Hrvati nam otimaju Miroslavljevo jevanđelje!

[Ђорђе Р]

O DOSELJENJU PRAVOSLAVNIH MASA U BOSNU iza pada pod Osmanlije (1463.) imamo i direktnih dokaza.

U jednom listu, pisanom 1483., kaže kralj Matija Korvin, da se u njegovu državu preselilo iz Turske u zadnje 4 godine 200.000 Srba (kod Erdeljanovica, str. 60). A kraj, koji je bio najviše na udarcu seobi, jest bez sumnje Jajačka i Srebrenička banovina u Sjevernoj i Sjeverozapadnoj Bosni, koje je i onako stvorio kralj Matijaš. 

Vakufnama Turalibega iz 970. god. po Hidzri (1562.), veli, kako je ovaj u svoja sela »Babin Do« i »Visoče« (Danas Vakuf i Visori) u tuzlanskom, dotično zvorničkom kotaru, naselio iz Semendrije (Smedereva) pravoslavne obitelji nekog Vukosava, Dragiše, Nike, Stojka, dvojice Radosava itd. (Hamdija Kreševljaković: Odakle su i šta su b.h. muslimani?; Hrv. svijest, 1914., IV., 10.) 

Radi ovog i drugih razloga prešao je velik dio naroda trebinjske biskupije na pravoslavlje. Biskup Andrijašević piše god. 1627., da je od 12 katoličkih crkava u Popovu 7 dospjelo u ruke pravoslavnih. A narod Neretve i Popova piše 1629., da je veći dio katolika ovih strana otišao u shizmu. VI. Škarić u dokaz pravoslavlja spominje oko 50 starih crkava oko Trebinja i u Popovu. Crkve su doista stare, iz pred turskih vremena, samo nikad nijesu bile pravoslavne već katoličke kao ni ona u selu Dračevu. Sačuvan nam je dokument, kako je pravoslavni  vladika, valjda pri njezinu osvježenju, dao sastrugati kreč s crkve, porušiti katoličke oltare i izbaciti napolje kosti katoličkih pokojnika. Narod, ozlojeđen, hoće da se vrati katoličkoj vjeri, ako mu se pribavi stalan župnik. Nažalost od toga nije bilo ništa, i ti katolici ostaše i dalje pravoslavnim. Sve ove vijesti donosimo prema spomenutoj studiji »Maseniibertritte...«, za koju je prvak srpske historiografije Stanoje Stanojević (Jugosl. istor. časopis, III., 376) rekao, da je u cijelosti dokazala svoj predmet, a time i prelaz katolika trebinjske biskupije na pravoslavlje. 

Smatrali smo potrebnim, da posebnu pažnju posvetimo vjerskim prilikama u Bosni. Vjera je bila jedan od prvih faktora za nacionalno opredjeljenje naroda u Bosni. Sljedbenik srpskog pravoslavlja nužno se smatrao Srbinom. I zato su npr. Trebinjci i Popovci danas medu najoduševljenijim Srbima u Herceg-Bosni kao sto bi bili vatrenim Hrvatima, da su ostali u katoličkoj vjeri

Radoslav Lopašić (Bihać i bihaćka Krajina, 1011.) govoreći o prilikama današnje Bosanske Krajine veli: »Prvi Vlasi pomaljaju se na početku XVI. vijeka oko Dinarskih planina i kod izvora Une, oko Unca, Srba i Glamoča... God. 1551. javio je general Ivan Lenković kralju Ferdinandu, da su Turci izveli iz unutrašnjosti Turske vise tisuća Morlaka ili Vlaha (i tamo ih naselili)... Po svoj prilici u to doba sa narodom došli kaluđeri u Rmanji osnovali su pravoslavni manastir... Osvojivši Turci veliki dio Unske doline prema Busevicu i Krupi naseliše tamošnje krajeve narodom iz Bosne. Veliki zaštitnici pravoslavnih Vlaha bili su nekoji bosanski paše i sandžaci (osobito Hasan paša Predojevic)... Po službenom izvještaju zaokupise Vlasi po Hasanovoj odredbi krajeve oko Brekovice, Ripca i Ostrovice i u Velikoj dragi do Sokolca množeći se kasnije svakim danom«. 

Benedikt Kuripešić opisuje put carskog poslanstva god. 1530. pod vodstvom Nikole Jurišića i grofa Lamberga sultanu u Carigrad. O stanovništvu Bosne veli, da su od tri ruke: »Prvo su stari Bošnjaci, koji su rimsko-krsćanske vjere, a tim je Turčin, kad je osvojio Bosnu, ostavio vjeru. Drugo su Srbi, koji se zovu Vlasi, a mi ih zovemo »Zistzen« (Cici?) ili martolozi. Oni dolaze od Smedereva i Beograda, a vjere su sv. Pavla (pravoslavni! ). Treći su pravi Turci (muslimani!), koji su vojnici i činovnici, a vladaju se sasvim tiranski prema ovim kršćanskim podanicima«. Kuripešić veli, da su mu Srbi martolozi, koji su protiv kršćana (Hrvata) ratovali kao turske neredovite čete, priznali, da je velik grijeh, sto se bore protiv kršćana, ali da oni to radi turske sile moraju. 

Hrvatski povjesničar Dr. Prelog, koji je prenio (Povijest Bosne, II., 57) ovaj Kuripešićev citat, teško se zamjerio Dr. Glušcu, nanio Srbima »prave, teške i neoprostive uvrede«, i služio austro-ugarskom ugnjetavaču (Nekoliko pitanja iz prošlosti BiH., 66, 67). Ja kakvo li je istom zlodjelo učinio onda u očima Dr. Glušca rođeni Srbin Vladislav Škarić, koji je istraživao podrijetlo većine pravoslavnog  naroda u sjeverozapadnoj Bosni (Gl. Z. Muz., 1918., str. 228 i sl.) i na nesumnjiv način dokazao, da je taj »narod doselio iz srednjovjekovne Srbije u sjeverozapadnu Bosnu i sjevernu Dalmaciju« (str. 226). Pojava velikih masa Srba na hrvatskim granicama odmah, čim su Turci uzeli Bosnu, i to u krajevima, gdje »pravoslavnog elementa prije Turaka osim nešto Vlaha nije bilo«, tumači Škarić doseljavanje »voljom ili dozvolom Turaka « (str. 219). »Svud tuda su Turci iz vojničkih obzira morali naseljavati Srbe, koji su kao martolozi i drugi neredoviti vojnici čuvali granicu, četovali i u pravilnom ratu vojevali na turskoj strani«. Naseljavanje je počelo odmah iza 1512., a kolonisti su došli iz Srbije, tadanjeg smederevskog sandžaka. Škarić se tu izrijekom slaže s Kuripesicem (str. 237). 

Do istog rezultata dolazi i srpski etnolog Milan Karanović proučavajući po Cvijićevoj metodi tri pounska kotara, Bihać, Cazin i Krupu. (Naselja srp. zemalja, knj. XX). On medu pravoslavcima uopće ne nalazi starosjedilaca, a 60% svih pravoslavnih obitelji doselilo je u današnje svoje prebivalište tek zadnjih 80 odnosno 100 godina. 

Među važnije događaje valja svakako zabilježiti i PRELAZ JEDNOG DIJELA KATOLIKA U BOSNI NA PRAVOSLAVLJE. Prešla je i skoro cijela Trebinjska biskupija u Hercegovini tokom XVI. i XVII. stoljeća.

Katolički narod ostao je bez svećenika usred ljutih progona. Pravoslavna crkva sklapa već iza pada Carigrada kompromis sa Turskom carevinom i patrijarha Genadije dobiva čast turskog paše. U Srbiji se ta ista stvar događa osnutkom Pećke patrijaršije. Makar da pravoslavni kaluđeri poput monaha Marka pišu, da su turski sultani (»ismailski car Bajazit«) »nečastivi i troicihulni i hriscanom dosaditelni«, ipak se pod Turcima svuda pravoslavlje siri na račun katolicizma pa tako i u Hercegovini. Započinje sistematsko proganjanje katolika kroz 300 godina (1488.-1779.) od strane pravoslavnih arhijereja, koji katolike carskim fermanima i janjičarskom pomoći sile na plaćanje pravoslavnog vjerskog poreza i podložnost u vjerskim stvarima, sto bi neminovno svršilo otpadom katolika na pravoslavlje. Fratri i drugi svećenici bore se na turskim sudovima, plaćaju globe i idu u tamnice. Katolici su vise progonjeni nego pravoslavni sve do zadnjih stoljeća turske vlade, jer su pristaše najvećeg neprijatelja sultana, - rimskog pape, i jer neće poput pravoslavnih martologa, da se bore s Turcima protiv kršćana. Za turske vlade vise puta katolici teže progone trpe od pravoslavnih nego li od samih turskih gospodara. »Mi u njima ljuće dušmane imamo nego li su sami Turci, jer nikada ne prestaju raditi o tomu, da nas pod svoju vlast sprave«, piše fra Filip Laštrić. A biskup fra Marko Dobretić u okružnici god. 1777. govori o pravoslavnima (zovi ih shizmatici) »koji panjkaju na nas po tribunalima ono, sto ne bi ni vragovi izmislili, za oborit nas i vas i ove svete kuće u svako zlo; dave, globe i gule...« (Jelenić, Izvori za kult. pov., 50). Stvar je ta toliko poznata iz Smičiklasa, Batinića, Jelenića i drugih, da je ne trebamo dalje ni spominjati. Sam arhimandrit Ruvarac veli, »da se takav postupak srpskih patrijarha nikako opravdati ne da.

«Naš proto Davidović (Srpska pravosl. crkva u B. i H., 41) nalazi, da su to »fakti koji se ne daju pobijati, ali se daju lako razumjeti«. Ti su progoni išli gdjekad tako daleko, da je narod, da se od tog oslobodi, cak prelazio na pravoslavlje. Trebinjski biskup Primi piše u Rim god. 1674. ovako: »Pravoslavni (kaluđeri!) na temelju toga fermana idu i tlače bijedne katolike (po Popovu polju , nezadovoljni s onim, sto im je sultan dozvolio) to vise, oni obilaze s četom Turaka i grubom silom otimaju od tih hercegovačkih katolika deset puta vise, nego sto stoji u fermanu, izjavljujući otvoreno, da ce im svake godine tako dodijavati, dok ne postanu pravoslavcima. Radi toga ne mogući se oprijeti tolikoj nevolji, katolici samo sto nijesu izgubljeni. Već su izjavili biskupu, da ce morati preci na grčki zakon, ako se ne ukloni ta nepravda« (K. Draganović, Massenubertritte von Katholiken zur Orthodoxie, Rim 1937., str. 72).

 

http://www.srpskapolitika.com/diskusije/index.php?topic=1671.msg16970#msg16970

 

Одлично што си ставио ово. Из овакве индоктринације, подметања, фалсификата, се догодио Јасеновац, и геноцид над Србима у 20.ом веку.

 

Срби и Турци су били савезници, уроћени да поправославе хрватски народ, и онда је оправдано превођење срба у њихову прађедовску веру, римокатолицизам. Тј они и нису срби, него погрешно верују да су срби, јер су то у ствари старохрвати, које су зли освајачи срби под претњом насиља посрбљавали. Увек су ти срби били геноцидни народ, и такав народ не треба да постоји, који одбије да прихвати да су старохрвати, некадашњи римокатолици...

[Zayron]

Нико не спори постојање Хрвата, зна се где су они живели, а то је рецимо Загорје. 

 

Ah, da naravno, kako sam na to mogao zaboraviti!

Hrvati su samo Zagorci a možda čak ni oni svi, tačno tako!

 

[Ђорђе Р]

Одлично што си ставио ово. Из овакве индоктринације, подметања, фалсификата, се догодио Јасеновац, и геноцид над Србима у 20.ом веку.

 

Срби и Турци су били савезници, уроћени да поправославе хрватски народ, и онда је оправдано превођење срба у њихову прађедовску веру, римокатолицизам. Тј они и нису срби, него погрешно верују да су срби, јер су то у ствари старохрвати, које су зли освајачи срби под претњом насиља посрбљавали. Увек су ти срби били геноцидни народ, и такав народ не треба да постоји, који одбије да прихвати да су старохрвати, некадашњи римокатолици...

 

А ко се не сложи са оваквим тумачењем историје, јер је то "наука" рекла, је великосрпски националиста, који тврди да су амебе настале од срба и да је у ствари Господ Исус Христос из српског племена, и да је Адам био српске националности

[Zayron]

Одлично што си ставио ово. 

 

Pa naravno da je odlično, što to ne bih stavio. Šta se sad vama tu ne sviđa? Što je tu previše istorije za vaš ukus? Ne bih rekao da je indoktrinacija recimo ovo. Šta sad od ovoga svega tu nije istina? Bolduj pa objasni kako je to bilo ustvari. Tvrdnju po tvrdnju, od tih koje ti se čine neistinitim ili još bolje, znaš da su neistinite i znaš kako je to ustvari bilo.

 

Među važnije događaje valja svakako zabilježiti i PRELAZ JEDNOG DIJELA KATOLIKA U BOSNI NA PRAVOSLAVLJE. Prešla je i skoro cijela Trebinjska biskupija u Hercegovini tokom XVI. i XVII. stoljeća.

Katolički narod ostao je bez svećenika usred ljutih progona. Pravoslavna crkva sklapa već iza pada Carigrada kompromis sa Turskom carevinom i patrijarha Genadije dobiva čast turskog paše. U Srbiji se ta ista stvar događa osnutkom Pećke patrijaršije. Makar da pravoslavni kaluđeri poput monaha Marka pišu, da su turski sultani (»ismailski car Bajazit«) »nečastivi i troicihulni i hriscanom dosaditelni«, ipak se pod Turcima svuda pravoslavlje siri na račun katolicizma pa tako i u Hercegovini. Započinje sistematsko proganjanje katolika kroz 300 godina (1488.-1779.) od strane pravoslavnih arhijereja, koji katolike carskim fermanima i janjičarskom pomoći sile na plaćanje pravoslavnog vjerskog poreza i podložnost u vjerskim stvarima, sto bi neminovno svršilo otpadom katolika na pravoslavlje. Fratri i drugi svećenici bore se na turskim sudovima, plaćaju globe i idu u tamnice. Katolici su vise progonjeni nego pravoslavni sve do zadnjih stoljeća turske vlade, jer su pristaše najvećeg neprijatelja sultana, - rimskog pape, i jer neće poput pravoslavnih martologa, da se bore s Turcima protiv kršćana. Za turske vlade vise puta katolici teže progone trpe od pravoslavnih nego li od samih turskih gospodara. »Mi u njima ljuće dušmane imamo nego li su sami Turci, jer nikada ne prestaju raditi o tomu, da nas pod svoju vlast sprave«, piše fra Filip Laštrić. A biskup fra Marko Dobretić u okružnici god. 1777. govori o pravoslavnima (zovi ih shizmatici) »koji panjkaju na nas po tribunalima ono, sto ne bi ni vragovi izmislili, za oborit nas i vas i ove svete kuće u svako zlo; dave, globe i gule...« (Jelenić, Izvori za kult. pov., 50). Stvar je ta toliko poznata iz Smičiklasa, Batinića, Jelenića i drugih, da je ne trebamo dalje ni spominjati. Sam arhimandrit Ruvarac veli, »da se takav postupak srpskih patrijarha nikako opravdati ne da.

«Naš proto Davidović (Srpska pravosl. crkva u B. i H., 41) nalazi, da su to »fakti koji se ne daju pobijati, ali se daju lako razumjeti«. Ti su progoni išli gdjekad tako daleko, da je narod, da se od tog oslobodi, cak prelazio na pravoslavlje. Trebinjski biskup Primi piše u Rim god. 1674. ovako: »Pravoslavni (kaluđeri!) na temelju toga fermana idu i tlače bijedne katolike (po Popovu polju , nezadovoljni s onim, sto im je sultan dozvolio) to vise, oni obilaze s četom Turaka i grubom silom otimaju od tih hercegovačkih katolika deset puta vise, nego sto stoji u fermanu, izjavljujući otvoreno, da ce im svake godine tako dodijavati, dok ne postanu pravoslavcima. Radi toga ne mogući se oprijeti tolikoj nevolji, katolici samo sto nijesu izgubljeni. Već su izjavili biskupu, da ce morati preci na grčki zakon, ako se ne ukloni ta nepravda« (K. Draganović, Massenubertritte von Katholiken zur Orthodoxie, Rim 1937., str. 72).

[Благовесник]

 Zayron, imas li  tekst zitija Svetog Save Srpskog kako se čita u Katoličkoj crkvi u Čeha?

[Zayron]

 Zayron, imas li  tekst zitija Svetog Save Srpskog kako se čita u Katoličkoj crkvi u Čeha?

 

Na Misama se ne čitaju nikakvi ni ničiji životopisi, čitaju se eventualno kao dio časoslova tj. Oficija ali to bih onda morao potražiti jer niko te životopise ne daje na internet, samo molitve časova. Postoje češki, slovački i poljski životopisi sv. Save Srpskog na Wikipedijama i ti crkveni. Već sam postavljao takav češki koji nije s Wikipedije, crkveni je ali ga ne mogu sad naći na internetu, moram ga naći na Forumu, iće to tako brže valjda.

[Ђорђе Р]

@ Zayron

 

То је толико невероватно, да је вероватнија да се десила бајка о црвенкапи.

 

Ево само цитат из историје манастира Драговић са Википедије:

 

"1480. опустошен је у једном од турских похода на ове просторе. Након тога био је пуст око двадесет година, све до 1590. када је обновљен. Ипак, монаси су убрзо напустили манастир због глади. Иза тога био је пуст седамдесет година, до 1694. када га обновља епископ Никодим Бусовић. Четири године касније манастир је поново напуштен, због турских напада. Послије Карловачког мира 1699. године Цетинска крајина је потпала под млетачку власт па су се драговићки монаси вратили у свој манастир."

 

Да ли ово сведочи о сарадњи и савезништву православног српског народа са турцима?

 

Православље се никада није агресивно ширило, поготово не на рачун римокатолицизма. А сада хоћете да нас убедите у супротно, и да се то дешавало када су нам рушене и спаљиване богомоље, када је народ насилно поримокатоличаван, и исламизиран. Да од жртве верског прогона направите агресоре, и још да вам поверујемо. Фали нам још бошњак да тврди да су у босни, за време турака, бошњаке зли срби терали да из мухамеданства пређу у православље.

[Zayron]

Hercegovina pogotovo istočna je uvijek bila hrvatska. :229229229:  :229229229:  :229229229:

 

Pogledajte, kad je neko u stanju isčuđavati se nad tim da je nešto bilo sasvim drugačije prije nego što je sada i što si on misli da je jeste ili nije bilo onda šta sad ja da radim? Da se pravim koza ili kokoš kao da ništa o tom ne znam ili šta očekujete, da bih se isto ovako i ja čudit trebao?

[Благовесник]

Znam odavno za to da se on i njegov otac smatraju značajnim Svetiteljima i poštuju u Katoličkoj crkvi,

ali još nisam imao priliku da pročitam njihova žitija na češkom ili poljskom. Hvala.

[Zayron]

@ Zayron

 

То је толико невероватно, да је вероватнија да се десила бајка о црвенкапи.

 

Ево само цитат из историје манастира Драговић са Википедије:

 

"1480. опустошен је у једном од турских похода на ове просторе. Након тога био је пуст око двадесет година, све до 1590. када је обновљен. Ипак, монаси су убрзо напустили манастир због глади. Иза тога био је пуст седамдесет година, до 1694. када га обновља епископ Никодим Бусовић. Четири године касније манастир је поново напуштен, због турских напада. Послије Карловачког мира 1699. године Цетинска крајина је потпала под млетачку власт па су се драговићки монаси вратили у свој манастир."

 

Да ли ово сведочи о сарадњи и савезништву православног српског народа са турцима?

 

Православље се никада није агресивно ширило, поготово не на рачун римокатолицизма. А сада хоћете да нас убедите у супротно, и да се то дешавало када су нам рушене и спаљиване богомоље, када је народ насилно поримокатоличаван, и исламизиран. Да од жртве верског прогона направите агресоре, и још да вам поверујемо. Фали нам још бошњак да тврди да су у босни, за време турака, бошњаке зли срби терали да из мухамеданства пређу у православље.

 

Sad je riječ o ovim tekstovima koje sam ti dao. Ograniči se sad na taj kraći dio koji se odnosi na trebinjsku biskupiju. O njima ja tebe pitam da mi objasniš šta u njima misliš ili znaš da nije tačno, da nije tako bilo kako tamo piše da je bilo već da je bilo to nekako drugačije pa onda napiši i kako je to ustvari bilo. U međuvremenu pogledam i to o čemu ti pišeš. Otprilike razumijem šta ti smeta, ali jedan rušeni i opustjeli manastir uopšte ne opvrgava sve ono što piše u ovim tekstovima koje sam ti dao. Ne vidim u kakvoj bi oni bili vezi. Tamo u tim tekstovima jasno piše na koji način se vršio pritisak na katoličke vjernike trebinjske biskupije da pređu na pravoslavlje a ko i zbog čega i uz čiju pomoć ga je vršio.

[о.Небојша]

Бесмислено је и увредљиво  на једном српском праволсавном форуму објављивање текствова усташе Крунослава Драгановића. За ово иде брисање , а и бановање, али....

Још Бела Четврти пише 1224. године римпапи како је у Босни нестало поклоника праве вјере, мислећи на римокатолике, па се бискуп преселио у Ђаково гдје ће и остати док АУ не окупира Босну.

Мноштво православних цркава, књига , икона свједочи о томе да су ту живјели православни Срби, чији су владари издавали повеље и дизали задужбине. Повеља Кулина бана, стећци са ћириличним натписима и српским именима јасно показују ко је ту живио.

И кад су Турци освојили Босну дају попис насеља и становништва који у њима живе, па се помињу села гдје и данас живе православи, између осталог и моје Подновље, што показују да су ту староседјеоци, јер не би насељеници давали стари назив мјесту.

Православни су кроз вијекове дизали буне надајући се у помоћ Русије, док су рмк чекали помоћ од Запада који је некада ратовао, а некада помагао Турке, што се видјело касније да су у турској војсци били француски и њемачки официри и оружје из тих земаља.

[Ђорђе Р]

Бесмислено је и увредљиво  на једном српском праволсавном форуму објављивање текствова усташе Крунослава Драгановића. За ово иде брисање , а и бановање, али....

Још Бела Четврти пише 1224. године римпапи како је у Босни нестало поклоника праве вјере, мислећи на римокатолике, па се бискуп преселио у Ђаково гдје ће и остати док АУ не окупира Босну.

Мноштво православних цркава, књига , икона свједочи о томе да су ту живјели православни Срби, чији су владари издавали повеље и дизали задужбине. Повеља Кулина бана, стећци са ћириличним натписима и српским именима јасно показују ко је ту живио.

И кад су Турци освојили Босну дају попис насеља и становништва који у њима живе, па се помињу села гдје и данас живе православи, између осталог и моје Подновље, што показују да су ту староседјеоци, јер не би насељеници давали стари назив мјесту.

Православни су кроз вијекове дизали буне надајући се у помоћ Русије, док су рмк чекали помоћ од Запада који је некада ратовао, а некада помагао Турке, што се видјело касније да су у турској војсци били француски и њемачки официри и оружје из тих земаља.

 

По мени је ок да постоје ти текстови, као и утемљени одговори на њих. Можда стварно има оних који нису упознати са усташком пропагандом, фалсификовањем историје, и како из тога долази до стварања геноцидне атмосфере, и ако се услови испуне, дође и до правог физичког геноцида.

[ZarkoZ]

Pa ovo je nevjerovatno koliko se Zayron

bori da po svaku cenu dokaze nesto , pa ovo je trenutno online Pilipenda....

 

[Zayron]

Ta tema je bila i na Forumu Verujem: 

 

https://www.pouke.org/verujem/index.php/topic,18858.0.html

[Zayron]

Pa ovo je nevjerovatno koliko se Zayron

bori da po svaku cenu dokaze nesto , pa ovo je trenutno online Pilipenda....

 

Šta si htio reći? Kakva Pilipenda? Znači bosanski fratri lažu? Znaš li ti ko je fra Filip Lastrić uopšte?