Sećanje na Dragana Maksimovića

[R.Žiskar]

Србија је место где могу да убију неког на улици јер им се не свиђа боја коже, шаре на шалу, нација или било шта десето и да за то не одговарају.

Као и многе друге земље. Само, ко о чему, баба о уштипцима.

Тек када се без једног јединог ”али” сложимо око овога, онда даље можемо да дискутујемо о другим стварима.

И кад се сложимо да у окупираном Косову и Метохији исти овај принцип примењује велика већина (не сви, има и млађих од 5 година који још не умеју да баратају ножевима) према људима који су друге нације, вере, боје коже.

Чисто да не испаднемо лицемерни...свуда исто. 

[R.Žiskar]

Жртве су људи у оба случаја.

Баш тако. И зато не треба да буде важно ни да ли је жртва ове или оне боје коже, да ли је овакав или онакав, да ли је ове или оне нације. Одузет живот треба да се плати исто а не према дневно-политичким потребама ових или оних. 

[GeniusAtWork]

Ovako od pre par godina izgleda spomen ploča u znak sećanja na Maksimovića (podignuta 2006.):

 

[Zeebedee]

Уопште није личио на Рома, осим тога Београд није нека антиромска средина, хиљаде Рома живе у њему и нико их не дира.

Тим који су га убили није важна нација, убили би свакога ко им се нађе на путу, и ко је слабији од њих.

 

Неким је у интересу да се за све оптуже Срби као највећи мрзитељи, а стварност је потпуно супротна.

A ti posve znas oce kako je romima u Beogradu? Ja se secam da dok sam studirao; da je jedan od omiljenih sportova ovih celavih majmuna bio upravo da tuku romsku decu po gradu. I sto neko kaze; kao hijene hrabri su samo u coporu; a kad su sami manji su od makovog zrna. 

A gde su ubice? verovatno urlaju na utakmicama: sloboda za urosa i slicne.

[о.Небојша]

Навратим и ја понекад у БГ animal-smiley-075  А завршио сам БСС, било је Рома у школи, нико их није сматрао мање вриједним.

Нисам то онда примијетио, а једном ми је један ћелави узео неке паре код Вука.

Ваљда је мрзио Србе из Босне или му је само зафалило пара.

Шта си ти оче и барте у Христу,  учинио да помогнеш Ромима, да ли си стао у њихов одбрану ?

Како ти онда  нису вриједни великог слова, па ово пишеш само да би скренуо пажњу на себе ?

[Zeebedee]

Nisu vredni velikog slova brate Nebojsa jer odgovor ovde mozes pronaci:

 

http://petersonic.bizhat.com/preuzimanje/pravopisna_pravila.pdf

 

 

 

A ja ih branio nisam jer sam se i sam plasio celavih nacista. A kada bi mogao; uvek sam im pomagao i pre svega izrazavao postovanje.

[R.Žiskar]

Nisu vredni velikog slova brate Nebojsa jer odgovor ovde mozes pronaci:   http://petersonic.bi...sna_pravila.pdf

1.1. VELIKO SLOVO

Velikim početnim slovom pišu se: 

⎯ Prva reč u rečenici (Zvezdanog neba i ljudskog lica nikad se čovek ne može nagledati. 

Kameni most je lep, visok i vitak.) 

⎯ Lična imena, prezimena i nadimci (Ratko, Petar, Ivo Andrić, Sava Šumanović, Dušan 

Silni, Šćepan Mali, Jovan Jovanović Zmaj) 

⎯ Posebna imena životinja (Šarac (konj), Jablan (bik), Munja, Lesi (psi), Toša (mačak) 

⎯ Verska i mitološka imena (Perun, Jynumep, Zevs) 

⎯ Imena pripadnika pojedinih naroda (Srbin, Crnogorac, Rumun, Poljak, Ciganin) 

 

 

Да кажемо да је овај лик неки ауторитет за правопис...

 

Непроцењиво...

[Avocado]

[GeniusAtWork]

Sećanje na Maksu: Glumac kog su ubili huligani

T.Nj. | 03. 02. 2014. - 18:39h | Foto: Narodno pozorište | Komentara: 27

 

Povodom 13. godina od smrti glumca Dragana Makse Maksimovića u utorak, 4. februara (12.00) biće položeni venci na njegovu spomen-ploču na Zelenom vencu u Beogradu, gde je smrtonosno pretučen

 

Dragan Maksimović

 

Poznatog glumca su, prisetimo se, pre 13 godina, pored nekadašnjeg restorana “Beli grad” pretukli huligani, na očigled prolaznika. Nešto više od dva meseca potom podlegao je zadobijenim povredama.

Po rečima prijatelja koji su ga posećivali u bolnici pretučen je jer su huligani mislili da je Rom. Tačnije pretukla ga je grupa skinheda, navijača Rada, revoltirana zbog gubitka meča sa Obilićem.

 

Čitav događaj i njegova smrt nisu bili predmet medijske pažnje, niti je bilo ikakvih reakcija.

 

Spomen-ploča Maksimoviću postavljena je 18. novemvra 2006. na inicijativu reditelja Gorana Markovića, koji je, u pismu gradskim vlastima, ukazao prethodno da je Maksimović iz nekog razloga zaboravljen, a njegov strašan kraj zataškan, te da ubice nisu privedene pravdi (!).

Što bi rekao Dragan Velikić; lako je bilo Margaret Tačer da se obračuna sa navijačima-huliganima u Velikoj Britaniji, jer oni nisu imali patriotskih zasluga.

 

Sutra će u ime Narodnog pozorišta u Beogradu, venac položiti v.d. upravnika Dejan Savić, a ispred Udruženja dramskih umetnika Srbije - predsednik Vojislav Brajović.

 

Maksimović je rođen 7. februara 1949. godine u Podujevu, Ostvario je više od 60 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji.

U Narodnom pozorištu u Beogradu debitovao je 1971. ulogom Vojnika u predstavi “Majka Hrabrost i njena deca”.

 

Tokom tri decenije na sceni tog teatra ostvario je zapažene uloge u predstavama “Sarajevski atentat” “Mandragola”, “Britanik” “Lenjin, Staljin, Trocki” “Ribarske svađe” Kraj partije” “Maksim Crnojević” ...

 

Glumio je i u filmovima “Petrijin venac”, “Šmeker”, “Vreme čuda”, “Poslednji krug u Monci”, “Rane”, “Pad Italije”, “Nož”, “Mi nismo anđeli”, “Crni bombarder”, “Stršljen”, “Lepa sela, lepo gore”...

 

Igrao je i u televizijskim serijama “Otpisani”, “Duvanski put”, “Priče iz majstorske radionice”, “Četrdeset osma - Zavera i izdaja”, “Otvorena vrata”, “Gore dole”...

 

 

Blic

[Juanito]

Zar nema krivca za ubistvo Makse? Prošlo je 15 godina od divljačkog napada

 

Ni posle 15 godina od smrtonosnog prebijanja Dragana Maksimovića policija nije uspela da identifikuje čopor napadača obrijanih glava koji su ubili velikana glume.

 

Sedamnaesti novembar pamti se od tada i kao dan kada vlasnik jedne prestoničke kafane nije pomogao gostu u nevolji i kada je veliki broj Beograđana nemo okrenuo glavu od bespomoćnog sugrađanina koji se gušio u sopstvenoj krvi.

 

Glumac Dragan Maksimović Maksa umro je posle tri meseca od posledica prebijanja, a krivci za njegovu preranu smrt do danas nisu uhapšeni. 

 

 

Istraga zvanično i dalje nije zatvorena, ali javnost opravdano sumnja da će ti divljaci, okupljeni tada u navijačkoj grupi fašističkih ubeđenja, ikada odgovarati za ovo zlodelo.

Tog dana Maksa je, mada već bolestan i iscrpljen, mirno ispijao piće u društvu rođaka, kada je u kafanu uletelo nekoliko skinheda, navijača Rada, razjarenih i željnih krvi.

 

S vrata su se okomoli na Maksu, ubeđeni da je Rom, i počeli da ga udaraju.

 

Gazda kafane ih je potom sve sa Maksom izbacio napolje, gde je njihovo fašističko i krvničko divljanje doživelo vrhunac.

 

Šutirali su ga gde su stigli, a kada su napokon odlučili da prestanu i kukavički pobegnu, za Maksu je bilo kasno.

Sve što danas podseća na njegov tragični kraj je spomen-ploča na Zelenom vencu kao i neki prazni policijski dosije, verovatno odavno deportovan u arhivu.

Iako sam Maksa do smrti nije hteo da sarađuje s policijom i pomogne u identifikaciji ubica, država i njene institucije nisu se potrudile da ovaj slučaj pokrenu s mrtve tačke.

 

S obzirom na to da je država pokazala da je moguće rešiti ubistva stara više od deset godina, postavlja se pitanje da li će i u Maksinom slučaju imati volje za to.

 

 

 

Karijeru je počeo u Narodnom pozorištu

Dragan Maksimović je karijeru počeo sedamdesetih godina prošlog veka u Narodnom pozorištu u Beogradu. 

Pamtimo ga i po ulogama u filmovima “Petrijin venac”, Pad Italije”, “Šmeker”, “Vreme čuda”, ” Mi nismo anđeli”, „Lepa sela lepo gore” ,“Rane” i drugim.

 

Izvor

[GeniusAtWork]

15 година од убиства Драгана Максимовића