Присуствовање свeтој Еухаристији Београдске надбискупије

[Manolis]

Moze rucak i za vreme mise  .smesko.   Pivce, kobasice , cigarete.... a za to vreme ..... misa u toku i ljudi se pricescuju.

 

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=LjR4ThHcx0o 

[μαρὰν ἀθά]

    Moze rucak i za vreme mise     Pivce, kobasice , cigarete.... a za to vreme ..... misa u toku i ljudi se pricescuju.   http://www.youtube.c...&v=LjR4ThHcx0o

 

Свиђају ми се оне заставе Конфедерације. Од увек сам био конзервативно настројен  

[Bazileos Megas]

Реч је о богословском питању Филиоквеа (тј. о улози Сина Божијег у исхођењу Духа Светога). Од тог неспоразума потекло је црквено устројство које држе римокатолици - које се разликује од традиције Цркве првог миленијума.

 

Морамо објаснити римокатолицима како да исправно разумеју Филиокве и да то учење примене у пракси - у устројству Цркве. Тада већ можемо и друге тачке које нас деле да разрешимо и да дођемо до потпуног јединства.

 

Од тумачења Филиоквеа све полази. Ту се потврђује јединство Божије као начин постојања Свете Тројице, које се изображава у устројству Цркве.

 

Ти фини детаљи били су неспоразум читав миленијум. Рим је применио погрешно тумачење Филиоквеа, док је Исток одржао правилно примењивање тог тријадолошког учења.

 

Реч је о следећем питању: шта има првенство (тачније, шта је првоначално) у односу на појам Бога? Једна суштина Божија или три Лица?

 

Свако ко се почне бавити овим питањем види да постоји потреба за сложеним објашњењем. Јер то је егзистенцијално питање.

 

Рим је у једном тренутку пригрлио тумачење да је суштина Божија првоначална - на пример, прво што треба рећи о Богу јесте Његова суштина. На том принципу њихове тријадологије засновано је устројство Цркве као једне апсолутне Цркве, док је Исток задржао принцип многих једнаких Цркава где се поштује првенство части и љубави по животу Свете Тројице.

 

(Православни за себе кажу да су истински Католици. Ми припадамо Једној, Светој, Католичанској и Апостолској Цркви. Циљ нашег дијалога је да се правилно разуме појам Католичанства.)

 

Чак и ово уводно објашњење није кратко а било би пожељно да буде. Треба све то да поједноставимо тако да не буде двосмислено или нејасно.

Ал' га ти упрости . Ипак добро, боље ишта него ништа ! sv-maksim "Мало" да се понеко сети  301

[Manolis]

Moze rucak i za vreme mise  .smesko.   Pivce, kobasice , cigarete.... a za to vreme ..... misa u toku i ljudi se pricescuju.

 

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=LjR4ThHcx0o 

 

 

Па видиш да га католици пљују преко овог видеа? Не разумеш швапски?

 

"А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осећаш?"

[Milan Nikolic]

Moze rucak i za vreme mise  .smesko.   Pivce, kobasice , cigarete.... a za to vreme ..... misa u toku i ljudi se pricescuju.

 

Вероватно се тако нешто дешавало и у првом веку хришћанства, због чега су правила промењена. Прво се јело и пило, тј. вечерало, па се онда причешћивало - као на Тајној Вечери.

 

О том недоличном понашању које су људи унели у Евхаристију говорио је већ ап. Павле. Зато је почео да саветује хришћане да једу (редовно ''кркање'') у својим кућама, а да се на Литургији понашају другачије.

[dragisa]

ako crkvu definisu kao sabranje naroda jednog podrucja oko jednog episkopa, kakve onda uopste logike ima ici u "drugu" crkvu?

jer iz definicije proizilazi da otisavsi u "drugu" crkvu ti postajes deo tog okupljanja oko "drugog" episkopa pa samim tim i deo te druge crkve, zar ne?

 

dalje, ako se ja u svojoj crkvi ne pricestim (iz razno raznih razloga) da li to znaci da ja nisam deo te crkve? i obrnuto ako neko ode "da prisustvuje" u drugoj crkvi i tamo se ne pricesti mozemo li reci da je bio "samo prisutan" ili je ipak bio deo te crkve?

 

sta uopste znaci biti "samo prisutan" u bilo kojoj duhovnoj zajednici?

mislim malo je licemerno, kao ja samo prisustvujem ali ne ucestvujem. pa izvin'te u crkvu kao duhovnom domenu necijeg zivota ili ides jer imas tu duhovnu potrebu ili ne ides, sta znaci to "ja doso" kod vas ali duhovni aspekat ne zanima i ja u tome ne ucestvujem. to stvarno pocinje da lici na turizam.

 

i na kraju, od kad postoji praksa i da li postoje svedocanstva da su verujuci proslih vremena isto tako setali po "drugim" crkvama, samo da bi "prisustvovali"?

[Milan Nikolic]

@@dragisa,

 

Јасно је да је ту реч о богословској потреби. Међутим, хришћанин не тражи само ''слово'', него тражи и идентичност догађаја Евхаристије - због тога теолог треба да ,,осећа'', док истовремено ,,расуђује'' у том присуствовању римокатоличкој миси.

 

Догађа се да неки православни свештеник (на пример, потпуно ненаучен) служи неправилно Евхаристију. Не зна ни коме се обраћа у молитви Анафоре (нити народ чује ту молитву или је свештеник ни не чита), и све протекне без кључног смисла. Али тада не правимо питање због тог незнања - причестимо се са вером.

 

У римокатоличкој миси - по мом мишљењу - теолог, или заинтересовани лаик (православни), може имати молитвени порив у моменту када зна да је реч о исправном детаљу. Међутим, докле год траје подела на највишем нивоу Цркава, мора се тражити конкретно регулисање свега што треба бити заједничко свима нама - а до тада, морамо показати озбиљност те потребе непричешћивањем, јер је заједничко причешћивање печат јединства.

[dragisa]

iskreno receno nista mi nije jasno sta si rekao i uopste ne vidim odgovor na moja pitanja.

 

ti recimo nisi teolog a isao si na misu i gde je sad tu logika u svetlu tvog objasnjenja da je "jasno da je tu rec o bogoslovskoj potrebi"?

ako je pak ono "zainteresovani laik" (u smislu ti sad ides i interesujes se) onda morm priznati da ja to uopste ne razumem

[Milan Nikolic]

Ја се бавим теологијом и дружим се са теолозима преко деценије. Припадам лаицима јер нисам стигао да упишем теолошки факултет - због много изазова и посла у животу.

 

Нисам до сада ишао на мису али то желим. О разлозима те жеље - што је тема овде - говорим сво време.

 

Потребно је да пажљиво саслушамо једни друге. Неразумевање не мора бити само од стране оног који нешто каже.

[dragisa]

obrni okreni vracamo se na to da je jedini smisleni odgovor da je odlazak na "prisutstvo" iz cisto bogoslovskih razloga.

i to je u redu, cak nezavisno od toga dali ti je to profesija ili ne. dakle to razumem.

medjutim broj takvih ljudi je veoma mali a ostatak, koji zaista nema strucna interesovanja, je ogromna preostala vecina. tako da ja u slucaju te i takve vecine zaista ne razumem odlazak na "prisustvo" u drugu crkvu. ali zaista.

[Лазар Нешић]

Био сам на пуно миса и увек је било симпатично, посебно у манастирима. Ићи ћу и даље, кад год ми се укаже прилика.

Био сам и на протестантским богослужењима у Немачкој, али протестанти су ми трулекс скроз ... осим Баха

[Ђорђе Р]

Шта да ти кажем оче када нам и у малом црквеном календару међу "црквеним заповестима" стоји: СЛУШАТИ службу Божију сваке недеље и празника. Невроватно је да се такав нонсенс и даље штампа и то по благослову Цркве. То је само показатељ да не обраћамо пажњу на важне ствари. То да народ "слуша" службу је остатак једне недоречене еклисиологије, где је служење схваћено као служење свештеника. Народ присуствује служби и слуша, а свештенци служе. И сад, ми треба некоме да објаснимо да је и народ Божији служба у Цркви, служба без које нема Цркве, нема Свете Литургије. Тај народ је лаос (=Божији народ) а не, наказно речено, "мирјани" (=световњаци). 

 

Служба народа се и састоји у присуствовању богослужењу, и слушању. "Народ присуствује служби и слуша, а свештенци служе." Да управо у томе је служба, учешће народа у богослужењу, у његовом присуству и слушању на богослужењу, а служба свештеника се своди на узношење молитви за и у име присутног верног народа. Да ли он ту узноси молитве и у име "гостију" на богослужењу?

 

За мене је мало тешко одвојити, и раздвојити присуство и слушање, од учешћа у богослужењу. Јер када православни учествују у Божанственој Литургији, шта друго раде, него присуствују и слушају. Поред тога, они се неки пут и причесте, али да ли то значи да они који се не причесте не учествују у богослужењу? Ако учествовање значи обавезно причешћивање, онда ми ту свету тајну сводимо на обавезу, на услов, ускраћујемо слободу вернику. То су теолошка питања на која данашња Црква нема јединствен одговор. Углавном влада став да причешће није обавезно, него се причешћује по савести, по благослову. А присуствовање је "обавезно", тј нема препрека да се присуствовањем не учествује у богослужењу.

 

По мени без преке потребе не треба присуствовати богослужењима друге верске заједнице. Јер присуство означава и учешће, можда не у почетку (на првој служби) 100% учешће, али свакако представља једну врсту учешћа у богослужењу.

[Srdjan]

У Београду постоји православни храм где се свакодневно служи Света Литургија.

Зашто би онда пре отишли у неправославни храм?

[Пеђа]

Служба народа се и састоји у присуствовању богослужењу, и слушању

 

Ђорђе, извини али ја се не бих сложио. Мислим да постоји јасна разлика између пасивног присуствовања и учествовања.

Онда се по мени литургија своди на костимирану представу којој из пијетета присуствујемо, јер ето "ред је".

Ако одем да гледам "Травијата" оперу о одседим и одслушам у миру целу представу, да ли сам ја учествовао у њој?

Ако се десет људи скупи и слуша снимак литургије на ЦД-у, да ли је то литургија?

Ако гледаш и слушаш литургију на ТВ, да ли је то литургија?

Ако је свештеник сам у цркви, да ли је то литургија? Ако јесте, и ако се свештеник моли за нас, без нас, што да долазимо? Осим тога, колико разумем литургију и речи које се на њој изговарају, причешће је централни и најважнији део литургије.

 

По мени, литургија је жив дијалог у коме треба да активно учествујеш, односно да одговараш на молитве (већ према реду литургије што има у оним књижицама) што значи да се и ти активно молиш и да си мислено присутан и дајеш активан допринос. Ако сво време ћутиш, ништа не разумеш, вртиш своје мисли, то је исто као и да ниси дошао? Нису ваљда молитве и речи литургије магијске брзалице које ти неко "очита" па оне делују саме по себи.

То је неко моје мишљење о литургији у опште.

Што се тиче присутва католичким мисама, мени је то интересантно, не из теолошких разлога. И православну литургију пре свега "доживљавам" и још нисам на нивоу да је теолошки и научно сецирам , тако да не очекујем ни да би католичку нешто посебно теолошки разумео а да ми неко не објасни.

Не недостаје ми ништа на православној литургији па да због тога идем на другу.

Ишао бих не због католичке цркве већ због обичних католичких људи, да видим како им је и како то изгледа. Нормална људска радозналост, ништа посебно.

Можда између две цркве постоје озбиљне теолошке разлике, али мислим да људи који лежу и устају уз "оче наш" имају доста тога заједничког без обзира на којој су страни.

 

Постоје на Интернету локације и форуми на којима хришћани и католици и протестанти и нешто мало правосланих најнормалније разговарају (на Енглеском, у главном су Американци). Нико није рекао ни "Е" од екуменизма и "А" од антиекуменизма. Људи опуштено и културно износе своје ставове чак и кад се не слажу, а у највећем броју случајева могу причати о некој теми (из старог или новог завета) а да да се њихове разлике и не примете или да се културно, без разлике истакну. По мени је та отвореност за дијалог са другима, покушај да се разуме неко други, умеће да се без вређања ("расколници*!!!" и сл.) изнесе свој став, врло хришћанска особина. 

 У том смислу, ето, присуствовао бих, а пошто се не бих причестио (не знам ни да ли би ме пустили и да хоћу) мислим да не бих активно учествовао, јер ми није циљ да променим цркву већ да упознам и другачије хришћане.

[Иван Дабижљевић]

Мени римокатоличка црква ни у најмању руку не може да пружи оно што ми пружа Православна и зато ме не вуче у римокатоличку Цркву. А био сам једном на једној служби њиховој и крстио сам се по нашки, мада кад је дошо до оног дела да њиховог папу помилује мало сам цвикао и у мислима нешто као помолио се (помилуј и њега Боже). После сам прочитао део у Светом Писму када апостол каже да се не молимо заједно са јеретицима. То ме је препало...