A sada nešto potpuno drugačije... :)

[Дијана.]

a sada nesto potpuno drugacije
 

Pre nego sto odbacis zlo , nemoj slusati svoje srce. Jer, ono trazi ono sto vec ima u sebi. (SV.Marko podviznik)

 

[Јесењин]

Pismo B. Miljkovica

 

Dragi prijatelju,

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu

svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš

znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste

to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta

Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba

mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za

mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i

direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada

apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje

pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo

Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale

su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i

besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam

rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me

reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam

Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji

nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu

na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se

u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta

divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i

izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju

ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem.

Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim

nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih

"Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik". Tek sada vidim koliko je to

tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih

mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je

u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali

ja ne verujem da ću je nadživeti.

Želi ti sve najbolje Branko

P.S

Ako

želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta

jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka

sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako

prestanem da mislim o njoj počeću da mislim o smrti.

Ponoć je. Dovidjenja.

Branko

Bjankinijeva 11

Zagreb

Ух.................................. откад то нисам прочитао... Дијана!, свака част, одлично одлично! Миљковић је био фантастичан!

[Дијана.]

a sada nesto potpuno drugacije

 

Pre nego sto odbacis zlo , nemoj slusati svoje srce. Jer, ono trazi ono sto vec ima u sebi. (SV.Marko podviznik)

 

Љубав је радост, цена љубави је жртва. Љубав је живот, цена љубави је смрт. Sv. vladika Nikolaj

[zlata]

Diplomatija ne postoji u ljubavi. Na kraju veze, obe strane završe krvave i iskasapljene.

 

To je, ako su bile iskrene.

 

Ako nisu, onda nije bila ni ljubav. M.N.

 

[zlata]

a sada nesto potpuno drugacije

 

Pre nego sto odbacis zlo , nemoj slusati svoje srce. Jer, ono trazi ono sto vec ima u sebi. (SV.Marko podviznik)

 

da, zaturiš to zlo negde u neki ćošak srca da zakržlja....kako bi srce ružno izgledalo da se samo nauka pita..a ovako je baš super

[zlata]

Љубав је радост, цена љубави је жртва. Љубав је живот, цена љубави је смрт. Sv. vladika Nikolaj

mislim da je ljudima generalno ta žrtva najteža za skapirati..

[zlata]

Svako od nas ocekuje neverovatna iznenadjenja koja donosi zivot. Cak i onaj koji to nikada ne prepozna. Skrivena ispod njegovih misli, jeste ideja koja ce mu u jednom trenutku doneti, odnekud, najneverovatniji poklon, koji ce sve promeniti i uciniti njegov zivot uzbudljivim i zabavnim kakav nikada nije bio.

I kada se nadjemo pred osobom koju smo, kako nam se cini, prepoznali, mislimo da je on ili ona to cudesno iznenadjenje koje smo ocekivali.

- A nije?

- Tacno. Ponekad uvidimo da smo napravili pogresnu identifikaciju. Ali ako se to ne dogodi, posle nekog vremena pocinjemo da mislimo kako osoba koju smo prepoznali nije sama po sebi cudesno iznenadjenje, nego je posrednik.

- Sta hoces da kazes?

- Da ima moc da nam otvori skrivena vrata, da oslobodi put duz hodnika i kroz sobe i baste, do kojih nikada ne bismo stigli sami, iako smo ih zamisljali.

- A nije tako?

- Ponekad jeste. Na pocetku, barem. Ulazimo, zaista, u ocaravajuce sobe i baste.

- A zatim?

- Dogadja se, skoro uvek, da jedno od njih ili oboje pocnu da stavljaju namestaj u sobe i cajne stocice i stolice u baste i veoma brzo, njihova energija biva potrosena na ove aktivnosti prisvajanja i organizovanja prostora. Umesto da nastave dalje prema drugim sobama i bastama, zaustavljaju se u prvima koje su otkrili i opremaju ih.

- I onda?

- Onda pocnu da se ponavljaju postupci, pa i prizori, sve dok jedno od njih ili oboje ne izgube entuzijazam i zadovoljstvo i paznju. Zaboravljaju zadovoljstvo koje su imali kada su stigli do one prve sobe ili prve baste. Zaboravljaju kako je bilo cudesno kad su ih nasli.

- I sta se dogadja?

- Ostaju tu, kao da se nalaze na jedinom mestu na svetu gde bi mogli biti. Cak i da je udobno i lepo, ali samo to. I posle nekog vremena, jedno od dvoje, pocinje da se oseca zatvorenim i pocinje da trazi vrata da izadje. Na pocetku ih samo otvori. Zatim izadje malo napolje. A onda, iznenada, nestaje. Onaj drugi ili ona druga, ostaje tu sa svojim namestajem i ne shvata bas najbolje sta se zaista dogodilo.

- Kakva tuga.

- Da.

- Ali nije neizbezno, zar ne?

- Ne. Zavisi od prepoznavanja. Da li je bilo autenticno ili ne

 

 

[Teofanija]

Volim te 

 

Izmedju dva uporednika dok provirujem glavu

Izmedju dve ziske u slepoocnicama

U pauzama dok radnici piju cadjavo mleko

I prasnjavi maslacak lepi se za plucna krila

Dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje usi

Izmedju dva daleka poredjenja

Volim te.

 

Brodovi se ljuljaju kao poljupci

I sloj vazduha se na lepe senke cepa

U masineriji noci

Moje srce je slicno kompresoru

Naklonjenu svemu sto nema veze samnom

Dok pokuisavam nestati u poljupcu

Volim te.

 

Rudnici kamene soli u mom srcu

Zora lomi sudje od porculana

Kad si samnom znam da si na drugom mestu

Postacu prasina ako volis prasinu

Ti koja me tudjim imenom zoves

Volim te.

 

Dolazi prolece i jednu pravu damu

Niko ne moze zamisliti bez pudlice

Stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me

Ja ne znam put -krijem se u tvojoj senci

Ja sam tvoja senka i noc je moje carstvo

Svet me izgubi ali ti me dobi

Volim te.

 

Sto vide slepi ne vide zaljubljeni

Pokvareni andjele;o,sneze u avgustu

Moje su ruke ostale oko tebe kao obruc

Ljubomoran na vazdusni pritisak i vodu

Ljubavnu vodu koja gori dok se kupas

Odavno vec svojim ocima ne verujem

Volim te, 

 

M.Beckovic

[zlata]

volim ljude koji vole lepotu jer će samo ona spasiti svet

[JESSY]

                                

Kada covek dublje zagleda u dusu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak
 

Paulo Koeljo

                                                                                     

                            

                            
                               

[JESSY]

Patnja zadaje bol samo zato sto je se bojis. Patnja zadaje bol samo zato sto je grdis. Ona te proganja samo zato sto bezis od nje.

Ne moras bezati, ne moras grditi, ne moras se bojati. Moras voleti!
Ti sam znas sve to, ti u dusi sasvim dobro znas da postoji samo jedna jedina carolija, jedna jedina sila, jedno jedino izbavljenje i jedna jedina sreca i da se ona zove ljubiti.
Dakle, voli patnju!
Nemoj joj se odupirati, nemoj bezati od nje! Samo tvoja mrznja je to sto ti nanosi bol, inace nista drugo.
Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne nacinis time!
Patnja je najvelicanstvenije muzika - ukoliko je slusas. Ali ti je nikada ne slusas, ti imas drugu, sopstvenu, upornu muziku i ton u uhu, ti nju neces da ispustis, a muzika patnje nije s njom u skladu.
Cuj me! Cuj me i seti se: patnja nije nista, patnja je zabluda. Samo ti je sam stvaras, samo ti sam nanosis sebi bol!

 Hese                         

[JESSY]

Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji.. Ovako se mješaju utvare i život, pa nema ni čistog sećanja ni čistog života.

 M. Selimović

[JESSY]

Život mi je bio poput ove price: hodala sam pustinjom
Mohavi jednog divnog dana gledajuci svoja posla. Iznenada,
o Bože – ispred mene je bila ogromna zelena mohavska
zvecarka. Zamalo da stanem na nju! Miljama uokolo
nema nikoga i to bi mogla biti bolna, spora smrt. Srce je
htelo da mi iskoci iz grudi, na celu mi je izbio znoj, oduzela
sam se od straha.
A onda, ne znam kako se to desilo, moje oci su pocele
da se fokusiraju: usudila sam se da bacim još jedan pogled
na zmiju – i gle cuda, videla sam: To je konopac! Ta zmija
je konopac! Pala sam na zemlju i pocela da se smejem, da
placem, pa da ga mirno razgledam. Cak sam ga i gurkala.
Šta se dogodilo? Shvatila sam: bezbedna sam. Znala
sam da mogu da stojim na tom konopcu hiljadu godina
i da se više nikada ne uplašim. Osetila sam silnu zahvalnost
i olakšanje. Ceo svet je mogao da nabasa na tu zmiju,
da vrišti, beži, doživljava srcane udare, prestravljuje se na
smrt – a ja sam mogla bez ikakvog straha da ostanem tu,
i da saopštavam dobru vest. Razumela bih strahove ljudi,
videla njihov bol, slušala njihove price o tome zašto je to
stvarno zmija, a ipak nije bilo šanse da im poverujem ili da
se uplašim tog konopca. Došla sam do jednostavne istine:
Ta zmija je konopac.

 

Bajron K.

[JESSY]

2.deo

 

Keti smatra da je nebitno koliko ste nesrecni; bitno je da li pocinjete
da ispitujete misli koje stoje iza vaše nesrece. Postoji nešto
što doživljavate kao zmiju, a što je zapravo konopac. Sve pometnje
povodom veza vidovi su istog straha – da necete preživeti ili
biti srecni bez necijeg razumevanja ili ljubavi, da ce se sve raspasti
ako ne budete radili dvadeset cetiri sata na dan da zadovoljite
svog šefa, svog supružnika, svog kolegu. Keti pokazuje da postoji
i drugi, manje beznadežan i mnogo lakši put da se dobije ljubav.
Kako pomažem ljudima koji misle da je konopac zmija?
Nikako. Oni to moraju sami da shvate. Oni mogu da
mi veruju na rec, zato što žele da je to tacno. Ali sve dok to
sami ne vide, uvek ce u svojim srcima verovati da je konopac
zmija otrovnica i da su u smrtnoj opasnosti.
Pa eto, misli su takve kakve su, a ispitivanje se bavi
zmijama u umu – mislima koje nas drže podalje od ljubavi
i od svesnosti da smo voljeni. Ja znam da je svaka stresna
misao, lišena ljubavi, zapravo onaj konopac. Svrha ispitivanja
je da vam pomogne da sami otkrijete da su zmije u
vašem umu zaista samo konopci.
Kada ispitujete svoje misli, otkrivate da je svet mnogo ugodnije
i lepše mesto nego što ste zamišljali, i da nema potrebe da
ležete u strahu niti da se budite zabrinuti. Kada progledate, svet je
pun ljubavi i nudi mnogo toga.
 

[JESSY]

Za nekoga sam čarobnica, za nekoga veštica.

Nekome sam lek a nekome otrov.

Nekoga smirujem a nekoga uznemirujem.


Svako od nas vidi svet onakvim kakav je on sam. Ne postoji ni dobro ni
loše. Samo interpretacija –A naša duša hrani se onim što je
veseli.

Svakoga dana. Kad malo bolje razmislite, zar vam se ne čini da u vremenu
u kojem živimo možda ništa nije realno, ali je sve moguće.

zanapoliakov