Тајна

[Баба]

OMG

 

ne vredi

 

uzivaj u cistoci

 

Баш си намћор...

 

Шта не вреди?

 

Не вреди да ме убеђујеш како су на све стране демони и пакао и опасности ?

 

Или

 

Не вреди да ме убеђујеш како је то једна њу ејџ прича иако ја то већ сасвим извесно знам ?

 

Или не вреди да и ти пробаш мало да уживаш у чистоћи ?

 

Шта не вреди ?

[DYNABLASTER]

siguran sam da medju tim new agerima ima ljudi koji imaju vise Ljubavi nego neki koji se deklarisu kao hriscani, mislim da dalje nema potrebe da objasnjavam.

[dragisa]

ne vredi se raspravljati sa sirinom tvoje misonarske cistoce Zeljko, to vec odavno znam, uzaludan posao, mislim tvoj verovatno nije.

nego pisem da se ljudi ne zanose ovim glupostima, eto to jedino vredi.

(e da su bar samo gluposti)

[dragisa]

siguran sam da medju tim new agerima ima ljudi koji imaju vise Ljubavi nego neki koji se deklarisu kao hriscani, mislim da dalje nema potrebe da objasnjavam.

 

eto resenija!

[Баба]

ne vredi se raspravljati sa sirinom tvoje misonarske cistoce Zeljko, to vec odavno znam, uzaludan posao, mislim tvoj verovatno nije.

nego pisem da se ljudi ne zanose ovim glupostima, eto to jedino vredi.

(e da su bar samo gluposti)

 

Оу ширина твог интелекта је изгледа превелика за овај форум...

[Гром]

Има истине у овоме што се у Тајни говори, јер ми смо синови Творца и као такви дато нам је да творимо. И овде су испричане основне ствари у вези тога. Алчи има ствар којасе прећуткује, Пошто по закну привлачења ми привлачимо оно какви смо ми сами, то не треба бити много паметан да би се видело да да би смо привукли истинско добро ми сами морамо да будемо истинско добро. Јер ако користећи се техникама привучемо у свој живот новац да би смо га на своје страсти трошили, онда ће та јновац за нас бити проклетство. Јер наш живот верно одсликава нас саме и ако ми будемо разним техникама креирали живот какав нама паше , онда ћемо изгубити огледало у коме можемо видети какви смо заиста. Нећемо имати повратну информацију која би нам говорила шта треба на себи да мењамо.  Бог може да нам подари обиље,али то није наша СТВАРНА потреба, Требало би да имамо поверања у Бога који је креирао наш живот, ида нам се увек дешава оно што је наша стварна потреба. Нешто сам од овога испробао и могу рећи да то функционише, али то неби требало да користимо да би задовољили своје пожуде већ раду упознавања себе као Божанског Бића, да видимо шта нам је све од Бога дато.

Многи ће злоупотребити ова открића и чиниће чудеса, како је писано у СВ. ПИсму. Али је речено и да неће сви који су творили чуда у име Исуса Христа наследити Царство Небеско. Зато пажљиво с свим тим, не верујте у себе превише. Паре, жене и власт упропастиће и најбољег човека.

[ego]

Интересантно, Виктор Франкл је приметио да су у концентрационим логорима углавном преживљавали затвореници који су успевали да се повуку из туробне свакодневнице у свој унутарњи свет, са снажним фокусом на будућност и циљеве које морају да остваре.

Франкл је своју теорију логотерапије проживио у тешким логорским увјетима. И увјерио се како су тешке ратне и затворске прилике надживјели само они који су се нечему надали или пак имали пред очима неке задатке и смисао. "Шансу да преживе имали су углавном они", пише Франкл, "који су били психички управљени на будућност, на неку задаћу коју у будућности требају испунити, на смисао ишчекиваног остварења, или на особу која их је с љубављу чекала."

https://www.pouke.org/forum/topic/1581-potraga-za-smislom-logoterapija/

Искуство логора смрти је Франкла довело до тог закључка: "Упркос свом наметнутом физичком и менталном примитивизму живота у концентрационим логорима, било је могућности за продубљење духовног живота. Заточеници су били способни да се повуку из своје страшне околине у живот унутрашњег богатства и духовне слободе."

https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=12963.0

Шта могу рећи о лекцији коју сам понео из Аушвица, Дахауа и тако даље? Дозволите ми да о томе причам на персонално издвојен начин, тако што ћу се позвати на апсолутно паралелно искуство које су људи имали у логорима. Литература, психијатријска литература, у области психијатрије ратних заробљеника, показује, независно једна од друге, да су психијатри открили, да су највише шансе да преживе имали они заробљеници, који су били оријентисани на будућност, на то да опет буду слободни, у будућности, и најважније, на смисао који су требали да остваре у будућности, на задатак који су требали да обаве у будућности, и на то да буду поново уједињени са својим вољенима, опет у будућности. Дозволите ми само да Вам испричам догађај који се мени десио у логору. Био сам суочен, у размаку од неколико дана, са два друга, за које сам знао да су подложни самоубиству. И шта се десило? Обојицу сам питао зашто желе да почине самоубиство, да одузму себи животе, и независно један од другог, рекли су ми: ,,Видите докторе, немам шта више да очекујем од живота." И знате шта сам их ја, импровизујући, питао: ,,Слушај сада, да ли је могуће, да, напротив, живот очекује нешто од тебе?" И испоставило се да је једног од њих очекивала ћерка, коју је волео изнад свега! Она је већ успела да емигрира у Сједињене Државе. И други, који ми је искрено рекао и признао да постоји серија књига, које је он написао или уредио, у области географије колико се сећам, желео је да комплетира ову серију књига. У том моменту, десило се нешто као Коперников преокрет! Одједном, сцена се окренула за 180 степени! Одједном, видели су да треба да ураде нешто за свет, а не да чекају на пресуду - смрт или преживљавање. И исти ови људи су имали највеће шансе да преживе, под истим околностима, наравно. Оно што хоћу да кажем је да су милиони умрли у концетрационим логорима, конкретно у Аушвицу, као што знате, и милиони и стотине хиљада њих су свакако били оријентисани на смисао, макар на смисао на религиозан начин, да су морали да умру, као што су сами рекли, за Божју славу, у гасним коморама.

https://www.pouke.org/forum/topic/19895-viktor-frankl-intervju/

 

[Ljubičasta]

siguran sam da medju tim new agerima ima ljudi koji imaju vise Ljubavi nego neki koji se deklarisu kao hriscani, mislim da dalje nema potrebe da objasnjavam.

 

 

Ovo je sustini i ono najpozitivnije kada je u pitanju ideja ove knjige. Kao sto Vladika Nikolaj kaze "Ljubav je najveca molitva" i tako i sto u Tajni pise da ljubav ima najpozitivniju i najjacu frekvenciju i ko uspije da se "narikta" na tu frekvenciju on ce istu u zivot da privlaci.Ne bih da osudjujem i omalovazavam ,ali smatram da su Ameri za hriscanstvo i ono sto se propovijeda u Svetom pismu,svetootackim knjigama i ostaloj crkvenoj literaturi pomalo plitkoumni.Sad rizikujem da me osudite kao gordu Srpkinju,a nama je taj epitet odavno dat...ali mislim da ima dosta istine u ovome sto sam rekla.Nekako mi se cini da je tamo negdje neko i znao za svu sirinu hriscanstva ali da bi narod mogao da privoli potrebno je dobro to sve upakovati.Ovo je trivijalna varijacija na temu hriscanstva kao filozofije zivota,ne kao religije,ne kao vjere u Hrista,u Vaskrsenje vec u one univerzalne vrijednosti koje postuje i nauka i psihologija,i svaka svijetska religija.Nije losa ova ideja da kroz sebe i svoje misli kanalisemo bozansku ljubav,ali Tajna nema tu sirinu koju ima hriscanska religija i pravoslavlje.Tajna nigdje ne govori o trpljenu,smirenju,neosudjivanju,poniznosti itd.Tajna polazi od toga da mi uvijek znamo sta je najbolje za nas i da u skladu sa tim treba da mislima isto privucemo.Ali ko jos sem Gospoda moze da zna sa sigurnoscu da li je nesto dobro za njega ili nije.Najvaznije od svega je steci povjerenje u Bozansku ljubav i kroz tu ljubav disati,zivjeti,lijegati i ustajati.Tajna svaki plod pozitivnih misli pripisuje sebi,tj.covjeku,a otac Tadej pripisuje Gospodu i to je sustinska razlika.

[Mironosica]

Ма ја сам само одушевљен колико је ово позитивна прича о вери... размишљам шта би нама фалило да испричамо пар оваквих прича уместо што плашима народ паклом и демонима. Јер афирмисати некога можеш једино ако му даш мотив , наду, и проче а не каноне, законе, демоне и проче...   Ето само сам то хтео рећи , између осталог и наравно то да ми се свиђају слике

 

u potpunosti se slažem sa tobom

svidja mi se film  

[Justin Waters]

Ne mogu pogledati video nazalost, ali po pisanjima Zeljka i o cemu se generalno diskutovalo, znam o cemu se radi. 

 

Neki to zovu "Zakon privlacenja", neki americki motivacioni govornici, i treneri nazivaju to "sile univerzuma", sve u svemu radi se o prostoj misli da je rezultat koji se zeli postici proporcionalan ulozenom naporu, trudu i posvecenosti. Naravno da ima tu svasta i da se ovo moze iskoristiti na neko marketinsko propagiranje, moc podsvesti ono kao razmisljaj svaki dan kako ces imati milion dolara i imaces ih, i ostale trice.

 

Ne ide to tako, vec prica ide da se odredjen cilj moze postici upornim zalaganjem, i vjerom u sebe, dodajmo i vjerom u Boga. Poenta je u motivaciji sto kaze Zeljko. Nije poenta da ubijemo u pojam svakog da sta god cinis u zivotu, odmah ce legion demona da te opsjedne i tesko tebi bez Bozije pomoci. A ikad bilo sta pokusavas u zivotu ni najmanju iglu ne umijes podici bez Bozije pomoci. Mi u svojim antropomorfizacijama Boga, Bog zamisljamo kako djeluje u skladu sa ljudskim nacinom, pa kad kazemo da Bog nekome pomaze, to znaci da Bog negdje sa nebesa cini neku konkretnu akciju kako bi nam pomogao. Naravno suvisno je govoriti kako je ovo besmisleno. Tesko nam je da vidimo u samoj prirodi bozanski prst koji je nacinio prirodu takvu da ishod naseg truda, vjere i istrajnosti dovodi do toga da bude "po vjeri tvojoj bice ti". Kakva je to priroda? Priroda koje pociva na haosu, haosu kojeg u nauci definisu kao stanje necega koje zavisi od jako neizvjesnih parametara. Dakle u prirodi i oko nas sve je tanano i osjetljivo na pokrete, ne predvidivo. Kao voda kada je malo dotaknes i uzburkas citavu povrsinu. Dakle sve je otvoreno za delanje, promjenu i oblikovanje onako kako je u skladu sa nasim vjerovanjem . 

[Баба]

Лично мислим да је "Тајна" документарац или књига више афирмативна за веру него 50% наших попова у својим беседама у цркви .

 

Наравно слажем се и са форумашима који су озбиљно критиковали ову причу.

Него размишљам овако:

 

Одем до пријатеља - сви сморени.

Одем до продавнице - сви сморени.

Одем до цркве - сви сморени.

Одем на фејс - мање више сви опичени.

Одем на форуме - углавном људи се свађају и терају контру .

И + сви кукају.

 

И тако ми је цела Србија некако скуцана, нема воље, нема наде, нема вере...људи кажу идемо негде одавде овде је све мрачно.

Ја 20 година говорим : - Није људи све мрачно има наде има вере има Бога и шта ?

Ништа...

 

Просто убеђен сам да су Срби сами невезано за сва искушења која имамо ( Ето рецимо у "Тајни" се тако нешто не помиње - ратови, бомбардовање, избеглиштво , убиства итд ) створили ову мрачну атмосферу у Србији и то само зато што немају никакву веру ни у шта позитивно. Јер пази и пре 20 века је било и ропство и ратова и избеглица и свега тога страдања али Срби нису пили бенседине...

"То је нама наша борба дала" да имамо пар милиона будала, који духовност траже у Индији или код гатара или је не траже уопште а живот им је смислен само ако имају материјална добра.

 

А пази ми нисмо амери , ми смо ти као неки народ Св.Саве и Немањића...значи неко ко има мисију најзападнијих православаца .

Значи не да буду сила нека војна као Руси, или да буду философи и утврђују каноне као Грци, него имамо мисију да том западу сведочимо своју веру.

 

Шта ми јадни да сведочимо када ми уствари колективно верујемо сви само у паре.

 

А пара нема. И што више вапијемо "немамо пара, ми смо сиротиња!" то их све мање имамо и све смо већа сиротиња.

 

 

Клинци се више уопште не двоуме да кидну из овакве атмосфере. Одлазе по белом свету, васпитани да је све у парама, а кад дођу сведоче ми нешто што са парама везе нема - кажу : "Еј били смо у Русији , знаш Руси имају добре плате али није ме то одушевило, већ та слобода и те могућности у том великом пространству. Или кажу: "Еј били смо у Бечу, Бечлије добро живе, имају пара, али није ме то одушевило, већ та култура и то друштво, млади и кад немају пара нису скуцани имају наду ..."

 

И све тако и томе слично.

 

Ја сам се лично борио против ове колективне депресије деценијама уназад, сад ми је јасно кад сам говорио о вери зашто ме нису разумели. Просто нисмо на истим фреквенцијама. Ја сам за њих неко ко уствари не треба да живи овде, кажу ми "ти се овде не уклапаш што се не вратиш у ту твоју Аустрију или већ одакле си испао"...

И људи контају да ја другачије резонујем или зато што имам паре ( а немам их) или зато што сам неки Шваба ( а нисам) , имао сам прилику да чујем и да сам католик, или кажу "он је лудак " , најновији епитет-чудак. Е па ето чудак и не само чудак ја сам запрепашћен колико су људи овде скуцани а решење је тако просто, на дохват им је руке што каже онај чувени Тарабић, ал џаба, јер очима својим гледаће а неће видети ушима слушаће а неће чути.

[ego]

Постоји једна занимљива појава везана за "Тајну", то је онај мало мистериозни синхроницитет.
 

 

СИНХРОНИЦИТЕТ

Принцип, на коме се темељи наше поимање природног закона, јесте узрочност. Догађаје код којих можемо разабрати узрочно-последичне везе сматрамо повезаним, оне између којих то нисмо у стању, изолованим парчићима стварности.

„Коинциденције“ ремете ову слику о свету. Синхроницитети представљају подударности, које су толико смислене, да их је тешко приписати пукој случајности.

Истовремено, синхроницитети по правилу носе дубок субјективни печат и зато их је понекад подједнако тешко описати као и деја ву. Деја ву није само сећање на неки догађај, већ осећај да се тај догађај заиста одиграо. На исти начин и коинциденције не значе само опажање не-узрочних веза, већ су оне праћене интензивним субјективним осећајем да су „два случајна догађаја“ темељно повезана, а да нам при томе свака директна каузална веза измиче.

Као и деја ву, коинциденције је тешко препричати: има упечатљивих примера, али су много чешћи они једноставни који би прошли непримећени да нема тог дубоко субјективног осећаја везе. Да наиђе пријатељ о коме управо разговарамо, да неко у сасвим другом контексту помене оно што се и вама догађа и задрзи вам пажњу на томе, да на радију почне песма која тематизира оно чиме се тренутно бавимо, да пукне гума када размишљамо о нечему што је на један посредан али јасан начин управо повезано са пуцањем гуме итд.

Синхроницитете треба одвојити од обичних случајности, догађаја, између којих се јавља поклапање. У психологији синхроницитет се дефинише као подударање између психичког стања посматрача и спољњег догађаја, при чему се не може успоставити никаква каузална веза у материјалном смислу. Постоји друга врста везе: смисао. Управо на овом подударању између унутрашњег и спољашњег и почива субјективни осећај, који прати синхроницитете. К.Г. Јунг је уочио да се синхроницитети најчешће јављају у ситуацијама, прожетим јаким емотивним набојем, као што су смрти, рођења, изненадни и нови увиди или дубоки психички преображаји.

Описи синхроницистичких догађаја у литератури су бројни, а у наставку следи један Јунгов опис:

„Проблем синхроницитета збуњивао ме дуго, све од средине двадесетих година када сам истраживао појаву колективно несвјесног и непрестано наилазио на везе које једноставно нисам могао објаснити као случајне скупине или „токове“. То што сам нашао биле су „подударности“ које су биле тако смислено повезане, да би њихово „случајно“ подударање било невјероватно. Као примјер наводим једну појаву коју сам особно проматрао.

Једна млада жена коју сам лијечио у одлучујућем тренутку је уснила сан у којем је добила златног скарабеја. Док ми је причала сан, сједио сам окренут леђима затвореном прозору. Изненада сам зачуо иза себе шум попут лаганог куцкања. Окренуо сам се и угледао летећег кукца који куца о вањско стакло прозора. Отворио сам прозор и ухватио га у лету док је улијетао у собу. То је био најближи сродник златном скарабеју што се може наћи у нашем поднебљу, скарабејски кукац, котрљан, обичан ружин-кукац (цетониа аурата), који је супротно својим уобичајеним навикама очито осјетио побуду да у том тренутку улети у тамну собу. Морам признати да ми се нешто слично није догодило ни прије ни касније и да је сан пацијенткиње остао јединствен у мојем искуству.
(...)
Чини се да у овом случају постоји архетипска основа. Био је то један изванредно тежак случај за лијечење и све до тог сна напредак је био врло спор или готово никакав...

http://izagranice.blogspot.com/2010/01/sinhronicitet.html

 

[igy81]

Ovde samo fali Spasoje Vlajić i Luiza Hej... :D

[Зосима]

Одгледао сам првих пола сата и прекинуо...

Као прво проток информација и свих тих беседа "тајна" ликова , иде невероватном брзином,да ти не даје могућност да се сконценртришеш,што је и била њихова намера...још једно америчко инстант решење за животне проблеме и муке...

Као друго,сви ти ликови који су провалили "тајну" и то баш по лику,уопште ми не делују као истински срећни људи!

 

Овде се спомињао старац Тадеј, па ако погледате његов последњи интервју у "духовницима" а то је било пред сам крај његовог живота,а причао је на сличну тему,наравно из хришћанске перспективе,ови "тајновидци" ми дођу као фолиранти и кловнови,наспрам старца...

Мисим,наравно да се морамо трудити да имамо позитивна размишљања и мисли усмеравати ка добром,али то нема везе са стицањем материјалних добара,виле од 5 мил долара и скупим летовањима,као што се овде хвалио неки "тајновидац"...

Све наше жеље и мисли могу ићи само у једном правцу,Царству Небеском...а ово остало ће се додати...

[Гром]

 

Све наше жеље и мисли могу ићи само у једном правцу,Царству Небеском...а ово остало ће се додати...

Јесте, јер кад човек постане истинско добро он ће у свој живот привући истинско добро, шта год то било.