Propisi vs Google

[uros]

Њихов алгоритам, њихови сервери, нико те не присиљава да их користиш... Нема проблема.

Стоји. Али би било добро и објаснити на који начин то запаво уопште не представља никакву "нефер" активност (пошто о насиљу очигледно нема ни говора).

[Grizzly Adams]

Наравно да нема ништа "нефер". Чак је и логично да Google стави своју понуду на прво место. Свака фирма прво нуди своје производе, па онда ако баш нећеш туђе.

[florenntina]

Ovo je baš graničan slučaj... nije uopšte nesporan... više sam pisao zbog toga što inače smatram da je potrebno da postoje propisi koji štite konkurenciju, nego što sam nešto ljut na Gugl ili što smatram da je ovde 101% kriv... (ako je to uopšte tačno a sad nešto malo pretražujem i čini mi se da ne rade ono što sam mislio da rade)...

 

Slazem se da je potrebno da postoje propisi koji ce svim igracima na trzistu obezbediti "fer utakmicu", ali sa Zakonima poput ovog koji diskutujemo treba biti jako oprezan jer se to vrlo lako "izvrne" iz "zastite" u "ogranicenje" konkurencije posto se moze okrenuti u ogranicavanje sposobnosti talentovanih igraca zarad nesposobnosti manje talentovanih...

 

Ne treba gubiti iz vida da ce Komesari pre svega gledati da zarade svoju platu, a s obzirom da nista ne proizvode-moraju je od nekoga uzeti ... Ne verujem da ce im prioritetni cilj biti zastita konkurencije vec pre posrednistvo izmedju igraca na trzistu koje im donosi moc i novac jer se tako "ugradjuju" u transakcije i "dele pravdu" po trzistu. Zato ovaj zakon, iako u sustini verovatno s dobrom namerom, moze lako postati opasno sredstvo manipulacije u rukama Komesara. 

[uros]

Pa nemaš... jer postoje propisi koji ti zabranjuju da nekog uništavaš na taj način... i valjan argument protiv takvih propisa nije "imam pravo da radim šta hoću"... jer to pravo je ograničeno, iz sasvim dobrog razloga...

 

 

 

Hajde da probam sa drugim primerom. Ja sam Maxiju, Tempu i svim većim supermarketima platio da prodaje samo moje čipsove. Napravili smo ugovor na 10 godina. Ti u tom trenutku nisi ni proizvodio čips (dakle nisi ništa ni mogao da ponudiš). Kako ćeš ti sad da započneš proizvodnju čipsa? Kako ćeš uopšte da uđeš na tržište?

 

Bonus pitanje: šta misliš, iz čijeg džepa će da se finansira moj dil sa supermarketima? Iz mog ili iz džepova potrošača?

Да занемаримо на тренутак чињеницу да су Макси, Темпо ет. ал. овде уствари продужена рука политичара и да се правимо да све фунцконише у апсолутном лесефер систему. 

 

Као прво, ти не би могао да зарадиш паре када би "платио" Максију и Темпу да продају само твој чипс. Цена за тако нешто би била превелика. Твој чипс би фактички морао да буде толико пуно јефтинији од конкуренције да ти не би могао више да зарадиш паре на његовој продаји (јер на крају дана ако си ти "платио" њима да продају само твој чипс тај износ се одбија од твоје зараде чинећи твој производ јефтинијим). Јер продајом само твог чипса људи би ишли на друга места да купују друге чипсове, а кад су већ тамо куповали би и друге производе. Макси и Темпо то врло добро знају и зато би ти ову услугу наплатили до те мере папрено да би ти фактички остао на губитку јер не би имали други начин да покрију тај губитак продаје (и то не само чипса - a.k.a opportunity cost).

 

Е сад, то је све океј ако ти процениш да ти се више исплати да послујеш у губитку неко време како би осигурао јединствено место на тржишту. Али то нећеш моћи да радиш заувек. И онда кад довољно ослабиш конкуренција ће да те растргне. Зато се у истински слободном тржишту овакве ствари скоро никад и не дешавају. 

[uros]

evo na primer:

 

https://duckduckgo.com/

 

http://donttrack.us/

 

I rest my case Sad sam malo istestirao duckduckgo.com i verovatno sam nasao novog search provajdera.

[Juan Valdez]

Pa nemaš... jer postoje propisi koji ti zabranjuju da nekog uništavaš na taj način... i valjan argument protiv takvih propisa nije "imam pravo da radim šta hoću"... jer to pravo je ograničeno, iz sasvim dobrog razloga...

 

 

 

Hajde da probam sa drugim primerom. Ja sam Maxiju, Tempu i svim većim supermarketima platio da prodaje samo moje čipsove. Napravili smo ugovor na 10 godina. Ti u tom trenutku nisi ni proizvodio čips (dakle nisi ništa ni mogao da ponudiš). Kako ćeš ti sad da započneš proizvodnju čipsa? Kako ćeš uopšte da uđeš na tržište?

 

Bonus pitanje: šta misliš, iz čijeg džepa će da se finansira moj dil sa supermarketima? Iz mog ili iz džepova potrošača?

 

 

 

Uopšte ne vidim kako je odredba da ne smeš druge da stavljaš u povlašćen/podređen položaj nekakva kazna i problem za nekog ko je uspešan.

 

1. Да постоје прописи, то не спорим. За свашта данас људи одговарају. Говорио сам како би требало да буде, а некако јесте, мислио сам да је то јасно. Да је држава једна брутална и безлична сила која ради шта јој се ћефне, то сам искусио на кожи, не мораш додатно да ме подсећаш.

 

2. Не знам да ли бих могао да уђем на тржиште кад имам посла са максијем, темпом и осталима, али тамо где имам само у једном малом граду (са мањим бројем становника од Чачка), Target, HEB, Walmart, Kroger, Albertsons и World Market (надам се да нисам нешто пропустио), ту бих некако и могао, ако ме разумеш... Док у првом већем граду имаш корејске, мексичке, блискоисточние и силне друге радње и супермаркете, који продају ретку робу за све и за свакога. А интернет сигурно више личи на ову ситуацију него на српску јад и беду. Не да личи, него је барем сто пута слободнији и пружа сто пута више прилика.

 

3. Опет слабо разумем. Ако отмеш од потрошача, онда плаћаш из њиховог џепа и треба да идеш у затвор због крађе. У супротном плаћаш из свог. Може се, наравно, бирократском демагогијом располагање сопственом имовином представити као крађа из туђег џепа и онда кренеш да хапсиш. Кад имаш државу иза себе, онда можеш све и ту било каква расправа пада у воду.

 

4. Имаш право (не мислим на законско, погледај под 1.) да поступаш са својом имовином како желиш, да склапаш уговоре какве желиш са људима са којима желиш, под условима каквим желиш. То је елементарна ствар, не видим зашто је даље треба објашњавати. То што ти имаш највећу кућу у улици, не даје мени за право да те натерам да све комшије подједнако мораш да угостиш. Твоја кућа, твоја ствар.

[Avocado]

1. Да постоје прописи, то не спорим. За свашта данас људи одговарају. Говорио сам како би требало да буде, а некако јесте, мислио сам да је то јасно. Да је држава једна брутална и безлична сила која ради шта јој се ћефне, то сам искусио на кожи, не мораш додатно да ме подсећаш.

 

Mali problem sa ovim delom je što ne govorimo o situaciji u kojoj se nekoj državi nešto ćefnulo, te danas ljudi za taj ćef odgovaraju... već o propisima koji postoje u skoro svim državama i koji se istorijski pojavljuju još od 50 g. pre nove ere... (Lex Julia de Annona)

 

 

2. Не знам да ли бих могао да уђем на тржиште кад имам посла са максијем, темпом и осталима, али тамо где имам само у једном малом граду (са мањим бројем становника од Чачка), Target, HEB, Walmart, Kroger, Albertsons и World Market (надам се да нисам нешто пропустио), ту бих некако и могао, ако ме разумеш... Док у првом већем граду имаш корејске, мексичке, блискоисточние и силне друге радње и супермаркете, који продају ретку робу за све и за свакога. А интернет сигурно више личи на ову ситуацију него на српску јад и беду. Не да личи, него је барем сто пута слободнији и пружа сто пута више прилика.

 

Pitanje je bilo hipotetičko i usmereno na to da utvrdim da li je to tebi ok ili nije... te je malo bzvz da odgovaraš na ovaj način. A pitao sam to pošto nisam siguran oko toga da li se slažemo u tome da je situacija iz hipotetičkog primera problem ali se ne slažemo o tome kako se taj problem najbolje rešava (tržište ili zakon) ili se ne slažemo ni oko toga da tu uopšte postoji problem, budući da sam iz nekih stvari koje si napisao, tako naslutio.

 

A ne moramo ni da se bavimo hipotetičkim primerima... i da na svaki odgovarate da to ne može da se desi, kako bi tada ovaj ili onaj propao... jer se to dešava... naša taksi udruženja jesu napravila sporazum o jedinstvenoj ceni (link), naše mlekare jesu nametale sumanute uslove za proizvođače mleka (link), Karate federacija Srbije jeste napravila ugovor po kojem oprema samo jednog proizvođača može da se koristi na takmičenjima (link), kragujevačko groblje jeste propisalo da ne možeš nekog da sahraniš osima ako oni ne prave spomenik (link), Western Union jeste zaključio ugovore sa 22 banke po kojima samo preko WU mogu da idu određene usluge (link), SBB jeste sa svim većim TV stanicama zaključio ugovore po kojima isključivo SBB može da emituje te kanale preko DTH tehnologije (link)... itd... te stvari se dešavaju... i možda tržište može samo da ih reši za 5, 10 ili 50 godina (ne lipši magarče do zelene trave) ali ovi propisi reše ove probleme daleko brže... te osim narušavanja dogme da isključivo tržište može ovakve stvari da reši, ne vidim nikakav problem... jesu li navedena rešenja Komisije za zaštitu konkurencije rešila navedene probleme ili možda stvorila neki, meni nepoznat?

 

Takođe nema potrebe da se za svaki primer zamišlja kako je to nemoguće da se desi u nekoj drugoj državi, pošto se i u tim državama takve situacije dešavaju, pa stoga i one koje su najbliže libertarijanskoj utopiji takođe imaju ovakve propise...

 

 

3. Опет слабо разумем. Ако отмеш од потрошача, онда плаћаш из њиховог џепа и треба да идеш у затвор због крађе. У супротном плаћаш из свог. Може се, наравно, бирократском демагогијом располагање сопственом имовином представити као крађа из туђег џепа и онда кренеш да хапсиш. Кад имаш државу иза себе, онда можеш све и ту било каква расправа пада у воду.

 

Ti sad demagogijom menjaš ono što sam napisao. Ja nisam pominjao nikakvo otimanje niti krađu, već samo pitanje ko će finansirati određeni trošak... kao što se kod PDV-a kaže da iako je prodavac poreski obveznik (neko ko ovaj porez "iz svog džepa" plaća državi), on taj teret faktički prevaljuje na potrošače jer je u cenu robe uračunat i PDV... potrošači isto tako i u ceni robe plate i dil naveden u primeru koji sam dao.

 

 

4. Имаш право (не мислим на законско, погледај под 1.) да поступаш са својом имовином како желиш, да склапаш уговоре какве желиш са људима са којима желиш, под условима каквим желиш. То је елементарна ствар, не видим зашто је даље треба објашњавати.

 

Problem je u tome što to nije "elementarna stvar" jer nikada u istoriji ljudskog roda nije postojala apsolutna sloboda, već si oduvek imao prava ograničena poretkom (prvo običajima i religijom a zatim i zakonima)... takođe, nikada nije bila sprovedena ideja da je zabrana nasilja jedini opravdani kriterijum za ograničavanje slobode... i da je dozvoljeno svako ponašanje koje se ne uklapa u taj kriterijum, ma koliko to ponašanje bilo štetno po društvo.

 

Najčešće se slažem sa libertarijancima u stavovima da se moderne države mešaju u X stvari koje ne bi trebalo da ih se tiču... ali kad se pređe u dogmatične izjave da isključivo tržište može nešto dobro da reši ili da je isključivo zabrana nasilja valjan kriterijum za ograničavanje slobode... i ništa drugo... onda već moram da se usprotivim.

 

 

То што ти имаш највећу кућу у улици, не даје мени за право да те натерам да све комшије подједнако мораш да угостиш. Твоја кућа, твоја ствар.

 

To što navodiš nema veze sa zaštitom konkurencije... mada ni tu ne važi pravilo "tvoja kuća - tvoja stvar" kao apsolutno, budući da postoji i oblast prava koja ti i tu nameće ograničenja - na srpskom se zove "susedsko pravo" a nisam siguran koji je naziv na engleskom.

[Juan Valdez]

Број таксиста и ко може да буде таксиста у Београду одређује Ђилас. И ја бих се у таквим условима договарао. Тржиште млека и хране уопште је све, само не пример слободног тржишта о коме нас неколико прича и то не само код нас. Ти то врло добро знаш. Карате и остале политичко-мафијашке спортске савезе не бих да коментаришем (не могу да верујем да си навео тај пример ако си икада крочио у неко од тих легла). Гробље свакако нема баш неку конкуренцију или сам нешто пропустио? У посао са телевизијом нема шансе да уђеш без бар хиљаду дозвола и сертификата разних владиних агенција. Western Union? А како да пошаљем без њих паре у иностранство? Можда имам неки превелики избор? Пејпел ми предлажеш? Једино ако они нису делом криви што нема Пејпела, јер су подмазали неког од морона из владе, али то онда није проблем монопола, него се ради о другом кривичном делу.

Ти овде изгледа пишеш о томе да ли је антимонополска политика корисна на већ високо регулисаним тржиштима, тј. да ли држава своје сопствено њесра може донекле да очисти додатним регулацијама. Заиста не видим ниједан пример где се на слободном или бар скоро слободном тржишту формирао монопол кога то само тржиште није разбило. Напротив, баш на овом тржишту о коме говоримо видимо да велики играчи падају веома болно са врха и да им не помаже то што са скоро свима имају посебне уговоре (на пример Мајкрософт). Никаква антимонополска забрана није успела да скине Мајкрософт са трона, већ искључиво развој нових технологија који Мајкрософт није на време схватио и прилагодио се.

[Avocado]

Ти овде изгледа пишеш о томе да ли је антимонополска политика корисна на већ високо регулисаним тржиштима, тј. да ли држава своје сопствено њесра може донекле да очисти додатним регулацијама.

 

Da, pisao sam o Srbiji pretežno, budući da me mrzi da tražim konkretne primere iz drugih država ali budući da u svim tim državama uključujući i one koje libertarijanci smatraju naprednim, postoje propisi za zaštitu konkurencije i slučajevi koji se nje tiče, čini mi se da mogu osnovano da zaključim da se ista njesra dešavaju i tamo.

 

 

Заиста не видим ниједан пример где се на слободном или бар скоро слободном тржишту формирао монопол кога то само тржиште није разбило.

 

Već pričasmo o tome... ne vidiš zato što libertarijanska utopija nigde ne postoji i onda svako tržište možeš da nazoveš neslobodnim i za svaku kompaniju možeš da pronađeš način na koji joj je neka država nešto pomogla i omogućila. Takođe, ja nisam pričao o monopolima (jer oni osim državnih praktično i ne postoje) već o dominantnom položaju na tržištu (što je slično ali ne baš isto) i nisam pričao o "razbijanju" takvih kompanija jer to svakako ne podržavam, već samo o tome da se takve kompanije onemoguće da vrše konkretne zloupotrebe, definisane unapred zakonom (što je značajno drugačije od razbijanja neke kompanije)...

[florenntina]

Već pričasmo o tome... ne vidiš zato što libertarijanska utopija nigde ne postoji i onda svako tržište možeš da nazoveš neslobodnim i za svaku kompaniju možeš da pronađeš način na koji joj je neka država nešto pomogla i omogućila. Takođe, ja nisam pričao o monopolima (jer oni osim državnih praktično i ne postoje) već o dominantnom položaju na tržištu (što je slično ali ne baš isto) i nisam pričao o "razbijanju" takvih kompanija jer to svakako ne podržavam, već samo o tome da se takve kompanije onemoguće da vrše konkretne zloupotrebe, definisane unapred zakonom (što je značajno drugačije od razbijanja neke kompanije)...

 

Trzista jesu manje ili vise neslobodna u odnosu na neki libertarijanski teorijski model, ali je taj stepen (ne)slobode znacajno razlicit... Elem, ako cemo o Srbiji, istini za volju ovde vecina, da ne kazem sve, kompanije imaju dominantan polozaj na trzistu bas zahvaljujuci drzavi i njenoj regulaciji tako da je resavanje pitanja njihove zloupotrebe dominantnog polozaja novim regulacijama zaista upitno. Sve to mi deluje kao skupljanje novog "haraca" od strane drzave u stilu "omogucili smo vam dominantan polozaj na trzistu a vi nama zauzvrat treba da kontinuirano placate jer u protivnom primenjujemo Zakon o zastiti konkurencije...".

 

Pogledaj samo primere "dovodjenja investitora" u Srbiju od strane Vlade. Kako koga dovedu, za njega kreiraju "poseban paket mera" koji ce vaziti samo za tog investitora. To je u startu, ako cemo iskreno, diskriminatorski i ne verujem da neke dodatne mere poput Zakona o zastiti konkurencije to mogu da promene jer se i on primenjuje selektivno. Dakle, sto se tice Srbije, jedno iskrivljenje trzista pokusava se ispraviti drugim iskrivljenjem... Sve u svemu, zakljucujem da sto je trziste manje slobodno, primena ovakvog zakona ima manje smisla. S druge strane, sto je trziste vise slobodno (drugi kraj neke krive npr.) to je primena ovog zakona manje potrebna jer ce trziste to verovatno pre samo resiti. 

[Grizzly Adams]

Како да се "заштитиш од конкуренције" кад се Вучић ухвати са шеиком за руку и прода му пола Србије?

 

Како сад неки инвеститор да ту буде "конкуренција"? Нема ништа од тога ако се не спанђаш са њима...

[Juan Valdez]

Takođe, ja nisam pričao o monopolima (jer oni osim državnih praktično i ne postoje) već o dominantnom položaju na tržištu (što je slično ali ne baš isto) i nisam pričao o "razbijanju" takvih kompanija jer to svakako ne podržavam, već samo o tome da se takve kompanije onemoguće da vrše konkretne zloupotrebe, definisane unapred zakonom (što je značajno drugačije od razbijanja neke kompanije)...

 

Е ја управо видим проблем у дефинисању тих конкретних злоупотреба, па чак и у самом појму злопупотребе. А и да прихватим генералан појам те злоупотребе, не видим како је могуће конкретно их дефинисати. Посебни уговори са разним странама су један од начина да се постане доминантан на тржишту, а онда одједном ти исти уговори могу да постану незаконити. Па где је ту логика? А да не причам о томе што не видим никакав смисао у томе да се Мајкрософт гони јер је у свој оперативни систем укључио браузер. Види се из авиона да такве законе пишу људи који благе везе немају са технологијом (не мислим само на технички део технологије, већ и на њено коришћење). То је једна огромна бесмислица. И да се вратим на ”конкретно дефинисање”, ту је ваљда био проблем што је Мајкрософт свој доминантан положај на тржишту оперативних система искористио да промовише свој браузер. Али концептуално, данас је браузер интегрални део оперативног система. Иако су та два технички одвојене ствари (мада је и то каткад дискутабилно, види следећу реченицу), у пракси се оперативни систем можда највише и користи да се иде на интернет. Све се више ствари сели у облак. Није искључене да ће се у будућности скоро све апликације бити у облаку и да ће се изнајмљивати, а да ћеш им ти приступати из браузера. А пази овај обрт, данас имаш оперативне системе који се састоје само од језгра и браузера, а све апликације (и оне офлајн) се извршавају у браузеру. И шта ће се десити ако сутра такав ОС постане доминантан на тржишту? Како ће га третирати бирократе, као доминантог на тржишту браузера или оперативних система? То је скроз могуће да се деси. А ево још једне хипотетичке ситуације, која је мање вероватно у догледној будућности, али технички сасвим реална. Замисли да неко продаје комплетан GNU/Linux или сличан оперативни систем и постане доминантан на тржишту. Сад ту имаш језгро (кернел) и гомилу системских и других програма. Имаш то код сваког оперативног система, али си код затворених ограничен на фабричке кернеле. Код линукса ниси ограничен на један кернел и тако је могуће замислити да постоје компаније које продају само кернеле. Логично, ова компанија што продаје цео оперативни систем мора да испоручује свој кернел, јер без њега нема оперативног система и тиме испада да злоупотребљава свој доминантан положај јер угрожава остале произвођаче кернела. Већина људи ће скоро сигурно да користи кернел који је стигао са OS-ом. Све ове ствари мало који писац закона, тужилац, судија или адвокат знају. Не постоји тај комесар или централни комитет који сво тренутно стање о технологији може да поседује, а камоли да предвиди њен развој у наредних пар година. То у ствари не може нико. И како је онда у таквим околностима екстремне динамичности могуће прецизно дефинисати ”злоупотребе доминантог положаја” и бити сигуран да су такви закони корисни, а не штетни? А данас су практично све делатности директно зависне од информационих технологија. И трговина се полако сели у електронску сферу и тиме и сама постаје део те динамике. Па чак и производња може драстично да се промени са новим информационим технологијама. Бирократе таман донесу један регулишући закон, а оно предмет њихове регулације нестане из историје док си реко кекс. Као што видиш, не морамо да се држимо ”либертаријанске догме” да бисмо оспоравали антимонопослку политику. Ја је пре свега оспоравам из фундаменталних и практичних разлога. Као либералу ми није појмљиво да ти у било којим условима неко може одређивати како да располажеш са својом имовином и око тога не можемо да се сложимо, али остаје овај далеко већи остатак проблема који је сасвим независан од идеологије.

[Juan Valdez]

Will MySpace ever lose its monopoly?

 

Victor Keegan

The Guardian, Thursday 8 February 2007

 

 

 

Aristotle distinguished between friendships based on communal interests and those of soulmates who bonded out of mutual affection. The vast majority of people signed up for MySpace, Rupert Murdoch's phenomenally successful networking site, fall into the former category. But on present showing that won't stop its continuing expansion which, as the MySpace generation goes into employment, could eventually extend Murdoch's influence in ways that would make his grip on satellite television seem parochial.

 

It was said at the time of purchase that if Murdoch tried to mess with MySpace's "sharing" culture by commercialising it, punters would simply switch to one of the dozens of clones it has spawned from Bebo.com to the upwardly mobile Cyworld.com, which has taken South Korea by storm and is now taking the battle into MySpace's backyard in the US. Cyworld points to research showing that MySpace is a "rites-of-passage" site that kids will grow out of while Cyworld is a "real you" experience. It is an interesting, almost Aristotelian, distinction but some argue it may already be too late for competitors to dislodge MySpace, except in niche markets.

 

John Barrett of TechNewsWorld claims that MySpace is well on the way to becoming what economists call a "natural monopoly". Users have invested so much social capital in putting up data about themselves it is not worth their changing sites, especially since every new user that MySpace attracts adds to its value as a network of interacting people.

 

It is common knowledge that a fax machine is worthless until others have one too. That is what is happening in social networking except that, unlike a fax machine, it can't be instantly swapped for another. It is easy to change search engines, even if it is Google. But if you change social networks you not only have to move all your videos, audios, messages, photos elsewhere but you also lose your network of friends unless they migrate with you. MySpace won't make that easy. Its massive user base will help maintain its dominance, according to co-founder Chris DeWolfe. "In social networking, there is a huge advantage to have scale. You can find almost anyone on MySpace and the more time that has been invested in the site, the more locked in people are".

 

If it were a country, MySpace would be the seventh biggest, ahead of Russia and Bangladesh, though not all users are active. It had 153,339,321 users when I started writing this article and 153,523,640 when I had finished. What does this growth bode for the future? For the first time a like-minded media generation will grow up interacting instantaneously: globalisation personified. Maybe we won't need CVs any more as our lives will be there online.

 

But will commercialisation kill the culture that spawned MySpace? The $900m (£450m) three-year deal Google did to put its adverts on MySpace is, reportedly, being renegotiated. Upwards. When I visited the site this week I was met by offputting flashing adverts. Logging on I was then greeted with a loud video advert there was no obvious way of turning off. Good job I was not in a library.

 

That doesn't bother MySpacers and they don't seem bothered by other matters. User-generated content, for instance. MySpace is a huge generator of it, maybe the biggest, but users don't get paid. But why not? Google, the owner of YouTube, the vast site that hosts video clips, is under siege from corporations, doubtless including Murdoch's Fox empire, to get royalty income from those clips. Yet MySpace creams off all the advertising income associated with user content without which MySpace's goldmine would vaporise. The difference is that YouTube's predators are large corporations, whereas consumer power is diffused among over 150m individuals on MySpace. Maybe they should form a virtual trade union.

 

Izvor

 

:D :D :D :D

[obi-wan]

Ajd ako moze ukratko o cemu je rec, da ne prevodim sad sve ovo...

[Juan Valdez]

Ма неки ”стручњак” тврдио 2007. како је MySpace на путу да постане ”природни монопол”. А каква је заправо реалност данас? Е тако резонују ти ”стручњаци”. Прогласе неког IT гиганта за монополисту и крену да регулишу. И таман кад одраде своје регулације, регулисана тенологија бива потиснута на маргине индустрије или чак скроз нестане и све то по чистим тржишним механизмима.