O seljačkom mentalitetu u pravoslavlju

[florenntina]

И о њему ниједне новине неће да пишу него се ухватили Перановића, Симанића !

 

Ako hocemo da budemo nepristrasni i posteni, onda treba da se zna i pise i o jednima i o drugima. I nije tacno da se promovisu samo negativne pojave u Crkvi iako ima medija koji su  samo na to fokusirani sto zbog ideologije sto zbog toga sto im nekakve skandalozne vesti povecavaju tiraze i sl. 

 

U svakom slucaju, ljudi pretezno umeju jako lepo da prepoznaju i priznaju dobrog svestenika kao i dobrog lekara ili arhitektu. Setite se samo npr. kako su se ljudi bez ikakve organizacije, potpuno spontano okupili da isprate i odaju priznanje i postovanje pokojnom patrijarhu Pavlu. Po meni to jako lepo ilustruje da ljudi ipak umeju da prepoznaju prave vrednosti i da im odaju postovanje koje zasluzuju...

[Душко Дугоушко]

Занимљиво је овде осврнути се на етимологију речи паганин, од латинске речи paganus што буквално и значи сељак, јер се паганизам најдуже и задржао у руралним срединама... Овим не желим да вређам људе са села (и сам руралац, и уопште нисам љубитељ урбаних средина).

[w.a.mozart]

Могу укратко рећи да има маса свештеника који су врхунски образовани, разумеју се у многе ствари, , имају везе у свим интелектуалним круговима. Али са таквима верник не може сјести и попричати пола сата у канцеларији, јер увјек журе, а ако и имају времена не траће га на такве разговоре. Не може им закуцати на врата куће, јер не зна где станују. Док има маса простих сеоских свештеника, који дјелују тако просто и једноставно, али који љубазно примају свакога у свој дом, да га послуже с оним што имају и да виде како могу да му помогну. Најсвјетлији примјер је прота Живан из Липолиста за кога се не може рећи да је бриљирао у богословији. Не служи се нешто страним језицима, прије неки дан је купио први рачунар и тек учи како се ради у Ворду. Али је спреман да помогне у свакој акцији и око уређења цркве, села, први је кад треба дати крв, сакупити и однијети помоћ на КиМ. Спасао је момка који се давио у Дрини, а 1995, једнога дједа који је избјегао из Крајине и није имао гдје , примио је у свој дом гдје и данас живи као члан породице.

 

 

oče i brate u Hristu... ne pretendujem na titulu intelektualca. inače, za mene je intelektualac onaj ko može sa svima da priča i da bude taj ko jeste-ako već pričamo o intelektualcima.

 

potpuno se slažem sa onim što sam citirao gore iz tvog posta i greška je u tome što nisam uspeo spretno da se izrazim a to sam u prvom postu na temi i jasno naglasio

 

 

Možda i nisam izabrao najsrećniji termin ali mi se čini da baš treba početi od ovoga.

[Пајко]

Моцарте, покај се!!!  :pravilaa:

[w.a.mozart]

i još jednom... nedostatak rada i edukacije nisu razlog za osudu već simptomi bolesti

[w.a.mozart]

Моцарте, покај се!!!  :pravilaa:

 

već se kajem... zbog otvaranja teme

[YOKA]

već se kajem... zbog otvaranja teme

Nee, ne  i ne... uh, jedva skupih hrabrosti da se ukljucim... Jedno je evidentno, sam nacin zivota u zadnjih ne 20, ne 30 vec od vremena od kako je krenulo sa izjednacavanjem (ne bih da izgovorim tu rec koja se veze za taj idealisticki period naseg naroda),

sve vrednosti naseg drustva su polako pocele da trunu i propadaju.

 

Secam se sa kakvim entuzijazmom sam isla busom u seosku skolu da radim. Sve dok me nije srela ucenica koja je zavrsila svoje skolovanje i prokomentarisala kako je zivot cudan, hahahah, ona iz sela ide u grad da radi a ja mlada pismena intelektualka gazim blato do kolena preko oranja da bih ih prosvetlila, hahahah.

 

Jos mi je gorko u dusi kad se setim te male bleje. A sama nece da se seti kada sam ih peske vukla 15km na takmicenje horova u taj isti grad da im pevaju Akatist i ostavili ih bez i jednog komentara. Generalno smo postali katastrofa. 

Lekari, popovi, ucitelji...uvek ismevani, dok meni dodje da placem kada odem po vencani list u opstinu i tamo za salterom zateknem strucnu frizerku (isto bivseg djaka) kako srice dok vrsi pretragu po folderima. Ko je tu kriv? Pop mozda, ili ja koja sam se trudila da umesto Cecine kukavice znaju jos po nesto pa postali previse pametni. 

Ne nemozemo da pricamo za neke slojeve ovog naseg drustva na takav nacin, ni srednja tj. bogoslovija nije bas seboj da se zavrsi, narocito one generacije koje su bile u Prizrenu kada im je direktor bio sam pokojni patrijarh Pavle. Cenim njihov rad ali moramo da priznamo da kada si u svetu dugmica i sve ti je  likefaceeeeeeee i sve na dohvat ruke ali samo dok ima struje i dometa, ne mozemo da kritikujemo nekog ko je u grotlu, u masi koja sa svojim ostro skucenim stavom da sve sto je pismeno treba satrti "jer sta oni znaju", ti nemas prestavu kakvu borbu vode ti ljudi. Godinama! I kad vide da su potrosili energije i energije ni u sta obavezno padas u apatiju pa depresiju a onda dodju dani kada Boga molis da sto pre padne mrak... 

Dobra je ova tema, odlicna. Treba se uvek setiti zasto smo tu i koji nam je cilj.

Bez lose namere da kritikujem autora, pozdrav 

[о.Небојша]

oče i brate u Hristu... ne pretendujem na titulu intelektualca. inače, za mene je intelektualac onaj ko može sa svima da priča i da bude taj ko jeste-ako već pričamo o intelektualcima.

 

potpuno se slažem sa onim što sam citirao gore iz tvog posta i greška je u tome što nisam uspeo spretno da se izrazim a to sam u prvom postu na temi i jasno naglasio

 

 

Мораш онда да порадиш на одразу sHa_sarcasticlol  Тешко је ту наћи неку разумну средину. Има свештеника, учених до максмимума, али тешко то могу да пренесу људима, не могу да успоставе неки однос. Опет знам једног ишао малтене дупло у богословију, није дао матуру, али зна са људима и сви га воле, јер им је у свако доба дана и ноћи спреман да помогне. Сад кад би од та два могао да се створи један човјек било би добро. Као што рече један духовник 2001. г. : Кад би се од Ђинђића и Коштунице могао направити један политичар, колико би то било корисно за Србију.

Зајрон је навео примјер колико се код њих улаже у образовање свештеника, а деси се  да такав образован свештеник нађе жену или дјевојку и ожени се одбацивиш све завјете и године учења и одрицања.

По мени свако треба да се труди , ради на себи и да се труди да да максимум у својој служби, па како буде...

Добар је примјер навела професорка музичког, има просветара који се труде да што више науче дјецу, па због тога трпе притисак од колега, родитеља и ученика , који гледају да се провуку кроз школу. А други колега не тражи пуно и он свима одговараца оду у другу школу онда виде колико не знајју.

Имамо овде одличну дјечију љекарку , али по овом систему пошто је имала највише прегледа и прописала највише лијекова, имам мању плату од колегинице што се не претрже од посла.

Не треба падати у очајање, а ни у гордост, неке ствари требају времена и нису у нашој моћи. Као што неко пребаци о.Ивану што је напустио сеоску парохију и отишао у Крушевац.

Има једноставно неких парохија где су људи учвршћени у свом невјеровању и Боже ме прости, једино да им дође Свети Сава за пароха , можда би се тек тада нешто промијенило. Био сам на једној таквој парохији, да их сад не именујем гдје су још прије 2.св. рата покушали да граде цркву, али су комунисти убацили раздор у народ око мјеста гдје ће се бити црква па се ништа није урадило, иако је био спремљен сав потребан материјал. Тај материјал није дирала ниједна војска, али су га после рата разграбили комунисти. 1967.прота М.покушава градњу набавља сав материјал добије дозволе, али бадава кад не дају мјесни комунисти. Пошто су видјели да не могу добити дозволу за цркву почињу 1981. градњу парохијског дома у чијем је приземљу остављен простор за капелу.  Међутим парохијани нису хтјели да учествују у градњи, ни прилогом, па чак ни радом да им се плати, па је блпоч.вл. Јован наредио свим свештеницима да морају сакупити новац за материјал и да сваки доведе једног мајстора и двојицу послуге о свом трошку како би се зграда ставила под кров. Тако сам је затекао кад сам дошао у ово доба 1992.г и онда на а прољеће сам Бог ми је послао добре људе да се то заврши, стан усели и почне служба Божја у капели. Било је разних провокација, ноћу су лупали у звона , слали ми полицију....

Покушао сам да урадим праву цркву, али су ми људи у већини говорили да им црква не треба, да им је и ово вишак што имају. Јер кад им треба свештеник за славу, опело он дође по позиву из сусједног села, кад им треба за крштење, вјенчање и ријетко Причешће они оду тамо и шта се сад мучити и трошити.

Био сам тамо 4 године потом су се промијенила 4 свештеника и нека је Господ на помоћи овом брату који треба доћи у фебруару кад о.Р. одлази у пензију.

[w.a.mozart]

mislim da svi shvatamo o čemu pričamo samo što to zovemo različito...

 

možda je pojava najbolje opisana u filmu -ubistvo s predumišljajem- kada o tom mentalitetu kažu-

 

oni prde u crkvi (fenomenalna metafora)

[Фарисеј]

već se kajem... zbog otvaranja teme

Па кад се већина овде пронашла у наслову теме.

И ја сам до сада упознао много свештеника који чешће размишљају о новцу него о Христу.

Мислим да је у питању проблем саме (личне) духовности.... Такви свештеници (професионалци,жречеви ...) мисле да потпуно извршавају своју службу тиме што обављају опела, парастосе, венчања и крштења... и њих ништа друго не интересује. Тамо где је money тамо су први.

Једноставно, у нашој Цркви, као што једном рече еп. Ракита, ПОСТОЈЕ ДВЕ ГРУПЕ СВЕШТЕНИКА. СВЕШТЕНИЦИ КОЈИ ЖИВЕ З А ЦРКВУ И СВЕШТЕНИЦИ КОЈИ ЖИВЕ О Д ЦРКВЕ!

[Пајко]

И не само свештеници него и монаштво. Постоје манастири где има и по неколико десетина монаха а постоје

манастири где живе по један до два монаха (монахиња). Манастири који могу да живе од туризма су најчешће

дестинације младих монаха а тамо где треба да се раде баште и обнављају манастири и конаци не иде нико

или се кратко задржава. Част веома малом броју изузетака.

[Никола Ђоловић]

Ok ali pazimo samo da ne banalizujemo problem jeftinim generalizacijama.

Ako jedan gresi - ne gresi drugi. Bio taj neko klirik ili laik.

Ako i gresi - ne vidimo vreme pokajanja ako je to unutrasnji imperativ.

Sve zavisi kakvi smo ljudi i sa kojim zarom uzgajamo ili ubijamo stvaralastvo.

Obzirom da se sada tema striktno okrece oko novca ja cu samo jos ovo dodati i to je to.

 

 

О таксативном поништењу другог

 

Jer ako smo vec milion puta ovo apsolvirali, i ako to nikoga ne pokrece da se promeni, ostaje nam samo da ne vrtimo jednu istu pricu u krug nego sto je do nas da menjamo a sto nije - da ne ponavljamo. Jer cemo i sebe dovesti u bezivotan koncept verskog postojanja.

[w.a.mozart]

u duhu najboljih odgovora na drugim temama- odabrao sam najbolji za ovu... vidi,vidi! pa to je moj post animal030

[Пајко]

već se kajem... zbog otvaranja teme

Мислим да је и даље проблем у наслову...

[w.a.mozart]

Мислим да је и даље проблем у наслову...

 

 

je l bi ti odgovaralo da piše - o seljacizmima u crkvi-