О ћутању....

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

Nedostaje mi ćutanje sa tobom.

 

*********

“Tišina i budalama pomaže da izgledaju pametno jednu minutu.”

 
Carlos Ruiz Zafon

[Хелена Вујовић]

'' Каква химна срца, та реч неречена!...''

....

 

''Та блага музика љубави што ћути,
Има мир молитве у дубини духа...''

 

(Ј. Дучић)

[Перса]

Ћутња

 

[JESSY]

“Priznacu bez oklevanja: ne volim mnogo one ljude
koji vole mnogo da pitaju, a onima koji su mi prijatelji kazujemo cesto i
nepitan sve sto zele da znaju o meni, mojim mislima, planovima i
poslovima, kao i osecajima koji me prate.”

I.Andric

[JESSY]

“Ne govori osim ako misliš da možeš popraviti tišinu.”

—
Jorge Luis Borges




   
 

 

[Никола Тодоровић]

Cutanje je najbolji odgovor na svako pitanje

To sam negde procitao..

[JESSY]

Ћутање је корисно за душу. Када говоримо, тешко је да се уздржимо од празнословља и осуђивања. Али, има и лошег ћутања - када се неко љути и зато ћути.

 

преподобни Никон оптински

[Toma]

Ćutanje....
Kad te neko upita za tvoju crkvenost; i ti mu ispričaš.

I onda ućutiš. Gledaš reakciju, slušaš reakciju i - ćutiš.

Tvoje ćutanje više nudi nego tvoje veroispovedanje.

[JESSY]

''Постави, Господе, стражу устима мојим и двер одбране уснама мојим.''

[JESSY]

Реч није врабац, кад одлети да је заборавиш.

Често због непромишљених речи бива више невоље, него због самих дела. Човек зато и јесте словесан, да би говорио слова( речи)  разумна, промишљена.

 

преп.Амвросије оптински

[JESSY]

АЛЕКСАНДАР МАРИЋ

Канон о ћутању

 

КАНОН О ЋУТАЊУ

прва

Повешћу те у ћутање
Међу тополе густо изџигљале
На обалу преображене реке
Пуне мрких влати биљне косе

У давно створени свет
Да видиш у тишини
Нечујне ствари и ситне немире
Под тек засеченом кором

Где заборављена историја
Обичног дисања царује
Уместо времена преломљеног
Кроз призму нејасних подухвата

Повешћу те ако се сетиш
Где извори наших гласова
Загађени грцају и зову нас
У ћутање међу тополе узвишене


друга

Повешћу те у ћутање
Даровано благорастворењем
Повратницима намученим
У танку размеђу неба

Тог високог привида
Превученог да вида јад
Пред вечни ток реке
Моћан и смеран

До одсеченог живота
У борбу смрти и духа
Питања да сакупљаш
По испуцалој суши

Повешћу те у ћутање
Бешумних одговора
Међу зачуђене тополе
Обележене за сечу


трећа

Повешћу те у ћутање
Смерних топола
На саму обалу дрскости
Пред горди брлог

У рањиву творевину
Презрену и саму
Да трчиш у слободи
И спустиш мисли отежале

Са травом да се поравнаш
И сваку замку обесмислиш
У реци да заплешеш древно
Постидиш сваки грех

Водићу те у ћутање
Ако прећутиш данас
Једну реч изоставиш
И душу на трен пустиш

Да васкрсне

четврта

Повешћу те у ћутање
Међу благословени мук
Да мирно у мелодији постојања
Сачекамо да прође ова смрт

Помор и расап да размине
И оде вечним током реке
Низ водену васељену
Узнемирену кружним дрхтајима

Да без суза издржиш туге
Заборавиш злости прирасле
И однегујеш плод до сладости
Без прекорачења Заповести

Повешћу те у ћутање
Златне кованице да нађеш
Дубоко у себи и Лик на њима
Препознаш заборављени

пета

Повешћу те у ћутање
Васкрс природе да снатриш
И тугу безразложну смртних
Одагнаш над младицом

Да седнеш на натруо пањ
И помилујеш лиске нове
У неометаним звуцима тишине
У радости птица и благог ветра

Под гране у благом наклону
Међу безбрижне траве
И трепераве инсекте
Међу црна благодарна срдашца

Повешћу те у ћутање
Да нови подвиг направиш
И пресадиш мир кротких
И једноставност ништих

шеста

Повешћу те у ћутање
Да ћутиш тако пуно
И зрело у дуге сате
Летњих поподнева

Повешћу те да ћутимо
Да би бар једном све
Једно другом саопштили
Без лажи и друге мисли

Повешћу те на место
Које од постања ћути
Где расте лоза тишине
Где цвета мук и тих

Повешћу те у ћутање
Међу зрна од слоноваче
Која премећу прсти светаца
Храм да воздигнемо

седма

Довео сам те у ћутање
Разбацаних тесаника
Стамених темеља храма
У трави и чичку

И као да није ненавидник
Већ немарни зидар
Разбацао заборављени говор
Око започетог дела

Довео сам те у ћутање
На земљу одвише стару
Да сможди похрањене
Молчанике под њом

Која се сама јавља
Миомиром и бехаром
Док певају хорови птица-анђела
Усред венчања тишине

И наших гласова

осма

Таји ово ћутање
Када одеш у громогласни
Свет навикнут да исисава
Речи и баца их

Таји већ посечене тополе
И већ заломљену младицу
И пањ давно извађени
Прећути и реку и небо

Све оне немире остављене
У замену за трен мука
Оћути храбро и тихуј
Колико можеш да истрпиш

Ћути дуго ћути
Све док те не замоле
Да проговориш и умреш
Поново за тишину

девета

Ако и умреш
Ти ћути и даље у бескон
Васељену да не реметиш

Јер ко живот без вапаја
Приложи
Задобио га је у безмолвију
И тишини над тишинама

Примајући васкрсне мелеме душе
Чији су рецепти
Познати само оном
Чија се се сила
Кроз Ћутање показује

[JESSY]

Po koji put se u životu vraćam na tačku: ćutati, ćutim, ćutanje.
Blago onima koji su rod tima trima stvari. U saobraćaju s ljudima i sa
događajima čovek govori, u sebi, čovek ćuti. Kako je zagonetna stvar
ćutanje, i san je zagonetna stvar ali ćutanje zagonetnije.

Kad ćutimo u sebi to je sasvim neko osobito stanje izvan svake konkretne
realnosti. U životu, čovek je ograničen u sebi on je neograničen kraja
mu nema. Naravno pod uslovom da duboko ćutimo i da duboko u sebi ćutimo.
Duboko ćutanje i duboka samoća, dve apsolutno duhovne stvari u čoveku.

Govorom se kažu velike važne divne stvari, ali sve u ograničenjima.
Najpreciznije i najsuštinskije znamo ono sto ne možemo nikada iskazati.

Jezik sam je ograničen.Jednako se razvija ali jednako vene i opada. Što
je govoreno i pisano pre pedeset godina, čudno je i smešno, danas. A što
je pre trista godina govoreno i pisano, to je mrtav jezik to je knjizi
fotografisan pokojnik.

Ćutanje, naprotiv uvek je isto. Ono duboko
ćutanje, da naglasimo opet. Plitko ćutanje, sa stegnutim ustima očima
uperenim u savremenost i savremenike u svakidašnje planove, brige,
ambicije, mržnje, osvete, to nije ćutanje, to je razgovor šaputav i
prikriven na povrsini čoveka i stvari.

Duboko ćutanje je duhovna sustina.

Ko ume duboko ćutati, dato mu je da izađe iz ograničenja, da ima dodir
sa suštinama. Ko lepo govori, moćan je zemaljski, ko duboko ćuti, moćan
je vaseljenski. Kad je čovek sav duhovan i sav suština on mora biti nem,
nepomičan, sam. Onda je izašao iz života svakodnevnog, onda je deo
vaseljenskog uma. Otuda je tako silan simbol tako silan čovek izveden u
kamenu od genijanog uma i genijalnih ruku.

A kako si jutros ćutao?Jesi li se spustio duboko u se, jesi li umotrio
jad čovečanstva. Da se o o duhu vaseljenskom i čovečnjem, o njegovim
energijama i potencijalima znade danas manje no što se znalo o materiji
pre hiljadu godina.

Šezdeset sekundi ćutanja dovoljno je da čovek duhom takne onoliko koliko
govorom ne može ni za šezdeset dana. Napolju je parada, unutra ćutanje.
Sad je vreme da se otvore i studije za ispitivanje duha i njegovih
potencijala. Kakve se tu tek tajne kriju!

Sa malim svećicama toga duha otkrivaju ljudi sve tajne u materiji. A
velike buktinje duha videju oni koji mogu duboko ćutati, koji mogu izaći
iz ograničenja.

Duboko u sebi, gde se čovek ne žara, gde čovek ne laže ni sebe ni druge, duboko u sebi čovek oseća:

Bolje bi bilo jedan minut naknadnog ćutanja zameniti sa više minuta
prethodnog ćutanja. Kako je ograničeno sve što je ovde govoreno i
pisano, a kako je ono što duboko ćuti beskrajno, silno vaseljensko.

Isidora Sekulić

[JESSY]

О ћутању

Ћутање је заиста последица и плод царског и благородног васпитања. Ко је научио да ћути, тај је научио и да говори, јер пре је ћутање плод велике благоразумности, него разборито говорење. Отуда, ко не зна да ћути, не зна ни да говори. Младом је човеку ћутање увек сигуран украс, а посебно када се не смућује док слуша другога, нити се истрчава, него, макар му се беседа и не допадала, пажљиво чека да тај који говори заврши, па ни онда не износи сместа своје противљење, него, како Есхин каже, причека да види има сабеседник нешто да дода или измени и повуче. А они који одмах, противећи се, прекидају друге и упадају у реч не слушајући друге и не марећи што њих не слушају, непристојно се опходе.
"Ћутање је мајка пажње, преворница небеских врата, кључ раја" (Јован Лествичник).
Ћутање је знак целомудреног опхођења и једино оно не носи за собом покајање. Ћутање и неуке чини разумним и смерним. Боље је ћутати него говорити и блажен је који је то знање примио. Који ћути бољи је од онога који говори, па макар тај и добро зборио. Женама је ћутање украс. Научи да ћутиш или да говориш оно што је боље од ћутања.
Пословица каже да је плата за ћутање осигурана. Који чува своја уста, он не пушта жалости у душу своју. Благо се излива када уста затворена. Ћутљив и разуман удостојиће се части. Може ко да говори, а да не буде красан и може ко да ћути, а да се нађе мудар (Сирах). Збори ако имаш шта боље од ћутања, а љуби тиховање, где је ћутање боље од говора (Григорије Богослов).
 У ћутању нема ни жалости ни муке. Ко је оћутао није се покајао, а многи који су говорили јесу. Држање језика и старцу и младићу част доноси.
Речима својим постави јарам и ограду и устима својим дугу преворницу. Ако ти је беседа разумна, одговори ближњем, а ако није, нека ти се рука нађе на устима. Соломон се мољаше Богу да постави стражу крај уста његових и печат на усне његове.
И Давид тражаше стражу устима својим и да му се ограде двери усана његових.
Ћутање језика је дрво живота, а ко га сачува испуниће се духом. Смрт и живот налазе се у руци језика, а који језик држи, јешће од плодова његових.
Добро је ћутање у право време, јер оно ништа друго није до мати премудрих мисли. Добар дух бежи од многословља.

Св. Нектарије Егински