Koliko Bosna može šerijata podnijeti

[ratko]

Da je Paja  Patak odma otišao u policiju do ovoga nebi došlo aman  , tako vam boga prekinite odma svi .

[Zayron]

Dok god ima nas normalnih ljudi,niti će moći da seku ruke niti da kamenuju svoju decu.

Te svoje fantazije će moći da gledaju samo u filmovima na kojima će biti oznaka dozvoljeno iznad 18 godina.

Bolesnici...

 

Da, to bi ti se još i realno moglo desiti i tebi i svakom drugom od nas, da ti recimo neko u Sarajevu ukamenuje unuku ili unuka jer su se prema šariji ogriješili o nešto tamo kad su bili sa školom na ekskurziji. U slučaju da im sad ovo danas pustimo, za 20-30 godina može biti svašta tamo! A onda će biti kasno za bilo šta. I bićemo tome svi mi krivi jer im to nismo sada i danas zatrgli odmah na vrijeme kad je to još moglo! Šaria zaista nema šta da radi u BiH a ni nigdje  Evropi!

[Zayron]

Ovo je šarija u realnosti - ne gledajte svako ko ne može, tamo su i slike hrišćana na kojima su primjenjeni šerijatski zakoni - šaria u praksi, kao i razne druge slike i videa proganjanih hrišćana u raznim krajevima i zemljama svijeta od strane raznih progonitelja:

http://www.orble.com/persecution-is-a-reality/ Persecution Is a Reality

October 5th 2012 00:56

WARNING: There are images and video clips in this article which depict actual and graphic torture and death of Christians at the hands of Muslims, Hindus, and Communist authorities, as well as images of persecution of Christians around the world. This article is NOT suitable for children, unless accompanied by parents.

 

Naravno da ne mislim dalje postovat slične priloge ali ovaj je sasvim dovoljan i istovremeno potreban kako bi se to sagledalo do kraja objektivno, posebno što se tiče opasnosti po sekularnu državu i položaj hrišćana u njoj u slučaju da se sekularni zakoni zamjene ili prilagode šariji. Osim prednosti po muslimane treba ukazati i na opasnost njenog zavođenja po hrišćane.

 

 

[Zayron]

Ovdje su ti "NO SHARIA AND FAITH BASED LAWS" posteri različitih veličina pa si izaberite: 

 

https://www.google.cz/search?num=100&hl=cs&newwindow=1&tbo=d&q=no+sharia&tbm=isch&tbs=simg:CAQSWxpZCxCo1NgEGgQIAAgDDAsQsIynCBowCi4IARII1wfaB9IH1AcaIM9Wx421XouY-nqKcIh5eLbahHBJp2WmubO1cFWpQLuWDAsQjq7-CBoKCggIARIEP2-Siww&sa=X&ei=Ss3tUILfC4Kq4ASiqIC4Cg&ved=0CCkQ2A4oAA&biw=1024&bih=634

 

No Sharia Site: 

 

http://www.nosharia.com/

[DYNABLASTER]

neka hvala...

[Zayron]

 I kako onda misliš zavodit šariu u BiH, tako što ćeš proglasiti zakone BiH nevažećim za muslimane u BiH?

 

Prvo će se proglasiti sekularni zakoni nevažećim za muslimane jer drugačije neće biti moguće prosaditi šariju. Može se to raditi postepeno, ne morta sve odmah i najednom. Prvo neće važiti jedan, pa drugi, treći itd. zakon, paragraf ili norma. A umjesto njih će se zavoditi ili original šarijska norma ili kozmetički prerađen šarijski surogat, šta se prije stigne. U drugoj fazi potom što većina zakona šarijatskih zakona bude inkorporirana i implementirana u pravni sistem države proglasiće ih se onda obaveznim i za sve građane pa i za nemuslimane. Svejedno više neće ni biti drugih zakona osim šarijatskih pa će ih i svi ostali nemuslimani morati prihvatiti kako bi imali uopšte nekakve zakone. Sekularnih zakona na kraju tog procesa "prilagođavanja" i kojekakvih "implementacija" neće više ni biti - Isčeznuće posve. A u sudstvu BiH će ostati samo ta takva inkorporirana šarija - ustvari na kraju jednostavno šarija. A proces postupne preobrazbe i evolucije od sekularnog pravnog sistema do potpunog islamskog ima biti postepen,, stupnjevit, pomali, polagan, nekonfliktan, gladak, strpljiv, uporan i glavno tih i neprimjetan. Bosna šaptom pade po drugi put. Tako bi to s tim otprilike imalo biti.

[Zayron]

To sve gore  opisano važi i za cijelu Evropu - vrlo sličan scenario, možda se samo razlikuje u detaljima u zavisnosti od konkretnih prilika na terenu. A uvijek je svuda na početku to isto ovakvo pogađanje i licitiranje u stilu: Koliko šarije bi podnijela BiH, Njemačka, Švedska, Belgija itd. s jedne strane i istovremenih žalbi i pritužbi muslimana s druge strane da navodno bez šarije u toj nekoj konkretnoj zemlji maltene ne mogu ni disat, ni živjet normalno i da su tako vrlo zakinuti u svojim vjerskim pravima i obespravljeni u odnosu na sve ostale građane. I da se to može riješiti samo zavođenjem šarije pa makar djelomično u minimalnoj mjeri, koja se potom može naravno postepeno povećavati i razrastati. A naravno da odmah sada to niko od njih ne rekne i ne prizna da će toga tražiti poslije sve više i više. I da će potom te šarije biti sve više i više.

[Zayron]

Svodi se to ustvari na zavođenje paravlasti, paradržavnog sistena, prelaznog dvovlašća. Ako stojimo samo na lijevoj nozi a želimo dalje stajati samo na desnoj, najlakše to napravimo što par trenuka postojimo na objema nogama pa tek onda promjenimo na tu drugu. Mogli bismo i skočiti s jedne na drugu ali tu je uvijek opasnost da bismo se mogli polomiti. I najkraća cesta k željenom cilju nam se ukazuje u podobi pravnog sistema neke države jer tamo je skoncentrisana ta izvršna vlast a nije pri tom neophodno imati političku vlast. Da se to sve i zaobići - znači takva zgodna zaobilaznica je to. Iz ove polazne pozicije tražiti zavođenje šerijata iz titula,  naslova i prerogativa političke vlasti i (ne)dobivenih izbora bi bio apsolutni fijasko i naučna fantastika jer k tomu niko nema takvu političku vlast u BiH. Zato je najbolje kao transformačni medij iskoristit već postojeći pravni sistem zbog njegove plastičnosti i mogućnosti pozivati se na građanska i ljudska prava. I u to ime apelovati na potrebu neophodno nužnog zavođenja bar minimalno dizajnirane šarije koje će onda tu takvu tešku poziciju muslimana u sekularnoj demokratskoj državi pravno zaliječiti i popraviti. I na kraju tog procesa kad pravni sistem postupnim prebacivanjem ingerencija, implementacijama i inkorporacijama postane dovoljno dosta "nabijen", popunjen šarijatskim normativima i zreo za postavljanje na noge onda jednostavno prekinemo s tim dvovlašćem, ostane stajat samo taj zakon šarijski. A sa države onda možemo slobodno na kraju skinut stari naziv i nalijepiti novi u kojem će se tačnije ogledati novonastale realije i nova društvenopolitička i pravna situacija: "Islamska republika BiH". Sve isto to u principu važi i za ostatak Evrope.

[bosanac]

Dok god ima nas normalnih ljudi,niti će moći da seku ruke niti da kamenuju svoju decu.

Te svoje fantazije će moći da gledaju samo u filmovima na kojima će biti oznaka dozvoljeno iznad 18 godina.

Bolesnici...

 Vi normalni: Borite se protiv onih koji lopatama ubijaju ljude..., koji su dgovorni za ubistvo sveštenikove žene, koji su odgovorni za napastvanje momaka koje su poslali njihovi roditelji da uče ih vjeri. Tj čistite vašu avliju!

Ja pokušavam svoju avliju očistiti i ne dozvoljavam nikome drugome da je čisti, niti ću ja čistiti vašu!

[bosanac]

Svodi se to ustvari na zavođenje paravlasti, paradržavnog sistena, prelaznog dvovlašća. Ako stojimo samo na lijevoj nozi a želimo dalje stajati samo na desnoj, najlakše to napravimo što par trenuka postojimo na objema nogama pa tek onda promjenimo na tu drugu. Mogli bismo i skočiti s jedne na drugu ali tu je uvijek opasnost da bismo se mogli polomiti. I najkraća cesta k željenom cilju nam se ukazuje u podobi pravnog sistema neke države jer tamo je skoncentrisana ta izvršna vlast a nije pri tom neophodno imati političku vlast. Da se to sve i zaobići - znači takva zgodna zaobilaznica je to. Iz ove polazne pozicije tražiti zavođenje šerijata iz titula,  naslova i prerogativa političke vlasti i (ne)dobivenih izbora bi bio apsolutni fijasko i naučna fantastika jer k tomu niko nema takvu političku vlast u BiH. Zato je najbolje kao transformačni medij iskoristit već postojeći pravni sistem zbog njegove plastičnosti i mogućnosti pozivati se na građanska i ljudska prava. I u to ime apelovati na potrebu neophodno nužnog zavođenja bar minimalno dizajnirane šarije koje će onda tu takvu tešku poziciju muslimana u sekularnoj demokratskoj državi pravno zaliječiti i popraviti. I na kraju tog procesa kad pravni sistem postupnim prebacivanjem ingerencija, implementacijama i inkorporacijama postane dovoljno dosta "nabijen", popunjen šarijatskim normativima i zreo za postavljanje na noge onda jednostavno prekinemo s tim dvovlašćem, ostane stajat samo taj zakon šarijski. A sa države onda možemo slobodno na kraju skinut stari naziv i nalijepiti novi u kojem će se tačnije ogledati novonastale realije i nova društvenopolitička i pravna situacija: "Islamska republika BiH". Sve isto to u principu važi i za ostatak Evrope.

Dobar ti monolog!

[Zayron]

Dobar ti monolog!

 

Hvala! Kompliment uvijek razveseli, naročito od takvog stručnjaka za danu oblast, od kolege!

[logdanov]

 

Нама православнима историјско искуство говори да од зла може бити и горе.

 

Док су наши преци бежали од турског зулума под окриље хришћанских царева, нису ни слутили да ће бити изложени још жешћим прогонима.

 

Од 16 до 18 века, Срби су од Османлија добили патријаршију, не било какву, већ бератом потврђену. Тим бератом су чак и католички манастири морали да плаћају данак Пећком патријарху. У иста времена, епископи, игумани, свештеници и прост народ у Угарској, били су приморавани да "добровољно" признају папу. Ко је у 17 веку прешао од Срба у ислам, није могао да се врати у хришћанство. Ко је признао папу, такође му није било повратка. Османлијама су Срби могли да плате џизију и да живе свој живот. Хабзбурзи им нису давали ту привилегију. Такво је било време.

 

Намеће се питање зашто је Лука Нотарис у 15 веку рекао: 

 

Κρειττότερον εστίν ειδέναι εν τη μέση τη Πόλει φακίολον βασιλεύον Τούρκων ή καλύπτραν Λατινικήν (Боље је видети у Граду чалму турског цара него капуљачу латинску).

 

Можда сам одговор већ дао.

 

На тему шеријата сам већ једном нешто мало писао. Можете погледати:

https://www.pouke.org/forum/topic/5457-postavi-pitanje-muslimanu/page-99#entry479821

 

Било би интересантно, ради теме и дискусије, видети које су то одредбе шарије које би могле да се примењују, а такође би могле да се упореде са одредбама Душановог законика или Номоканона Св. Саве.

 

Неће једна тема на форуму ништа ни увести, нити ће спречити увођење било чега у БиХ. Она служи, као и форум, да људи причају о нечему што им је, макар ради упознавања туђег мишљења, интересантно.

 

Кандидујем неколико чланова ДЗ за "српски шеријат".

 

6. О јереси латинској: 

 

И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца. 

 

7. О јереси латинској: 

 

И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство. 

 

8. О латинском попу: 

 

И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина у веру латинску, да се казни по закону светих отаца. 

 

9. О полуверцима: 

 

И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна. 

 

10. О јеретику: 

 

И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.”

[Zayron]

На тему шеријата сам већ једном нешто мало писао. Можете погледати:

https://www.pouke.org/forum/topic/5457-postavi-pitanje-muslimanu/page-99#entry479821

 

Било би интересантно, ради теме и дискусије, видети које су то одредбе шарије које би могле да се примењују, а такође би могле да се упореде са одредбама Душановог законика или Номоканона Св. Саве.

 

Кандидујем неколико чланова ДЗ за "српски шеријат".

 

 

Na zapadu je komparativno najsličniji smislu šarije i DZ i Nomokanona

Sv. Save bio takozvani poznati i slavni CCC - Constitutio Criminalis Carolina.

Predstavlja pokušaj unifikacije, objedinjavanja i standardizacije  zapadnoevropskog

kaznenog prava, nešto kao tadašnji preteča EU prava, moglo bi se tako reći. I o par stotina

godina je mlađe od DZ i Nomokanona, izdano je 1532. ali je vrlo važno za cijelu zapadnu

Evropu i dalji razvoj prava u cjelosvjetskom globalnom mjerilu i zato ga baš ovdje navodim.

Naravno da su postojali i stariji zakoni ali ovaj je od najvećeg istorijski presudnog značaja.

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Constitutio_Criminalis_Carolina

http://cs.wikipedia.org/wiki/Constitutio_criminalis_Carolina

 

A ovdje je nešto o kažnjavanju blasfemije - i prema tome pravu također:

 

http://lidemesta.cz/index.php?id=538

[Manolis]

Од 16 до 18 века, Срби су од Османлија добили патријаршију, не било какву, већ бератом потврђену. Тим бератом су чак и католички манастири морали да плаћају данак Пећком патријарху. У иста времена, епископи, игумани, свештеници и прост народ у Угарској, били су приморавани да "добровољно" признају папу. Ко је у 17 веку прешао од Срба у ислам, није могао да се врати у хришћанство. Ко је признао папу, такође му није било повратка. Османлијама су Срби могли да плате џизију и да живе свој живот. Хабзбурзи им нису давали ту привилегију. Такво је било време.

 

 

 

Колко је скуп тај берат био може се видети из следећег текста:

 

"Обнова Српске патријаршије

 

Ситуација са изворима који сведоче о обнови Српске патријаршије је тек нешто боља од оне у деценијама након пада деспотовине. Једини извор који сведочи о овоме јесте запис на полеђини псалтира штампаног у манастиру Милешеви 4. новембра 1557. Ту је записано да је кир Макарије ујединио и обновио престо Светог Саве, а уз његово име стајала је титула „архиепископ све српске земље и поморских и северних страна“. То је доказ да тада постоји аутокефална Српска црква са поглаваром по имену Макарије. Дакле, на основу овог извора не може се тачно утврдити када је обновљена Српска патријаршија, али је то свакако било пре 4. новембра 1557.

 

У историографији XIX века учврстило се мишљење да је у обнови српске патријаршије велику улогу одиграо Мехмед-паша-Соколовић, па чак и да је био у сродству са патријархом Макаријем. Иако се ова интерпретација одржала све до данас, она није заснована на коришћењу примарних извора тог периода. Један турски извор, додуше, спомиње да је Српска патријаршија обновљена од стране великог везира, међутим, 1557. велики везир је био Рустен-паша, док је Мехмед-паша Соколовић тај чин добио 1565.

 

Врло битна промена у односу на средњовековну Српску цркву, јесте територија под јурисдикцијом патријарха. Док се у средњем веку надлежност српског архиепископа или патријарха простирала до граница ондашње српске државе, сада је јурисдикција српског патријарха обухватала цео српски етнички простор („све српске земље и поморских и северних страна“). У тренутку када је патријаршија обновљена, скоро цео српски етнички простор (територија данашње Србије, са северним делом Македоније, Црном Гором, Херцеговином, Босном, Далмацијом, Ликом, Кордуном, Банијом, Славонијом, румунским делом Баната и мађарским делом Бачке, као и другим територијама данашње Мађарске) налазио се унутар граница османског царства, док је једина епископија у хабзбуршкој монархији била Бретања (овај назив тада је означавао далеки запад). Међутим, у наредним деценијама и вековима, црква је окупљала и повезивала српски народ, подељен између Хабзбуршке монархије, Османског царства и Млетачке републике.

 

Османска пореска политика према Српској патријаршији

 

Коришћењем различитих врста документарних извора, као што су црквени дефтери, катастарски пописи, фермани, фетве шеих ул-ислама, берати појединих патријарха, може се добити мање-више јасна и целовита слика о економском стању у Српској цркви XVI века. Обнављањем Српске патријаршије, османска држава добила је нову пореску јединицу – „Пећку патријаршију“ како су је Турци називали. Од обнове патријаршије, српска црква имала је две нове фискалне обавезе: плаћање пешкеша и плаћање кесима.

 

Док је улога Мехмед-паше Соколовића у обнови Српске патријаршије дискутабилна, много је извеснија његова заслуга за пореску реформу из 1568. која је нанела тежак ударац православној цркви. Овом реформом, конфискована је сва имовина коју је црква до тада поседовала. Цркви је било дозвољено да поново откупи ту имовину, али оно што није могла да откупи, држава је могла да прода неком другом. Иако се ова реформа дуго преписивала султану Селиму II, с обзиром да је овај владар био незаинтересован за државне послове, ова конфискација није могла проћи без подршке великог везира, а на том положају је тада био Мехмед-паша Соколовић.

 

Колико је овај фискални систем нанео тежак ударац Српској цркви, постаће још јасније, уколико се има у виду да у хришћанској средњовековној држави, црква није плаћала ниједан порез, а при том је добијала поседе од владара и властеле. Као последица османског фискалног система, манастирски живот у XVI веку почео је да замире – у већини манастира живео је тек један до два монаха. Током XVII века, услед немогућности извршавања свих пореских обавеза, све је израженија и тенденција укрупњавања епископија, односно да након смрти неког владике патријарх тај простор само додели другом владици.

 

Закључак

 

Током XVI века Српска црква је обновила аутокефалност и уједно постала једина институција која штити национални и верски идентитет српског народа. Међутим, управо у овом периоду, у Српској православној цркви почиње и ретроградан процес, изазван огромним наметима и притисцима од стране османске државе, чије ће се последице осетити у наредним вековима."

 

 

Ово су делови текста о теми "Српска православна црква у Османском царству" која се учи и која се до дан данас учи на Филозофском факултету у Београду, одсек историја.

 

 

Дакле, пећка патријаршија није била ништа друго него обична фискална јединица. Ко још воли да верује како су Османлије били спасиоци и филантропи, може слободно да настави и да упали Прву Турску Телевизију, сваким радним даном од 20:15. 

 

 

П.С.: Берат се није добијао на лепе очи већ куповао (новцем) сваки пут када се смени султан на власти или ако умре епископ, а да је био папрено скуп то јесте.

[Zayron]