О васпитању деце

[JESSY]

Али да јој не бисмо сувише брзоплето приписивали улогу главног кривца засиновљеву хомосексуалност, морамо да истакнемо да је мајка само један од лицакоја учествују у драми. Без подршке целог глумачког састава њој тешко да биуспело да с успехом изађе на крај с главном улогом у тој болесној драми. Муж јојповлађује својим немешањем. Он зна само два начина реаговања на њенепоступке: или да се извештачено наљути, или да се повуче у илегалу: телевизор,читање новина, домине, алкохол. Често велики део свог слободног времена мужпроводи ван куће.Деца у тој ситуацији могу да се понашају различито. Али лик "мајке-ментора", накојем она темељи своје понашање, по својој суштини је нездрав. Деца немајуодакле да узму пример нормалних односа међу родитељима. Треба ли се надати даће, почевши сопствени породични живот, почети да се правилно понашају усопственој породици?Од мноштва варијаната породичних односа једна је посебно важна. Ако мајка бирасина (или једнога од синова) као свог посебног опуномоћеника, она можепоставити темеље његовог будућег хомосексуалног понашања. Али ради тога онмора да одговара оном обрасцу понашања који од њега очекује мајка.У том случају син постаје (не у физичком или сексуалном), већ у емоционално-психолошком смислу њен муж. Особине које су недовољно изражене код њеногправог мужа мајка лукаво усађује свом сину

[JESSY]

Не будући свестан онога што се догађа, син се учи да игра онако како мајка свира и да се прилагођава њенимрасположењима.С времена на време његова вештина да задовољава мајчине емоционалне потребенаграђује се и подстиче се. Али услед тога што син никада не може дати мајци оношто она стварно (али несвесно) тражи, његова приврженост њој, на крају крајева,разочарава њих обоје. Син никада неће моћи да постане њен прави мушкарац. Онусваја навике пасивног понашања уместо да се научи активном понашању.Његова тежња да угађа мајчиним жељама никада му неће дозволити да постанеслободан и независан. Његови сексуални нагони се налазе под строгом мајчиномконтролом. С једне стране, он се учи да сигурно испољава своју мушку истрајностради одбране мајке, а с друге, да одбацује ту истрајност ако је она у супротностис мајчиним интересима. Он је стално везан за мајчину сукњу и због тога обојеостају губитници.Када би младић имао јаког оца који га подржава и који му служи као пример, свеби могло бити другачије. Али отац, као што се сећамо, скрива се у илегали, он јепреузео споредне улоге, представљајући образац капитулације пред јаком ивластољубивом женом.Младићи с јачом вољом приликом покушаја овакве врсте манипулисања схватајуда се ту не ради о мајчиној љубави, већ о жестоком диктату. Интуитивно осетившиподметање, они преврћу мајчину богату трпезу постављену мајчиним бригама,трпезу претераног старања и привржености, затварају се у себе и временом правесамосталан избор животног пута

[Драган άσημος :)]

Што ми својом глупошћу искваримо, ти својом љубављу и премудрошћу исправи у њима. Нека те воле више него нас и  нека нас воле кроз тебе, тобом.

[JESSY]

Ово је најправилнија и најздравија реакција одстране детета! Даље туторство и брига само ће појачати његову раздражљивосткоја често прераста у отворену мржњу.Одговорност за обогаљену психу детета и у једном и у другом случају сносиискључиво одрасла особа, то јест, мајка. Жена која по сваку цену тежи душевнојблискости с дететом може доћи до његовог суровог понижења, може га довести донасилног смештања у психијатријску болницу. Код таквих мајки је необичноразвијена способност убеђивања, способност која почива на страсности ичврстини карактера. Оне лако налазе савезнике и саборце међу најразличитијимљудима у својој "борби" за дете.

[JESSY]

  Нема свака жена довољно храбрости да трезвено оцени узрок онога што седогађа. У поверљивом разговору пастир се може потрудити да објасни мајци (ако је она уопште способна да ишта схвати, осим својих осећања) да права љубавтражи само добро за вољену особу у оном облику у којем она себи то доброзамишља, жели добро, а не поседовање, она не гуши у својим загрљајима. Аапостол Павлe говори још боље: права љубав не тражи своје (Рим. 13), то јест,своје добро, своју срећу на рачун потчињавања и гушења вољеног човека, ма кото био. Истинска љубав припрема дете као одвојену, као самосталну личност, штозначи личност која живи на сопствени начин, која има свој животни пут. Истинско,скривено осећање љубави у мајци или оцу зна да се није родило моје власништво,већ посебна Богом створена личност која по свом личносном својству није "ја" и неможе бити моје власништво. За мајку је важно да схвати да је њено дете одвојеналичност, а не саставни део родитеља. Понекад је жени нарочито тешко да сепомири с тим, а још ако има ауторитарни карактер, то је онда двоструко теже, јердете је моје, оно што хоћу то и радим, и није важно колико има година - дванаест,двадесет три или тридесет седам" [Када је син једне мајке отишао у манастир, она је узвикнула: "Није га Бог родио, него ја"; нап. срб. прир.]

[JESSY]

Да би се процес развоја психолошке аутономности човека завршио успешнопотребно је да његови родитељи буду довољно увиђавни да свако од њих схватинеопходност да помогне детету у његовом одвајању од родитеља у одређенојетапи његовог развоја. Да би дете могло успешно да прође кроз "друго рођење",психолошко одвајање од родитеља, ови морају:- да прихватају дете онаквим какво оно јесте, а не онаквим каквим би они хтелида га виде;- да поштују жељу детета да самостално проучава свет око себе, да му тодозвољавају да чини;- да подстичу изражавање независних мисли, осећања и поступака (у складу саузрастом детета);- да буду способни да изразе разумевање и подршку када су ови детету потребни;- да буду пример психолошки зрелог човека који отворено изражава детету својавластита осећања;- да јасно одреде шта забрањују детету да чини и отворено да кажу зашто, а не даприбегавају насилним методима;- да му не забрањују да отворено изражава своја осећања, да признају иразумевају та осећања и потребу њиховог испољавања;- да помажу и подстичу поступке детета, усмерене правилном истраживањуоколног света, користећи реч "да" два пута чешће, него реч "не";

  - да не упадају у очајање и депресију ако дете одбије да користи вашу помоћ;- да не покушавају да живе живот уместо детета;- да признају у њему самосталну личност која има своја гледања, жеље и тежње

[JESSY]

Проблеми непотпуне породице

Као и мајка, тако се и отац може наћи у положају самохраног родитеља ако јепринуђен да васпитава своју децу и да решава све породичне проблеме безучешћа другог супружника. Самом човеку није нимало једноставно да васпитавадецу. Али и један родитељ је у стању да се избори са тим задатком. Уз Божијупомоћ је све могуће!Савремени морал диктира циничне законе и сурова правила. Ако родитељима нијепошло за руком да се ослободе детета за време трудноће, друштво им пружанеограничене могућности да га се ослободе за живота. Развод је један од таквихпредлога. Сваки дан у стотинама и хиљадама породица, залупивши вратима,одлазе из куће, било отац, било мајка, цепајући дечије срце, газећи грубомцокулом крхки изданак људске душе Главни ударац ове трагедије не доживљавају одрасли. Он се обрушава на децу.Лишена родитељске заштите и покровитељства, деца постају отворена мета зараспаљене стреле непријатеља нашег спасења. Рушење родитељског ауторитета упородици неизбежно доводи до краха сваког ауторитета у друштву. Створитираздор међу укућанима - ето шта хоће да постигне ђаво. Рушећи очински дом,разарајући породично огњиште, он истерује дете на улицу с њеним таванима иподрумима, тамо где делују закони џунгле.Стотине хиљада разорених породица дневно, стотине хиљада деце лишенедетињства, препуштених на милост и немилост судбине. Она то неће опроститиодраслима, сурово и немилосрдно ће се светити онима који су их одбацили

[JESSY]

Децаиз несрећних и разорених породица редовно попуњавају армију малолетнихпреступника. Њихове многобројне банде очајнички се боре за опстанак, за својеместо под сунцем. Лишена детињства, што значи и доброте, милосрђа ичовечности, ова огорчена деца објављују рат против очева, бацају изазов целомдруштву.Развод родитеља за дете је увек драматичан. У случају ако оно остаје с мајкомситуација се најчешће развија у два правца: или се мушка улога у потпуностипреноси на сина, који се на психолошком нивоу доживљава као најстаријимушкарац у породици, или мајка, у тежњи да компензује сину непотпунупородицу, наставља да га "мази", чак и кад је он одрастао. У вези с тим могунастати најтежи и најдраматичнији сукоби. Ако је жена доминантна, изгубившипрвог мушкарца, сада се труди да другог мушкарца (сина) не испусти из руку.Пријатељство с неком девојком може изазвати код такве мајке оштро негативанстав: "Види како је аљкава, не уме да кува..." У најбољем случају она ће сепотрудити да је "мало трпи". Ако пак син хоће да изађе из родитељског окриља,чуће следеће: "Ти ме одбацујеш. Ко ће ме гледати ако ме изненада погодипарализа? Ја сам ти посветила сав свој живот..." и слично.Савршено је јасно да у овом случају имамо посла с родитељском приврженошћу.Размотримо још једном разлику између родитељске привржености и љубави.Родитељска љубав припрема дете за животни пут. А приврженост га васпитава иодгаја за себе. Приврженост користи дечију љубав у датом тренутку када је детеуз родитеља и наставља да га спрема за себе у будућности.Данас има много младих људи који немају визију своје будућности, они немајувластите животне стратегије. И зато када се поведе разговор о томе како градитисвој породични и професионални живот, они су у потпуности послушни својимродитељима. Али свако од нас код Бога има своје посебно назначење и човековзадатак је да пронађе свој пут, свој правац, своју животну мисију.Задатак родитеља је да максимално припреме дете за сусрет с реалношћу живота.

[JESSY]

Шта значи припремати дете за сусрет с реалношћу живота? У животу човекаочекују најразличитије непредвиђене околности. И зато је дете неопходноприпремити да се суочи с њима. Ако се дете разболело, треба га учити да

  савладава болест: не да цмиздри, не да слини, нити да се качи о вратродитељима. Треба га припремати различитим процедурама прекаљивања, којемогу ојачати његово здравље. Али неке мајке припремају своје дете за себе, а неза његов будући живот, оне се боје да примењују на њега било шта осим таблета исирупа.Шта значи припремати дете за себе? То значи васпитавати га тако да оно убудућности буде стално везано за мајку. Оваква мајка несвесно гради својеодносе с дететом тако да дете увек буде уз њу. Најбоља варијанта, када је дете узњу, и потпуно је зависно од ње, јесте када је оно болесно. Зато мајка (она уопштетога није свесна) тако васпитава своје чедо да оно стално болује. Шта она чини утом правцу? Уместо челичења дете кљукају таблетама и утопљавају. Уместоздраве и једноставне хране труде се да га хране свакојаким необичним јелима.Уместо тврде постеље смештају га у меку.Штавише, постоје не само такви физиолошки методи уз помоћ којих мајка употпуности потчињава дете себи, него и формуле општења уз помоћ којих мајкаправи дете у потпуности својим власништвом.

[JESSY]

Погледајмо сада заједно у чему је емоционална потреба деце из непотпунихпородица пре свега. Њима је потребно пре свега да:- виде да је родитељ емоционално здрав и уверен у будућност. Зато, драгисамохрани родитељи, расправљајте о текућим страховима и проблемима с ким годхоћете, само не с вашом децом

- имају дом у којем влада ред и осећа се стабилност, захваљујући мудромуправљању мајке (оца).- имају могућност да слободно изражавају љубав према оба родитеља.- разумевају да она, деца нису крива за то што су се родитељи развели(примећено је да деца несвесно преузимају на себе кривицу због разводародитеља).- добијају емоционалну подршку и утеху када им то буде неопходно и да имајумогућност да теше друге.- науче да увиђају своја осећања и буду поштени према самима себи.- имају могућност да граде односе с другим људима, мимо родитеља.

Не треба Задржавати се на негативним осећањима.Треба Искрено опростити супругу који није с вама.Не треба Трудити се истовремено бити и отац и мајка.Треба Бити мудра мајка (или отац) извршавајући предназначење које вам је даоБог.Не треба Мислити да ће ваша деца одрасти, тако што ће бити више "ускраћена",него деца из потпуних породица.Треба Веровати да у односу на ваше дете Бог има посебан Промисао и ваш језадатак да му помогнете да се оствари.Не треба Критиковати и судити одсутног супруга.Треба Сећати се у присуству детета лепих страна одсутног супруга и неспречавати дете да гради с њим односе.Не треба Живети од новца који је добијен позајмљивањем.Треба Брижљиво планирати свој породични буџет, у мери одрастања уводећи у тои децу.Не треба Штитити децу од посла који могу да обаве у кући.Треба Учити их да раде домаћи задатак према унапред састављеном распореду.Не треба Трудити се надокнадити губитак оца (мајке) засипајући дете поклонима.Треба Признати и прихватити да губитак оца (мајке) нећете моћи да компензујетеничим.Не треба Допуштати непоштовање и безобразлук од стране деце, страх којидоводи до неспособности васпитања детета.Треба Превладавати уз помоћ Божијом страх од тога да се буде одбачен, страхкоји доводи до неспособности васпитања детета.Не треба Очекивати да ће дете моћи да надомести ваше душевне потребе

Треба Ширити круг пријатеља који би могли да пруже емоционалну и духовнуподршку.Не треба Утврђивати се у томе да "обавезно морате да ступите у нови брак радитога да бисте били срећни и да бисте нашли помоћника у васпитању деце".Треба Учити се уздати се у Господа, Који воли вашу децу љубављу коју не можетечак ни ви да пружите својој деци

[Драган άσημος :)]

Господе помози ми да све што чиним, чиним да би у вјечности наставио са својом породицом живот у Царству твоме.

[JESSY]

"Ми смо уместо тебе већ све решили..." Међу узроцима због којих родитељи траже помоћ или савет од свештеника, могубити промене које се догађају детету. Вероватно је попустило у учењу, почело једа се занима за нешто што је у супротности са интересима родитељима, или јепочело да има своје тајне. Смањила се могућност родитељске контроле и старања.Разговор родитеља са свештеником о узроцима заоштравања односа с дететомможе постати изврстан повод за увиђање и промену ситуације. Понекад се односиизмеђу мајке и кћерке нагло раскидају. Раније послушна кћерка почиње даизбегава разговоре с мајком, да се дрско понаша, да се касно враћа кући, одбијада изврши задатке.Понекад родитељи до извесног тренутка успешно воде и васпитавају своју кћеркуили сина и при томе строго програмирају њихову будућност. Обично их уписују наонај факултет или усмеравају оној научној или професионалној делатности укојима су се родитељи својевремено и сами прилично успешно остварили. Например, отац је шеф катедре Медицинског факултета и хоће да његова кћеркаобавезно студира медицину. Али она може имати, рецимо, педагошке способности,жељу да се посвети раду с децом. И све док се она слаже с родитељима у изборусвог животног пута односи су веома добри. Родитељи јој помажу, припремају је,али када она након уписа наједном схвата да то није њен пут, ту почиње правиправцати рат.- Ти нас не волиш, ми смо за тебе све учинили, ми смо толико новца потрошили наприватног професора.Овде мудри пастир мора да помогне родитељима да признају право детету насамоопредељење у животу.

[JESSY]

 Не треба да ме убеђујете у вашу исправност,

Не треба да ме учите како да живим, шта је забрањено.

И у нама да видите само децу,

Да нам намећете старе идеје,

Не треба, свеједно их нећемо прихватити.

Ви сте владали свиме и у свему имате права,

Ако покушаш да не послушаш, добро се држи,

Ко ће ако не само ви да негује та ваша права,

Ви сте толико тога починили у вашем животу.

Одрасли, па схватите нас, одрасли!

Ми хоћемо просто да живимоНешто мало правилније од вас!

Одрасли, све обмане, сву прошлост

Спремни смо да заборавимо,

Па схватите и ви нас.

Ви сте живели по принципу: у праву је онај ко је старији,

За нас бирајући шта се може, а шта се не сме,

Какве филмове да гледамо,О чему да брбљамо у дворишту,

Па чак и кога да бирамо за пријатеље.

Одрасли, па схватите нас, одрасли!

Ми хоћемо просто да живимо

Нешто мало правилније од вас!

Одрасли, све обмане, сву прошлост

Спремни смо да заборавимоПа схватите и ви нас!

 

Да ли ћемо данас чути ову молбу за разумевање или ћемо као и пре истрајавати усвојој исправности?

[JESSY]

Претеране бојазни, несигурност за будућност сина или кћери, страхови и сумњеродитеља - све то често постаје разлог да страхови постају реалност, а животдетета буде сачињен од тешкоћа и проблема.Пошто помоћ тражи родитељ, основна пажња пастира мора бити усмерена на то дауправо њему, родитељу, помогне да схвати своје страхове и проблеме, да схватиколико су умесна и сврсисходна његова негативна осећања због детета. Изастраха и несигурности родитеља, иза жалби због одсуства контакта, најчешће секрије претерано властољубиви и туторски став према детету, тежња родитеља даруководи, саветује, препоручује без схватања истинских потреба сина или кћерке.Таквим властољубивим родитељима који гуше и штите својствено је или да непримећују сопствени притисак, или да га доживљавају као нешто нормално иприродно. Обично они овако објашњавају свештенику своје понашање:- Па ја му желим само добро, ја са својим животним искуством боље знам како дапоступим у тим ситуацијама...Пастир за време разговора треба да узима у обзир неадекватност оваквогродитељског става, некритични однос према властитом понашању и при томе даиспољава опрезност.

[JESSY]

 Сваки је човек у свом животу прошао кроз критични узраст - критичну етапу упроцесу одрастања. То је период од тринаест до деветнаест година (иако су товеома неодређене границе). Прелазни узраст је веома бурно време пунонеочекиваности. Управо се у то време догађају емоционалне, социјалне ифизиолошке промене које шокирају и доводе у очајање многе родитеље. Овакваосећања доживљавају и они родитељи који се труде да васпитавају своју децу увери и љубави.Адолесцентни период је период преласка од адолесцентног ка зрелом животу. Изато је процес супротстављања родитељима у овом узрасту природан, то јеприродно одвајање од родитеља, потврђивање себе као самосталног, независног ипосебног човека.Мала деца обично подражавају понашање и поступке својих родитеља. Али кададостигну адолесцентни узраст, њихово гледање на ауторитет и власт родитељанајчешће се мења. У овом периоду живота она веома много зависе од понашања ауторитет и извор истине у крајњој инстанци: они доводе у сумњу способностродитеља да одређују шта је добро, а шта је зло, те сами почињу да одређују шта је истина, шта је лаж, шта је добро, а шта је лошеимишљења вршњака. Адолесценти престају да виде у родитељима непорециви

ауторитет и извор истине у крајњој инстанци: они доводе у сумњу способностродитеља да одређују шта је добро, а шта је зло, те сами почињу да одређују шта је истина, шта је лаж, шта је добро, а шта је лоше