Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге

[JESSY]

управо сам прочитала књигу Како живети по вољи Божијој - Оптински старци...извукла сам неке поуке које ћу поделити са вама и за које се надам да ће вам бити на духовну корист.....

 

 

Поуке преподобног Никона Оптинског

 

''Испуњавајте се Духом''....Ми смо удостојени да примимо дарове Св.Духа на крштењу.Али, мало је добити, потребно је и сачувати, усавршавати, умножити. А како?

 

а) Читати Свето Писмо, које је написано Духом Светим. Ниједно светско задовољство не може да пружи тај мир, ту радост која се даје Духом Светим.

б) Често приступати Светим Тајнама. Њима се Дух Свети даје човеку.

в) Често посећивати свете храмове, јер су они то место посебног присуства Светог Духа.

г) Молитва. Нарочито ''Царе Небески''.

[JESSY]

И сви који иду за Њим неизбежно страдају:''У свету ћете имати жалост'' И сви који желе да живе благочестиво биће гоњени.''Ако приступаш да радиш Господу, припреми душу своју за искушење.'' Да би се лакше подносила страдања треба имати јаку веру, жарку љубав ка Господу, не привезивати се ни за шта земаљско, у потпуности се предавати вољи Божијој.

[Candy Butcher]

Kada sam piričao sa mojim prijateljom o volji Božijoj, on je rekao da je čuo od sveštenika da treba živeti u duhu vere pravoslavlne i ići na Liturgiju i na služenja i moliti se Bogu, a onda će ono što ti odlučiš biti volja Božija jer tebe Bog vodi. Baš juče pred večernju službu sam pričao sa njim.

[Благовесник]

г) Молитва. Нарочито ''Царе Небески''.

Naročito ,,Oče naš",

pa i ,,Care Nebeski".

[JESSY]

Naročito ,,Oče naš",

pa i ,,Care Nebeski".

слажем се, али овде је старац мислио баш на молитву призивања Духа Светога...

[JESSY]

У случају да нас савлада слабост или исцрпљеност, може се седети у цркви:''Сине, дај ми срце своје.''

''Боље је седећи мислити на Бога , него стојећи - на своје ноге'', рекао је св. Филарет московски.

***

Не треба веровати знацима. Нема никаквих знакова. Господ нама управља Својим промислом, а ја не зависим ни од какве птице или дана или било чега другог. Ко верује предрасудама тешко му је на души, а ко себе сматра зависним од промисла Божијег, напротив радостан је у души.

***

Гоњења и притисци су нам од користи, јер учвршћују веру у нама.

***

Треба све лоше, и страсти које нас нападају, рачунати да нису од нас, већ од непријатеља ђавола. Тек тада се страст може победити, када је не сматраш својом.

***

Господ нам помаже у невољама и искушењима. Он нас од њих не ослобађа, већ нам даје снагу да их лако подносимо, чак и да их не примећујемо.

[JESSY]

Не треба истеривати људску правду. Тражи само правду Божију.

***

Када свештеник, благосиљајући, изговара молитву - ''у име Оца и Сина и Светога Духа'' - тада се дешава тајна: благодат Св.Духа силази на човека кога он благосиља.

***

Увек памтите закон духовног живота: ако те смути било какав недостатак другог човека и осудиш га, касније ће тебе то исто снаћи и патићеш од истог недостатка.

***

Ако за брата или сестру кажеш нешто лоше, чак иако је то истина, својој души ћеш нанети неизлечиву рану.

***

Ваше спасење, а и пропаст је у вашем ближњем.Спасење зависи од тога како се опходите према ближњем. Не заборављајте да у свом ближњем градите лик Божији.

***

Сетите се да Бог види све.

[JESSY]

Читање је једно од најнеопходнијих делања. Без читања или слушања читања не може се сазнати истина. Говорећи о читању, подразумевам искључиво читање Светога Писма и књига светоотачких и црквених. Али, читање ће само тада донети жељену корист, када оно што се чита буде - по мери снага и могућности - спровођено у живот..

***

Боље је са страхопоштовањем и пажњом поново изчитавати невелику количину књига, него их много читати на брзину.

[JESSY]

ПРЕПОДОБНИ ЛАВ ОПТИНСКИ

 

Многи од нас читају Јеванђеље, али је мали број оних који га разумеју  како треба, зато што очи њиховог ума нису отворене, зато што  не просе у Бога уразумљење....

 

Много у садашњем веку видимо подвижника, много посника, много таквих који читаве ноћи престоје на молитви, али је , на жалост, веома мало смирених и кротких, мало таквих који би се украшавали ћутањем уста својих, који би угошћавали путнике, са љубављу походили болесне., насићивали гладне, одевали наге, посећивали затворенике у тамниицама....

Нигде у Светоме Писмо није изричито речено да је за спасење душе потребно морити се глађу, чинити многоброје поклоне, носити вериге....Међутим, Јеванђеље јасно говори да ће на Страшном суду грешници бити осуђени баш за нељубав према ближњем....

 

...Сваком духовном узрасту прилична је саобразна духовна храна. Свети Оци су се претходно испуњењем заповести очистили од страсти и тако постали духовни, да су заборављали понекад јесу ли у телу или ван њега, не осећајући више његове потребе....

[JESSY]

Онога ко нам ожалошћење наноси, дужни смо да сматрамо својим доброчинитељем. Он није ништа друго до оруђе којим Бог устројава наше спасење.

Тада ће срце наше, уз помоћ Вишњега, моћи да постане у духовном смислу меко, кротко. Човек тада постаје сместилиште благодати и мира духовног. Душа тада осећа такав мир, који ми у стању туге осећати или, боље рећи, окушати не можемо.

 

Ако потпуно оставиш своју вољу, никада нећеш осетити тегобни мрак унинија. Махните страсти воље твоје утихнуће. На њиховом месту никнуће: јасноћа мисли, тишина помисли, кротост духа, непрелестни мир који ће те приосенити и настанити се у души  твојој.

[JESSY]

...у време молитве наилазе нечисте помисли....

Бог те неће казнити због тога што не можеш да немаш никакве друге помисли. Не очајавај, бивајући растрзана помислима, него буди ведра, увек сабирајући мисли које ти блуде. Једино је Анђелу својствено да се никад не расејава мислено.

***

Бог не испуњава увек молитве једино ради тога да би, по своме Божанском Промислу, све устројио на боље. Шта би се тек десило да Свевидећи Бог увек испуњава наше жеље?

***

Судећи по слабостима наше природе, немогуће је не туговати, растајући се са онима који су најближи нашем срцу. Где да тражимо утеху? У светој вери! Ако смо и грешни, ипак имамо наду у свежаљивог и човекољубивог Бога, Господа Исуса Христа који нас је искупио Својом бесценом Крвљу и који нам је затим дао живот вечни. Они који су умрли само претходе нама и дају нам да осетимо колико је кратак живот наш.

[JESSY]

ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ ОПТИНСКИ

 

Отац Макарије је свагда као главу својих савета постављао - смирење; из те добродетељи изводио је све остале добродетељи, које одликују истинског хришћанина:

- проверавати своју савест, бивати у сталној борби са својим страстима, очишћавати душу од грехова,

- љубити Бога у простоти срца, веровати у Њега без расуђивања,

- непрестано имати пред собом Његово безгранично милосрђе и свим снагама душе своје хвалити Га и благодарити Му; у свим непријатностима животним тражиити кривицу у самом себи и сваку кривицу ближњега опраштати, да би смо измолили тиме у Бога опроштај својих сагрешења;

- старати се да у сбе уселиш љубав према ближњем,

- чувати мир и спокојство у свом породичном кругу,

- чистим срцем учествовати како у радостима, тако и у жалостима својих укућана и свих пријатеља и знанаца;

- често се сећати заповести Божијих, настојати да се све подједнако испуњавају, као уредбе Црквене;

- ако је могуће бар више пута годишње - припремити се за исповест, исповедити се и причестити Светим тајнама; држати четири поста, а ткође среду и петак;

- за сваки празник одлазити на бденије и Св.литургију;

- свакодневно читати јутарње и вечерње молитве и бар неколико псалама, а ако време дозвољава, и главу из Јеванђеља и Посланица Апостолских;

- молити се за упокојење уснулих у Господу и за спасење на земљи живих, на првом месту молити се за Цара Господара и за сав Царев дом;

- молити се и за оне према којима осећамо било какво незадовољство, будући да је то најпоузданије средство за помирење у Христу.

[JESSY]

Милостиња се огледа у срцу које гори љубављу за сву творевину Божију и свему жели добро. Милостиња се не састоји само у давању, него и у састрадавању: да, када видимо човека у некој невољи, ако можемо да му помогнемо, помажемо.

За наше спасење није довољна само вера, потребна су и дела.

 

Смућивати се и очајавати због тога што нам страсти дотужују, знак је духовне гордости. Ни у самим посртањима  не треба веселити непријатеља(ђавола), него управо низлазити у дубине смирења, видећи тачно своју немоћ и признајући је пред Господом и покајање приносећи. Најбоље је од свега кајати се и смиривати, а не очајавати. Покајањем и смирењем привући ћете на себе благодат и помоћ Божију.

 

Господу је понекад угодно да на нас пусти дуготрајну таму и мрак духовни, охладнелост и окамењеност, да бисмо себе сматрали последњима и горима од свих и да не бисмо тражили духовну утеху, сматрајући се недостојнима. У томе се и састоји савршена, смирена ( смерна) преданост Спаситељу.

[JESSY]

Награда се даје не за испуњење заповести но за смирење. И када снаге за вршење првих недостаје, смирење се прима уместо њих.

 

Читање светоотачких књига је веома потребно и корисно за познање воље Божије, јер су Оци, читајући реч Божију, предану им у Светоме Писму, ту реч испунили и проживели је делатним животом , остављајући нам пример у својим учењима.

Читајући Оце, упознајете пут, журите ка испуњењу, али не достижући њихову меру, упознајете своју немоћ и смиравате се и задобијате милост Божију....

 

Праведни суд Божији нам, ради човековог очишћења од греха, шаље и спољашна искушења кроз људе, као средство да бисмо се освестили и познали да смо, сагрешивши пред Богом, достојни још тежих казни и да бисмо се трпљењем очистили. Не треба испитивати разлоге да ли нас са правом или безразложно нападају људи.

 

Онима који нас жалосте треба опраштати и сматрати их својим добротворима, јер се преко њих удостојавамо опраштања грехова. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог смирава и код оних који ти се противе ствара благонаклоност према теби.

[JESSY]

ПРЕПОДОБНИ АНТОНИЈЕ ОПТИНСКИ

 

У свакој тузи: и у болести и у оскудици и у тескоби и недоумици и у свим непријатностима, боље је мање размишљати и разговарати са самим собом, а више се молитвом, макар и кратком, обраћати Христу Богу и пречистој Његовој мајци.. Кроз то ће и дух чамотиње (унинија) одступити и среће ће се испунити надом на Бога и радошћу.

 

Не зависи од нађе воље да ли ће нам неке помисли пасти на памет, али њихов разговор са нама - зависи од наше воље, тј, зависи да ли ћемо се наслађивати нечистом представом, од чега да нас сачува Господ.

 

Какав год те јад снашао, каква те год непријатност срела, реци себи: ИСТРПЕЋУ ИСУСА ХРИСТА РАДИ! Само то кажи и биће ти лакше.Јер је име Господа Исуса Христа моћно. Њиме све непријатности тихну, беси ишчезавају, па ће нестати и твоја чамотиња, умириће се твоје малодушје, када будеш понављала Његово преслатко име.

 

Сваки човек има своје јаде. Зашто много мислити и разговарати са собом? Боље је само рећи : НЕ ОСТАВИ МЕ, ГОСПОДЕ,БОЖЕ МОЈ , НЕ ОДСТУПИ ОД МЕНЕ, ПОХИТАЈ МИ У ПОМОЋ! И још: СВЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ, у време живота мога не остави ме, људскоме заступништву не повери ме, но сама ме заступи и помилуј!