Да ли пушите или зашто је толико тешко оставити дуван?

[Срђан Шијакињић]

Био сам купио ово баш за ту сврху

 

 

Али је гекнуло након 7 дана и онда морам ручно да прскам

 

Је л' то оно што иде у струју? Ја сам имао једном тај за струју и радио је коректно баш, само се брзо празнило... штапићи испалтивији а и лепше изгледају, кад узмеш са оним постољем дође као неки украс.  

[feeble]

На батерију, било нешто јефтино па ко зна каквог је квалитета.

Штапиће баш волем, узећу онако. Добро си ме подсетио

[Gordana .]

Ваздух вам најбоље чисти тамјан.

Ти миришљави штапићи се углавном праве од синтетичких смола што је врло нездраво а о хемији у "освеживачима" да и не причам. 

 

Додатно можете пробати ово:

у теглу од литар сипате 1/3 соде бикарбоне и једну трећину изворске или прокуване воде. оставите преко ноћи, добро промешате и процедите кроз густу салвету. додате још 1/3 алкохола у све то.

Ко хоће може пар капи неког етеричног уља ради мириса, али не мора.

 

То вам је природни дезодоранс,. Прскајте завесе, намештај после пушачких посета, патике, тело итд. Ради боље од било какве куповне хемије!

[Gordana .]

Ово ми је одувек било сумњиво, не кажем да није истина, али ми је много сумњиво...

 

Пали оне мирисне штапиће што некако неутралишу дим, помажу донекле. ПС : Мислим, боље престани да пушиш, али ако ипак некад запалиш, да се сетиш и штапића.

 

Definicija droge po SZO glasi: „Droga je bilo koja hemijska supstanca koja prilikom unošenja u ljudski organizam menja prirodni tok funkcionisanja ljudskog tela i psihe.

Droge mogu biti proizvod sačinjen od prirodnih supstanci i veštačke, kreirane i proizvedene u laboratorijama.

Prema pravnoj regulativi, kao i prema socijalnoj prihvatljivosti u odnosu na datu definiciju droga, delimo ih na nekoliko grupa: – legalne droge – alkohol, duvan, razne vrste lepka – lekovi – različite vrste lekova do kojih se dolazi bez posebnih procedura, lekovi koji su klasifikovani kao opojne droge i koji se po jasno definisanom pravnom okviru koriste u medicinske svrhe, – ilegalne droge – materije čija je proizvodnja, distribucija i upotreba van zakonski definisanih okvira nelegalna.

Po načinu delovanja na svest imamo četiri osnovne grupe opojnih sredstava:

• STIMULANSI – ova vrsta droga povećava aktivnost centralnog nervnog sistema, stimuliše i ubrzava sve funkcije u Ijudskom organizmu, kako fizičke tako i psihičke (amfetamini, metamfetamini, kokain – krek, ekstazi, kofein, nikotin).
• DEPRESIVI – ova vrsta droga smanjuje aktivnosti centralnog nervnog sistema, usporava funkcije organizma, kako fizičke tako i psihičke (kanabis, lepkovi, alkohol, heroin, metadon…).
• HALUCINOGENI - ova vrsta droga menja percepciju stvarnosti i može rezultirati halucinacijama i ponekad konfuzijom (LSD, magične pečurke, Pejotl, kanabis u visokim dozama).

 

 

[Gordana .]

@Gordana Majkic

Моја грешка, онда сам ђавоиман.

Наравно, свако има право на своје мишљење, али не треба бити и престрог.

Јел Црква забранила пушење?

 

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=10

[Gordana .]

Zavisnost od pušenja 

 

Zavisnost koju stvara pušenje je i fizička i psihička. 

Fizička zavisnost se pojavljuje kada telu treba nikotin da bi se opustilo, pridobilo privremeni 

gubitak snage ili sprečilo smenjivanje perioda sa jakom žudnjom ka cigaretama (kada se doživljava 

iritabilnost, pritisak, tuga, problemi sa spavanjem, glavobolje i dr.). 

Ljudi nauče da povezuju pušenje sa drugim aktivnostima, situacijama i osećanjima. Na primer, 

neki ljudi osećaju potrebu za pušenjem nakon jela ili pijenja kafe. Drugi ljudi nauče da povezuju 

pušenje sa prijatno provedenim vremenom u društvu. 

Ove činjenice se mogu potkrepiti podatkom da pušači obično imaju dva, tri ili više pokušaja 

odvikavanja pre nego što definitivno ostave pušenje, a da gotovo svi pušači bar jednom pokušaju da 

prekinu sa ovom navikom, iako to ne uspeva svima. 

Svetska zdravstvena organizacija je u 10. Reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti sindrom 

zavisnosti od duvana svrstala pod šifru F17.2 («Mentalni i poremećaji ponašanja usled upotrebe 

duvana»), što znači da je pušenje – bolest zavisnosti. 

Većini pušača su bliske sledeće činjenice: 

 snažna želja za pušenjem, 

 poteškoće u kontrolisanju broja popušenih cigareta, 

 upornost u pušenju uprkos štetnim posledicama, 

 davanje većeg prioriteta pušenju nego ostalim aktivnostima i obavezama, 

 ponekad i prisustvo fizičkih simptoma prilikom nedostatka nikotina. 

Farmakološki procesi i ponašanje koje karakterišu duvansku zavisnost su slični onima kod 

pojedinih droga, poput heroina i kokaina. Nikotin utiče na povratne dopaminske sisteme u mozgu na 

sličan način kao neke droge. Za nikotin se čak smatra da stvara jedan od najvećih stepena zavisnosti od 

psihoaktivnih supstanci. 

 Stepen zavisnosti se može proceniti testom po autoru Fagerstromu (Fagerström), na sledeći 

način: 

1. Koliko cigareta popušite dnevno? 

0 10 i manje 

1 11 do 20 

2 21 do 30 

3 više od 30 

2. Da li pušite u toku prepodneva više nego u toku popodneva i večeri? 

0 ne 

1 da 

3. Kada popušite prvu jutarnju cigaretu? 

0 više od 60 i više minuta nakon buđenja 

1 između 31 i 60 minuta nakon buđenja 

2 između 6 i 30 minuta nakon buđenja 

3 do 5 minuta nakon buđenja 

4. Koja cigareta Vam je najvažnija? 

0 ne ona prva jutarnja 

1 prva jutarnja 5. Da li pušite čak i kada ste toliko bolesni da ne možete da ustanete iz 

 kreveta? 

0 ne 

1 da 

6. Da li Vam je teško da ne pušite na mestima na kojima je pušenje 

 zabranjeno (bioskop, javni prevoz i slično)? 

0 ne 

1 da 

Ukupan skor se tumači prema skali: 

0 – 5 nizak nivo nikotinske zvisnosti 

4 – 6 umeren nivo nikotinske zavisnosti 

7 – 10 visok nivo nikotinske zavisnosti 

 Vreme koje protekne od buđenja do paljenja prve jutarnje cigarete najbolje odsllikava stepen 

zavisnosti, odnosno, što je ovo vreme kraće - to je zavisnost od nikotina veća. 

[Gordana .]

Odvikavanje od pušenja 

 

 Postoji mnogo uspešnih načina za 

odvikavanje od pušenja. Većina pušača može da 

prepozna trenutnu spremnost na potpuno 

odvikavanje, poredeći svoju motivisanost sa fazama 

promene koje opisuje „Transteoretski model faza 

promene“ (Prochaska i DiClemente, 1985) (šema 2). 

 Jedan od mogućih načina da se samostalno 

prestane sa pušenjem je sledeći: 

 

1. Analizirajte naviku 

Tokom jedne nedelje u tabelu upisujte podatke 

(jedna tabela za svaki dan): u prvu kolonu („Br. 

cigareta“) unesite redni broj svake cigarete, u drugu 

kolonu („Situacija“) unesite opis situacije u kojoj 

ste zapalili svaku cigaretu, u treću kolonu 

(„Intenzitet“) unesite broj od 1 (najmanje važna) do 

5 (najvažnija) kojim označavate važnost svake 

cigarete. Obeležite sve situacije u kojima ste 

intenzitet želje označili sa 1, 2 ili 3. 

2. Pripremite se: 

 Nabrojte svoje lične razloge za ostavljanje pušenja i 

zapišite ih; što češće ponavljajte te razloge; 

 Izaberite dan kada ćete prestati sa pušenjem (npr. 

kraj radne nedelje, kada možete više da se posvetite 

sebi); 

 Počnite sa uzimanjem više tečnosti a pre paljenja 

svake cigarete uzmite gutljaj mlake vode; 

 Pronađite prijatelja ili partnera za podršku; 

 Smanjite pušenje (ne pušite u kući i kolima, već na 

terasi) na maksimalno 10 cigareta dnevno; kupite cigarete koje ne volite, smanjite dubinu uvlačenja 

dima i broj uvlačenja; ostavite deo cigarete nepotrošen; 

 Pre nego što zapalite cigaretu, zapitajte se koliko je stvarno želite (izbacite sve one manje važne, 

koje ste ocenili ocenama 1, 2 ili 3 na skali procene; ostanite samo na onima koje su procenjene sa 5 

ili 4), sačekajte par minuta, prošetajte, popijte vodu, promenite aktivnost. 

 

Redni br. 

cigarete Situacija Intenzitet 

1. Po buđenju 1 

2. Uz kafu 3 

3. Posle 

doručka 5 

4. Pauza 3 

5. Posle ručka 1 

Itd. 

Šema 2: „Transteoretski model faza promene“; Modifikovano 

na osnovu: DiClemente C.C, Prochaska J.O, Gibertini M. 

Self-efficacy and the stages of self-change of smoking. Cognit 

Ther Res. 1985;9(2):181–200. 

[Gordana .]

3. Počnite: 

 Na dan kada počinete sa odvikavanjem uklonite sve cigarete i pepeljare, posetite stomatologa kako 

bi vam očistio zube, odstranio kamenac i neprijatan miris iz usta; 

 Ostavljajte svakog dana na stranu novac koji biste potrošili za cigarete i nagradite sebe nakon 

mesec, dva ili godinu dana; 

 Neko vreme izbegavajte situacije koje ste povezivali sa pušenjem (omiljeno mesto, društvo i sl); 

 Pijte veće količine vode ili bezalkoholne, negazirane, tečnosti; 

 Ako Vam u ruci nedostaje cigareta zamenite je lopticom, mekim priveskom za ključeve, olovkom i 

sl; 

 Ako vam se nešto jede mimo obroka, pripremite oprano voće ili iseckanu šargarepu, kelerabu i sl. 

povrće; 

 Bavite se nekom fizičkom aktivnošću a kada nastupi kriza – ispravite se, dišite duboko, ponavljajte 

odluku i razloge prestanka u sebi, uzmite gutljaj mlake vode i držite ga u ustima 2-3 minuta; 

 Ukoliko pokleknete i zapalite cigaretu, ne razmišljajte o tome kao o dokazu Vaše nesposobnosti da 

ostavite pušenje, već kao o trenutku slabosti (uradićete sve što je potrebno da ne zapalite drugu 

cigaretu); 

 Obratite se za dodatnu pomoć lekaru, farmaceutu ili savetovalištu za odvikavanje od pušenja. 

 Ne odustajte od odustajanja! 

 

U slučaju da pušač ne uspe samostalno da se odvikne (uspešno odvikavanje je ukoliko 

apstinencija traje duže od 1 godine), postoje dostupne različite metode odvikavanja od pušenja, a one 

se dele na farmakološke i nefarmakološke, s tim da se ponekad kombinuju. 

Farmakološke metode koje se preporučuju od strane SZO su: nikotinska terapija (NRT – 

Nicotine Replacement therapy) i nenikotinska terapija (Bupropion, Clonidine, Nortryptiline). Lekovi 

prve linije su nikotin-zamenska terapija i Bupropion (uz konsultacije sa lekarom i farmaceutom). 

Lekovi druge linije su (u slučaju neuspeha lekova prve linije): Clonidine i Nortryptiline. Sva 

farmakološka sredstva se kupuju bez recepta u apotekama, ali je dobro savetovati se sa lekarom, 

farmaceutom ili zdravstvenim radnikom koji radi u savetovalištu. 

Nefarmakološke metode su: individualno savetovanje, grupno savetovanje (metode - 

„Petodnevni plan odvikavanja“ i „7 koraka do promene“), psihoterapijske metode, telefonsko 

savetovanje i druge ređe metode. Veliki broj domova zdravlja u našoj zemlji imaju organizovana 

besplatna savetovališta za odvikavanje od pušenja ili primenjuju ovaj program u okviru savetovališta za 

mlade. 

[Gordana .]

Ево и став цркве:

http://www.lipovac.org/Blagovesnici/BLAGOVESNIK7-ALKOHOLIZAM%20NARKOMANIJA%20I%20PUSENJE.pdf

[Srdasce]

Nisam neko ko konzumira cigaretLe.

[Николa]

Šta mislite, u kojoj državi se najviše puši (broj cigareta po glavi stanovnika)?

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_cigarette_consumption_per_capita

[Николa]

Додатно можете пробати ово: у теглу од литар сипате 1/3 соде бикарбоне и једну трећину изворске или прокуване воде. оставите преко ноћи, добро промешате и процедите кроз густу салвету. додате још 1/3 алкохола у све то. Ко хоће може пар капи неког етеричног уља ради мириса, али не мора.   То вам је природни дезодоранс,. Прскајте завесе, намештај после пушачких посета, патике, тело итд. Ради боље од било какве куповне хемије!

Jedino što kad ispari voda ostaju fleke od sode bikarbone, kao kamenac. Jeste da se skida lako, ali ne bih baš prskao nameštaj time.

[Данче*]

НЕ!

[obi-wan]

Јел Црква забранила пушење?

 

Jeste.

[Срђан Шијакињић]

Šta mislite, u kojoj državi se najviše puši (broj cigareta po glavi stanovnika)?

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_cigarette_consumption_per_capita

 

Занимљиво да у првих 20 земаља, њих 13 су биле у бившем комунистичком лагеру (9 од 10 у топ 10), а од првих 10, чак 9 су земље са словенским становништвом, уз Грчку. 

 

Немам никакву поенту, само су ми се подаци учинили занимљивим.