свештеник Љуба Милошевић (сајт Светосавље) о екуменизму Епископа Григорија

[Дејан]

Питам те лепо, пошто је твој став да оно што није осуђено на сабору није јерес - да ли је лутеранство јерес?

to je zabluda mnogih...

[Golub]

Ако о.Љуба ЉУБАВИ нема, џаба му је сво шкрабање по интернету...

[Давидова]

to je zabluda mnogih...

 

Чекај, да ли сам добро разумела: ти кажеш да лутеранство није јерес него "заблуда многих"?

[Milan Nikolic]

И тако ће се ова тема завршити.

[obi-wan]

@@obi-wan,

 

Стајати у Истини. Било би добро да расветлимо шта то значи.

 

Џаба нама све ако немамо љубави и жељу за јединством. Не можемо без дијалога, без сусрета, без љубави према свима - чак и према непријатељима.

 

Само бих то желео рећи. Све то већ знаш.

 

A ko je uopste porekao da treba da imamo ljubavi? To je jedno sto nam treba, a stajanje u Istini je drugo. Bez ta dva zajedno, nema dijaloga ni sa samim sobom, a kamoli sa nekim drugim...

[Milan Nikolic]

Стајање у истини и љубав је иста ствар. Знање и љубав је у православној вери поистовећено.

[Давидова]

 Sveti oci se tumače u istoriskom konteskstu,trenutnom problemu,konkretnoj zajednici kojoj se obraćaju.Nekada su tako govorili,danas govore drugačije... 

 

Да ли ти пратиш себе шта пишеш? Хожеш да кажеш да ИСТИНА зависи од конкретне заједнице и историјског контекста, а не од тога да ли нешто јесте или није јерес? Да ли је аријанство и  данас јерес? Или монотелитство? Мислим, пошто је то било пре толико векова, у одређеном историјском тренутку и за одређену заједницу, мора да више није актуелно, па и није јерес. Дакле - свашта!!!

 

Мислим да би морао да припазиш шта пишеш, јер си ти главни администратор сајта и углед сајта зависи и од тога какве ставове главни администратор износи.

[obi-wan]

@@μαρὰν ἀθά,

 

Богословски проблем Филиоквеа није готова прича. То би требало прво знати.

 

Друго, питање примата је од суштинске важности за теологију. Ако се римокатолици обрате у православну веру то неће умањити првенство Рима и папе - какво је било некада.

 

Питање безгрешног зачећа је повезано са схватањем последица пада. То тек треба разрешити.

 

Све ствари морамо подробно - али поједностављено - изложити римокатолицима. Они су наша браћа коју треба да научимо неким важним стварима наше вере, а доста тога нисмо ни ми сами свесни.

 

Prvenstvo rimskog pape - ako se rimokatolici obrate - je vec unapred reseno. Naime, ono prosto ne postoji.

 

Da bi ovo razumeo moras da se vratis u proslost i uvidis odakle su se i zasto pojavljivali tzv. primati episkopa (jer oni jesu samo tzv., tj. nisu nista sto zaista i sustinski ima bilo kakvu stvarnu tezinu u Crkvi, daleko bilo da episkopi sa tim pocasnim primatom imaju i gram vecu vlast). Prvenstvo su imali upravo iz pocasti episkopi prestonih (carskih) gradova, i ovo je - Crkvom gledano - jedan cisto svetovni manir, bez ikakvog naslona u samom crkvoslovlju (= eklisiologiji).

 

Da ne naglasavamo da danas Rim nije prestoni grad nikakvog carstva; a ako jos i dalje krenemo tvojom logikom, onda bi najrealnije bilo dodeliti takav primat moskovskom patrijarhu. A siguran sam da i sam uvidjas koliko bi to bilo apsurdno.

 

Inace, i institucija vaseljenskog carigradskog patrijarha u Pravoslavnoj Crkvi je vec poodavno sama po sebi pregazena i obesmisljena, a kamoli jos da forsiramo prvenstvo rimske katedre, ma koliko ona pravoslavna postala nekad.

 

Jedini grad, koji bi mogao zaista i stvarno da ponese prvenstvo casti medju svim gradovima, jeste Jerusalim, koji je Majka Crkva svim ostalim pomesnim Crkvama...

[μαρὰν ἀθά]

najlakše je reći jeretik...i uvrediti nekoga.

Брате, не ради се о томе. Ти ако волиш некога ти ћеш му увек рећи истину. Ми смо обавезни да волимо све људе, али не можемо и не требамо да волимо његову заблуду. О томе се ради када је реч о дијалогу са инославнима. Дакле, ми њих поштујемо и волимо, али ако заиста верујемо да је наша вера једина истинита и спасоносна, као што и верујемо, онда им морамо рећи наш став, да су у заблуди. Нису џаба свети оци узели термин "јерес". То је реч која је много старија од Хришћанства, као и многе друге речи које су ушле у хришћанску философију и богословље. Али та реч "јерес", од глагола αιρεω управо значи "отети, зграбити, одузети" па чак и "убити" управо разобличава суштину заблуде и јасно указује на последице кривог учења уколико се усвоји и пропагира. Зато ја мислим да је потребно ствари назвати правим именом, да би се болест правилно дијагностификовала и потом приступило излечењу. Ако ти пацијенту не кажеш истину, од које болести болује, како очекујеш да онда он прихвати терапију, и да ли ће на такав недоречен начин уопште он бити излечен?

[Давидова]

Чекај, да ли сам добро разумела: ти кажеш да лутеранство није јерес него "заблуда многих"?

 

Да ли ти ово хоћеш да кажеш?

[obi-wan]

Стајање у истини и љубав је иста ствар. Знање и љубав је у православној вери поистовећено.

 

Bas tako, prava hriscanska ljubav uvek podrazumeva i punocu Istine, sto znaci da oni koji zanemaruju Istinu u dijalogu sa rimokatolicima, u stvari ni prave ljubavi nemaju, iako u svojoj samoobmani misle da je imaju...

[Дејан]

Брате, не ради се о томе. Ти ако волиш некога ти ћеш му увек рећи истину. Ми смо обавезни да волимо све људе, али не можемо и не требамо да волимо његову заблуду. О томе се ради када је реч о дијалогу са инославнима. Дакле, ми њих поштујемо и волимо, али ако заиста верујемо да је наша вера једина истинита и спасоносна, као што и верујемо, онда им морамо рећи наш став, да су у заблуди. Нису џаба свети оци узели термин "јерес". То је реч која је много старија од Хришћанства, као и многе друге речи које су ушле у хришћанску философију и богословље. Али та реч "јерес", од глагола αιρεω управо значи "отети, зграбити, одузети" па чак и "убити" управо разобличава суштину заблуде и јасно указује на последице кривог учења уколико се усвоји и пропагира. Зато ја мислим да је потребно ствари назвати правим именом, да би се болест правилно дијагностификовала и потом приступило излечењу. Ако ти пацијенту не кажеш истину, од које болести болује, како очекујеш да онда он прихвати терапију, и да ли ће на такав недоречен начин уопште он бити излечен?

Ne reći,već dokazati,konkrnim teološkim argumentima...

Ja ti već rekoh,ne znam šta ti smatraš ali ljudi koji se bave ekumenizmom se ne koriste takvom terminologijom.

[Дејан]

Чекај, да ли сам добро разумела: ти кажеш да лутеранство није јерес него "заблуда многих"?

aham,gomila zabluda...

[Давидова]

aham,gomila zabluda...

 

Браво! Надам се да ће и свети Јустин нешто ново сазнати у Есхатону. Није драги оче Јустине протестантизам јерес како си ти говорио, него гомила заблуда. 

А данас, Дејане, и нема јереси, зар не? Постоје само заблуде?

 

А, не, шта ја причам. Јереси су биле у прошлости, али су данас оне преквалификоване у заблуде. То је било за оно време и оне људе, а данас истина треба да буде у складу са сентименталном љубављу.

 

А ево шта теби и сличнима отписује свети Јустин ("Одговор на анонимну дописницу"):

 

Немојмо се изговарати сентименталним и празним фразама о "времену", о "духу времена", или о "духу екуменизма" који влада у свету, или о " дијалогу љубави" који тобож загрева срца наших савременика насупрот досадашњим "вековима мржње", или другим сличним лицемерним фразама. Такав став је површан, и неистинит, и игнорантски, и лажан. Лажан је, јер уместо "љубави Истине" (2 Сол. 2, 10), уместо "истиновања у љубави" (Еф. 4, 15), уместо љубави ка Истини Богочовечанској, протагонисти споменутих штурих фраза "ходе као незнабошци у празности ума свога" (Еф. 4, 17) и даве се у мртвом мору европског лакомисленог човекопоклонства и човекоугађања. Резултат је тога? Не просвећивање заблуделих ван Цркве јеретика, и повратак ка "вери Истине" (2 Сол. 2, 13), већ општа индиферентност у вери и бљутави синкретизам. Тај став је и игнорантски и дрзак, јер одриче да су у прошлим вековима живота и рада Православне Цркве живели и делали Светитељи Божји, препуни љубави Божје и истинског човекољубља, те или оптужују Оце - Светитеље Божје, да су живели у мржњи, или себе сама истиче да има, тобож, већу љубав од Светитеља Божјих. Међутим светоотачко, и од Апостола наслеђено мерило љубави према људима и односа према јеретицима, потпуно је Богочовечанско, и богонадахнуто је изражено у следећим речима Св. Максима Исповедника: " Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу, Боже сачувај! него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћењу. Јер шта може вернима бити милије него да виде да се растурена чеда Божја саберу у једно (Јн. 11, 52). Ја нисам толико помахнитао да саветујем да се немилост цени више него човекољубље. Напротив, саветујем да треба са пажњом и искуством чинити и творити добро свима људима, и свима бити све како је коме потребно. Притом, једино желим и саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави кад неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде" (PG t. 91, 465).

[Дејан]

А данас, Дејане, и нема јереси, зар не? Постоје само заблуде?

Ima jeresi,to su one zablude koje su u Crkvi stvarale velike probleme,pa se oci radi njih okupili na saborima i osudili ih.