Како променити другог?

[Биљана]

Многи вијерници у жељи да покажу своју вјерску припадност, показују ревност! У тој великој жељи да свијет око себе (умјесто себе) учине бољим (како си и сам рекао; да уклониш неке лоше навике вољене особе), лако могу да западну у опасност и тако само највише науде себи! 

Твоја замисао да промијениш неке лоше навике код вољене особе није уопште лоша нити злонамјерна, само мораш направити разлику између ревнованја и умовања и свакако прво почети мијењати себе па онда свијет око себе!

 

Толико од мене  bighugbighug

[keka]

budi promena kakvu zelis da vidis u svetu

da to je to!!! s.o.s.   iz licnog iskustva - sve dok sam pokusavala da menjam svet oko mene imala sam velikih problema, na poslu, porodici....

a od kada sam pocela da menjam sebe.... sve ide na bolje, nekako i ljudi oko mene su bolji...

pocni od misli...

[VizantijskoPlavo]

da to je to!!! s.o.s.   iz licnog iskustva - sve dok sam pokusavala da menjam svet oko mene imala sam velikih problema, na poslu, porodici....

a od kada sam pocela da menjam sebe.... sve ide na bolje, nekako i ljudi oko mene su bolji...

pocni od misli...

amen

 

kakve su ti misli, takav ti je zivot. 301

[Ljubičasta]

Koliko je tesko promijeniti druge vidis tek kad krenes da mijenjas sebe.Padnes,ustanes i tako u krug.Cijeli zivot.

[Дијана.]

Smatram da treba žtvovati svoj stav, tj.ne insistirati na njemu, da bismo tako pokazali ljubav, preobrazili nekog, i možda ga spasili od propadanja, i ovde i za vječnost. U svoje ja možemo da jako introjektujemo neki stav, (u stvari to se najčešće i dešava) i da onda braneći stav, u stvari branimo svoje ja. Naročito ako smo nesigurni oko svog identiteta mimo pripadnosti ovom ili onom kolektivitetu (pa i hrišćanskom) i svoje lične ljudske vrijednosti, baš jako možemo da se poistovjetimo s nekim stavom, i onda da ljude klasifikujemo i svoje akcije i reakcije upravljamo prema njemu. A gdje si ti kao čovjek, iza raznih uloga, persona (maski), kolektivnih pripadnosti, stavova, pretvorenih u identitet? Stav koji je neizbrisiv dio mog identiteta, moje ličnosti, ne mogu žrtvovati u smislu da ga se odreknem, da ga pogazim, ali ga mogu žrtvovati u smislu da ne insistiram na njemu i ne uslovljavam prihvatanje čovjeka njegovim prihvatanjem mog stava.

Prost primjer: ako neko naš propada u nekom poroku, stav ljudski, moralni, verski, jasan je, ali insistiranjem na njemu odbacićemo čovjeka, ili će on odbaciti nas, mi ćemo odustati od njega, nećemo više imati pristupa da mu eventualno pomognemo.  Držanje "znam da znaš da smatram da je to pogrešno, loše, za tebe i uopšte; ali sam tu za tebe, i dalje imaš moju ljubav" mnogo više može uticati nego tvrdoglavo intelektualističko-moralističko insistiranje na nekom stavu...

[Иван Ивковић]

Јел' то као оно кад некоме припалим цигарету иако сам против пушења? Тако нешто бих прихватио. Али да неко тражи нпр. да мењам ставове по питању вере не би ми било лако, посебно ако се ради о стварима које сам претходно добро испроверавао и утврдио. Ту, рецимо, спада пракса са редовним причешћивањем у којој се искључиво ослањам на благослов свештеника и никакво жртвовање става не долази у обзир.

[Ненад Р.]

И ја исто не исистирам другима што се мог става тиче . Саопштим своје ставове , али се трудим да не будем надмен и напоран , јер и други човек има своје ставове. Када је човек упоран и стално намеће другима свој став , ја сматрам да је и то једна врста вербалног насиља .

[Vecana]

Postavlja se pitanje otkuda je zahtev za promenom stava.

Ukoliko je promena stava zahtev da bi se ugodilo nečijim strastima, što je najčešće slučaj, onda to retko kada razmatram. Ranije jesam to se pokazalo kao baš, baš pogrešno. Taj stav, eto, jesam promenila.

Čini mi se, najviše što mogu je da nekako prigušim svoje stavove da oni ne bi nekoga uveli u još veći greh... Tu treba pretrpeti malo, tako, možda nekada i dođe do promene.

Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

[Тања1]

Не.

[Дијана.]

Јел' то као оно кад некоме припалим цигарету иако сам против пушења? Тако нешто бих прихватио. Али да неко тражи нпр. да мењам ставове по питању вере не би ми било лако, посебно ако се ради о стварима које сам претходно добро испроверавао и утврдио. Ту, рецимо, спада пракса са редовним причешћивањем у којој се искључиво ослањам на благослов свештеника и никакво жртвовање става не долази у обзир.

Ne, govorila sam o neodbacivanju covjeka ako on ne pristaje da mu se nametne ispravni (po mom etosu) stav. Prihvatanje covjeka ako imam stav da je nesto sto radi pogresno. Odbacivanje sopstvene gordosti. Cesto imamo bas takav izbor: ili stav, nas stav moralnog prosudjivanja/osudjivanja, - ili covjek... Naravno da ne mijenjam svoje vjerske ili eticke stavove koji se ticu samo mene. 

[aliluja]

Ukoliko bih svoj stav trebala promeniti za dobrobit porodice... društva u kojem živimo... Promenila bih ga... Ali bih se pomolila Bogu i pre promene stava i posle... "pre" - da prosvetli moj um kako bih donela ispravnu odluku.... A "posle" da mi to ne uzme na sud ili na osudu...

[Flojd]

Колико сам упознат са темом, око промене других. Друге можемо мењати само својим примером и великом љубављу према њима. У принципу, ако они нису спремни да се мењају, не можемо их променити.