Školstvo u Srbiji... tužan rezime

[obi-wan]

je l možeš da argumentuješ svoju tvrdnju

 

Pazi kad sam tek sad video pitanje.

Skroz sam zaboravio sta smo ovde pricali, ako budem imao vremena podseticu se pa cu da napisem...

[Иван ♪♫]

Univerzitet u Beogradu (UB), prema listi koju je sačinio Centar za rangiranje svetskih univerziteta, zauzeo je 809. mesto od 1.000 rangiranih visokoškolskih institucija.

 

Listu je sačinio i na svom sajtu objavio Centar za rangiranje svetskih univerziteta, čije je sedište u Džedi. U vrhu najboljih su američki univerziteti, a poslednji na listi je kineski Univerzitet Janbijan.

 

dalji tekst na linku: http://mondo.rs/a712400/Info/Drustvo/Univerzitet-u-Beogradu-nije-bas-osvetlao-obraz.html

[Juanito]

U vrhu najboljih su američki univerziteti

 

И они мисле да ће неко стварно да поверује у ову западњачку пропаганду?

[DYNABLASTER]

Univerzitet u Beogradu (UB), prema listi koju je sačinio Centar za rangiranje svetskih univerziteta, zauzeo je 809. mesto od 1.000 rangiranih visokoškolskih institucija.

 

Listu je sačinio i na svom sajtu objavio Centar za rangiranje svetskih univerziteta, čije je sedište u Džedi. U vrhu najboljih su američki univerziteti, a poslednji na listi je kineski Univerzitet Janbijan.

 

dalji tekst na linku: http://mondo.rs/a712400/Info/Drustvo/Univerzitet-u-Beogradu-nije-bas-osvetlao-obraz.html

To je neka B kriterijum lista, glavni kriterijum treba da je znanje i sve sto uz to ide, a to se pokazuje na takmicenjima, a posto kod nas skoro da i nema sponzora niti uslova za tako nesto, nema se pravi uvid u situaciju, ali kao sto rekoh ta lista je sklj produkcija.

[w.a.mozart]

Za vreme olimpijade u Pekingu najviše sam gledao plivanje - to mi je omiljen sport. Imam i danas na dvd disku skoro sve trke. Elem, nabasam na torentima na neki fajl koji govori o pripremama američkih reprezentativaca za Peking, baš dvd koji je izdala njihova plivačka asocijacija - i skinem ga. Ljudi moji, ono je smešno. Felps i društvo plivaju u nekim bazenčićima iz 19. veka i to sa još nekim ljudima za koje nisam shvatio šta traže tu ali ispada da su to posetioci bazena a ovi jadni nemaju svoj termin nego se snalaze - kao, dobro i ovo da su nam dali.

 

sad ne znam zašto sam baš ovo ispričao na ovoj temi ali svakako da ne škodi, a ako ne škodi onda koristi - pa da

[feeble]

Ne znam ni ja zasto cu ovo staviti, valjda neku svetlu tacku ili sto kazu izuzetak koji potvrdjuje pravilo. Ali eto, bar nesto lepo

 

Informatičar Jovine gimnazije drugi na svetu

 

 

Dimitrije Erdeljan, učenik gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" osvojio je srebrnu medalju na 26. Međunarodnoj informatičkoj olimpijadi u Tajpeju na Tajvanu.

Da bi se plasirao na takmičenje u Tajvanu, morao je da se dokaže i na Srpskoj informatičkoj olimpijadi.

"U gimnaziji radimo po sličnom programu kao Matematička gimnazija. Spremali smo se malo intenzivnije, a imali smo i pripreme nedelju dana u Petnici",  priča Dimitrije. Kaže da su ovogodišnji zadaci bili izazovni i zahtevni, a da su samo tri takmičara od čak 300 završili zadatak u potpunosti.

"Takmičenje je trajalo dva dana sa jednim danom pauze između. Oba dana smo imali tri zadatka i po pet sati da ih rešimo", rekao je Dimitrije za 24sata. Dodao je da ima dosta država koje imaju bolje takmičare iz oblasti informatike, ali da svoje rezultate učenici iz Srbije najčešće porede sa državama koje su blizu naših granica i sa kojima su u sličnom rangu.

Četvorica mladih programera iz Srbije osvojila su tri medalje na 26. Međunarodnoj informatičkoj olimpijadi u Tajpeju na Tajvanu.

Kako je saopštio vođa ekipe Srbije Nikola Milosavljević, srpski programeri osvojili su dve srebrne i jednu bronzanu medalju, a na ovogodišnjem takmičenju učestvovalo je 311 takmičara iz 82 zemlje. Pored Dimitrija, i Marko Stanković, učenik gimnazije "Svetozar Marković" u Nišu, osvojio je srebrnu medalju. Ivan Stošić, učenik iste gimnazije, osvojio je bronzu. Našu zemlju predstavljao je i Andrej Ivašković, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu, kome je, nažalost, nedostajalo svega pet poena do bronzane medaljе.

[Млађони]

To je neka B kriterijum lista, glavni kriterijum treba da je znanje i sve sto uz to ide, a to se pokazuje na takmicenjima, a posto kod nas skoro da i nema sponzora niti uslova za tako nesto, nema se pravi uvid u situaciju, ali kao sto rekoh ta lista je sklj produkcija.

Како тачно мислиш да се универзитет рангира по томе што десетак студената покажу изузетно сзнање на такмичењима? 

Mислим да овај центар и ова листа имају тежину, јер рангирају вероватно по броју ПХД-а, броју дипломираних студента према броју уписаних...

[Млађони]

 

Ne znam ni ja zasto cu ovo staviti, valjda neku svetlu tacku ili sto kazu izuzetak koji potvrdjuje pravilo. Ali eto, bar nesto lepo

 

Informatičar Jovine gimnazije drugi na svetu

 

 

Dimitrije Erdeljan, učenik gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" osvojio je srebrnu medalju na 26. Međunarodnoj informatičkoj olimpijadi u Tajpeju na Tajvanu.

Da bi se plasirao na takmičenje u Tajvanu, morao je da se dokaže i na Srpskoj informatičkoj olimpijadi.

"U gimnaziji radimo po sličnom programu kao Matematička gimnazija. Spremali smo se malo intenzivnije, a imali smo i pripreme nedelju dana u Petnici",  priča Dimitrije. Kaže da su ovogodišnji zadaci bili izazovni i zahtevni, a da su samo tri takmičara od čak 300 završili zadatak u potpunosti.

"Takmičenje je trajalo dva dana sa jednim danom pauze između. Oba dana smo imali tri zadatka i po pet sati da ih rešimo", rekao je Dimitrije za 24sata. Dodao je da ima dosta država koje imaju bolje takmičare iz oblasti informatike, ali da svoje rezultate učenici iz Srbije najčešće porede sa državama koje su blizu naših granica i sa kojima su u sličnom rangu.

Četvorica mladih programera iz Srbije osvojila su tri medalje na 26. Međunarodnoj informatičkoj olimpijadi u Tajpeju na Tajvanu.

Kako je saopštio vođa ekipe Srbije Nikola Milosavljević, srpski programeri osvojili su dve srebrne i jednu bronzanu medalju, a na ovogodišnjem takmičenju učestvovalo je 311 takmičara iz 82 zemlje. Pored Dimitrija, i Marko Stanković, učenik gimnazije "Svetozar Marković" u Nišu, osvojio je srebrnu medalju. Ivan Stošić, učenik iste gimnazije, osvojio je bronzu. Našu zemlju predstavljao je i Andrej Ivašković, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu, kome je, nažalost, nedostajalo svega pet poena do bronzane medaljе.

 

 

Мој школски из одељења је био други или трећи на тим олимпијадама. Сада ради у ФБ у Калифорнији. Али до тог посла није дошао преко олимпијада него преко људи које је упознао на oвом сајту: http://www.topcoder.com/

Прво је радио за једног екс-микрософтовог програмера који је почео своју фирму, и преко њега некако дошао до ФБ-а.

[АлександраВ]

Позитивна дискриминација Рома за упис у средње школе

Први пут званичним конкурсом прописано да се подстицајни поени додељују осмацима ромске националности и онима који су основно образовање стекли по програму за одрасле. – Са „извол’те” бодовима може се прескочити уписни праг за четворогодишње смерове

Осмацима ромске националности и онима који су основно образовање стекли по програму за одрасле следују додатни бодови да би се уписали у средње школе. Чак и када заиста мало бодова понесу из осмолетке и лоше ураде завршни испит, биће им придодато највише 25,2 бода. На то ће имати право и ромска деца са најлошијим оценама и успехом на малој матури уколико потичу из породица које су корисници социјалне помоћи.

Први пут ово је прописано у званичном конкурсу за упис у средње школе који се раширио интернетом, од објављивања на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Ово није баш експлицитно наведено, али то је суштина.

Школске управе су наложиле директорима школа да о овој новини обавесте родитеље. Руководиоци осмолетки имали су рок до краја марта да ресорном министарству доставе листе ученика пријављених за упис по повољнијим условима и уверавају да су свој део посла урадили. Наглашавају да нема родитеља којима смета настојање система да помогне ђацима ромске националности и матурантима осмолетки за одрасле да наставе образовање, али су многи негодовали због начина на који се то ради.

Упркос олакшицама за упис у средњу школу ученици који нису знањем завредели место у клупама убрзо су одустајали од школовања

У конкурсу дословце пише: „Увећавање броја бодова на основу уписа под повољнијим условима ради постизања пуне равноправности”.

То се из угла родитеља осмака и у просветним круговима углавном тумачи као „медвеђа услуга” и као „привилегија и награда за најлошије ђаке”.

– Број бодова који остваре на основу успеха из школе и завршног испита увећава се за 30 одсто (уколико су корисници новчане социјалне помоћи за 35 одсто) од броја бодова који им недостаје до 100 бодова – наведено је у новом конкурсу.

Неправду у томе препознају социјално угрожене породице чији осмаци не могу да рачунају на афирмативне бодове за упис у средњу школу зато што су српске националности и завршили су осмолетку по редовном програму. Уз то, олакшице за упис у средњу школу многим ђацима претходних година нису осигурале и опстанак у образовном систему. Ученици који нису знањем завредели место у средњошколским клупама убрзо су одустајали од школовања – наводи Милован Миловић, директор палилулске Школе за основно образовање одраслих „Браћа Стаменковић” чијих је двадесетак ђака сада пријављено за предстојећи упис по повољнијим уловима.

– Четири наша осмака пријавили смо ресорном министарству за афирмативне бодове за упис у средње школе. Међу њима је двоје чији су родитељи дошли да се изјасне да су Роми да би деца могла да добију подстицајне поене – каже Валентина Панђаитан, директорка палилулске ОШ „Јован Цвијић”, напомињући да су подстицајни поени ромској деци и ранијих година приписивани уз помоћ Националног савета Рома, и да родитељи и просветни радници немају ништа против да се тој деци помогне да се школују, али под истим условима као и свим ђацима.

Рачунање поена

Oсмак који има право на подстицајне бодове а који је завршио основну школу са просеком довољан два на основу успеха у шестом, седмом и осмом разреду завредеће 28 поена. Ако тај резултат не поправи бодовима са мале матуре а потиче из породице која прима социјалну помоћ, на поклон ће добити 35 одсто од 72 бода, колико недостаје до максималних 100 поена. То је 25,2 афирмативна бода. Збир знањем заслужених и поклоњених поена који му следују износиће 53,2 и тиме ће прескочити зацртан уписни праг од 50 бодова за четворогодишње средњошколско образовање.

– Проблем је што ромска деца углавном долазе на наставу кад треба да узму потврду о редовном школовању да би остварила право на социјалну помоћ, а после се не појављују. Зато маса родитеља замера што им се додељују подстицајни поени. Тужно је што ромски ђаци махом не могу да сe мере са већином вршњака, живе у катастрофалним условима, немају обућу да дођу у школу кад пада киша. Треба им помоћи, уписати их у школе. До сада су примани мимо листе, да не би били конкуренција вршњацима који не добијају подстицајне поене – закључује Панђаитанова.

Досадашње уписивање преко броја урушавало је квалитет наставе, а било је и злоупотреба, потврђује Милован Шуваков, помоћник министра просвете.

– Ова област морала је системски да се уреди и регулише правилником, како је препоручио и заштитник грађана. Први пут су у званичном конкурсу прописани и обелодањени услови за упис у средње школе по повољнијим условима. Сад ће уз афирмативне поене ови осмаци конкурисати равноправно са другом децом и њиховим пријемом неће се нарушавати предвиђен број ученика у одељењу. То је први корак у озакоњењу већ постојеће праксе, али ће од сада све нејасноће или покушаји злоупотребе бити видљиви – прецизира Шуваков.

Он најављује да је следећи корак проширење афирмативних мера за упис у средње школе и на друге категорије угрожене деце, као што су ђаци из социјално угрожених али неромских породица.

– Није поента да се афирмативне мере уведу у правни оквир, него да се јавно употребе сви механизми укључивања ђака ромске националности и деце из угрожених категорија у образовни систем, односно да им се помогне да се захваљујући образовању интегришу у друштво – поентира Шуваков.

Извор

[АлександраВ]

Занимљиво је радити у просвети. Увек имаш само таблу и креду, али, зато свако мало мораш да научиш нове изразе који дају озбиљност твом држању креде.

У почетку беше реч. Додаше јој таблу и креду, па тако настаде образовање.

Онда је образовање постало едукација.Силни родитељи нису желели да им дете буде едуковано. Желели су само васпитано и образовано дете, али, добише – курикулум! А ми се радо ухватисмо за тај …курикулум, па кренусмо по семинарима, сатима и данима, викендима, летима и зимама…кад, дође опет неки нови министар(ка) па заједно с Дарвином остадосмо и без курикулума! Дарвин нам се вратио, али бодови које освојисмо преко курикулума одоше унеповрат.

Ее, али се онда дошло до закључка да смо традиционално досадни уз таблу и креду, па нас наговорише да исте користимо активно радионичарски. Дотле нам  традиционално образовани ђаци одоше као стручњаци у бели свет, нико им није замерио ни традиционално васпитање и образовање, ни то што нису курикуларно едуковани.

А ми остадосмо у активним радионичарским методама. Што рече један родитељ:,,Радионицу имам и ја код куће, само је ми зовемо гаража, а поправљамо аутомобиле у њој!“ За то време ја покушавала да поправим његовог сина у својим радионицама, али, тешко је кад не смем да га васпитавам, а морам да га едукујем. Активно.

Не мере  без француског кључа у радионици, господо!

Одједном, испостави се да су ми нестали бодови из те активне наставе, опет треба да сам неактивна да бих наватала бодове.

Немам ни биографију више. Сад имам портфолио. Што ја, што ђаци.Сад  се сви трудимо да накитимо тај портфолио, чије је изворно значење – коферче! Мој прадеда с једним коферчетом отишао у Америку, вратио се као богат човек, а ја? Што ми већи портфолио, то ми мања плата…

Сад уведоше нове обавезне семинаре. Неки су акредитовани, неки неакредитовани. Наравно, као и целог живота, увек је боље тамо где ниси обавезан да будеш, па ми је лепше на неакредитованим семинарима. Међутим, притиснути између табле, креде и бодова, ИОП-а и ЛППР – а, колеге желе да иду на акредитоване семинаре.

Додуше, још нам није јасно шта то тачно значи, јер ће се опет десити да акредитовани изгубе акредитацију, а неакредитовани постану акредитовани… али, ко има времена да мисли о томе?  Накупила сам много разних бодова, једино још нисам научила да их деци намажем на лебац, тако да мојој породици не значе ништа.

А кад смо већ код акредитације, зна ли неко чему то служи (па још и не ради)?

Као део тима за Стратегију образовања на једном скупу сам с поносом изјавила да сам вртић пре 42 године завршила по Монтесори методу. То је истина, у вртићу биле запослене три младе васпитачице (од којих је једна била моја рођена мати)и радиле по методу тад чувене Марије Монтесори. Елем, кад то изјавих, силан акредитовани свет на том скупу са згражавањем ми рече:,,Али, нема података да је пре 40 година тај метод био акредитован у Србији!“

Куку! Шта ћу сад? Хоће ли ми се признати што по неакредитованом програму заврших вртић? Хоће ли тим васпитачицама одузети лиценцу, иако су све три већ 20 година у пензији? Три дана нисам смела мајци на очи да изађем! Како да јој саопштим да је узалуд васпитавала генерације, и да је инкогнито радила неакредитовано? Васпитачици сам се извинила и рекла да морам заборавити све чему ме је у вртићу научила, јер није имала акредитацију за то. Искупила сам се кафом и ратлуком, то сам могла да приуштим.

У проблему сам, јер у портфолиу морам прећутати тај Монтесори метод, а за други не знам. Ако наватам бодове на семинарима који се популарно зову ,,Компетенције за… (дописати по жељи)“ а своде се на пресипање шупљег у празно и враћање празног у шупље, можда могу да прикријем мрљу из вртића?

И сад, тако осеминарени, боље држимо креду, боље шкрипимо по таблама из традиционалног времена,  кришом радимо оно што смо некад могли комотно – васпитавамо и образујемо децу, док се правимо да их едукујемо.

Но, акредитације су већ оставиле трага и на ђацима. Већина средњошколаца иде само на часове где професор уписује одсутне, а на оне ,,неакредитоване“ већина не оде.

Успела нам едукација!

 

Ивана Бошњак Бошњак

 

https://dnevnikjedneuciteljice.wordpress.com

[Sanja Т.]

On 5/21/2016 at 12:38, АлександраВ рече

Занимљиво је радити у просвети. 

https://dnevnikjedneuciteljice.wordpress.com

[АлександраВ]

U Srbiji je obrazovanje apsolutno potcenjeno, dok se u razvijenom svetu tretira kao prvoklasna roba, kaže profesor ekonomije Miodrag Zec.

Pedesetih godina je industrijska klasa odlazila u razvijene zemlje da bi zaradila novac i vratila se u Srbiju. Danas intelektualna elita odlazi bez namere da se ikada vrati.

“Znamo li zašto nam odlaze najbolji? Zašto se ovde ne ceni znanje, najtalentovaniji se ismejavaju da su štreberi, i za njih se uglavnom nikada ne nađe mesta u važnim državnim institucijama. U razvijenom svetu znanje tretiraju kao prvoklasnu robu. Naši geniji, Tesla i Pupin su, nažalost, otišli da povećaju tehnološki potencijal Amerike. Jer, tamo oduvek postoje uslovi da genijalnost dođe do izražaja”, kaže profesor Zec.

“Obrazovanje je ovde apsolutno potcenjeno. Kako sačuvati, recimo, autoritet nastavnice matematike ako je ona tako plaćena da ne može ni zub da popravi, pa đaci teraju sa njom šegu da je krezuba. Ako se sa svih strana šalje poruka da učenje u Srbiji nije na glasu. S druge strane, imamo više magistara i doktora nauka nego novorođenih”, kaže on u intervjuu za Blic.

“Čemu školovati ljude ako najbolji odlaze, a na ključna mesta se primaju osobe sa sumnjivim kvalifikacijama”, pita se on.

Situacija će se, smatra Zec, promeniti samo ako svake godine obezbedimo radno mesto za sto najboljih diplomiranih studenata iz svih oblasti.

Profesor daje dobar primer Engleske, koja je od svojih institucija napravila brend.

“Mi nismo kao Engleska, gde kad zaradiš u 17. veku, možeš ostati bogat i u 21. veku. Suština nije u brzini, već u trajanju zarade. Kod nas sva bogatstva kratko traju i niko nema poverenja ni u državu ni u održivost bilo kog biznisa. Zato Srbin, Rus, Indus… sve pare koje zaradi nosi u Englesku.”

A kada Englez zaradi pare bilo gde u svetu, zarađeno vraća kući, u Englesku.

“Na dugi rok, najbolji i najprodavaniji engleski proizvod su engleske institucije. Zbog njih se u Englesku sliva ljudski i finansijski kapital. Svi oni čuvaju svoje i vrlo agresivno primaju sve ono što je dobro iz sveta. Tako je u celom zapadnom društvu. I odliv školovanih ljudi iz Srbije za njih je odlična infuzija, dok nama krv lipti. Mi njima genetski materijal iz Matematičke gimnazije, a oni nama savetnike koji će nas naučiti da je potpuno prirodno da su oni bogati a mi siromašni. I vrlo će se potruditi da tako i ostane.”

 

Izvor: blic.rs

[Juanito]

Зец је некада углавном причао паметне и разумне ствари, а данас 90% разних поприлично чудних изјава На пример:

2 hours ago, АлександраВ рече

Situacija će se, smatra Zec, promeniti samo ako svake godine obezbedimo radno mesto za sto najboljih diplomiranih studenata iz svih oblasti.

Како? Која развијена држава ово ради? Наравно, у развијеним државама сто најбољих студената свакако нађе посао, заједно са хиљадама који нису најбољи или нису уопште били студенти, али то је нешто сасвим друго од ове Зецове изјаве.

Овај последњи пасус је најнебулознији по више основа, али радије не бих даље коментарисао. 

 

[Ronald]

1 hour ago, Juan рече

Зец је некада углавном причао паметне и разумне ствари, а данас 90% разних поприлично чудних изјава На пример:

Како? Која развијена држава ово ради? Наравно, у развијеним државама сто најбољих студената свакако нађе посао, заједно са хиљадама који нису најбољи или нису уопште били студенти, али то је нешто сасвим друго од ове Зецове изјаве.

Овај последњи пасус је најнебулознији по више основа, али радије не бих даље коментарисао. 

 

Tacno Juan, Zec uglavnom u zadnje vrijeme ne prica pametne stvari, jer nikakvi intelektualci nece promijeniti Srbiju i dosadio je sa ovom mantrom i jos nekim drugim u kojima govori o nacionalizmu i nacionalnim interesima. Najveca glupost je da intelektualci stvaraju kvalitetne institucije, a Hjum, Hajek i Poper se ubijali da objasne koliko je to lose. U odredjenim okolnostima kao sto je GZ, to stoji, ali najolje institucije dolaze odozdo.

[Иван ♪♫]

http://www.24sata.rs/u-suzama-odustajali-od-prijemnog-test-na-fpn-u-pun-gresaka/33056

http://www.detinjarije.com/zabranjeno-mi-je-da-ga-isteram-sa-casa-a-cas-ne-mogu-da-odrzim/