"Postavi pitanje hriščanima"

[bosanac]

Не сви протестанти ... пошто протестаната има преко 5000 разних фракција, секти  ...

 

Највише се на Ст. Завет од протестаната позивају адвентисти (суботари), Јеховини сведоци ...

Oni mi često pokucaju na vrata i pokušavaju misionariti.Dobio sam od njih dva primjerka Novog zavjeta.

[Пајко]

Oni mi često pokucaju na vrata i pokušavaju misionariti.Dobio sam od njih dva primjerka Novog zavjeta.

Следећи пут их задржи и преведи их у Ислам да би личили на људе. 

[bosanac]

Следећи пут их задржи и преведи их у Ислам да би личили на људе. 

Ne zanima njih ni islam ni hriščanstvo njih zanima novac za koji rade.

Odu oni od mene i na neodgovorena pitanja obečaju da će doći učeniji i tu se sve uglavnom završi a oni dobre dnevnice imaju i to je to. (Ovo iskreno).

[Number15648]

Kakav vi imate stav prema Starom zavjetu?

[...]

 

Можда ти ово може помоћи:

 

ЦРКВА И СЕКТЕ - Зоран Јовановић

(4) СТАРИ И НОВИ ЗАВЕТ (ЗАКОН)

 

 

У историји људског рода разликују се три Божија закона; и то: најстарији, стари, и нови или последњи.

Најстарији или природни закон Божији није био писан. Он је упечаћен у људска срца и савести као што то и каже ап. Павле о незнабошцима (Рим. 2.14-15). Овај неписани закон је општи за сво потомство Адамово, и преношен је усмено са генерације на генерацију. Али временом, због непрестаног утицаја сатане, и због људске изопачености, овај закон је полако ишчезавао из људских срца. Стога је Бог преко Мојсија , око 15 векова пре Христа, предао Израиљу писани закон - Старозаветни Закон Божији. Овај закон је написан на две камене таблице и садржао је 10 заповести. На првој каменој таблици биле су написане четири заповести које уређују људске односе према Богу; а на другој шест заповести које уређују наше односе према човеку.

Ни један од ова два закона није могао да спасе људски род од три главна зла: сатане, греха и смрти. Они су били само припремни закони за Нови или Последњи закон Божији који је објављен преко Господа Исуса Христа, Сина Божијег. Нови Закон (Завет) се још зове и Унутрашњи закон Божији (Рим. 7.22), јер се односи на најунутрашњије мотиве свих наших спољашњих делатности, и он је једини спасавајући Божански закон. За разлику од њега, Старозаветни Божији закон био је половичан и " несавршен " (Јев. 8.7). Он је указивао људима шта је зло, грех и шта не треба чинити, али није упућивао на то шта је добро, врлина и шта треба чинити. Другим речима, Старозаветни закон је имао задатак само да констатује зло, али није имао снаге ни средства да га излечи.

Наравно, ово је све било предвиђено Божијом промишљу, још пре стварања света, с циљем да Небески лекар, Син Божији, сиђе међу људе у обличју човека, и донесе нови закон и средства за оздрављење и спасење оболелог човечанства (молитва, евхаристија, пост и остале св. тајне).

Срж Новозаветног или Унутрашњег закона Божијег може се изложити у облику девет блаженстава (Мт. 5.3-12), и две највеће заповести (Мт. 22.34-39). Суштина и циљ Христовог закона је: Љубав - Љубав према Богу, и према свим људима. Господ је рекао да: " О овим двема заповестима виси цео закон (Стари) и Пророци " (Мт. 22.40), и да " од ових нема веће заповести " (Мк. 12.31).

Значи, љубав према Богу, и према ближњему усавршава цео Стари Закон, као што то и ап. Павле каже: " ... јер који љуби другога испунио је Закон (Стари). Јер оно: не чини прељубу, не уби, не укради, не сведочи лажно, не пожели и било која друга заповест, испуњава се у овој речи: Љуби ближњега свога као самога себе. Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, пуноћа (испуњење) закона " (Рим. 13.8-10).

Другим речима: Љубав је изнад свих заповести и забрана јер она обуздава више него што се тражи, и чини више него што се очекује (Гал. 5.14). Љубав је почетак и крај свих врлина, темељ и врх, извор и мати свих добара, царица свих врлина, јер је Она - Бог (1Јн. 4.7-8).

Што се тиче Старозаветног закона, његовог ауторитета данас, сам Господ Исус Христос каже: " Закон (Стари) и Пророци су до Јована (Претече); од тада се Царство Божије благовести " (Лк. 16.16); а апостол: " Закон се даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа " (Јн. 1.17).

Господ је Старозаветни закон најчешће називао закон Мојсијев, Пророци и Псалми (Лк. 2.22 ; 24.44 ; Јн. 5.45-47 ; 7.19,23), а када би се обраћао јеврејским свештеницима ословљавао га је " у закону вашем " (Јн. 8.17 ; 10.34 ; 15.25). То наравно не значи да Старозаветни закон, који је дат само Јеврејима, није од Бога, већ да је Бог, преко Сина Свога, подарио целом човечанству оно шта је најсветије - Љубав, то јест Себе; јер Бог је Љубав (1Јн. 4.7-8).

На првом апостолском сабору у Јерусалиму апостоли су ослободили незнабошце (сви народи, осим Јевреја) старозаветних стега (свих Јеврејских обреда и празника, укључујући и суботу) (Д. ап. 15.5-29).

Апостоли о Старом Закону кажу и следеће: "... Закон нам би васпитач за Христа, ... , више нисмо под васпитачем " (Гал. 3.23-25); " Христис је свршетак закона ... " (Рим. 10.4 ); " ... ево идем да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво, да постави друго " (Јев. 10.9); " старо прође, гле, све ново постаде " (2Кор. 5.17); " Кад је славно оно што престаје, много ће више бити у слави оно што остаје " (2Кор. 3.11); " а кад вели: Нов Завет, први је учинио застарелим; а оно што застарева и стари близу је ишчезнућа " (Јев. 8.13); " Кад се промени свештенство, мора се и закон променити " (Јев. 7.12); " ... јер да је онај први без мане био, не би се другоме тражило места " (Јев. 8.7); " закон је имао само сенку будућих добара, а не сам лик ствари ..." (Јев. 10.1).

Остављамо свакоме да сам донесе закључак. Став Православне Цркве је сасвим јасан - за православне хришћане, осим декалога (десет Божијих заповести), све остале старозаветне заповести су необавезујуће.

А што се тиче оних који би и даље да служе старозаветним стегама, ево неколико порука из Св. Писма: "... ако праведност кроз закон бива, онда Христос узалуд умре " (Гал. 2.21); " Одвојисте се од Христа, ви који себе законом оправдавате, и од благодети отпадосте " (Гал. 5.4); " јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим " (Рим. 3.20); " Јер да је дат закон који може оживљавати, заиста би од закона била праведност " (Гал. 3.21).

На крају, ради потпунијег увида у ову материју погледати редом и следеће цитате из Старог и Новог Завета:

(Иса. 42.6-10 ; 43.18-19 ; 49.8-9 ; 59.20-21),(Јерем. 31.31-33 ; 32.39-40),(Пл. Јер. 2.6),(Јез. 34.24-25 ; 36.26-27 ; 37.24,26),(Амос. 5.21 ; Осије. 2.11-21; Зах. 11.7-16 ; Мал. 2.2-3),(Кол. 2.16-17 ; Лк. 16. 16 ; Јн. 1.17),(Рим. 3.20-22,28,31 ; 4.13-15 ; 5.1-2,20-21 ; 6.14-15 ; 7.1-8,14,21-25 ; 8.1-15 ; 10.4-10 ; 13.7-10),(1Кор. 9.20-21 ; 2Кор. 3.2-14 ; 5.17 ),(Гал. 2.16-21 ; 3.2,5,10-13,17-25 ; 4.4-11; 5.4-5,14-18), (Јев. 7.11-28 ; 8.6-13 ; 9.15-16 ; 10.1-9),(Јак. 1.25),(1Јн. 1.4-10 ; 3.11,21-24 ; 4.21 ; 5.1-5),(2Јн. 4-6), (Д. ап. 13.39 ; 15. 5-29 ; 21.28).

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Sekte/Crkva-I-Sekte04.htm

[obi-wan]

Da preformulišem pitanje:Šta je novim Zavjetom dokinuto tj ne važi za vas iz Starog zavjeta?

Odgovoriti po pravcima u hriščanstvu, pravoslavni, katolici i protestanti.

 

Hristos je ispunio Stari zavet - to znaci:

1) sve ono sto je bilo u njemu na jednom nizem/niskom nivou poimanja podigao je na visi ili ga je zamenio necim logicnim a vecim i vaznijim (npr. pitanje ljudske slobode, kao jedno od najvaznijih),

2) sve ono sto je bilo naopako shvaceno objasnio je u pravom njegovom znacenju (npr. pitanje o osveti i njemu slicna),

3) a sve ono sto je vec bilo besprekorno je ostavio i istakao jos vise (npr. Dekalog, odnosno zapovesti Bozije).

 

Postoje i stvari kojih je u Starom zavetu vec bilo, ali ih je Bog namerno malo sakrio, jer je ljudski rod za to-i-to bio jos daleko nezreo, da bi to isto kasnije istakao u prvi plan i temeljno objasnio njegovu vaznost (npr. 2 najvece od svih zapovesti Bozijih).

 

Razlika izmedju pravoslavnih, katolika i protestanata je upravo u onome sto je naveo i Zeljko - oni se, u odredjenom stepenu (katolici manje, protestanti vise), vracaju unazad u nekim stvarima, umesto da idu napred...

[obi-wan]

Neispravan odgovor!

Dajte nek odgovori onaj  ko zna!

 

Nije neispravan odgovor, nego ga ti jednostavno ne razumes...

[obi-wan]

Kakav vi imate stav prema Starom zavjetu?

Dolazilo je u našim prepiskama do nerazumijevanja po ovom pitanju.

Šta slijedite od starog zavjeta?

..............................................................................................

 

Zaista, ovo pitanje jeste u osnovi pogresno postavljeno, jer mi ne posmatramo Bibliju tako fragmentirano i u komadima...

[obi-wan]

Šta je sa kaznenim pravom iz Starog zavjeta?

Šta je sa bračnim, nasljednim pravom?

Takođe šta je sa pričama o životu proroka i kraljeva iz Starog zavjeta? Jeli u to vjerujete ili je i to dokinuto?

Šta je sa obredoslovljem?

 

Sve to je osvetlio i do kraja objasnio Hristos, predugacko bi bilo da se sad ovde na to detaljno odgovara.

Ali evo ti jedan primer, da vidis na sta mislim.

 

Bracno pravo je u pitanju.

 

...

 

Jevandjelje je od Mateja, 19, 3-9 - - - https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=40&chap=19

 

A evo kako Crkva jos detaljnije osvetljava ovo Hristovo izlaganje:

 

"3-6. И приступивши му фарисеји да га кушају, и рекоше му: Је ли допуштено човјеку отпустити жену своју за сваку кривицу. А он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско?[2] И рекао: Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. Тако да нису више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.

 

Каквог ли безумља! Мислили су да ће збунити Христа својим питањима, јер да је Он рекао да је допуштено отпустити жену из било којег разлога, могли би Му рећи: "Зашто си онда рекао да је не треба отпустити, осим због прељубе."[3] А да је рекао да није законито отпустити жену, оптужили би Га да учи противно ономе што је Мојсеј установио. Мојсеј је, наиме, одредио да човек може отпустити своју жену ако је омрзне, и без оправданог разлога.[4] Шта на то, дакле, одговара Христос? Он показује да је Бог, који нас је створио, од почетка установио једнобрачност, јер, "од почетка је Бог", каже, "саставио једног човека с једном женом, тако да није право да један човек узима више жена, нити да једна жена узима више мужева, већ треба да остану онако како су састављени од почетка и да се не растављају без разлога". Није рекао: "Ја сам их створио мушко и женско", како не би саблазнио фарисеје, већ неодређено говори: "Онај који их је створио." Толико је, дакле, Богу угодно добро брачне заједнице да је женама допустио да оставе родитеље и да крену за својим мужевима. Али, зашто је у књизи Постања написано да је Адам рекао: "Зато ће оставити човјек оца својега и матер своју",[5] када овде Христос каже да је то рекао Бог? Зато што је Адам говорио од Бога, и речи Адамове су уједно и речи Божје. Пошто су они тако постали једно тело, међусобно сједињени природном љубављу, није праведно да се муж раставља од жене, као што није праведно одсећи човеку део тела. Господ не каже: "Нека их Мојсеј не раставља", да их не би саблазнио, већ каже: "Нека их човек не раставља", показу јући тако разлику између Бога који их је саставио и човека који их раставља.

 

7-9. Рекоше му: Што онда Мојсеј заповиједи да се даде књига отпусна и да се она отпусти? Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорјелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом чини прељубу.

 

Када су фарисеји видели да их је Господ ућуткао, били су принуђени да се позову на Мојсеја који наводно противречи Христу и кажу: "Зашто је Мојсеј заповедио да се жени даде отпусна књига и да се отпу-сти?" Тада Господ окреће оптужбу против њих и брани Мојсеја говорећи: "Мојсеј то није установио желећи да озакони оно што је противно Богу, већ због ваше покварености, како не бисте убијали своје прве жене с намером да у својој похоти узмете друге." Израиљци би у свом гневу и суровости убијали своје жене да су били присиљени да их задрже. Зато је Мојсеј и установио да се даде отпусна књига женама које су њихови мужеви омрзнули. "Али Ја вам кажем", продужује Господ, ,да као прељубницу треба отпустити ону жену која је учинила блуд, али онај који остави жену која није учинила блуд, узима удела у њеној прељуби ако се поново уда." Разуми и ово да "онај ко се сједини с Господом један је дух с Њим",[6] и душа верника улази у брак са Христом. Сви смо постали са Њим једно тело и представљамо удове тела Христовог. Нико, дакле, не може раскинути такву заједницу, како Павле каже: "Ко ће нас одвојити од љубави Христове?" Оно, дакле, што је Бог сјединио ништа не може раставити, како каже Павле,[7] ни човек, ни било које друго створење, ни анђели, ни поглаварства, ни силе."

[bosanac]

...и ко се ожени отпуштеницом чини прељубу.

 

 

Da ne bude da vadim iz konteksta. Ali ovdje mi se čini da se žena vrijeđa i ponižava.

Otpuštenica iz opravdanog ili neopravdanog razloga ko je oženi čini preljubu?

Prva slika: Ukoliko je muž bez razloga otpusti on joj čini nasilje.Ali ukoliko neko drugi takvu ženu oženi, Bog joj čini nasilje. Zato što se smatra da onaj ko takvu ženu oženi čini preljubu.

Druga slika: Ukoliko je čovjek otpusti ukoliko je učinila preljubu i oženi je neko drugi, taj koji je oženi čini preljubu.

Međutim ona se pokaje Bogu zbog grijeha kojeg je učinila i uda se opet joj Bog čini nepravdu. Zato što je otpuštenica  a takvu je zabranjeno ženiti.

Ako sam pogrešno shvatio vi me ispravite!

[Александар Милојков]

 

 

Брак је у Цркви Света тајна, један је и непоновљив. Све остало, други и трећи брак, је снисхођење слабом човеку.

[Александар Милојков]

Дакле, Енизе, када је брак у питању, ту се не размишља кроз категорије правде и користи. Брак је Света Тајна и као такав је један и једини.

[Душко Дугоушко]

Ali ovdje mi se čini da se žena vrijeđa i ponižava.

Ne, zato sto vazi i obratno, tj. potpuno isto to se vazi i za muskarca...

[Ламех]

7-9. Рекоше му: Што онда Мојсеј заповиједи да се даде књига отпусна и да се она отпусти? Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорјелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом чини прељубу.

 

Отпуштање (развод) жена није иницијална замисао Бога, већ она која је резултат снисхођења (попустљивости) Бога према нашим слабостима.

Оф топик; Моје лично виђење ствари је то да било који закон служи за потпору међуљудским односима када у њима дође до захлађења или нестанка љубави. То почиње од најелементарнијег људског односа између мушкарца и жене. А опет, када има љубави која се креће напред (јер статичност је немогућа) онда и се и ауторитет и положај уређује указујући кроз биолошке разлике н аоне личносне (да не кажем ипостасне )

[obi-wan]

@bosanac

 

1) Jasno je, kad ovu Hristovu propoved uzmes kao celinu, da On ovde na jedan strog nacin zeli da predupredi svaku vrstu bludnicenja, preljube i slicnog, i prosto kaze da je najbolje da se tako otpustena zena vrati svom prvom muzu. S druge strane, jasno je (uzimajuci u obzir celinu Hristovog ucenja) da, ako muz ostane uporan u svom nedelu (ne zeli da primi zenu nazad), zena nesmetano moze da dobije blagoslov za drugi brak, jer u svemu tome nije nista kriva.

 

2) Ovde nisi dobro razumeo - ako je zena ta koja je ucinila preljubu, onda ona i ne treba da misli odmah o drugom braku, nego da se valjano pokaje (= preumi, jer je pokajanje = preumljenje) za ucinjeno nedelo, pa ako drugi supruznik (u ovom slucaju muz) oprosti zeni, moze da bude ponovo sa njim, a ako to ne ide, onda bi svakako - uz odredjene disciplinske uslove - i ona dobila blagoslov za drugi brak.

 

Inace, kao sto i Aca rece - u ovim recima Hristovim nije prosto neko pravilo, nego teznja ka idealu jednobracnosti, jer je u Crkvi drugi brak snishodjenje slabostima ljudi, a treci maltene i ne postoji, odnosno, moze da se odobri samo po iskljucivom blagoslovu episkopa, koji detaljno ispituje zasto je do toga (treceg braka) uopste doslo (u slucaju da se nadje da je taj treci brak neopravdan, taj covek/zena se smatra i gorim od preljubnika).

 

...........................

 

Dakle, da malo zaokruzimo - i ovde, kao i u ostatku Novog Zaveta (= Jevandjelja), prosto moras da imas u vidu celinu, jer Hristos nije dosao da donese prost tamo neki novi set pravila kao zamenu za starozavetna, nego je doneo jedan kompletan zivotni (bogocovecanski) etos, koji u svojoj srzi ima samo jednu stvar - celomudrenost.

 

A sta je to celomudrenost, mozemo da obrazlozimo, ako te zanima...

[Душко Дугоушко]

@bosanac

 

1) Jasno je, kad ovu Hristovu propoved uzmes kao celinu, da On ovde na jedan strog nacin zeli da predupredi svaku vrstu bludnicenja, preljube i slicnog, i prosto kaze da je najbolje da se tako otpustena zena vrati svom prvom muzu. S druge strane, jasno je (uzimajuci u obzir celinu Hristovog ucenja) da, ako muz ostane uporan u svom nedelu (ne zeli da primi zenu nazad), zena nesmetano moze da dobije blagoslov za drugi brak, jer u svemu tome nije nista kriva.

 

2) Ovde nisi dobro razumeo - ako je zena ta koja je ucinila preljubu, onda ona i ne treba da misli odmah o drugom braku, nego da se valjano pokaje (= preumi, jer je pokajanje = preumljenje) za ucinjeno nedelo, pa ako drugi supruznik (u ovom slucaju muz) oprosti zeni, moze da bude ponovo sa njim, a ako to ne ide, onda bi svakako - uz odredjene disciplinske uslove - i ona dobila blagoslov za drugi brak.

 

Inace, kao sto i Aca rece - u ovim recima Hristovim nije prosto neko pravilo, nego teznja ka idealu jednobracnosti, jer je u Crkvi drugi brak snishodjenje slabostima ljudi, a treci maltene i ne postoji, odnosno, moze da se odobri samo po iskljucivom blagoslovu episkopa, koji detaljno ispituje zasto je do toga (treceg braka) uopste doslo (u slucaju da se nadje da je taj treci brak neopravdan, taj covek/zena se smatra i gorim od preljubnika).

 

...........................

 

Dakle, da malo zaokruzimo - i ovde, kao i u ostatku Novog Zaveta (= Jevandjelja), prosto moras da imas u vidu celinu, jer Hristos nije dosao da donese prost tamo neki novi set pravila kao zamenu za starozavetna, nego je doneo jedan kompletan zivotni (bogocovecanski) etos, koji u svojoj srzi ima samo jednu stvar - celomudrenost.

 

A sta je to celomudrenost, mozemo da obrazlozimo, ako te zanima...

Да, „други брак” је човекољубиво сносхођење „да не буде веће зло”. Пошто се то сматра за канонски прекршај епитимија је годину дана (за „трећи” нешто типа пет година) иако се склапа уз дозволу Цркве, наравно након што сваки супружник добије епитимију за развод брака (при чему се прељуба једног супружника сматра оправдањем за развод тако да тада само овај први који је начинио прељубу добија епитимију, али веееелику - коју епитимију, за прељубу, свакако добија чак и ако му други супружник опрости те остану у браку; наравно ако је нпр. муж неки алкос-насилник па бије и малтретира жену и децу ту Православна Црква снисходи жени и дозвољава јој развод чак иако муж није начинио прељубу - за разлику од Ватикана који тада екскомуницира жену све док се не врати мужу).