Jump to content

Ово вреди прочитати! Лична карта ЖРУ-а

Оцени ову тему


Guest Alefshin

Препоручена порука

Ista tema kao gore ili poetski trenutak kao pandan umetnickoj strani teologije

Nisizava

Погледај порукуdusha, за January 15 2012 - 15:13, каже:

Samo, eto, pristizu nove gordosti...

Treba promeniti, treba promeniti, treba promeniti...

Jer, mi samo znamo sta je hriscanstvo,I, zato, treba promeniti i promeniti i promeniti i usreciti ove neznavene pravoslavce koji se samo mole i poste, a pojma nemaju...

Боље променити променити променити него патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисатипатетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати патетисати ...

Nikola R and angst амин!

Ами

https://www.pouke.org/forum/topic/17042-monastvo-i-volja-za-moc-problem-ili-lol/page__st__60

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Шмемнова "евхаристијска визија" је заправо једно виђење, перспектива живота, где је живот који живимо (оно свакодневно) једина ствар коју ми заправо имамо и можемо принети у Литургији. Дакле, долазиш на Литургију са свим плодовима живота, какви год да су исти. И оно што даш, то ти се и врати.

Дакле, у праву си, премало се дајемо, премало приносимо.

https://www.pouke.org/forum/topic/17203-evharistijski-utopizam-ne-lol/page__view__findpost__p__567896

  • Волим 1

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Лепо Вељо, јако лепо.

Али, не знам... ја сам стварно промашио професију, нисам за теологију.

Ја кад читам тај део у Јеванђељу по Јовану, то кад пецају рибу, ја баш то и видим: Христа који долази и каже им да наставе да пецају, да буду то што јесу, да не стварају неке мега-хипи побожно-евхаристијко-литургијско-онтолошко-есхатолошке услове за практиковање своје вере, да имају љубави и да једу рибу, као што су и јели, и да Христос у томе учествује баш зато што најбитнија јесте та свакодневица живота. Ако се смем усудити да кажем... много пута важнија и од евхаристије, или (у најмању руку) подједнако важна.

На евхаристији свако може да зине и прогута лебац и вино, али у животу је мало теже све то и показати на делу, ту заједницу са Христом коју си добио у евхаристији. Тешко.

https://www.pouke.org/forum/topic/17249-zaista-zaista-ti-kazem-danas-ces-biti-sa-mnom-u-raju/page__view__findpost__p__570637

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

ovo je moj utisak, a on kao i svaki licni utisak moze biti potpuno iskonstruisan odnosno ne tacan u odnosu na ono sto se stvarno dogadjalo (u realnosti):

imao sam utisak da je u Nole u zadnjih nekoliko gemova (od kad su poceli grcevi i zamor) bio u potpunosti u komunikaciji sa Bogom, cak su mi padale i sulude ideje na pamet kako ce se posle ovoga zamonasiti, kako ce na kraju meca reci da je Nadal ustvari pobedio i predati mu titulu ...itd, jednostavno sam imao utisak kako Nole sa svakim izgubljenim poenom sve vise shvata svoju nemoc (i pogubnost "likovanja") i kako sa svakim osvojenim poenom oseca Boziju Blizinu (odnosno njegovu milost). cak mi deluje (ili je to samo moj utisak) kako je u nekoliko navrata imao jasno shvatanje "Bozije ne pravde iz ljubavi" jer cinjenica je (mada me osporavaju) da Nadal nije imao pad u fizickoj spremnosti i sudeci samo po tome trebao je da pobedi; ali je ujedno imao i jasnu svest da ne pobedjuje fizicka snaga (mada sport navodno tome sluzi) vec Volja Bozija a ona je u poznanju Njega. dobro je neko rekao sport kao i bolest nema nikakvu vaznost, uspeh ili pak nesreca nemaju znacaj sami u sebi vec su to povodi onog mnogo vaznijeg: jasnog osecaja postojanja Bozijeg, a u tome je i cela sustina (Spasenje).

medjutim isto tako je neko dobro rekao, deluje mi da se sve to brzo i "lako" zaboravi. ali Bog je dugotrpeljiv.

verovatno je sve ovo moje umisljanje ali cini mi se da vrlo lako moze biti i stvarnost. hvala Bogu na svemu i sto odgovara na nase vapaje pa makar oni bili i za tako trivijalne stvari.

kada bi smo samo mogli stalno da imamo tu neodoljivu potrebu za Bozijom pomoci....ceo bi nam zivot bio Rajski....

https://www.pouke.org...post__p__570570

GENIJALNO !!!

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

jos samo da se ljudski omoguci da igraci mogu da komuniciraju, imali bi najlepsi tenis ikad na planeti, tenis bez komunikacije nije tenis, tako da nadamo se tome :D to je onda trip!! nema nista bolje :D

nema nista lepse nego kad zezas protivnika ili urlas i frkises ili se divis naglas i njemu kazes kako je dobro odigrao... isto i za publiku :)

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Aleksandar Milojkov:

Ко схвати Литургију, тај је схватио Бога и све тајне овога света. Што више изучавам Оце и уопште православну теологију, све више увиђам да је темељ свега што се тиче нас људи и нашег света, нашег говора о Богу и свету, нашег живљења - Литургија. Она и само она била је инспирација над инспирацијама за богословље највећих Отаца Цркве. Зато теологија није исто што и философија, иако има додирних тачака. Теологија има темељ на искуству без којег не може да постоји. Тај темељ је Литургија. А Литургија - то је постојање самог Бога. Зато, само због Литургије, могућа ја теологија, могућ је говор о Богу. Ако погледате, управо нам је Литургију и оставио Господ (Тајна Вечера), пред своје Страдање. Оставио нам је Себе (Евхаристија=Христос). Зато и можемо да говоримо о Богу, јер имамо искуство Бога, имамо Литургију на којој се сви ми поистовећујемо са Сином Божијим. А ко може знати Оца до Син? А Син, Оваплоћени и Васкрсли Син који стоји са десне стране Оца, то вам је управо Света Литургија.

https://www.pouke.org...post__p__534070

Nije važno da li te vole - važno je da ti voliš!

Starac Porfirije Kavsokalivit

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не видим шта ту није јасно - Европа никада и није била заиста хришћанска. Она је само у једном конкретном тренутку увидела да би имала користи од прихватања хришћанства као идеолошке основе, и тако свела Цркву на ниво државне институције...

Сада, када Европи више хришћанство не одговара, она га је напросто напустила. И добро је што је тако - сада Црква коначно може да крене у озбиљно преиспитивање свог идентитета, које јој је већ дуже време преко потребно...

На жалост, велики број људи из Цркве никако да прежали раскид са Царством Земаљским, и чине све да Цркву поново потчине држави и врате је на место шрафчића у државној апаратури, у замену за законску подршку и заштиту те исте државе - која јој, реално, није ни потребна, и само јој смета...

https://www.pouke.org/forum/topic/17424-%d0%ba%d0%be%d0%bd%d1%83%d0%b7%d0%b8%d0%bd-%d0%b4%d0%be%d0%b1%d0%b8%d0%be-%d0%be%d1%80%d0%b4%d0%b5%d0%bd-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%b3-%d1%81%d0%b0%d0%b2%d0%b5-%d0%b2%d0%b8%d0%b4%d0%b5%d0%be/page__view__findpost__p__576814

nišizava

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 6. 2. 2012. at 22:38, w.a.mozart рече

Не видим шта ту није јасно - Европа никада и није била заиста хришћанска. Она је само у једном конкретном тренутку увидела да би имала користи од прихватања хришћанства као идеолошке основе, и тако свела Цркву на ниво државне институције...

Сада, када Европи више хришћанство не одговара, она га је напросто напустила. И добро је што је тако - сада Црква коначно може да крене у озбиљно преиспитивање свог идентитета, које јој је већ дуже време преко потребно...

На жалост, велики број људи из Цркве никако да прежали раскид са Царством Земаљским, и чине све да Цркву поново потчине држави и врате је на место шрафчића у државној апаратури, у замену за законску подршку и заштиту те исте државе - која јој, реално, није ни потребна, и само јој смета...

https://www.pouke.org...post__p__576814

nišizava

прочито сам... који трип...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

https://www.pouke.org/forum/topic/17249-zaista-zaista-ti-kazem-danas-ces-biti-sa-mnom-u-raju/page__view__findpost__p__577857

  On 7. 2. 2012. at 23:05, Лазар Нешић рече

Цео овај пост је православна варијанта сола скриптуре.

Аргументи типа: "подривање светог писма", "рехабилитовање јереси", ми звуче параноично... без увреде, наравно.

Једино што та теорија "заступа" јесте чињеница да се не једе све што лети, просто и лепо.

Мада, приметно је да православним соло скриптуристима недостаје баш управо то: храброст за одрастање.

Храброст да спасење, црквеност, па и светост не зависе од речи и слова, па ни најсветијих, већ од лица у лице живота.

Кад нестане живота, онда Писмо постане карикатура самог себе. као уосталом и Црква, хришћанство, итд.

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јане

  On 7. 2. 2012. at 3:07, Јане рече

Да се прикључим...

Чин први. У своје време читам тако књиге, и читам, и читам...А онда одједном не могу! Ма ни Св. Николаја ког сам увек могао! Дуго ме то мучило...И једног дана коначно схватим много пута прочитано: Вера без дела је мртва. И почнем да делам...

Чин други. Стално сам ишао на Литургију. И на састанке Светосавске заједнице. Нема пропуштања. Да напуним батерије... На Литургији рај, у свету пакао. Кроз пакао до раја. Подвиг по мери хришћанина...Али снага усахњује, сваким даном све је теже, живот је рат и борба љута... Причешће у току поста (једном до два пута ако је дужи пост) као светло на крају тунела...А мрак у тунелу сваки следећи пут све већи и већи...Осећам да не могу још дуго овако...

Чин трећи. Позив да приђем Чаши "кад нисам спреман". Неко ме видео колико сам "поцрнео од муке" и показао где је Христос. Ту, пред носем, а ја га тамо негде тражим. Поново са радошћу читам, овај пут ону Медину из потписа па све остале...И летим около, ништа ми није тешко. Свака Литургија је сусрет са Христом коме се унапред радујем, а свако враћање у свет прилика да му узвратим за незаслужени дар...На састанак с Њим хитам слободно...можда понекад и преслободно...

Чин четврти. Превелика искушења. Осећам се као у причи о монаху који је кренуо свом снагом у битку против нечастивог, а овај-видећи којом силином монах гура-само се измакао и мало погурао у леђа....К`о на аикидоу... И право на нос. Како сад, и зашто, а таман сам мислио да сам сконт`о...

Чин пети. Најлепша поука-са којом сам се прво сит исвађао, па тек онда је разумео и прихватио као бесцен-дар. Каже ми прота: "...Причешћуј се по потреби...." И коначно сам ПОЧЕО да схватам... Ваљда ћу једног дана и схватити...Да потреба подразумева и давање и примање. И дар и уздарје. Да није у реду да сваки пут други плаћа туру а ти се само увек радо одазиваш, него да и ти некад платиш неку... И да тура може да се плати и на неком другом месту, неком другом који је такође Он...Повести на Чашу Пића некога коме је поцрнело лице од муке као некад мени...

Чин шести. ...Литургија је некако почела да се пружа и изван храма, закорачила у свет... Иза сваког ћошка, на послу, на улици,сретнем и угледам Христа, и прилазећи Му сваки пут зачујем глас: Са страхом Божијим, Вером и Љубављу приступите...И ту, на лицу места, приступим и Причестим се Христом...

Чин седми. ...

https://www.pouke.org/forum/topic/17203-evharistijski-utopizam-ne-lol/page__view__findpost__p__577158

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...
  On 10. 6. 2012. at 8:20, Ивица рече

Unutrasnje uredjenje crkve je visoko hijerarhijsko i poslusnos autoritetu je glavna vrlina. Prvobitne zajednice su prakrično bile komunističke, bez privatne svojine itd. Zato nije ni čudo da su pravoslavni i katolički teolozi i vernici uglavnom socijalističkih pogleda. Protestanti su odbacili hijerarhiju i autoritet i usvojili individualizam. Opet nije ni čudo da se baš kod njih razvio kapitalizam. Sada je za pravoslavne i katolike problem da prihvate društveni individualizam, a zadrže crkveni pogled na svet koji se zasniva na zajednici. Kod pravoslavnih naroda je dodatni problem antizapadnjastvo. Kapitalizam, nauka, medicina... sve je to sumnjivo jer je sa zapada. Hrišćanstvo uči čpveka kakav bi trebalo da bude u Crkvi, u zajednici. A to kako Crkva uči da se treba ophoditi prema bližnjem je nekad direktno suprotno od etike kapitalizma. To si, Zvonko, zaboravio, osim ako nisi mislio na protestantizam. Vrlo je teško prihvatiti da ti je bližnji kompetitor, što je za Amera kao dobar dan.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

https://www.pouke.org/forum/topic/19752-%d0%bd%d0%b5%d0%b1%d1%83%d0%bb%d0%be%d0%b7%d0%b5-%d0%be-%d0%b6%d1%80%d1%83-%d0%b8-%d1%87%d0%bb%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b0-%d1%84%d0%be%d1%80%d1%83%d0%bc%d0%b0-%d1%81%d0%b0-%d0%bf%d0%be%d1%98%d0%b5%d0%b4%d0%b8%d0%bd%d0%b8%d1%85-%d1%85%d1%80/page__st__72#entry665121

Ignjatije

  Цитат
Šta da kažem.Ja jesam po nekim pitanjima malo tvrdji, po nekim liberalniji.Za neke stvari nemam definisane stavove pa se kolebam čas na jednu čas na drugu stranu.

Sam forum je dosta otvoren i prijateljski prema svim ljudima dobre volje. Toga slabo ima na drugim verskim forumima pa ni na " našem " ateističkom.

Forum je ipak pravoslavan, nije opšteg tipa i neke stvari se samim tim jednostavno podrazumevaju.

Ne može se Pravoslavlje približiti drugima tako što će se konzervirati i sve spolja proglasiti za zlo. To što neprijatelji ovog foruma rade samo šteti širenju i ugledu vere, što uopšte nije apostolski. Sam Gospod je išao medju neznabožce i ostale i družio se sa njima, kao i apostoli, nisu se zatvarali u sebe nego otvarili prema svima.

Nastavimo apostolsku Žru misiju

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Замисли, хоће да се причести!

  On 30. 6. 2012. at 20:27, Лепи Сића рече

Ajde i ja da dam svoje viđenje (samo sam vam ja još trebao...a i vi meni, pfuj)...

Dakle svaka pravoslavna njuška koja je namirisala malo pravoslavlja, dobije mesijanski kompleks. I to je u redu. Svi su manje više kroz to prolazili. Podučavanje i upiranje prstom, delenje packi, klečanje na kamenčićima i slično. Stajanje na Liturgiji i dobijanje vizije kako si sutra za nekih 10, 20 godina, ti sledeći patrijarh ili car. To je sve OK, dok je u domenu mozgića. Ali kad izađe na jezik to je baš ono...

Ako neko tvrdi da je pričešćivanje često, neko novotarstvo, nek se zapita zašto (ako uopšte) prisustvuje Liturgiji. Da li zna tekst Liturgije ili ćuti ko mulac na službi? Svaka reč Liturgije vodi ka Pričešćivanju, svaka molitva. Što je neko i izgovara ako neće da se pričesti? U čemu je stvar? To je onda gluma, a Liturgija pozorišna predstava gde svako ima svoju rolu. Pop da peva, đakon da kadi, a vernik da posmatra. Mrš.

I koliko godina da posmatra tu dosadnu predstavu? Ceo život. Mrš.

E a onda nekom dođe do mozgića da to nije predstava već Život. Da nije ni manji ni veći od onih popova u oltaru, i da svi na Liturgiji učestvuju ZAJEDNO. Još kad zapeva na odgovaranju... pa neće da dođe nikakva misao. Dobro možda uleti nekad, ali to je zbog hormončića a ne toliko zbog demončića. Još kad se pričesti i na kraju zablagodari Bogu. Pa to ispunjava. Više nije posmatrač. On je primio Boga, a to je naša doktrina. Nije nikad kasno... i znam koliki je napor prevaliti to i otići pričestiti se ako se to nije praktikovalo redovno. Ali pričate o trudi i naporu, pa potrudite se.

Priča bosanac za ljude koje zna da se redovno pričešćuju a vode poročan život. Veruj brate da ja vodim još poročniji... pa da propadam zbog toga? Neću. Nego ću da uvek skrušeno da priđem čaši i da molim Boga da me ispravi.

Da ne ulazim sada u drugu priču šta je sve potrebno za pričešće...ispovesti, postovi i sl. Ovde smo svi pravoslavni pa ne treba opet bukvare da otvaramo. To je davno naučeno. Ali izgleda da mnogi od nas stojimo još uvek u plvom lazledu.

A to je najgore jer mnogi hoće iz plvog lazleda da odu na fakultet. E pa ne može bato.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...
  On 23. 7. 2012. at 6:54, dragisa рече

da upravo tako. odnosno kada teoloski kazemo da: nas Bog vidi kao/kroz svoju Volju za nas, onda to upravo u prevodu znaci ovo sto ti kazes. kada dodje do tog poklapanja naseg proizvoljenja srca s jedne strane i volje Bozije o nama kao njegovoj tvorevini sa druge strane, onda je to Spasenje i tada zaista nisu bitna dela (upravo u smislu da nas ona sama po sebi ne spasavaju). sa druge strane "dela" coveka sa takvim prizvoljenjem srca su neminovna, ali je to cesto od strane drugih pogresno percipirano kao "nacin" spasenja. ne, to je (samo) posledica.

https://www.pouke.org..._60#entry682873

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Aleksandar Milojkov

Заиста постоји проблем разумевања светости. Светост у Цркви схватамо као некакав индивидуални посед, морално достигнуће неког члана Цркве. Све се своди на морал, етику. Зато нас и саблазни кад чујемо неке не баш етичне епизоде из живота светитеља (пример су наши Немањићи, треба ли да помињем Милутина?).

Светост је припадност Цркви. Немогуће је припадати Цркви (мислим на суштинско припадање, а не на фолклор) а не бити свет. Светост у Цркви је онтологија, биће, дар - од Једног Светог Господа Исуса Христа. Шта онда значи канонизација ако смо сви у Цркви свети? Значи педагогију, истицање светог као примера свима нама, као учитеља и сл. Црква је радионаца светости, писао је наш Ава Јустин. У Цркви сви напредујемо у светости, а коначну светост, пуноћу светитељског бића имаћемо на крају. Тако је са свима нама, тако је и са канонизованим светитељима. Зато не треба да саблажњавају њихове људске слабости јер оне су саставни део садашњег живота који је пут, промена а никако не савршенство, циљ. Ако је ко грешио у животу то је наш Стефан Немања - борба са браћом због власти, ратови са Византијом, интриге, свађе, подметања...али, Стефан Немања је принео и велико покајање, велику жртву, стигао је до Христа и зато је свет. Ако бисмо моралисали, све бисмо свете избрисали из диптиха. Зато не саблажњавајмо се величином греха које су чинили светитељи већ се надахњујмо величином њиховог покајања, њиховим стизањем до Христа кроз трновит пут овога света.

Заиста много нам је (нама верујућима) потребна верска настава. Неке суштинске ствари у вери су нам често далеке, промашујемо. Морамо схватити, разумети шта је то грех, шта покајање, који је наш проблем заправо? Шта то стоји између нас и Бога? Шта је то Црква? Шта Света Литургија? Светост? Бојим се да врло мало наших верника схвата суштину основних појмова у православљу. Зато нам се скоро све своди на "патриотизам" и "морал", а однос са Богом на "буди добар да не будеш модар". "Моралисање" нас одваја једне од других. Тера нас да судимо једни другима, да се саблажавамо једни другима. Завађа нас једне са другима, ето управо као што је Петра завадио са светим Николајем и светим Немањићима (јер је уочио њихове етичке несавршености). Светост за нас су идеали, идеје, принципи а не биће, човек, постојање као такво. И Петар је у праву, учење о моралу можемо наћи свуда. Шта ће нам онда Црква? Шта нам то она морално може више рећи и помоћи од неке друге моралне институције или појединца? Заиста ништа. Да Петре, тачно је. Красноречивих прича о добром понашању имаш и ван Цркве. Али нешто друго много важније немаш. Немаш биће, истинито биће, немаш обожење. Видиш, без тог обожења, а због којег је Бог и постао човек, нема ни светости. Та твоја етика за којом толико чезнеш и патиш без тог обожења је само трица и кучина. А до тог обожења, сада и овде у Цркви, стижеш, поистовећен са Христом, тако што љубиш ближњег свога не гледајући његове "неидеалности". То је и суштина хришћанског подвига.

https://www.pouke.org..._36#entry690101

Nije važno da li te vole - važno je da ti voliš!

Starac Porfirije Kavsokalivit

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...