A sada nešto potpuno drugačije... :)

[zlata]

Srđane hvala ti na lepom jutru...

[Снежана]

Ево, имам ту неке кликере, ако хоћеш да се џорамо ? Ти мени дај та два зелена. Та два са тачкицама и штрафтицама. Та два окрњена на туђим очима. Ја ћу теби ова два стакленца. Види како су чисти и бистри. Чујеш ли како звоне на длану? Шта ? Нећеш? Паметно, паметно. У осталом са чиме бих се ја играла када ти одрастеш ?

[JESSY]

Сећам те се. Видео сам те на станици, чекала си воз ка кући. Бела хаљина, тек изнад колена и твоја смеђа коса како ветар је носи. Држала си књиге у руци. Окренула си се, али ниси ме видела. Ја сам журио негде где нико не иде... Ни сам не могу да се сетим где? Пројурио сам, али сам те упамтио. Од свих уморних људи, сивила и безличности, лако ти је било да зрачиш. Ма сијала си! Сањао сам те те ноћи. Није било тешко. Покривен преко главе склопио сам очи и видео те. Онакву, исту као на станици где си чекала воз ка кући... А заправо ја ни не знам где си ишла? Не знам ни да ли те неко чека и да ли си ти нечија? Не знам да ли те неко воли и да ли ти волиш некога? Ма то ни није моја ствар, али... Убија ме машта. Сам себи постављам милион питања, а одговор ја не могу да дам. И ако те сретнем поново некад, само ћу проћи. Не сумњам да жеља за тобом ће бити још већа... Али нека. Можда је и боље да не знаш да си нечија срећа.

 

дивно Срђане.....нисам ово прочитала....хвала ти што си ово поделио са нама.... grouphug1

[JESSY]

Ne postoji, realno...

па добро....хвала на искрености....

[zlata]

Gledam ovaj life of pi... i baš mu je zanimljiv život...rekla bih...

[Јесењин]

Прочитао све што сте написали до сад... JESSY, морао сам готово на сваки пост да ти дам амин, јер размишљаш као и ја. Фантастично! Љубав је увек безусловна, ако је права... Мислим да је тема одлична, те све похвале за Zlatu.

О љубави је много речено, много написано, много прећутано, много однето тамо где се не прича...

Свој став/своје мисли се трудим да износим у писанијама, а овде ћу нешто из главе, уз ту кафу (ах кафа!) и партију покера са срцем...

 

Где почиње силина модрих зеница које неуредно гледају по пољанама туге и сваким покретом расипају миленијуме бола? Зашто кроз шапат трептаја посматрам васиону коју сам ти поклонио једном... једном и заувек! Зашто нестајем у годинама сетним, кад знам да ће крај бити наш? Крај? Не... заправо почетак, исти онај који ће раширити своја крила пред нама, попут Херувима силног, попут уздаха вредног хиљада милиона километара што низи и разара јагодице смрти.

Где си? Зашто мислим да сам те јуче видео у првом покушају да отрезним мисли? Зар ниси ти била онај облак сиви на хоризонту исцепкане наде; зар ниси била жар у ватри поноћној, а твој се осмех поново проломио мојим телом? Зар ти нисам могао поклонити свако зрно пустиње? Не, нисам ја ехо, вараш се; нисам ни магла; моје су речи за вечност спремне, моје речи као дуго одсуство даха и поново враћање у живот!

А ти, радости Божја!, памтиш ли ноћи јулске на образима жедним, на рамену усамљеном, на киши под месечином немом? Онај алкохол још увек делује, не брини... Да, пијан сам и желео бих да пијем непрестано! О!, жено мрачна, имаш ли још увек исти онај корак, корак кошуте, пред којим двери пакла губе главе, а нити времена нестају у снази вере Христове коју носиш у себи? Имаш ли дугу у коси и радост у трептају? Понекад, тако, усковитлаш снове и бескрајно дуго причаш о себи, причаш о љубави што је носиш дубоко, дубоко у срцу... причаш о радости, о тренутку... И све слушам, све ти верујем!, све памтим и све нестаје када вртлог боја промени светло, када погледам у плафон собе.............

 

И тако... ово уз прву јутарњу кафу (сад сам устао), канда нисам промашио тему, а баш сам имао мало инспирације.

[zlata]

PRAVI JESENJIN...TEKSTA BEZ...mogu ti dati samo pesmu koju volim i kafu koju volim uz pesmu...savršena mi je ova cigara u hodniku...savršena

 

 

 

[zlata]

da li se plašiš zaborava? Ne...trebalo bi...

[Јесењин]

Фала Злато... Довољно, захвалан на песми + кафи! Цигара се уклапа....

А шта ја теби да поклоним? Не знам, смислићу до вечерас, те јављам...

[nana]

138999

------------------------------------------------------------

 

 

    Од мене

             до тебе  

                  лети птица вечности. 

                                             Од тебе

                                                      до мене

                                                             даље је него од мене до бесконачности .

  

 

 

    Пуно поздрава,

     (ово  шаљем са дозволом аутора)

[zlata]

Nano ptico bezvremenska,

okovima vremena zoveš me da ti cvetove čulnog dam...

Daću ti poljubac koji srce veže za nebo i prijateljstvo koje sami Bog zna

 

[zlata]

Sanjao sam jednu malu pticu, nisam siguran koju, mogla je to biti i roda koliko ja znam ali mogao je biti i kolibri. Neka bude kolibri, mali je, neprimetan, i ljubi cveće.

Sanjao sam jednog malog kolibrija, stajao je nad mojim grobom, nad grobom mojih snova. Njegova senka je vrisnula košmarski san, njegova krila su skresana, stopala vezana a usta su ostala slobodna i onda zaćutala.

Kolibri je, u simfoniji stravične ljubavi, odćutao imena zaboravljenih ljudi i odustalih ljubavi, tužnih i dalekih reči i njegovo ćutanje se čulo na najudaljenijim prostranstvima, zaboravite ona stara mora i planine, njegova ćutnja se čula do granica kosmosa jer je to bila ćutnja njegove duše.

Ćutnja te proste male blesave ptičice se osetila na granici ove realnosti jer je ta ptičica ćutala o tebi i meni. Bože, koliko je ta ćutnja bila lepa. M.N.

[zlata]

PROBAJTE S OVOM MANTROM, VEĆ SU JE PROBALI MNOGI...

 

[YOKA]

Hvala, Zorka, Zorule...drago mi je da ti se sviđa...sva ljubav teme samo za tebe

 

Tако ми је потребан неки еликсир за моју душу рањену, хвала ти од свег срца што си покренула ову као зекалицу а у ствари врло битну ствар  .hvala.

[zlata]

simpa mi je spot, nekada sam se osećala ovako ali udala sam se za pravog sada to znam