Ово вреди прочитати! Лична карта ЖРУ-а

[w.a.mozart]

https://www.pouke.org/forum/topic/14530-parada-ponosa-u-beogradu-2011/page__view__findpost__p__506220

Aleksandar

Ма, ускоро неће постојати ништа. Само "хемија у нама". Она ће бити доказ да јесмо, да постојимо. Човек, полако, све више почиње да личи на бесловесну епрувету напуњену хемикалијама. Смисао битисања постаје - изазвати "кул" хемијску реакцију. То вам је онтологија "у се и у своје кљусе" илити "дркам, дакле постојим".

[w.a.mozart]

https://www.pouke.org/forum/topic/14530-parada-ponosa-u-beogradu-2011/page__view__findpost__p__506255

Ova prica je jako naporna.Zasto?Zato.U Sorabiji svi moraju da imaju neke etikete,il su pederi il antipederi,cetnici i partizani,fenseri i seljaci,niko ne moze da vozi motor a da nije neki bajker,fudbal se vise ne igra ako nisi navijac kluba,niko ne jede slaninu i beli luk,ne znam de se covek izgubio u tim silnim pravima.U mom gradu ziveo je poznati voja peder,bio je peder al u isto vreme i leganda grada.Jeste li primetili da je u soraba ruzno reci peder,bolje je gej.Tamo neka baba iz okoline valjeva kaze"ja sam protiv gej parade",vise nego smesno.Kada se budemo bunili protiv abortusa,il pijanog muza koji taba zenu i slicnih pojava u sorabiji,i to onako u paradi,resicemo i problem gejeva.Kao stitimo porodicu,od koga i cega.Od sacice pedera koji ce se sakupiti u Beogradu.E,jadna nam majka.Evo komsa opet taba zenu,a ja gledam na tv-u pricu o paradi.

[w.a.mozart]

nishizawa

Бити хришћаниин, по мом мишљењу, подразумева пре свега унутрашњи преображај, то јест радикалну промену у нашем начину гледања на друге људе, нашем поимању тих односа, и животу који је већ овде и сада пројава Царства Небеског. Другим речима - пристојнима нас не чине дуги рукави, него дуготрпељивост, не гологлавост него незлобивост, не чистоћа обуће него чистоћа душе, не марама на глави него одсуство предрасуда у глави, не смерна одећа већ смерно срце, итд. Тај и такав преображај је борба која се води до краја живота, и која се никада не завршава...

Овакве "молбе" су ништа друго него одраз једне површинске и накарадне побожности која се задовољава формом, док јој суштина остаје ван видокруга и домашаја, која човека укопава у лажни осећај пристојности и спречава сваки даљи напредак - исте оне побожности због које је сам Исус фарисеје назвао окреченим гробовима...

А осим тога - на би нам шкодило ни малко писмености у Цркви, с обзиром да нам је Црква писменост и донела...

https://www.pouke.org/forum/topic/15507-%d0%bf%d0%be%d0%bd%d0%b0%d1%88%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d1%83-%d1%85%d1%80%d0%b0%d0%bc%d1%83/page__view__findpost__p__512233

[Александрида]

https://www.pouke.org...post__p__513463

Midrash:

Eh... treba razumeti čoveka. I ja kad sam postajao sveštenik, kad bih čuo da se nekio sveštenik oženio ili časna sestra - drvlje i kamenje. Vremenom, kad sam kao ispovednik čuo razne ljudske istorije, prestao sam ili barem trudim se da prestanem da osuđujem, a trudim se da pomažem. Divno je tumačenje citata kojeg je Dijana postavila. Kažu oci da su ljudi prestali sa osuđivanjem preljubnice videvši šta je Isus pisao po pesku: grehe onih koji su je osuđivali. I ...nije slučajno Isus to pisao po pesku, jer se gresi svakome brišu kad se pokaju. Isus, nije došao da zove pravednike - jer ih nema - ni jednog jedinog kako nam često Pismo kaže, već nas grešnike, a svako od nas ima toliko blata na glavi da nemamo pravo da osuđujemo druge. Moramo da pomažemo jedan drugome.

[w.a.mozart]

fizicka povreda je povreda tvog zdravlja i telesnog integriteta...

uvreda je povreda tvoje casti i ugleda...

povredjenost zbog toga sto neko nipodastava tvoje stavove i misljenja je povreda tvoje sujete...

za razliku od fizickog integriteta, zdravlja, casti i ugleda, pravo ne stiti sujetu...

avocado

https://www.pouke.org/forum/topic/14968-ateisti-srbije-udruzenje-koje-mrzi-vjernike/page__view__findpost__p__520504

[Mironosica]

nishizawa

.Мислим да сте мало помешали неке ствари, а за то је делимично крив и сам наслов теме који је преширок...

По мом мишљењу, постоје разноразне врсте истина. Неке су објективне (нпр - кухињска со се састоји од хлора и натријума), и сулудо је доводити их у питање; неке су субјективније (Хендрикс је најбољи рок-гитариста седамдесетих), и о њима се може дискутовати, али постоји општеприхваћен став; а неке су крајње субјективне (Гинис је најбоље и најукусније пиво)...

Када се каже да је Христос Истина (са великим И), то НЕ ЗНАЧИ да су све друге истине глупости и непотребне, или да је самим тим све што је рекло неко свештено лице апсолутна истина, него да је Христос она крајња истина која даје смисао свим осталим истинама (на сличан начин на који нека научна теорија обједињује резултате разноразних научних истраживања), и која је њихово испуњење.

Ово је од свих набројаних најсубјективија истина - само ја одлучујем да ли је Исус моја Истина, и никоме се таква истина не може наметнути...

https://www.pouke.org...B0/page__st__84

[w.a.mozart]

aleksandar

Сваки пут када кажеш: "Смисао мог живота је да изучим добру школу, да нађем добар посао, да се добро оженим, да изродим децу, да радећи све то уживам у животу....и то је то. Не видим други смисао." Сваки пут када ово кажеш, окренуо си се ђаволу. Да ли онда окретање Богу значи одбацивање свега овога? Не. Значи уношење свега тога у однос са Богом, у Литургију. То значи да све своје љубави уносиш у ону суштинску која ти даје биће - у љубав према Богу. Тиме се твоје љубави не завршавају смрћу. Самим тим постају истините - јер улазе у вечност.

https://www.pouke.org/forum/topic/266-%d1%80%d0%b0%d0%b7%d0%b3%d0%be%d0%b2%d0%b0%d1%80%d0%b0%d1%98%d1%82%d0%b5-%d1%81%d0%b0-%d1%82%d0%b5%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%be%d0%bc-%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d1%80%d0%be%d0%bc-%d0%bc%d0%b8%d0%bb%d0%be%d1%98%d0%ba%d0%be%d0%b2/page__view__findpost__p__522199

[Милан Меденица :)]

мене је управо та егзистенцијална празнина окренула ка Богу

[Александрида]

Nishizava

https://www.pouke.org...post__p__535777

Проблем је у дубокој кризи идентитета кроз коју хришћанство генерално пролази, а која се одражава и на Цркву...

Вековима је хришћанство у западном свету (па и код нас) играло улогу институције задужене за чувње морала у држави. На тај начин се створила свест код хришћана (то јест код људи који се декларишу као хришћани и придржавају неколико основних формалних правила хришћанског живота као што је пост, одлазак недељом у цркву, живот у брачној заједници, итд) свест о томе да су они нормални, људи који живе друштвено прихватљивим начином живота, и да су њихови греси (алкохолизам, разврат, злоба, насиље и бахатост) нешто нормално, док насупрот њима стоје они ненормални, који се понашају друштвено неприхватљиво, и чије грехе који су ненормални (наркоманију, хомосексуалност) не само да црква треба да осуди, већ и држава да санкционише...

Ово је, треба ли то наглашавати, у директној супротности концепту Цркве као иконе Царства Небеског, нечега што није од овога света, и своди Цркву на ниво земаљске институције, која у модерном друштву више једноставно није потребна, будући да се оно одлучило да следи неке друге вредности, иако се она (упркос шанси која јој се указала да поврати свој заборављени, истински идентитет) грчевито упиње да се врати на место које је некада у друштву заузимала...

Због тога долазимо у овакве трагикомичне ситуације - да се километри текста и хектолитри жуча траће на овакве ствари. Док ми схватимо да је Средњи век прошао, остаће нас колико и у првим вековима...

Што, кад мало боље размислим, можда и не би било тако лоше...

[w.a.mozart]

Једно је Тело Христово и то је Црква (=Литургија). Хлеб и вино су дарови приоде који се УНОСЕ у Тело Христово. То се, нажалост, данас не примећује. Некада су хришћани доносили хлеб и вино на Литургију. Они најбољи би се изабирали и току Входа би се УНОСИЛИ у Цркву и предавали Епископу који би их принео Богу Оцу. Дакле, ради се о охристовљењу творевине, коју ми хришћани уносиму у Тело Христово. То је смисао и нашег односа према свету, творевини. Да је унесемо у Литургију, принесемо Богу Оцу, те да и сва творевина, заједно са нама, добије свој идентитет у односу Отац-Син. Односно, да "ја" свега створеног буде "ја" Сина Божијег. То се све дешава у Заједници Духа Светога (Цркви), који ту Заједницу, то Сабрање, чини Христом.

Aцa

https://www.pouke.org/forum/topic/16052-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%be%d1%82%d0%b7%d0%b0%d1%98%d0%b5%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b0-%d0%b5%d0%b2%d1%85%d0%b0%d1%80%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b8%d1%98%d0%b0%d1%86%d1%80%d0%ba%d0%b2%d0%b0/page__view__findpost__p__533604

[angst]

  On 15. 12. 2011. at 20:40, nishizawa рече

Не видим шта ту није јасно - Европа никада и није била заиста хришћанска. Она је само у једном конкретном тренутку увидела да би имала користи од прихватања хришћанства као идеолошке основе, и тако свела Цркву на ниво државне институције...

Сада, када Европи више хришћанство не одговара, она га је напросто напустила. И добро је што је тако - сада Црква коначно може да крене у озбиљно преиспитивање свог идентитета, које јој је већ дуже време преко потребно...

На жалост, велики број људи из Цркве никако да прежали раскид са Царством Земаљским, и чине све да Цркву поново потчине држави и врате је на место шрафчића у државној апаратури, у замену за законску подршку и заштиту те исте државе - која јој, реално, није ни потребна, и само јој смета...

[Guest - . . .-]

Тему јесам покренуо али текст није мој већ професора литургике др Фундулиса:

О начину читања литургијских молитава- проф. др Јоанис Фундулис

[Данијел Драгичевић]

  On 12. 3. 2010. at 18:42, свештеник Иван рече

сМиле :smiley:

Стварно вреди прочитати и коментарисати на тему коју је брат сМиле поставио

https://www.pouke.org....html#msg129231

Да ли је ближњи увек оличење кривице за наш его?...

Људи су такви, маса је таква, гето је такав, друштво је такво, да увек тражи жртву, некога кога ће да окриви за лично незадовољство у нечему. Голгота итекако има савремену димензију. Довољно је набасати на једно пијано друштво у парку да човек изгуби ни због чега живот само зато што је скупина у њему видела оличење и кривицу свог несрећног живота. Довољно је набасати на порнографију и видети да сваки протагонист или посматрач заправо тражи жртву, потчињен и немоћан положај другог, као кривца за свој личносни статус. Знао је то и Онај који је заштитио блудницу од каменовања јер је видео у свима исти тај однос који и данас постоји. И за такве се жртвовао, само да би они нашли свој мир у заједници са Њим. Изван те заједнице, жртвовање остаје. И зарад чега? Само да би видели бљесак смрти у очима другог као највеће достигнуће. А Бог је подарио Вечни Живот својом смрћу али се људи и даље спотичу умом и срцем као да је учешће у тој благодатној стварности највеће понижење.

blessyou

[Милан Меденица :)]

злата нам се вратила, са теме Naš trud i spoljašnji pritisak... starac Porfirije :cheesy2:

10 скачућих бамбија радости

  On 11. 1. 2012. at 22:55, zlata рече

Mogu slobodno da kazem a mi se upravo to desilo... Neka da mili Bog da vam svima ova prica bude na duhovnu korist...

MOJ TRUD

Kada sam svet pocela da posmatram duhovnim ocima, a to se desilo...pre recimo tri godine...Naisla sam na ogromnu ljubav, utehu, mir, nadu... Odjednom mi je istina tako ocigledan i jasna,SIJA, sve pojedinosti tvorevine su lepe i svemu se divim...od travcice i bubice do vasione... To je ona pocetna blagodat koja se izliva nad pojedincem kada tek stupi pod Bozije okrilje...

Inace, odlika mog karaktera jeste krajnost i kada se za nesto zagrejem onda preterujem u tome, problem je samo sto se brzo ohladim...

Dakle, pocinjem da kupujem i iscitavam duhovnu literaturu, odlazim redovno u crkve,manastire...slusam pazljivo duhovne ljude...tada sam se isprimala na pricu o. Joila i gledala film Ostrvo...pa gledala i digitalnog andjela..pa pocela ljude,bukvalno, da ubijam u pojam mozete pretpostaviti kakvim pricama...

EEEEEEE DA,teski su to bili dani i za mene i za njih..E onda dodjem i na ovaj forum i upoznam iskusne ljude,razlicitih stavova, uspem da odolim zilotima i da se skontam na vreme

Jos jedna pozitvna stvar u celoj prici je ta, sto su moji roditelji takodje krenuli duhovnim putem istovremeno kada i ja...i nisu me sputavali...

Medjutim nacin zivota koji sam ja vodila ranije, i nacin zivota koji sam ja pokusala da vodim tada...bili su ekstremno suprotni i to je ljude sablaznjavalo...Prva greska koju ja nisam uvidela na vreme...Slaba samospoznaja...Pocela sam redovno da postim i sve da postujem,dane na ulju,vodi...I svega i svacegaje tu bilo, ne bih detaljisala jer mi nije cilj bilo koga da sablaznjavam u podvizima nego da podelim jedno iskustvo koje je mene kao vernika pocetnika skupo kostalo i iz kojeg ce bar neko,daj Boze, nesto nauciti...

U jednom momentu je meni moj stari zivot poceo da nedostaje...Jer sam ja zivela i pre nego sto sam upoznala Boga i on je mene i tada voleo...A ja sam sebe nakon toga zamrzela tj zivot koji sam zivela...

Ali kazem poceo je ipak da mi nedostaje jer se covek ne menja tek tako i osobine koje su bile moja zastitna crta duhovitost, otvorenost, drustvenost...zamenjene su njihovim suprotnostima, u zelji za smirenjem. Znam ja sada da te osobine moze imati smiren covek..ali tada nisam mogla na taj nacin da razmisljam od straha da se ne vratim na staro..Nadam se da je jasno...

I tako se u meni javi ponovo zedj za izlascima, za zurkama, rastafarijanstvom leteti

i slicnim stvarima...I pocnema ja ponovo da se vracam u stare predele..mic po mic zapostavljajuci Boga...a opravdanje mi je uvek bilo Bozija ljubav je ogromna, sta god da radim njegova milost ce me voditi..e..i onda prestajem polako da se molim,prestajem da idem u crkvu..ne naglo..malo po malo...prestajem da dolazim na ovaj forum...sve se polako u meni gasi a ja uopste to ne primetim...

A toliko interesantnih stvari oko mene...pa vi to ne mozete zamisliti..toliko dobrih provoda..putovanja..svega Ipak je on duhovno bice i mnogo starije i bolje poznaje nase slabosti od nas samih...Tako da sam bukvalno sve dobila kao na tacni,samo da bih se sklonila sa pravog puta...Moja slabost je ocigledna...

I onda je ceo taj spektakl trajao mnogo kratko u odnosu na to sta sam ja sve u medjuvremenu izgubila... A izgubila sam momka, izgubila sam neke dobre prijatelje, izgubila sam samopouzdanje, izgubila sam veru u sebe i svoju rec, izgubila sam prelepi osecaj duhovne smirenosti i blazenstva koji sam imala u pocetku, izgubila sam ljubav prema celom svetu, izgubila sam osecaj za razlikovanje dobrog i loseg, izgubila sam sposobnost razlucivanja misli, i iznad svega izgubila sam osecaj da me Bog voli...osecala sam se odbaceno...a verujte mi od toga gori oecaj ne postoji..dusom tada vladaju samo strah,bol i beznadje...Moja anksioznost, nakon toga depresija su samo bile posledice pogubljenosti duse...

Meni je bilo puno dato zato se od mene puno i trazilo...a ja sam dala jako malo i oduzelo mi se i ono sto sam imala...

Pratila me je oggromna paranoja...imala sam uzasne kosmare...I uspem u medjuvremenu da zavrsim fakultet i diplomiram sa destkom i nakon tri dana dobijem posao sa platom od 46000 kao pripravnik iiiii meni moj um izdejstvuje otkaz...dam otkaz posle 5 dana zato sto sam mislila da sam nesposobna da bilo sta naucim i da ja nemam znanja i tada sam imala sve ucestalije anksiozne napade koji mi nisu dozvoljavali da sa mirom ucim i radim posao za koji sam se skolovala...i eto...onda raskinem sa deckom...iiiiiiiiiiii...sada pijem antidepresive...

Moja izbezumljenost je bila tolika da sam mislila da sam kriva za sve lose stvari koje se oko mene desavaju...Dva meseca se moj vokabular svodio na reci: da,ne i mozda...jer nisam mogla od osecaja krivice..da razmisljam niocemu drugom...

Cak sam pokusala da idem i na Liturgiju ali ne bih se osecala dobro...misao koja je vladala je da su svi oko mene misle,sta ces ti ovde gresnice...cak su mi se i prividjale neke cude stvari na ikonama o kojima ne bih da pricam ako ne moram,ali od kojih sam se plasila...zato nije bilo ni pricesca,niti razgovora...niti bilo cega...

PRITISAK SPOLJA

Ljudi koji su poceli da mi "pomazu" iz najbolje namere su me osakatili. Umesto da me je neko odvede kod psihologa hriscanina, koji bi me razumeo najbolje ili dobrog duhovnika...oni su me lecili svojim metodama ispitivanja..a zbog cega,a kada,a kako, a sto?ma nije tebi nista ti se foliras... i u meni stvarali jos goru paranoju...na kraju sam zbog osecaja apsolutne odbacenosti i krivice sebi rekla da ja zasluzujem da gorim u paklu, i da se kajem do kraja zivota meni to nece pomoci, niti ce mi biti oprosteno zato sto me Bog vise ne cuje...i pokusam suicid...nakljukam se tabletama...

i bolnica...i kuca...i evo sada sam dobro...Hvala Bogu!

Ponovo sam medju ovim ljudima sto znaci da postoji duhovni boljitak...

Imam mere u svemu...Bar se trudim da tako bude...Pricestila sam se za Bozic, slava Bogu...

Videla sam i osetila pakao i verujte mi...od unutrasnjeg emotivnog stanja i stanja uma...nema goreg pakla...psihicka tortura je mnogo gora od bilo kakvog fizickog bola 100% sam sigurna

Zato budite umereni u svemu sto cinite i znajte da niko ne moze postati veliki vernik preko noci...polako...malo po malo...kap po kap...rec po rec...da se naucimo prvo praviti filtere za jednostavna iskusenja kako bismo znali da se nosimo sa vecim...ali to prvo treba spoznati,pa nauciti,pa se navici...a vreme..vremena treba jako puno da bi samospoznaja bila sigurnija i licnost otpornija...

Nadam se da nisam udavila

[w.a.mozart]

tema Monaštvo i volja za moć... problem ili LOL

По мени је питање колико и да ли је читава хришћанска етика, правила, прописи понашања у Цркви од тад, диригована монашким ауторитетом и погледом на свијет?

Јесте.

Етика и антропологија: модел хришћанина постао је (готово апсолутно) модел монаха, кога треба подражавати.

Богослужење: наша богослужења су (у суштини, поретку, намери и смислу) монашка.

Етос: монашки (мање-више).

Док, с једне стране, постоји читава "онтологија" монашког живота (па и теологија монаховања), с друге стране немамо никакву "онтологију" брачног живота (па ни теологију брака).

И да, овде се ради о вољи за моћ, колико год то поједине људе овде саблажњавало.

Наравно, има и нормалних и светих монаха, који желе да живе монашки повучено и у смирењу.

Али, ја сам лично има много лошијих искустава са њима: углавном је то маса гордих и собом оптерећених људи, који би да ту оптерећеност пренесу другима. Да владају душама (а то је, наравно, јако примамљиво). Да постану (кад-тад) владике, игумани, да им се указују почасти, да им се љубе руке.

Дакле, власт, то је поента многих монашких живота!

И успели су у томе, па чак и ношалантно прекршили правило Апостолских канона (оно: "да епископ буде муж једне жене), само да би се дочепали почасти.

Свакако, има тога и међу ожењеним свештенством и лаосом, али много много мање.