Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге

[JESSY]

    ИЗ разлога што је молитва,
    најмоћније оружје против невидљивог непријатеља, он се на различите начине
    труди, да скрене људе од молитве.

 

    Старац је говорио да је
    најважнија ствар, коју Бог посматра, унутрашње расположење душе човека:
    „Једном, је један човек са болесним ногама, посетио Оца Антонија и рекао: „Баћушка,
    ноге ме боле и узнемирен сам, јер не могу да се поклоним до земље.“ Отац
    Антоније је одговорио: „Па, у Писму је речено: „Сине, дај ми твоје срце“,  не „ноге“.

[JESSY]

 

    Старац
    Макарије Оптински

   

     Носи ово у уму:

    Хришћански живот је непрекидна борба. Лукави непријатељ вешто користи безбројне замке и
    стреле. Пред неке од нас, он подмеће мамац световности, спољашњи понос,
    славу и церемоније, грубе похоте – похоте тела.

    

    Али оне од нас, који нису привучени ни једном од њих, он води ка врховима суптилнијих гордост

    Пошто нас је довео тамо – у високу земљу само-поштовања – он изазива мрачну
    измаглицу, измаглицу најпрепреденијих гордости, којима би помрачио наш ум.
    Онда нас, своје заслепљене робове, одводи од Бога, чак и без нашег сумњања.

   

    Запамти и ово: није тешко  простом грешнику да доспе до мржње према свом нечистом животу и да,
    напуштајући га, баци себе испред милости Божије; али је веома тешко
    префињенијем грешнику – самозадовољном – да пусти зраку Божанске љубави да
    пробије кожну љуску своје само-праведности...

    

    Смиреност је једино оружје
    које одбија све нападе, али је тешко обликовати га, а уметност његовог
    коришћења је често погрешно схваћена, посебно од стране оних, који воде
    активни светоски живот.

   

    Стално носи у уму да је у

    очима Божијим, грешник покајник бољи од гордог човека, који није грешио на
    други начин, осим својојм гордошћу...

   

    ''Али“, можеш питати, „која

    су средства да задобијем смиреност?“

    

    Па, стичемо ову вештину кроз читање

    Отаца; немилосрдно само-испитивање и само-оптуживање такође помажу; такође,
    разјашњавање себи, колико смо гори од других; уздржавањем од било каквог
    осуђивања других, у исто време прихватајући све њихове критике, као послане
    од Бога да исцеле наше скривене духовне ране.

   

[JESSY]

Покајте се!“ Нисам дошао да зовем праведнике
    него грешнике на покајање. Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени, и
    Ја ћу вас одморити. Узмите јарам Мој на себе, и научите се од Мене; јер сам
    Ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.“ (Матеј 11:28-29)
    

    Господ позива оне који се
    труде у борби са страстима и оне обремењене гресима и обећава им утеху, кроз
    искрено покајање и искрено смирење.

    Свако лишавање и сваки
    напор (приморавања себе против сопствених задовољстава) је од вредности у
    очима Божијим. Као што Јеванђеље говори: „Царство Небеско на силу се
    узима и подвижници добијају га.“ (Матеј 11:12).

[JESSY]

Saveti prepodobnog Lava (Nagolkina)
 

 Trudi se da više paziš na sebe, a ne da razmatraš dela, postupke i
odnos drugih prema tebi, ako u njima ne vidiš ljubav, to je zato što i
ti sam nemaš ljubavi u sebi.

 Gde je smirenje, tu je i jednostavnost, koja ne ispituje Božije sudove.

 

 Bog ne odbacuje molitve, ali njihove želje nekada ne ispunjava jedino

zbog toga da bi po Svom Božanskom Promislu sve ustrojio najbolje moguće.
Šta bi bilo, kada bi On – Svevideći – potpuno ispunjavao naše želje?
Mislim, mada ne tvrdim, da bi onda svi ljudi poginuli.

Čovek, koji živi bez straženja nad samim sobom nikada se neće udostojiti posete Božije blagodati.

Kada nemate mira, znajte da nemate u sebi smirenje. To je Gospod rekao
u sledećim rečima, koje zajedno s tim pokazuju gde treba tražiti mir.
On je rekao: “Naučite se od Mene, jer sam Ja krotak i smiren srcem, i
naćićete mir dušama vašim” (Mt. 11, 29).

[JESSY]

Saveti prepodobnog Mojseja (Putilova)

Ako ste nekada nekome učinili neku milost – za to ćete biti pomilovani

Ako stradate sa stradalnicima (čini se ovo je nešto malo) – ubrajate se u mučenike

   

Ako oprostite onome koji vas je uvredio, ne samo da vam se svi vaši gresi opraštaju, već postajete sinovi Božiji.

 

Ako se od srca pomoliš za spasenje, pa makar i malo, spašćeš se.
 

Ako sebe ukoriš, okriviš i osudiš pred Bogom za grehe koje osećaš po savesti, i za to ćeš biti opravdan.

Ako ispovedaš svoje grehe pred Bogom, dobićeš oproštaj i platu.

Ako zažališ zbog svojih greha, ili se rasplačeš, ili uzdahneš, taj
tvoj uzdusaj neće biti sakriven od Njega. “Ne ostaje skrivena od Njega, -
kaže sveti Simeon, - kap suzna, niti deo kapi”.

Proveravaj se svakodnevno: šta si posejao za budući vek, pšenicu ili
trnje? Ispitavši se, trudi se da se ispravljaš na bolje sutradan i tako
živi ceo život. Ako je današnji dan loše proveden, tako da nisi ni uzneo
Bogu molitve kako treba, niti se i jednom skrušio u srcu, niti smirio u
mislima, niti milostinju nekome dao, niti oprostio onome ko ti je nešto
skrivio, niti si pretrpeo nevolju, već se naprotiv nisi uzdržao od
gneva, nisi se uzdržavao u rečima, hrani, piću, ili si um svoj
pogružavao u nečiste misli, sve ovo razmotrivši po savesti, osudi sebe i
potrudi se da sutradan budeš pažljiviji u dobrom i obazriviji da ne
cinis zlo.

[JESSY]

Saveti prepodobnog Makarija (Ivanova)

Na vaše pitanje u čemu se sastoji srećan život, da li u slavi ili
bogatstvu, ili u tihom, mirnom, porodičnom životu, rećiću da se slažem
sa ovim poslednjim, i još ću dodati: život, koji protiče sa čistom
savešću i sa smirenjem, donosi mir, spokojstvo i istinsku sreću. A
bogatstvo, čast, slava i visoki položaj često bivaju uzrok mnogih
grehova, i takva sreća je beznadežna.

 

Ljudi najčešće žele i traže blagostanje u ovom životu, a trude se da
izbegavaju nevolje. I čini se da je to veoma dobro i prijatno, ali
današnje blagostanje i sreća šteti čoveku. On upada u različite strasti i
grehe i gnevi Gospoda, a provodeći život u nevoljama više se približava
Gospodu i lakše zadobija spasernje, i zato je Gospod srećan život
nazvao širokim putem: “široka su vrata i prostran put koji vodi u smrt i
mnogi idu njime” (Mt. 7, 13), a život sa nevoljama je nazvao: “uzan je
put i tesna su vrata koja vode u život večni i malo ih je koji ga
nalaze” (Mt. 7, 14). Dakle, po svojoj ljubavi prema nama Gospod videći
našu korist, mnoge svodi sa širokog puta, i postavlja na uzan i trnovit
put, kako bi trpljenjem bolesti i nevolja uredio njihovo spasenje i
darovao život večni.

[JESSY]

Mi smo umno ograničeni, misleći da ustrojimo svoje stanje, tugujemo,
sujetni smo, lišavamo se mira, ostavljamo svoje religiozne obaveze radi
toga da bismo deci ostavili bolje nasledje. Ali znamo li da će im ono
poslužiti na korist? Ne vidimo li decu kojoj je ostalo bogatstvo, da im
ono nije na pomoć – ono im je samo poslužilo kao povod za lošu
moralnost. Treba se brinuti da se deci ostavi dobar primer sopstevnog
života i da se vaspitaju u strahu Božijem i po Njegovim zapovestima, to
je njihovo glavno bogatstvo. Kada budemo tražili Carstvo Božije i pravdu
njegovu onda će nam se sve ostalo dodati (Mt. 6, 33). Vi kažete: ne
treba to raditi, današnji svet ne zahteva to već nešto drugo! Dobro, ali
da li ste vi rodili decu samo za svet, ili za budući život? Tešte se
Božijim rečima: “ako vas svet mrzi, znajte da je Mene omrznuo pre vas”
(Jn. 15, 18), a telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu jer se ne
pokorava zakonu Božijemu niti može” (Rim. 8, 7). Ne želite da vaša deca
steknu slavu ovoga sveta, već da budu dobri ljudi, pokorna deca, a kada
Bog odredi – dobri supruzi, nežni roditelji, brižni o sebi potčinjenim,
imajući ljubavi prema svima i snishodljivi prema neprijateljima.

[JESSY]

Сећање на смрт

Неочекивана смрт ваше сестре поразила вас је зебњом и страхом. Тај страх
би увек требало да имамо, али га помрачење страстима одагнава од нас.
Овој философији и сећању на смрт учи нас Сам Спаситељ: стражите, дакле, и молите се, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш (Мт. 24,42); и премудри Сирах нас подстиче: сећај се краја твога, па довека нећеш сагрешити
(Сир. 7,39). И на многим другим местима у Светом Писму говори се о
томе. Због нашег немара у вези са овим предметом, повремено нас изненаде
смрти нама сличних људи, које нас попут звона или трубе опомињу да смо и
ми смртни, и да нам нису познати ни дан, ни час када ће наш Господ
доћи. Када се тако нешто догоди не треба да се узнемиравамо, него треба
да принесемо покајање због својих прегрешења; јер то може да нам буде од
користи, а узнемирење ни мало.



Разборито сећање на смрт кида узе смрти

Са мојим зачећем, у мени је записан закон распадања. На сваки нови уд
смрт је стављала свој печат говорећи: он је мој. Ланац мојих дана је
ланац већих или мањих страдања; сваки нови дан мога живота је нови корак
који ме приближава труљењу. Долазе болести, а срце дрхти и пита их:
јесте ли ви само најава мога краја, или вам је већ дата власт да
раздвојите тело од душе страшним и болним раздвајањем? Понекад око мога
ума, расејано због сујете, оставља сазерцавање жалосне судбине која ме
чека; али чим се догоди нека изненадна несрећа, оно се опет брзо врати
мом омиљеном поучавању, као новорођенче мајчиним грудима – сећању на
смрт, јер је у истинској жалости скривена истинска утеха, и разборито
сећање на смрт кида узе смрти!

[JESSY]

Kad pomislite na pričešće Svetim Tajnama, vi kažete: "Ako Gospod

pogleda na moj greh, teško da će mi ikada biti dopušteno da se pričestim

od izvora besmrtnosti. Teško meni! Ja sam lukavi i lenji sluga, zato

sam plen ada i smrti!"

Odgovor:

Smatrati sebe dostojnim - znak je nedostojnosti. Vasilije Veliki i

Jovan Zlatoust kažu: "Znam, Gospode, da se kao nedostojan

pričešćujem"... "Nisam dostojan, Gospode, da uđeš pod krov duše moje"...

[JESSY]

"Nama ne dolikuje da očajavamo. To je zlo, jer si time sagrešio,
čoveče. Zašto u nerazboritosti svojoj gneviš Boga smatrajući Njega
nemoćnim? Zar ne može da spase tvoju dušu Onaj ko je ovoliki svet radi
tebe stvorio? Ako kažeš da ti je nešto na osudu, onda se pokaj, i
primiće pokajanje tvoje, kao što je primio pokajanje bludnika i
bludnice. Ako ni to ne možeš, nego i protiv svoje volje sagrešiš po
navici, onda imaj smirenje kao carinik i to će ti biti dovoljno za
spasenje. Jer nepokajani grešnik koji ne pada u očajanje nego sebe
smatra za grđeg od svakog drugog stvorenja i ne usuđuje se da bilo koga
osudi ili ukori, nego se još više divi čovekoljublju Božijem, i zahvalan
je dobrotvoru, može i mnoga druga dobra da ima. Ko se i đavolu kroz
greh potčini, ali radi straha Božijeg ne posluša neprijatelja koji ga
prisiljava na očajanje, prebivaće zbog toga u Bogu" (sv. Petar
Damaskin). I još o tome: "Kako je veliko dobro istinsko pokajanje: ako
ko poželi, opet može početi s pokajanjem. Ako si pao možeš da ustaneš;
ako nanovo padneš, nanovo ustani, i nikako ne očajavaj zbog svog
spasenja, šta god da se dogodi. Ne predaj se svojevoljno neprijatelju, i
ovo trpljenje, uz samoukorevanje, biće ti dovoljno za spasenje"...

Želim vam da budete mudri u duhovnoj borbi, da poznajete zamke
đavolje i iznad svega, da se smirite. Smirenje je najjače oružje protiv
đavola i njegovih strela.

Da vam Gospod da snage u ovoj borbi, i da vam podari venac u onaj
dan, a sada ne tražite za sebe darove: jer ko je smiren ne misli da je
dostojan toga, ali je velik pred Bogom.

Svetitelji su za sebe mislili da su najgori od svih, a Bog ih je proslavio.

[JESSY]

Sveti su zapazili da u osnovi svakog grehovnog pada leži gordost. U
zemaljskom životu svi mi grešimo – jedni više, drugi manje, ali niko ne
živi bez greha. I ako pažljivo ispitujemo neki svoj greh i pokajemo se
za njega, samim tim možemo ukloniti kaznu koja nam predstoji radi
ispravljanja. Ako produžimo da se gordimo i ne kajemo se, tada nas
počinju ispravljati životne situacije koje ne zavise od naše volje. Kao
potvrdu ove duhovne zakonitosti možemo navesti priču prepodobnog
Amvrosija Optinskog.

Jednom je neki čovek spremio kod sebe večeru i poslao svoje sluge da
pozovu goste. Jednome od njih je bio poslan sluga koji nije bio uredno
obučen. Pozvani ga je upitao:

-Zar nije tvoj gospodin imao nekog boljeg osim tebe da mi pošalje?


-Dobre su dobrima poslali, a mene su poslali vašoj milosti, - prostodušno je odgovorio sluga.

[JESSY]

Prepodobni Makarije Optinski (+1860) je govorio: "U prvim vekovima
hrišćanstva svi su pristupali pričešćivanju Tajnama na svakom služenju
Liturgije, ali je Crkva zatim ustanovila neizostavno za slobodne četiri
puta godišnje, a za zauzete poslovima bar jednom pristupanje
pričešćivanju Tajnama".

Prepodobni Varsonufije Optinski (+1913) je pisao: "U prvom veku
sledbenici Hrista Spasitelja pričešćivali su se svaki dan, ali su vodili
i život ravnoangelski, i bili su spremni da svakog minuta predstanu
pred lice Božije. Niko od hrišćana nije bio siguran. Često se događalo
da se ujutro hrišćanin pričešćivao, a da su ga uveče hvatali i vodili u
Koloseum. Nalazeći se u stalnoj opasnosti, hrišćani su strogo pazili na
svoj duhovni svet i provodili život u čistoti i svetosti. Ali prvi
vekovi su prošli, progoni od strane nevernih su prestali, nije više bilo
stalne opasnosti. Tada su se, umesto svakodnevno, počeli pričešćivati
jednom nedeljno, a sada čak i jednom godišnje. Kod nas u skitu drže se
svetogorskog tipika, koji su sastavili sveti starci i koji su nam
predali za nazidavanje. Svi monasi pričešćuju se šest puta godišnje, ali
po blagoslovu ponekad i češće. Na to su se toliko navikli, da češće
pričešćivanje izaziva sveopštu pažnju..." (Iz besede 12. aprila 1911.
godine).

Prepodobni Nikon Optinski (+1931): "Šta je bolje, retko ili često
se pričešćivati svetim Hristovima Tajnama - teško je reći... Suština je u
tome da se dostojno pripremiš za veliku Tajnu" (Riznica mudrosti, M.
2005, str. 93).