нашега спасења. По чему је и како овај празник почетак нашег спасења, чули смо из данашњег Јеванђеља. Свети апостол Лука нам описује како се збио овај чудесни догађај ево пре више од две хиљаде година у граду Назарету у Светој Земљи. Чули сте како је свети архангел Гаврило, послан од Бога, дошао Пресветој Богородици и благовестио јој да ће она бити та која ће зачети и родити Спаситеља света Исуса Христа. Пресвета Богородица, будући савршеног живота, али као људско биће се пита: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? (Лк. 1, 34) Већ се из овога дијалога између светог архангела и Пресвете Богородице открива да ће Христово рођење бити натприродно, божанско, од Духа Светога, сасвим другачије него што се зачињу људи на земљи. Празник Благовести нам показује да ће Христов долазак у свет бити једно велико, тајанствено чудо Божије.

Из једног одељка данашњег Јеванђеља чули смо да је и праведна Јелисавета у дубокој старости зачела светог Јована Крститеља, шест месеци пре Благовести. Свети апостол Лука већ указује да је и рођење Јована Крститеља плод благодати, јер по законима природе и биологије, стари људи не могу имати деце. Међутим, тамо где Бог хоће, побеђују се закони природе. То се већ види у зачећу светог Јована Крститеља, а посебно је пројављено и доказано у зачећу и рођењу Христовом. Пресвета Богородица показује људску реакцију када пита: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? Онда јој свети архангел Гаврило објашњава: Дух Свети ће доћи на тебе и сила Свевишњега осениће те и оно што ће се у теби зачети биће свето и назваће се Спаситељ, то јесте Емануил, с нама Бог. (Мт. 1, 23) Потом Пресвета Богородица потврђује да прихвата ту Благовест светог архангела Гаврила речима: Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по речи твојој (Лк. 1, 38). Тако нам Пресвета Богородица открива икономију спасења света у Христу, која се увек врши по слободној људској вољи. Пресвета Богородица јесте била посебна изабраница Божија, али је ипак пристала да буде слушкиња Господња и пристала по својој слободној вољи, да се од ње оваплоти Спаситељ света Господ Исус Христос.

Свети Оци кажу да и ми по примеру Пресвете Богородице треба да будемо сарадници Божији. Бог никада не намеће Своју вољу и не жели да чини насиље над нама. Постоји Промисао Божији о сваком човеку, као и то шта ко треба да буде у животу и шта да чини, какав подвиг да има: неко да буде монах, неко да буде свештеник, неко да буде врлински и честит хришћанин. Међутим, Бог тај план не остварује без наше добровољне сарадње и слободне воље. Потребно је и ми да кажемо: Ево слуге или слушкиње Господње да би извршили вољу Божију. То је исто потребно када нас Црква шаље на неко послушање или даје неки благослов. Треба увек да поступамо по примеру Пресвете Богородице, која је савршено прихватила вољу Божију. Због тога се она, кажу свети Оци, јавила као нова Ева, јер је потпуно испунила вољу Божију и благослов Божији. Праоци Адам и Ева у Рају то нису учинили, јер су уместо Бога послушали змију, која им је рекла да ће бити као богови. Они нису послушали вољу Божију, него вољу демонску. Као последица тога, преко прародитељског греха, смрт је ушла у свет. Пресвета Богородица, међутим, исправља ту грешку прародитеља и јавља се као нова Ева, као родитељка новог и вечног живота, тј. Самога Христа.

Ми који смо имали прилике да посетимо Свету Земљу, видели смо место Назарет где се десио овај чудесни догађај. На томе месту има и један бунар Пресвете Богородице, где је Пресвета Богородица захватала воду, док је ту живела. На месту јављања светог архангела Гаврила, данас је подигнута дивна црква посвећена Благовестима.

Празник Благовести нам говори да по примеру Пресвете Богородице и ми непрестано треба да будемо спремни на испуњавање воље Божије, да будемо служитељи Божији, да служећи Богу и ближњем, задобијамо своје спасење.

Да је Пресвета Богородица одбила да прихвати Благовест, остала би обична, праведна, честита жена. Међутим, када је прихватила благослов и избор Божији, постала је Богородица, постала је храм из којег се оваплотио Сам Спаситељ света Исус Христос.

Прва истина празника Благовести је то да Бог постаје човек у Христу, оваплотивши се натприродно и бесемено од Духа Светога и Марије Дјеве. Али је истина и то да Он долази да бисмо и ми постали богови по благодати. Ово што смо ми данас доживели на светој Литургији јесте управо благовест. У Цркви нам је дано не само да верујемо Бога Кога исповедамо, и да се дивимо овом чудесном празнику, већ и много више - да се причестимо Живим Христом. Причестили смо се да бисмо живели у Богу и Бог живео у нама, те да бисмо постали једно са Богом у Кога верујемо. На ту нам анагошку димензију обожења указује и овај велики празник. Није Бог дошао у овај свет да би се само за то чуло и да би то била једна значајна информација, него због тога да ми са тим Богом живимо, обожимо се и постанемо једно са Њим. То је суштински смисао нашег свеукупног подвига у Цркви, смисао нашег труда, нашег поста, наше молитве или било којег нашег хришћанског дела. Ништа од тога само по себи нема смисла, уколико нас не повезује са том најдубљом тајном сједињења са Богом и охристовљује нашу природу. Ето, то је оно што нам овај празник доноси са собом и на шта нас он обавезује.

Могућност обожења човека у Христу је једина истинска благовест у овоме свету у коме влада смрт, у коме влада грех и тама. У такав свет долази Христос да победи и таму и грех и смрт и да сатре главу змије (Јевр. 2). Зато су Благовести о зачећу Христовом заиста почетак нашег спасења. Без те Благовести не би било ни Божића, па ниједног другог хришћанског празника, нити Преображења, па ни Васкрсења.

Свети Оци су са пуним правом ставили овај празник на почетак литургијског круга, и он се негде у литургици назива Богородичним празником, а негде Господњим. Он у ствари обједињује и једно и друго, јер нам показује да у садејству - синергији Бога и човека, долази спасење. Уз садејство Духа Светога и слободне воље Пресвете Богородице оваплоћава се Исус Христос. Тако и ми треба, уз садејство са вољом Божијом, у Цркви да задобијамо своје спасење. Наравно, то спасење задобија свако по своме месту, по своме дару и служби коју му Бог одређује у Цркви.

Браћо и сестре, Црква нас непрестано учи да ходимо путем спасења, живећи по учењу наше свете вере, држећи заповести Божије, живећи у страху Божијем, чувајући се сваке нечистоте и свакога греха и свега онога што нас одваја од Бога. Сваки грех одгони благодат Божију од нас и чини нас пролазним, смртним и трулежним људима.

Међутим, уколико идемо уским, крстоносним путем, на који нас позива и данашњи празник, онда идемо путем спасења. На жалост, како каже свето Јеванђеље, мали је број људи који иду овим путем. (Мт. 7, 13) Када бисмо ми данас рекли: Хајде да идемо на планину, многи не би кренули, него би остали у подножју. Тако се тешко успињати и у духовном животу, чак је и много теже него попети се на планину. Духовни живот у Цркви и јесте непрестано распињање самога себе, распињање старога човека са законима греха и смрти у себи, како би оживео у нама духовни, тј. охристовљени човек. (Гал. 5, 24)

Зато ми у Цркви празнујемо светитеље, јер су они прошли овај крстоносни пут и обукли се у Христа, па на њих и треба да се угледамо. На првом месту треба да се угледамо на Пресвету Богородицу и да увек будемо спремни да кажемо: Ево слуге Господњег. Нека ми буде по вољи Твојој. Шта значи по вољи Твојој? То значи по вољи Божијој, по вољи Цркве, по благослову Божијем.

Данас смо на жалост, умногоме заборавили шта значи благослов Цркве, шта значи благослов владике, шта значи благолсов свештеника, шта значи благослов игумана. Данашњи човек хоће непрестано да живи по својој вољи. Ја хоћу да учиним нешто само ако је по мојој вољи. Чим није, нећу, па макар то рекао патријарх, владика или било ко други. Па, на који начин онда можемо да испуњавамо вољу Божију, ако желимо у свему непрестано да испуњавамо своју вољу? Пресвета Богородица није тако учинила, иако на почетку није у потпуности разумела Благовест светог архангела. Дакле, и ми када нешто чак и не разумемо, требали би да живимо по вољи Божијој, а не да се непрестано навикавамо да живимо по својој вољи. Зашто у молитви Оче наш говоримо: Да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као што је и на небу. Дакле, молимо се да живимо подобно анђелима на небесима, јер они живе по вољи Божијој. Данашњи свет је, међутим, препун егоизма, препун својевољника. Данас живимо и одрастамо негујући своју вољу, а на жалост мало се учимо да живимо по благослову Цркве, свога духовника, игумана, свештеника или владике. Самовоља и егоизам су трагедија данашњег човека и данашњег човечанства.

Пресвета Богородица нам је показала савршени пут потпуног испуњавања воље Божије. Исто тако нам је Господ Христос показао пример, испуњавајући вољу Бога Оца до смрти на Крсту на Голготи. Али не моја воља, но Твоја нека буде (Лк. 22, 42). На Велики четвртак у Гетсиманском врту пројављује се виђење страдања Христовог, које ће се десити на Велики петак. Господ Христос се толико усрдно молио у Гетсиманском врту, да је Његов зној био као крв (Лк. 22, 44). Толико се људска природа у Христу противила смрти, по чему се види да смрт није природна за човека, није природно да човек живи педесет или сто година, већ је човек створен да би живео вечно. Ево ми смо недавно испратили нашу сестру Параскеву, која се у подвигу и покајању упокојила у манастиру Крупи. Међутим, смрт не може остати последња реалност. Људска природа се буни против смрти, ако смо истински људи, ако нисмо изгубили сваку наду и помирили се са законима ништавила и пролазности. Господ Исус Христос је, прихватајући страдање на Голготи, савршено испунио вољу Бога Оца, али је трећи дан васкрсао из мртвих (Мт. 19, 20). Дјева Марија потпуно прихвата вољу Божију и Благовест светог архангела Гаврила и тако je постала Пресвета Богородица, постала кивот, постала Црква и символ ковчега Старог Завета. Живећи по њиховом примеру, и ми постајемо благовесници новог живота у Христу.

Данашњи празник нам доноси велики благослов, јер нам показује пут спасења, пут савршеног испуњавања воље Божије, по примеру Господа и Пресвете Богородице и свих оних који се спасавају у Цркви Христовој.

Дај Боже да и ми на томе крстоносном путу одрицања од своје самодовољности и индивидуализма постанемо истинска бића Цркве, која се спасавају испуњавајући вољу Божију, постајући тако заједница спасаваних Царства небеског.

Живели и Бог вас благословио!

Mанастир Крка, на Благовести 2009. године

• Вера

|

[JESSY]

Свети Филарет Московски: О молитви и о молитвеном животу хришћана , и сузама

Заиста је пријатно поменути у молитви душе оних за које знаш да су им очи свагда упрте ка Господу и да се у Њему зближавају са нама. Само Свезнајући Бог зна ко чини веће добро другоме: онај који се моли или онај који је тражио молитву.

Молитва нас приближава Богу и наспрам тог средишта бића и светова, не види се оно што видимо у овом променљивоме свету. Душа која стално тражи Господа и која Му се моли, она припада Господу, без обзира на то што њен нижи, чулни део, понекад и против њене воље, бива узнемирен због близине и делања сила које нису сродне души човека.

Како нас света Црква премудро учи: у миру се помолимо Господу и за једнога и за све. Душа онога који се моли у смирењу, ако се и разгори, гори тихим и чистим пламеном. Гори, али не сагорева. Кипи, али не искипи. Излива се, али се никада не испразни.

Зар душа која се усрдно моли, зар она не ступа у заједницу са оним за кога се моли? Зар у том јединству она не даје снажан подстицај снаге души којој је потребна помоћ?

Најбољи начин дружења и заједнице међу људима јесте да се молимо једни за друге. Ако молитва није савршена, њене недостатке према могућностима треба исправљати, а никако очајавати због њих. Треба разликовати активну молитву од стања када се неко наслађује молитвом. Активну молитву човек треба да чини свагда и неуморно, наравно према прописаном молитвеном правилу, а утеху дарује Господ по благодати Својој, онда када је то потребно да би привукао и укрепио човека, и онда када човек може да је прихвати. Исто тако, ако осетите да у вама нема снаге, немојте да вас због тога обузме немоћ и очајање, него се прво престаните да уздате у себе и молите се, уздајући се у Господа.

Ако од човека тражите да вас научи како да се молите, добићете одговор: Не знамо како да се помолимо.

Ако кажете: Господе, научи нас да се молимо - добићете одговор који су небројени људи добили пре вас.

Треба да се трудимо да стекнемо трајно страхопоштовање према светињи. Ако страхопоштовање према светињи дође и прођe, оно би ипак у души требало да остави смирену и топлу жељу за заједницом са Господом.

Требало би да се трудимо да у молитви свагда будемо постојани и да не допустимо неким тренутним ситуацијама да нас поколебају. Исто тако у молитви треба да будемо и тихи и смерни, и да не допустимо уобразиљи да се разбукта.

 

Онај ко од усхићења прелази у хладноћу срца, и ко није довољно учврстио мир у души својој, том је потребно још много труда да уложи.

 

Ако је човек читаве године служио Богу и остаје и даље у тој жељи, тај труд му неће пропасти без обзира ако су се околности промениле. И у породичном животу свако може да нађе време за молитву и тиховање. Онда када нема могућности да се оде у храм на богослужење, Господ ће и домаћу молитву примити ако је она искрена и дубока. Нико од вас не тражи да служите двојици господара. За Господа се може служити и у самоћи исто као и у породици. Ако видите да ће вас породични живот ипак ометати у служењу Богу, тада се одлучите за самоћу.

 

То што нисте у могућности да идете у храм, немојте примати само са тугом, него и са смиреном послушношћу вољи Божијој. Нека у вашем срцу постојано обитава Име Божије и нека се из ваше душе ка Господу уздиже миомирис молитве, и тада ћете бити као да сте у храму Божијем.

 

Ако вам се дају сузе, будите захвални Богу за то и користите их да би њима чистили душу своју. Али, као што ни у чему не треба да претерујемо, тако понекад и сузама треба поставити границу, тако шта ћемо ум свој усредсредити ка неком другом корисном делу.

 

„Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала“. Где је научила тако да воли? Она је уместо јелеја имала сузе покајања. Божија љубав према онима који се кају, попут небеског огња, пала је и на њу и успламтило је њено кандило.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/SvFilaret/SvFilaret02.htm

[JESSY]

Преподобни Нил Синајски о молитви

2. Очистивши се испуњавањем заповести, душа ће ум поставити у стање непоколебивости, чинећи га способним да прихвати устројство које је неопходно (за молитву).

 

5. Пре свега се моли да стекнеш сузе како би плачем смекшао грубост која постоји у души и како би, исповедивши Господу (Пс.31,5) безакоње које је у теби, од Њега добио опроштај грехова.

 

6. Користи сузе као оруђе за задобијање сваког опроштаја. Јер, Владика се много радује кад се ти молиш са сузама.

 

 

7. Изливајући у време молитве потоке суза немој се узносити сам у себи као да си већи од многих. Јер, твоја молитва је добила помоћ одозго како би, усрдно исповедивши своје грехе, сузама умилостивио Владику.

 

22. Они који у себи сабирају жалости и злопамћење, те се [моле], личе на оне који захватају воду и сипају је у избушен сасуд.

 

23. Уколико си трпељив, свагда ћеш се молити са радошћу.

 

24. Када се молиш као што треба могу те сусрести (или доћи на ум) нека дела због којих ти може изгледати оправдано да се разгневиш на ближњег. (Буди опрезан). Уопште не постоји гнев на ближњег који би био оправдан. И ако се потрудиш наћи ћеш да је могуће и без гнева добро завршити ствар. Стога се на сваки начин труди да се не покренеш на гнев.

 

25. Пази да, мислећи да излечиш другог, сам не останеш неисцељен, омевши сопствену молитву.

 

26. Штедећи друге и не љутећи се на њих, и себи припремаш снисхођење. Тако ћеш се показати разуман према себи и уврстићеш се у број оних који се истински моле.

 

Из Добротољубља

 

http://sveti-jovan-krstitelj.blogspot.com/2014/04/blog-post_9.html

[JESSY]

Антологијске мисли о молитви 

 

Јефрем Филотејски

 

6. Име Исуса Христа које призивамо у молитви садржи у себи самобитну и самоделатну силу васпостављања. Не брини, дакле, због несавршенства и сувоће твоје молитве, него упорно очекуј плодове учесталог понављања Имена Божијег.

 

7. Када су руковођене молитвом, моралне силе које су у нама постају јаче од свих искушења и побеђују их.

 

8. Учесталост молитве ствара навику молитве која убрзо постаје друга природа и често доводи ум и срце до вишег духовног нивоа.

Учесталост молитве је једини начин да се досегне висина истинске и чисте молитве. Она је најбољи начин делатне припреме за молитву и најсигурнији пут којим ће човек доспети до крајњег одредишта молитве и спасења.

 

 

9. Свако од нас је способан да задобије унутрашњу молитву, односно, да је учини начином свог општења са Богом. То нас не кошта ништа изузев напора да се погрузимо у безмолвије и у дубине свог срца, и да се побринемо да, што је чешће могуће, призивамо Име нашег најслађег Исуса Христа, које човека испуњава неизрецивом радошћу.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/OcinskePoukeStaracJefremFilotejski/OcinskePoukeStaracJefremFilotejski38.htm

[JESSY]

О сузама

 

Свети Јефрем Сиријски

 

Хоћу да вам изобразим силу суза. Ана је сузном молитвом добила пророка Самуила, усхићеност према горњем и хвалу Богу у срцу своме. Жена грешница у Симоновом дому је, плачући и умивајући сузама свете ноге Господње, добила опроштај грехова. Умилење (срдачни плач пред Богом) јесте исцелење душе. Оно у нас, сагласно са нашом чежњом, усељава Јединородног Сина и у душу привлачи Духа Светога. На земљи нема радости сладосније од радости умилења. Да ли се неко од вас озарио том радошћу суза по Богу? Онај ко је то окусио и ко се тиме усладио за време молитве већ се уздигао изнад земље. У то време он је био сасвим изван тела, изван овога века, и већ више не на земљи. Свете и чисте сузе по Богу увек омивају душу од грехова и чисте је од безакоња. Сузе по Богу у свако време дају смелост пред Богом. Нечисте помисли никако не могу да се приближе души која има свагдашње умилење по Богу. Умилење је скривница која се не може покрасти. Наравно, ја не мислим на умилење које траје један дан, него на оно које траје непрестано, даноноћно и до краја живота. Умилење је чисти извор који орошава плодни насад душе (тј. врлине).

 

http://xn--80adbkc5csdh8u.xn--90a3ac/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro227.htm

 

 

 Храм Светог Јована Крститеља

[JESSY]

СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ: Шеста недеља (Свети Владика Николај)

 

 

 

 

Блажени чисти срцем

јер ће Бога видјети

 

(Мт. 5, 8)

 

   1. Чисто око гледа свет и све што је у свету; а утруњено око не може да гледа ни да види. Тако је и са срцем човечјим. Бог је обдарио срце човечје нарочитом видовитошћу. Кад је срце покривено труњем греха, оно постаје слепо и не види ништа. Кад се срце потпуно очисти, оно види невидљиви свет у видљивом свету, и види невидљиви свет сам по себи, и види Онога који је Срце невидљивог света, види Бога.

  

 

 2. Моли Бога да ти очисти срце, и видећеш неслућена чудеса у овоме физичком свету, које си до сад гледао само очима без срца.

   

 

3. Срце чисто саздај у мени, Боже! Тако се молио пророк и песник Давид. И ти се тако моли. Понављај и понављај ту молитву, и Бог ће ти дати чисто и видовито срце, ти ћеш видети смисао у сваком догађају и збивању, и познаћеш символички значај сваке створене ствари у свету.

   

 

4. Чиме се може и чиме Бог може очистити срце човечје? Само Духом. И ако будеш умилостивио Бога да ти сазда чисто срце у теби, Он ће то учинити помоћу Духа Својега Сина Исуса Христа, то јест помоћу Свога Светога Духа, који је један, недељив, непроменљив, насупрот сваком другом духу што представља мноштво, дељивост и променљивост.

   

5. Због тога је наша мудра мајка, Црква Православна, прописала да се од Полуноћнице до Повечерја, сваки дан и на сваком богослужењу и молебану, чита она силна молитва: Царе Небесни, Утешитељу, Душе истинити, који си свуда и све испуњаваш, Скровиште добара и Животодатељу, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке скверни, и спаси, Благи, душе наше!

   6. Јеси ли био на гумну кад вејач веје жито своје? Кад је оморина и затишје, он стоји и чека да дуне ветар. Јер не може без ветра да одвоји плеву од пшенице. А кад ветар дуне, он је пун радости, Јер ветар му је најбољи чистач. За тили час ветар однесе плеву и остави чисту пшеницу на гумну.

   

7. Сам Господ наш Исус, Спаситељ наш и Васкрситељ наш, рекао је за Божији Дух да је слободан: Дух дише гдје хоће (Јн. 3, 8). Ваистину, и где хоће и кад хоће. Зато је и заповедио Апостолима Својим о Вазнесењу на небо, да чекају у Јерусалиму где ће примити силу кад сиђе, вели, Дух Свети на вас (Дела ап. 1, 8).

   

8. У овој шестој недељи Часног поста, када ћеш чути јеванђеље о васкрсењу Лазара из мртвих, сабери и управи мисли своје на чисто срце које Бога види. И пробај чистоту срца свога на овоме чуду васкрсења четвородневог мртваца. Нечисто срце неће на овоме догађају видети Бога нити чудо Божије, него ће срицати своју клапњаву о хипнотизму, сугестији и другим врачаријама, које су стекле своје научне рубрике. И ти, ако не будеш овде видео Бога (у лицу Христа Васкрситеља) и чудо Божије у васкрсењу Лазара, значи имаш још нечисто срце.

   

9. Но ни у ком случају не очајавај. Ако само искрено желиш чисто срце  - Бог је Дароватељ свих добара - даће ти га. Не сумњај - даће ти Бог чисто срце, и твојој радости неће бити мере ни краја.

  

 10. Тада ће се догодити у теби оно унутарње предивно чудо Божије које Апостол описује код првих и правих Хришћана овако: Бог који рече да из таме засвијетли видјело, засвијетли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа (2. Кор. 4, 6). И радоваћеш се, и твојој радости неће бити ни мере ни краја. Јер она светлост божанског духа у срцу твоме осветлиће све у теби и око тебе; осветлиће блештећи, чак, и смрт и гроб, те нити ћеш видети смрти ни гроба него само живога Бога, Оца свог, и живот вечни, бескрајни, победоносни, свесилни.

 

ПОСТ - ПУТ КА ТРПЕЗИ БОГА ЖИВОГА, Светигора, Цетиње, 2001.

http://vaznesenjeovcarbanja.blogspot.com/2014/04/blog-post_5350.html

Храм Светог Јована Крститеља

[JESSY]

Лазарева субота - библијски и литургијски смисао празника

ВРБИЦА - ЛАЗАРЕВА СУБОТА (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као Крсну славу.

На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана брало се олистало пруће од врбе. Лазарева субота, односно Врбица, дан је дечје радости. До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Деца су се, лепо обучена, украшена звончићима, кретала у поворкама и проводила време у игри око извора. Пратећи елементи овог празника имају библијско утемељење (Јн 12). После Лазаревог васкрсавања, Исус Христос улази свечано у Јерусалим, а маса раздраганог света дочекује га свечано; поред осталог, у рукама носе палмове гранчице. Данашње врбове гранчице замена су за палмине. Убране врбове гранчице на Лазареву суботу носиле су се и благосиљале у цркви, па су потом чуване у кућама.

На Врбицу, после подне, увек се држала литија изван храма. Сведочанстава ο Врбици имамо већ крајем IV века. У литији су учествовали, као и данас, одрасли и деца носећи у рукама гранчице маслина и палми. У крајевима где нема маслина и палми носе се граничице врбе.