Спасење је само у Христу

[Zawisza]

РИМОКАТОЛИЦИЗАМ У једанаестом веку од Васељенске Православне Цркве отпала је Помесна Римска Црква. Отпала је јер њени чланови нису желели да се одрекну заблуда које су се рашириле међу њима.  

 

 

Да ли уопште неко ко хоће критички да се бави разликама, међу нама, може да одвали овакву глупост?

[Sophrosyne]

Православље је аутентично хришћанство, аутентичније од свих других хришћанских конфесија.

[миркан]

 

 

Да ли уопште неко ко хоће критички да се бави разликама, међу нама, може да одвали овакву глупост?

 

Ако мислиш да је ово глупост реци твоје мишљење на ту тему.

[Иван Дабижљевић]

Не знам толико за догматске разлике, али знам из властитог искуства да када ми је било тешко и када сам ушао у Римокатоличку катедралу и тражио Христа, нешто ме зграбило и махом одвело у наш Православни храм где сам се осетио добродошло за разлику од Римокатоличке цркве где сам осећао некакву празнину, чак одбојност. Да се разумемо, нисам имао никаквих предрасуда. Па ви пресудите у којој је Цркви сила. 

 

Више пута сам свраћао још у Римокатоличке храмове да се уверим нисам ли можда имао погрешан утисак и једноставно не могу рећи за њих да осећам толику благодат у њима као што је има у Православним црквама. 

[Zawisza]

Ако мислиш да је ово глупост реци твоје мишљење на ту тему.

Прво се прочитају озбиљни теолози који су се бавили и историјом и онда се доносе закључци. 

Узмеш књигу Александра Шмемана штампао је "Обод" Историја хришћанства и увериш се да је ово мало јача одвала.

 

Читао сам неке његове текстове на сајту "борба за веру", најгоре кад човек не може да схвати да нисмо сами, мислим на нас хришћане, на овој планети и да не морамо сви да будемо униформисани и једнобразни. 

[Stanoje Stankovic]

Предлажемо вашој пажњи позив учитеља Васељене, светог Јована Златоустог на духовну љубав према ближњем, тј. на мисију. Наравно, потпуно је јасно да је неопходно да и сам човек који жели да говори са ближњим о Христу, пре свега треба и сам да иде за Христом, да са ближњим говори и о свом искуству живота у Цркви. Човек чује само реч која је прошла кроз наше срце. О спасењу може да говори само човек који се спасава.

 

http://www.svedokverni.org/niko-ne-moze-uspeti-u-delu-sopstvenog-spasenja-bez-spasenja-svog-bliznjeg-sveti-jovan-zlatoust/

[JESSY]

Предлажемо вашој пажњи позив учитеља Васељене, светог Јована Златоустог на духовну љубав према ближњем, тј. на мисију. Наравно, потпуно је јасно да је неопходно да и сам човек који жели да говори са ближњим о Христу, пре свега треба и сам да иде за Христом, да са ближњим говори и о свом искуству живота у Цркви. Човек чује само реч која је прошла кроз наше срце. О спасењу може да говори само човек који се спасава.

 

* * * * *

„Нико не може успети у делу сопственог спасења без спасења свог ближњег. Зато Павле говори: „Нико нека не тражи што је његово, него сваки оно што је другога“ (1 Кор. 10:24), знајући да се сопствена корист састоји у користи ближњег.

Дакле, нећемо равнодушно говорити: „шта смо погрешили?“, већ се потрудимо да их исправимо; нећемо гледати на то колико је много заблуделих, већ се пре побринути о томе како их одвући од заблуде. Ако чување браће од пада у грех много помаже нашем спасењу, онда и показивање велике бриге са наше стране о њима након греха доставља велику похвалу.

Дакле, Јудејцима се заповеда да не остављају без бриге бесловесне животиње које припадају непријатељима – а ми, зар ћемо равнодушно гледати како се свакодневно спотичу душе наше браће? Зар то није крајња суровост и зверство са наше стране – да не удељујемо чак и такву бригу за људе какву Јудејци показују према животињама?

Не одричи се када је потребно исправити брата, макар требало и да жртвујеш свој живот. Наш Господар је умро за нас, а ти не желиш да кажеш ни реч за спасење брата? Какав ћеш опроштај имати, какав ћеш изговор изнети? Како ћеш се усудити да станеш на суд Христов ако си равнодушно гледао на пропаст душа… ако си видео свог брата кога ђаво вуче у пропаст и ниси желео да му даш чак ни савет да би од њега одагнао суровог звера?

Дакле, када видиш некога коме је потребно душевно или телесно лечење, немој говорити себи: зашто се тај и тај не би побринуо о њему? Или: ја сам мирјанин, имам жену и децу, то је посао свештеника, посао монаха. Реци ми: ако нађеш негде златни новац зар ћеш рећи: зашто га тај и тај није подигао? Никако. Ти, напротив, журиш да га узмеш пре других. Тако расуђуј и о браћи која су пала и сматрај бригу о њима ризницом коју си нашао: „Који изводи“, каже се, „драгоцено из ништавног… биће као уста моја“ (Јер. 15:19). Шта може да се упореди са тим? То што не може да уради ни пост, ни спавање на земљи, нити било шта друго, постиже се спасењем брата…

Ако не можеш да научиш многе, немој пренебрегнути и малобројне, жељом за великим не уклањај се од малог. Ако не можеш да обратиш стотине, побрини се о десет; ако не можеш десет, не пренебрегни ни пет; ако не можеш ни пет, не презри ни једног. Бог дарује венце не гледајући на број исправљених, већ на намеру оних који то чине.

Тако, ако раздаш сиромасима бесконачно много новца, ништа нећеш учинити у поређењу са обраћањем једне душе.

Ако данас не убедиш, можда ћеш убедити сутра; и ако никада не убедиш, сам ћеш свеједно добити савршену награду. Ако не убедиш све, можеш убедити неке. Тако су и апостоли, иако нису све убедили, добили награду за све, јер су се свима обраћали словом проповеди.

 

http://dulevich-anton.livejournal.com/32361.html

[JESSY]

                                    

 

Пророци, апостоли и свети Оци су записали у светим књигама о снази коју има покајање и како може човек да се спасе када се истински покаје. Све заповести које се налазе у свештеним текстовима, имају за циљ да помогну човеку да се ослободи својих страсти и уђе на пут спасења.

 

Наше спасење је велика ствар. Већа од свих других. Шта нам користе, рекао је Господ, сва блага овога света а изгубимо душу? Душа наша је вреднија од читавог света. Зато треба да имамо у срцу свом страх Божији и да проводимо овај живот мудро и пажљиво.
Пажња у свему, нарочито према телесним страстима, које изједају нашу душу. Бог је разорио Содом јер су људи били само "тела" и у њима није било ништа духовно. Били су испуњени духовном нечистотом и зато се Бог окренуо од њих. За блуд само једног човека, усмрћено је само за један сат двадесет пет хиљада Израиљаца. Из ког разлога отпаде и џиновски Самсон, који је од мајчине утробе био посвећен Богу? Испрљао је тело своје блудом и предао удове своје греху. И премда је учинио толико велика и страшна дела, пао је јер беше упецан грехом. После тога, напустио га је Бог, ухватише га и везаног предадоше непријатељима. Исто се десило пророку и цару Давиду, из којега је просијао Христос. Неопрезан за један тренутак, би уловљен лепотом једне жене и паде у страшан грех прељубе. Зато га је Бог казнио. Међутим, Давид се покајао са сузама за свој страшни грех и Бог му је опростио.
Из свега овога треба да схватиш да Бог не чини изузетак и кажњава све, без обзира да ли су они пророци, свештеници, судије, цареви или други освећени људи, одређени да открију име Његово људима. Бог се не свети, него кажњава на васпитни начин, тако да човек увиди своју грешку, да дође себи, да се пробуди из греха и затражи милост Његову. Из свега овог можеш закључити да и светитеље кажњава Бог када преступе Његове заповести. Пророк Језекиљ пише, да Бог не рачуна ни на старе ни на младе, да би показао да су истински и Његови само они који имају у себи божански страх и живе побожно, у складу са вољом Његовом. За Бога, свети су они који држе заповести Његове и имају чисту савест. Оне који презиру заповести Божије, њих презире и сам Бог, одвраћа се од њих и одузима своју благодат од њих.
Зашто је казнио Валтазара? Зато што се усудио да презре оне посвећене ствари које је опљачкао из Јерусалима и да их употреби са својим наложницама, Тако и они који посвете своје удове Богу а касније се усуде да их користе за грешна дела, бивају строго кажњени од Бога.
Не презиримо дакле, божанске речи и претње које се налазе у Светом Писму. Не гневимо Бога неумесним делима и безакоњима нашим. Не прљајмо тело своје које је храм Божији, као што рече апостол Павле.

 

Да би се спасили, треба да омрзнемо ствари овога света, то јест грех и материјална добра. Докле год смо везани за њих, немамо наде за спасење, јер Бог одлази од нас, а без Њега не можемо чинити ништа.

 

За спасење нам много помаже размишљање о смрти. Оци су ово назвали "сећање на смрт". Када размишљамо да ћемо једног дана сигурно напустити овај живот, припремићемо се за тај тренутак када ћемо одговарати Судији.
Венац победе даје Христос само онима који су изнад свих световних ствари ставили своје спасење и боре се за њега. Ако случајно човек буде побеђен од ђавола и падне, не треба да очајава, него поново да устане и да се поново бори до коначне победе.
Никада не мисли да ћеш живети много година, јер то не зависи од тебе, него од Промисла Божијег. Само Онај, који одређује времена и лета, зна када је корисно за душу нашу да напустимо овај живот. Не тражи пролазна блага, јер она нестају и губе се као дим. Циљ твој нека буде само спасење душе твоје и ништа друго.
Зато не буди роб греху. Размишљање твоје нека буде стално о будућем блаженству, и моли Бога да те учини наследником истога.

 

Пази да своју младост проведеш у врлинама, да би имао блажену старост. Још, припази да душом твојом не овлада жеља за богатством, јер она удаљује од Бога. За тебе, богатство нека је - врлина. Поруши љубав своју према свету, као што плаха и жестока киша ломи дрвеће.
Онима који су чинили неправду, када се смире и исповеде своју грешку, судије су снисходљиви а они који се не кају, добијају већу казну. Тако и ти када исповедаш грехе своје и затражиш милост Божију, Он ће ти помоћи а када си упоран у себељубљу, строго ће те казнити. Када Бог допусти, и дођу невоље и бриге, не будимо зловољни, него са смирењем исповедимо да смо достојни казне.

 

Ако се не смиримо и не осетимо своју болест, Бог ће нас напустити а тада ће невоље, бриге и искушења бити још теже, јер нећемо имати Бога за помоћника у узимању нашег бремена.
Немогуће је да се исправимо и спасемо ако се тело не намучи. Још треба да журимо често на Тајну исповести, да би се очистила душа наша.
Када неко хоће да принесе нешто на поклон цару земаљском, иде к њему весела лица. А када приступа Небеском Цару да му затражи нешто, треба да се моли са сузама у очима.
Као овца, када оде из тора и лута тамо - амо, постоји опасност да упадне у вучју јазбину, тако и онај који напушта тор Христов, постоји опасност да падне у замке ђавоље.
Као човек који на себи има скупоцени бисер, боји се да га не покраду разбојници, тако и онај који ходи путем духовног подвига треба да чува са много пажње бисер врлина Христових.
Као што човек у данима жалости пије много вина и опијајући се заборавља свој бол, тако и онај који се опије љубављу према Богу, заборавља све пријатности света и размишља само о Богу и спасењу Душе.

 

Свети Исак Сирин

 

 

http://www.prijateljboziji.com/_kako-se-covek-spasava/16963.html

[Ненад Р.]

Сви смо ми једнаки оу Очима Господа без обзира шта смо у овом нашем земаљском животу.Господ Гледа наше срце и душу јер из тога потичу наша добра и лоша дела па по своме премудром промислу подели нам оно што смо заслужили.

Он испитује нашу душу и јачину наше молитве и наравно да треба да осетимо страх пред њим јер смо сви ми мање или више грешни и нема безгрешног човека у Очима Господа.

[drvce]

Поруши љубав своју према свету, као што плаха и жестока киша ломи дрвеће.

Ne volim kisu. Ali mi se svidja savet za lomljenje ljubavi jer ljubav je losa.

[JESSY]

jer ljubav je losa.

па, таман посла Дрвце, да је лоша....

[drvce]

па, таман посла Дрвце, да је лоша....

Onda je svet los i njega treba plahovito i zestoko razrusiti.

[JESSY]

Onda je svet los i njega treba plahovito i zestoko razrusiti.

 

ми, људи га чинимо лошим....

[drvce]

 

ми, људи га чинимо лошим....

 

Onda nas, ljude treba lomiti i razrusiti?

ili

Cinjenje sveta losim treba razrusiti?

Da li to znaci da svet postaje losiji vezivanjem ljubavi (dobro) za svet (neutralno)?

[JESSY]

Onda nas, ljude treba lomiti i razrusiti?

ili

Cinjenje sveta losim treba razrusiti?

Da li to znaci da svet postaje losiji vezivanjem ljubavi (dobro) za svet (neutralno)?

ломити и разрушити треба само зло....ништа више....а ми људи требад да се трудимо да постанемо бољи и на тај начин улепшамо овеј свет,,,,

ЉУБАВ изнад и пре свега....