Православни пургаторијум?

[Никола Ђоловић]

Имам питање.
Ако имамо у виду да је Православна Црква осудила супституцију, и да не прихвата римокатоличко чистилиште, у чему се онда огледа свештено молитвословље за упокојене од стране православне Цркве ако је свако неповратно одговоран за оно што је учинио за живота, као и за идентитет који је изградио за живота.
Да ли то онда нужно имплицира да се Бог опомиње молитава других за такве људе, и да може да утиче спасоносно на њихова личносна саздања? Није ли то онда улазак Божији у супституцију?
По тој логици ствари, онда имамо православни пургаторијум јер где је онда слобода човечија?
Дакле, где су границе тих молитава и докле оне сежу ако се у есхатолошкој реалности човек само надовезује на постојање које је дотад у историјској садашњости изграђивао?

Постављам питање колико има разлике између супституције и пургаторијума ако овде говоримо о Христовом заузимању за мртве који се више не могу покајати, и колико свештеничко молитвено заузимање има додира са упокојенима да им се чисте грехови постхумно јер ме то асоцира на пургаторијум?

Хвала.

[Зосима]

Вау,одавно није била тема о митарствима,ево прилике... hellooooooooo

[Никола Ђоловић]

Вау,одавно није била тема о митарствима,ево прилике... hellooooooooo

 

Пази да ти капу не однесе ветар, или неки митар у пролазу

Него ајд осим капе изгледа да и наочаре фале, нигде их не поменух.

Што, мислиш да ова тема нужно имплицира надовезивања на митарства?

Надајмо се да тема неће ићи у том смеру.

[Guest - . . .-]

@,

 

Тема је одлична, када се вечерас вратим узећу учешћа у њој.

 

Ја видим молитвословља која чинимо за упокојеног као молитву заједнице која баш моли Господа да се не сети сагрешења свог служитеља већ да га као личност прими у Цартво. 

Још, те молитве су израз љубави према ближњем. Заправо, то је кључни разлог, бар тако ја мислим. Шта ће бити са упокојеним човеком свакако да најпре зависи од његовог односа са Богом али и са ближњима, са другим људима. Овим молитвама ми показујемо да је он имао однос љубави са нама. 

[Фоловер]

Мене ово страшно мучи већ неко време. Постоје људи за које се нико не моли као конкретне личности (многи убаце у своју молитву оно "помени све који данас изађоше пред Лице Твоје" и сл.). Зашто неко после смрти заслужује више молитава, неко мање?

 

Да ли би још неком Бог опростио грехе када би било неког да се моли за њега?

Можда то чине анђели, не знам.

[-Владимир-]

Ово ме је подсетило на текст "Љубав Светитеља" Александра Милојкова,мислим да може да послужи као одговор на питање, да цитирам

 

"Хоће ли Господ ради једног праведника, ради његове љубави, помиловати и ближње његове? Није ли и Авраму обећао да ће помиловати читав један град грешника, Содому, само ако се у њему нађе десет праведника? Хоће ли, ако помилује нас, помиловати и наше ближње чија је можда једина праведност била та што су волели и били вољени? Такви какви јесу. Несавршени. Грешни, али вољени. Толико вољени да је идентитет без њих незамислив. Или ће их ипак раздвојити од нас? Неће ли тада осакатити личност коју спасава? Ако је сакати, одвајајући је од ближњих, како је онда спасава? Као индивидуе? Али, зар живот није сабрање, „цели Адам“, насупрот смрти која је раздвајање, распадање, „атомизација Адама“? Нисам ли распаднут човек, ако сам без својих ближњих који су ме чинили постојећим, давали ми идентитет, личност? Где сам ја, у којем Рају, ако нема ближњих мојих? Ту је Бог, рећиће неко. Али, ја волим и Бога и ближњег. Немогуће је то двоје раздвојити а остати личност. Нису ли ради тога Светитељи искали од Бога пакао? И неће ли баш та љубав победити и испразнити пакао? Не знам. Светитељи знају."

[malina :)]

Ово ме је подсетило на текст "Љубав Светитеља" Александра Милојкова,мислим да може да послужи као одговор на питање, да цитирам

 

"Хоће ли Господ ради једног праведника, ради његове љубави, помиловати и ближње његове? Није ли и Авраму обећао да ће помиловати читав један град грешника, Содому, само ако се у њему нађе десет праведника? Хоће ли, ако помилује нас, помиловати и наше ближње чија је можда једина праведност била та што су волели и били вољени? Такви какви јесу. Несавршени. Грешни, али вољени. Толико вољени да је идентитет без њих незамислив. Или ће их ипак раздвојити од нас? Неће ли тада осакатити личност коју спасава? Ако је сакати, одвајајући је од ближњих, како је онда спасава? Као индивидуе? Али, зар живот није сабрање, „цели Адам“, насупрот смрти која је раздвајање, распадање, „атомизација Адама“? Нисам ли распаднут човек, ако сам без својих ближњих који су ме чинили постојећим, давали ми идентитет, личност? Где сам ја, у којем Рају, ако нема ближњих мојих? Ту је Бог, рећиће неко. Али, ја волим и Бога и ближњег. Немогуће је то двоје раздвојити а остати личност. Нису ли ради тога Светитељи искали од Бога пакао? И неће ли баш та љубав победити и испразнити пакао? Не знам. Светитељи знају."

Одличан цитат!  Заиста, шта ће мени рај без мојих вољених, ко сам ја тамо без њих? Јесам ли само оно што сам у односу са Њим? Нисам. Господ ме ваљда љуби целу, љуби оно што ме чини, а чини ме и Он и моји вољени.

''И неће ли баш та љубав победити и испразнити пакао''- ја целим својим бићем верујем да хоће.

[Благовесник]

Ako se na pravilan način shvati katoličko učenje o čistilištu, onako kako o tome uči zvaničan katihizis Katoličke crkve:

"čišćenje - postizanje svetosti nužne za ulazak u nebesku radost;

onih koji umru u milosti i prijateljstvu s Bogom, a nisu potpuno čisti",

pri čemu se "to čišćenje potpuno razlikuje od kažnjavanja".

i objašnjenje savremenih katoličkih teologa o tome, nema neke razlike sa pravoslavnim shvatanjem.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ako se na pravilan način shvati katoličko učenje o čistilištu, onako kako o tome uči zvaničan katihizis Katoličke crkve:

"čišćenje - postizanje svetosti nužne za ulazak u nebesku radost;

onih koji umru u milosti i prijateljstvu s Bogom, a nisu potpuno čisti",

pri čemu se "to čišćenje potpuno razlikuje od kažnjavanja" (KKC 1031).

i objašnjenje savremenih katoličkih teologa o tome, nema neke razlike sa pravoslavnim shvatanjem.

Ne znam da li bi neko mogao ako je u milosti i prijateljstvu s Bogom da u poslednjim momentima ne zatrazi oprostaj od Boga barem u sebi.

 

Ne znam to cistiliste neko moze i da shvati da se u zivotu ne treba truditi i kajati se snositi mozda i posledice jer doci ce cistiliste i amin.

[Благовесник]

Čistilište (purgatorijum) nije ništa drugo do mise i molitve za upokojene.

 

"Katolička "izmišljotina"?
Premda fundamentalisti rado govore da je Katolička Crkva "izmislila" nauk o čistilištu kako bi zaradila novac, predstavlja im teškoću reći kad se to dogodilo. Čini se da većina profesionalnih protukatolika – onih koji žive od napada na "Romanizam" – krivnju svaljuje na papu Grgura Velikog (Sv. papa Grigorije Dvojeslov),

koji je vladao od 590. do 604. g. po Kristu.
No to teško objašnjava molbu Monike, Augustinove majke, koja je u četvrtom stoljeću molila svoga sina da se u svojim misama sjeti njene duše!

Ovo ne bi imalo smisla da je smatrala da njenoj duši neće koristiti ove molitve, što bi bio slučaj da je bila u paklu ili u punoj slavi raja.

Pripisivanje nauka Grguru ne objašnjava ni natpise u katakombama, gdje su kršćani za vrijeme progona u prva tri stoljeća zabilježili molitve za mrtve.

Zaista, neka od najranijih kršćanskih djela izvan Novog Zavjeta, poput Djela Pavla i Tekla i Mučeništva Perpetue i Felicite (oba napisana tijekom drugog stoljeća), bilježe kršćansku praksu molitve za mrtve. Takve bi se molitve prikazivale jedino pod pretpostavkom da su kršćani vjerovali u čistilište, čak ako i nisu upotrebljavali to ime za njega. (Pogledajte tekst Postojanje čistilišta iz serije Oci znaju najbolje Katoličkoh odgovora za navode iz ovih i drugih ranokršćanskih izvora.)"

http://www.katolici.org/faq.php?action=c_vidi&id=727

[Благовесник]

Ne znam da li bi neko mogao ako je u milosti i prijateljstvu s Bogom da u poslednjim momentima ne zatrazi oprostaj od Boga barem u sebi.

 

Ne znam to cistiliste neko moze i da shvati da se u zivotu ne treba truditi i kajati se snositi mozda i posledice jer doci ce cistiliste i amin.

Takvome Katolička crkva jasno poručuje - neće mu se oprostiti ni na ovom, ni na onom svetu.

Oni koji su u izvesnoj meri ipak živeli u hrišćanskoj veri, nadi i ljubavi, te zahvatali od zasluga Hristovih,

trudeći se u tom smeru da se oslobode od greha i njegovih posledica, no, dušom duhovno živi,

ipak ostali nedovoljno prijemčivi   za Carstvo Božije, potrebuju očišćenje, jer ništa potpuno čisto (po Reči Božijoj) ne može ući u Raj.

Moleći se  za pokojne (nemoćne), čistimo pre svega svoju dušu, ali  i njihove duše bivaju pročišćene

jer postaju, pre svega, prepoznate kao deo opštinstva svetih Hristovog Tela tj. Casrtva Božijeg.

Zato, sve češće možemo čuti od katoličkih sveštenika - ovo je vaš raj i pakao, i ovo je vaše čistilište,

ukazujući na liturgijsko bogosluženje.

[Никола Ђоловић]

Хвала свима за проговор.

Да, Милојков је заиста понудио нека лепа размишљања.

Но превиђа се суштина да ће суда ипак бити и да се ту можда неће питати наша љубав већ љубав онога коме се суди.

Зато и Христос каже да ће се један узети а други оставити. Но то и није тема.

Ипак Веља односи примат, бар у мом запажању.

Волео бих само појашњење овога  

Moleći se  za pokojne (nemoćne), čistimo pre svega svoju dušu, ali  i njihove duše bivaju pročišćene jer postaju, pre svega, prepoznate kao deo opštinstva svetih Hristovog Tela tj. Casrtva Božijeg.

[Никола Ђоловић]

пс. Вељо, ако сам добро схватио, по теби Католичка Црква одбацује пургаторијум као загробну алтернативу, док ти поистовећујеш благодатно пресаздање на нивоу њиховог пургаторијума али сад и овде?

 

Шта је онда са овим http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cistili%C5%A1te ако кажеш да они тога немају у свом катихизису?

 

Оно за Литургију да је мерило раја и пакла сад и овде је одлично речено.

[Драган άσημος :)]

Не нудим одговор, већ питам. Данас ме моја Госпоја пита, како да се моли за упокојене, а ја јој одговарам питањем, како би ти вољела да се неко моли за тебе кад умреш, да од мољења нечијег имаш корист?

[Deja Vu]

Сетимо се Христовог цитата: Ко љуби више ближње од мене, није мене достојан. То значи да треба волети више Бога од ближњих. Наравно, ја не бих волео да будем без ближњих у рају (ако одем) као и свако од нас. 

Међутим, морамо да размислимо. Шта да ради жена коју је муж тукао пијан, варао, вређао и завршио у паклу, а она њега много волела упркос свему што јој је урадио? Шта да ради мајка која би живот дала за децу која су постали лоши људи? Шта да ради син који је постао побожан човек док је његов отац хулио на Бога, али је он ипак волео свог оца и желео би да буде са њим у рају?

Примера има много. Морамо да верујемо да ће Бог свакоме обезбедити оно што му треба и да нико неће остати ускраћен и тужан ако је заслужио рај. Бог је свемогућ, тако да не би требало да се бринемо толико

 

Не знамо шта се дешава после смрти потпуно па не можемо рећи да ли молитве утичу. Можемо само да верујемо у то. Ја за се сваки случај помолим за преминуле. Сетимо се да сваки човек има слободу, ако је изабрао пакао, то је његова воља, јер Бог не шаље човека у пакао, већ човек сам себе шаље на то место.