Jump to content

Хрвати присвајају ћирилицу !?

Оцени ову тему


Mironosica

Препоручена порука

Evo ponovo te crkve o kojoj sam vam pričao, ta se dočekala današnjih dana u jednom komadu iako je skoro iz doba svetih Ćirila i Metodija, valjda tek nešto malo poslije njih izgrađena. No, postoje temelji crkvi za koje se pretpostavlja da su izgrađene baš u cilju ostvarivanja, realizacije misije među Slovenima i na njihov zahtijev ili naređenje su bile podignute i sigurno su u njima vršili i Liturgiju oni oba osobno. na žalost ni jedna od tih crkvi nam se nije sačuvala kompletna, samo temelji. A ta sv. Markete Antiohijske je nešto mlađa, pretpostavlja se nekih 50-100 godina poslije njihove smrti izgrađena - ukoliko su ti proračuni tačni. No u slučaju da nisu, tamo uvijek postoji neka tolerancija +/- 100 godina, onda bi i ona mogla biti baš jedna od tih u kojima asu sv. Ćiril i Metodije držali liturgiju. Međutim većina arheologa smatra da je zaista izgrađena tek poslije njih ali vrlo brzo po njima i da za to imaju dokaze, no, kako sam rekao, još uvijek postoji mogućnost i rezerva da se nešto previdjelo što znači da se ti arheološki nalazi još mogu revalizovat, prevrednovari u svjetlu nekih novih do sada nepoznarih činjenica pa taj slučaj te crlve sv. Markete Antiohijske u Kopčanima ostaje za sada još uvijek otvorenim. U svakom slučaju je to neosporno najstarija na svijetu, cijela, kompletna, arhitektonski i liturgijski funkcionalna sačuvana autentična crkva kod Slovena koja nije izgrađena ni na temeljima antičke ranohrišćanske rimske bazilike, ni na temeljima starije irokeltske crkve iz doba misionarskih putovanja sv. Patrika i njegovih monaha, takozvane irokeltske misije, već je kompletno podignuta specijalno u suvislosti s evangeliziranjem Slovena i misionarskim radom sv. Ćirila i Metodija i njihovih petorice učenika.  

 

Slovanské Velikonoce

http://youtu.be/xsZdj3chYrU

Film vznikl u příležitosti Velikonoc v roce 2009. Zachycuje převážně slovanské

církevní stavby. Hudbu tvoří slovanská duchovní píseň z 9.-10. století.

Film je iznikao u prigodi Vaskrsa 2009. godine. prikazuje pretežno slovenske

crkvene građevine. Muzika je ustvari slovenska duhovna pjesma iz 9-10. vijeka.

 

 

  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mala pauza, previše nauke najednom, nekom može pregorit šta u kutiji (u glavi), hahahaha! 

Ne treba pretjerivat a ni s naukama. Evo kako izgleda poznata vizantijska crkvena pjesma u izvedbi jednog moravskog katolilčkog crkvenog hora. http://www.malehudebnidruzeni.cz/

 

Malé hudební družení - Christos Anesti

http://youtu.be/rSLHTrUJBeA

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A ovo je već klasična stvar iz njihovog zapadnog, latinskog repertoara, oni pjevaju oboje. 

 

Malé hudební družení - Laudate Omnes Gentes

http://youtu.be/mdb937znglo

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A ovo su moji favoriti, hor Stojanovog Gymnaziuma na Velehradu. Inače kod nas na Moravi su Stojan, Jovana itd. uobičajena imena. Stojan je bio jedan veliki arcibiskup moravski koji se mnogo zaslužio o slovenski jezik, kulturu i školastvo tj. prosvjetiteljstvo Moravsko. A ja na Gloriji imam jednu svoju Jovanu koja mi stalno aminuje videa, hahahaha.

 

Pěvecký sbor SGV - Svjatýj Bóže

http://youtu.be/RPML-irGqA8

Záznam z adventního koncertu sboru Stojanova Gymnázia Velehrad

v Kostelanech nad Moravou 16. prosince 2010

sv. Jan Chrysostomos (Zlatoústý) - Svjatýj Bóže

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I ova im je dobra: 

 

Pěvecký sbor SGV - Tebe poem

http://youtu.be/VKh5ezsHDnw

Záznam z adventního koncertu sboru Stojanova Gymnázia Velehrad

v Kostelanech nad Moravou 16. prosince 2010

Dmitrij Stěpanovič Bortňanskij - Tebe poem

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

To Stojanovo Gymnazium na Velehradu je crkvena gimnazija,

traje 6 godina, i njeguju se tamo ćirilometodske tradicije kako vidite: 

 

Pěvecký sbor SGV - Alleluia (Gordon Young)

http://youtu.be/6MzCBZ2RbXs

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Inače toj gore crkvi su vrlo slične te crkve na britanskom ostrvu i u Irskoj koje je gradio sv. Patrik. sa svojim monasima i sv. Kolumbanom recimo iz te irokeltske misije. Negdje sam imao njihove slike, nekoliko ih se i tamo sačuvalo a izgledaju vrlo slično toj crkvi sv. Markete Antiohijske u Kopčanima. Možda tehnički malo bolje izgledaju, pravilnije i preciznije su urađene, valjda ti naši slovenski graditelji nisu imali toliko iskustva kao oni, tek pekli zanat graditeljski. U to doba je to bila totalna novost, gradit nešto od kamenja i cigle kad su Sloveni tada sve pravili od drveta, trstike i blata, hahahaha  Pa dok im se uhodao taj know-how te prve crkve ispale malo nahero, potrajalo to neku dobu dok se nisu naučili šta a kako. A i ne ispale, koliko su stare naherile bi se samo od tolike starosti jadne, hahahaha. Al opet su pošteno zgruvane, kad su uspjele preživjet sve do danas. Nekako su ih uspjeli ispljeskat tako da stoje sve do danas, ni meni nije baš sasvim jasno kako. Za početnike više nego odlično.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

U Nitri u Slovačkoj napravili veeeeliki kip sv. Ćirila i Metodija - od pijeska,

ko djeca što prave na pjeskovištima te svoje tortice od pijeska, hahahaha:

 

Lukov Dvor 151 Piesková socha Cyril a Metod 8. 6. 2011

http://youtu.be/OY0xobnPchM

Kod pozorišta A. bagara iznikla ova privremena skulptura svetih ćirila i Metodija.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 5 weeks later...

Hrvati su poreklom sta? kako mogu da kradu nesto sto je njihovo? :lol:

 

kako uopste moze pismo da se prisvoji?!

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hrvati su poreklom sta? kako mogu da kradu nesto sto je njihovo? :lol:

 

kako uopste moze pismo da se prisvoji?!

 

Као и било која друга културна баштина. На основни назив дода се национално име. Па, рецимо, ако играш негде у свету народно коло, рецимо Моравац (не тврдим сигурно да је народно), ако га рецимо хрвати присвоје, свуда у протоколима мора да стоји стандардно име за ту игру, нпр Хрватски Моравац. То се ради у свим областима културе која је настајала у неком историјском периоду. Имаш притисак на Косову и Метохији да се цркве и манастири упишу као део Косовске културне баштине.

 

Тиме се даје легитимет етничког чишћења, и брише историјско постојање Српског народа на једној територији. То је циљ и са овим што се ради у Хрватској, показати да Срби немају дугогодишње историјско бивствовање у границама садашње Републике Хрватске, него су дошљаци, који су се сада вратили одакле су дошли. А хрватске оружане формације су им само несебично помагале у томе (могу чак безобразно рећи, остварењу својих подсвесних жеља).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нису Срби ексклузивни власници ћирилице. Ћирлицом се користе и Руси, Бугари, Монголи, Украјинци, Бјелоруси, Македонци....тако да не може ништа бити спорно ако Хрвати хоће да потврде да и они имају ћирилицу на којој су писани неки споменици, и друге оставштине њихове културне баштине. Питање је само да ли је она идентична са српском ћирилицом или не ако је идентична онда је то крађа, и то не би требало допустити, ако није онда нема ништа спорно. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нису Срби ексклузивни власници ћирилице. Ћирлицом се користе и Руси, Бугари, Монголи, Украјинци, Бјелоруси, Македонци....тако да не може ништа бити спорно ако Хрвати хоће да потврде да и они имају ћирилицу на којој су писани неки споменици, и друге оставштине њихове културне баштине. Питање је само да ли је она идентична са српском ћирилицом или не ако је идентична онда је то крађа, и то не би требало допустити, ако није онда нема ништа спорно. 

 

Врло добро се зна да су писма управо оно што разликује наше две блиске нације. Као што се врло добро зна колики су били притисци да се ћирилица избаци из употребе на територијама над којим хрвати имају претензије, на којим нису имали своје становништво, а које су сада припале њиховој држави. Друга ствар која нас разликује је вероисповест. Као што видимо, у исто време се појављује тзв Хрватска православна црква, којом хоће да покажу да су на територији садашње државе живели православни хрвати, који су писали ћирилицом. А онда су дошли срби и преузели православну цркву и ћирилицу, и сада ће модерна хрватска наука да настави, и доврши оно што су већином урадиле оружане формације. Да направе Републику Хрватску државом у којој живе само хрвати, неки православни, неки римокатолици, а неки атести и агностици. Коме се то не свиђа, нека се врати одакле је дошао.

 

Што се тиче типа ћирилице, они присвајају нешто што су већ присвојили Бошњаци. Ради се о томе, да сваки крај има своје особености, језичке. У то доба, постојало је више школа, које су се трудиле да дају неки свој печат. Па тако управо постоји тип ћирилице, са својим особеностима, који се користио западно од Дрине. Српски владари нису никада успели да на неки дужи временски период укрупне толико своје државе, да обухвате целокупан српски народ. Тако да никада није постојало стандардизовано писмо. За стандардизацију је било потребно јединствено државно уређење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нису Срби ексклузивни власници ћирилице. Ћирлицом се користе и Руси, Бугари, Монголи, Украјинци, Бјелоруси, Македонци....тако да не може ништа бити спорно ако Хрвати хоће да потврде да и они имају ћирилицу на којој су писани неки споменици, и друге оставштине њихове културне баштине. Питање је само да ли је она идентична са српском ћирилицом или не ако је идентична онда је то крађа, и то не би требало допустити, ако није онда нема ништа спорно. 

 

Није проблем са ћирилицом, него са Хрватима. Они немају своју ћирилицу, него је то ћирилица Срба у Хрватској. Само што је сада јако мало Срба у Хрватској, један део је побијен у ратовима, други поморен и намучен у логорима, трећи асимилован, а четврти протеран. Остали су Хрвати са српским споменицима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Врло добро се зна да су писма управо оно што разликује наше две блиске нације. Као што се врло добро зна колики су били притисци да се ћирилица избаци из употребе на територијама над којим хрвати имају претензије, на којим нису имали своје становништво, а које су сада припале њиховој држави. Друга ствар која нас разликује је вероисповест. 

Ова друга ствар је кључна у свим постојећим проблемима, како у прошлости тако и данас. То преимућство које они имају

је искључиво због тога што су римокатолици. Захваљујући једној подели на две епархије, двеста година пре раскола, 

територијално су припали Риму, и то је та битна разлика. Разлика која, на крају крајева, одлучује да они вазда буду

штићеници моћних земаља са запада и разлика која нас Православне поистовећује са каменом спотицања у ширењу

римокатоличке вере на исток. Ко то овако не види, он је или римокатолик или је глупи православац.

БЛАЖЕН МУЖ ИЖЕ НЕ ИДЕ НА СОВЈЕТ НЕЧЕСТИВИХ И НА ПУТИ ГРЈЕШНИХ НЕ СТА...

Цитат:

Da bi covek mogao da rasudjuje o nekom nesto, bilo sta, on neophodno i neizostavno mora prvo da se udubi u samog sebe,

da vidi ponor sopstvenih grehova, da sebe proglasi za nistaka i najgoreg od svih, da izvadi brvno iz svog oka...

Drugim recima, mora da udise Jevandjelje Hristovo, da zivi po njemu...

Ko tako radi, odmah ce da zna je li na pravom putu ili ne...

Брат Оби Ван

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...