Како приволети к Цркви чланове породице? Да ли сте због вере породична црна овца?

[MitarSA]

Најзаступљенија реченица у породици у којој пости само једно - ајде Бога ти, неће гријех у уста него из уста.

Које неразумијевање...

[Ромејац]

Скоро све речено сам прошао (и још увек пролазим).

Чудак - карактеристични погледи друштва (грозан осећај) на неком рођендану када слављеник каже: А да ти постиш, зато нећеш торту (у трену постајем предмет приче)!

Секташ - чак су ме бојажљиво (као да ћу да им урадим неку страшну ствар - бацим магију на њих или шта је већ у њиховој глави) питали јесам ли ја у некој секти (ово ми се десило пар пута)

Будала -неки ме иза леђа тако називају.

Залуђеник - Залудели га попови. Шта они вама говоре када одете у Цркву?

Осушио се од поста - Црни јадо па теби живот прође у посту; Једеш ли ти ишта; Хајде бре престани са тим глупостима више... Уз помињање већ надалеко чувеног и познатог попа који на Велики Петак једе сланину и млади лук - Када они (попови) не посте ти се нашао да постиш; То само они полудели по манастирима посте; Грех не улази на уста...

Попови лопови - Свака част Цркви и свецима али попови... Ја одем до цркве и запалим свеће својима (набрајање коме су намењене свеће)...

Идеш у цркву на Велики Петак!? Код нас (прича моје мајке) је била једна која је ишла тада у Цркву и сви смо говорили да је велика грешница када мора у Цркву да иде на Велики Петак да се исповеда (ово ми је једно од омиљених објашњења - увек се насмејем када ово чујем).

[коЖељ њацИ]

Један човек, мој пријатељ, био је клинац.

Крене у Цркву ( нисам ја крив најке ми обадве, крив је један заједнички пријатељ који је члан овог форума) .

Почне да пости, да долази на литургију, да се причешћује исповеда.

Један дан седи код мене заједно са тим нашим пријатељем ( који је члан овога форума) , звони ми фиксни, зове његова кева(иначе нема шансе да неко потрефи фиксни по имену и презимену јер није на мени нити на икоме од укућана), ја се јављам, она почиње паљбу:

- Нећеш ти мог сина залуђивати, не дам ја да он иде у калуђере, сипаћу ти масну соду у очи.

- Не залуђујем ја њега , то је његов избор.

- Ма шта п*** материну његов избор , ви сте му напунили главу ти и онај ( са форума прим. преводиоца)

- Нико му није напунио главу ...

- Бацићу ја теби бомбу у кућу , нећете се ви захебавати самном , знам ја где живиш !

- Кад знаш а ти дођи ...

- туту, туту,...

Иначе тајно а да он не зна мама му је сипала у посну храну коју је сам припремао кашику масти. Иконе бацала у контејнер, књиге (литературу типа катихизис или тако нешто , од којих је пола мојих) је лепо положила на ватри .

Човек је све изгурао. Данас је ожењен , сви иду у цркву и он и деца и жена.

А и мама му је временом смекшала, више није против Цркве( или барем ја то не знам).

Тија вода брег рони.

Али у овоме нашем блентавом народу много је таквих, и зато је наша примарна мисија не нека тамо африка, него управо Србија!

[Orthophill]

Мени је најинтересантније, кад неко примети да ја постим и чудеќи се пита: како ти постиш, а имаш 100 кила?

Кад смо код комшије, пола комшилук редовно иде у цркву, тако да то није ништа чудно или страшно. Једино моја директорка се зачудила и прекрстила (иако је атеист) када је дознала да сам активни верник. Каже: Боже, свашта, инжињер, а иде у Цркву? Боже, Боже, шта се догаѓа са данашњом омладином (још један колега води активни хришќански живот, а један само пости).

[Jefimija88]

Одмалена сам ишла у цркву, и бјероучитељ ми увијек каже да једино мене памти од моје генерације...

Док сам била мала, нису ме дирали, нису ми проговарали... Кад сам одрасла, и почела да путујем и обилазим манастире, широм Србије и Републике Српске као и Црне Горе, тада су почели проблеми. Круг пријатеља се смањио, и то увелико, комшије ме и не доживљавају баш као "сву своју", док родбина понекада прокоментарише(приговори). Највећи проблем је била мама. Тата одувијек гледа на то да ме одлазак у цркву и манастир испуњава, и да то волим, иначе он не пости, не иде у цркву, када донесем нафору, поједе. С мамом сам имала великих проблема свађа, око одлазака у манастире, око поста. Постим сва четири годишња поста, као и све једнодневне, и сваку сриједу и петак. С једним монахом сам обавила разговор у вези тог проблема с мамом, и поменула му наша имена. Молио се за мене и моју маму. Сада ја кренем на путовања, она ми направи сендвиче, а прије бих отишла у свађи... Сада кад посим спрема ми посну храну, а прије је говорила да се патим само, и да ми то не треба... Углавном, никоме није лако. Чудни су путеви господњи... Да сте ми живи и здрави сви.

[Guest JelenaLela]

Uh, kakva tema Evo i moje priče. Krenula sa veronaukom- aj kao to im bilo zanimljivo- valja se.

Pre mene sestra je imala nekog zanimanja, ali nije previše uzdrmala familiju- a onda krenula ja! :D E to je bilo zanimljivo- gde nestajem svake nedelje ujutru, pa jel mora svake, pa što postim kako sam mršava, a onda ono čuveno- još sam mlada da postim, to rade samo starije žene i babe i tako dalje...

Ali kad Gospod sve to lepo uredi- danas smo svi okrenuti ka Bogu i dosta crkveni (izuzev tate čovek ne voli sveštenike pa to vam je, ali ne shvatite me pogrešno, poštuje Boga i sveštenik je uvek lepo dočekan kod nas u kući, ali ne ide u crkvu van slave, krštenja, venčanja i tako toga ). I mogu vam reći da nema ničeg lepšeg nego kad se porodično ode na Službu i pričesti... Ali smo zato sad kao porodica postali crna ovca u široj familiji . I tu ima odstupanja- ali mislim da je generalni utisak takav

Bogu hvala kad nas je okrenuo k sebi, to je sve što mogu reći...

[Милан Меденица :)]

мени је толико грозно било да немам жељу и данас, после 7 година, да се сећам првих 5 година.

сад сам седео скоро сат времена и откуцао две странице а4 а нисам ни завршио и онда сам погледао ваше коментаре и све обрисао.

углавном, мој лични пакао сам проживео од родитеља, преко фамилије и целе гарнитуре пријатеља ал за мене никад није било дилеме да одустанем и гурам упркос свему а најлепши догађаји су ми крштење моје мајке а онда и тројно крштење мог оца, његове друге жене и моје мале сестрице

све остало падне у воду у односу на то и то су догађаји које нико телесан и бестелесан не може да ми узме нити да посрне, тиме ме Бог купио за сва времена.

кад дођете до тако нечег, после је све лаганица

[Guest - . . .-]

Верујем да има разлог што не воли баш свештенике... у много случајевима ма смо и ми сами свештеници криви. Признајем.

[Guest - . . .-]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341265335' post='671904]

мени је толико грозно било да немам жељу и данас, после 7 година, да се сећам првих 5 година.

сад сам седео скоро сат времена и откуцао две странице а4 и онда сам погледао ваше коментаре и све обрисао.

углавном, мој лични пакао сам проживео ал за мене никад није било дилеме да одустанем и гурам упркос свему а најлепши догађаји су ми крштење моје мајке а онда и тројно крштење мог оца, његове друге жене и моје мале сестрице

све остало падне у воду у односу на то и то су догађаји које нико телесан и бестелесан не може да ми узме нити да посрне, тиме ме Бог купио за сва времена.

кад дођете до тако нечег, после је све лаганица

Медо, мислим да Твоја животна прича може многима, али МНОГИМА да помогне. Веруј ми.

[Милан Меденица :)]

Медо, мислим да Твоја животна прича може многима, али МНОГИМА да помогне. Веруј ми.

други пут, кад неко нешто стварно тешко напише овако ме срамота, мислиће људи свашта.

[коЖељ њацИ]

Uh, kakva tema Evo i moje priče. Krenula sa veronaukom- aj kao to im bilo zanimljivo- valja se.

Pre mene sestra je imala nekog zanimanja, ali nije previše uzdrmala familiju- a onda krenula ja! :D E to je bilo zanimljivo- gde nestajem svake nedelje ujutru, pa jel mora svake, pa što postim kako sam mršava, a onda ono čuveno- još sam mlada da postim, to rade samo starije žene i babe i tako dalje...

Ali kad Gospod sve to lepo uredi- danas smo svi okrenuti ka Bogu i dosta crkveni (izuzev tate čovek ne voli sveštenike pa to vam je, ali ne shvatite me pogrešno, poštuje Boga i sveštenik je uvek lepo dočekan kod nas u kući, ali ne ide u crkvu van slave, krštenja, venčanja i tako toga ). I mogu vam reći da nema ničeg lepšeg nego kad se porodično ode na Službu i pričesti... Ali smo zato sad kao porodica postali crna ovca u široj familiji . I tu ima odstupanja- ali mislim da je generalni utisak takav

Bogu hvala kad nas je okrenuo k sebi, to je sve što mogu reći...

Ово ми је драго чути да цела породица дође на службу и причести се.

[коЖељ њацИ]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341265557' post='671913]

други пут, кад неко нешто стварно тешко напише овако ме срамота, мислиће људи свашта.

Ма о.ц. пусти ти попа.

Није свака прича за јавност.

Није свака прича ни лако сварљива.

Уосталом више људи би те жалило него што би те разумело а они који су ван Цркве би те још и осуђивали.

[w.a.mozart]

u početku sam bio crna ovca... a onda su mi izrasli rogovi

šalim se, naravno

Ćale je generalno bio cool i uglavnom jegovorio kako ne želi da posle nečega opet ON bude kriv a majka je paranoična -sa ili bez crne ovce... možete misliti kakva je bila reakcija kad sam im saopštio da odlazim u manastir-pre nekih 12-13 god.

Sad je ok- ćale je pročitao obe knjige starca Porfirija i obožava ga a majka smara- posebno specifična rečenica je-kako možeš to da kažeš-a ideš u crkvu...

[w.a.mozart]

a da, mala sitnica kako dodatak-iz manastira sam se vratio posle 6-7 dana

(Studenica-vječnaja pamjat ocu igumanu Julijanu)

[w.a.mozart]

mislim da je mnogo zanimljivija diskusija van porodice-u društvu jer porodica nas prihvata kakvi god da smo ali su reakcije drugova i drugarica LOLčine