Хрвати присвајају ћирилицу !?

[Баба]

„Као оток сред млетачког земљишта по-

стојаше од старине обртна и трговачка репу-

блика српска Дубровник.“ (Медо Пуцић, 1867)

Да појасним , Медо Пуцић је католик.

[Дејан]

Да и шта сад ?

Јесу ли то сви докази ?

Да ли је то та ћирилица из Босне можда ?

Или из Дубровника ?

Немам појма али контам да свако писмо има своје специфичности ,у зависности где се користи.

[Баба]

Немам појма али контам да свако писмо има своје специфичности ,у зависности где се користи.

Па није Дејане , Винодол и Дубровник дели свега 1000 километара скоро. А реч је пре свега о културној баштини Дубровника и Босне.

[gago.m]

Молити се Богу да им врати људскост,да постану нормални становници ове планете!Па,до уназад 100-тињак година,и њихови фратри су писали ћирилицом а у Дубровнику су Аустријанци,на последњем попису становништва,пописали "чак 4 човека који се изјашњавају као Хрвати"!?Никада они неће признати постојање Срба католичке верисповести па је свака полемика са њима,сувишна.Педантни Аустријанци имају своје архиве до којих може доћи свако кога интересују и сазна истину која иде нама у прилог!Поготово када се зна аустријска "љубав" према нама!

[Candy Butcher]

е ови су дефинитивно гори од Деретића

[Иван Недић]

Желе да присвоје дубровачку књижевност, и не само њу. Нимало наиван потез

[Пајко]

Желе да присвоје дубровачку књижевност, и не само њу. Нимало наиван потез

То је опробан рецепт који се већ дешавао кроз историју... То раде и шиптари на Косову и Метохији.

Сад српски манастири постају њихова културна баштина. Лукаво се ради али успех је загарантован.

[Mironosica]

Hrvati "svojataju" ćirilicu?

IZVOR: AGENCIJE, NEZAVISNE.COM

Međunarodni naučni skup "Hrvatska ćirilična baština" održava se u Zagrebu povodom 500. godišnjice štampanja prve hrvatske knjige na ćirilici, "Dubrovački ćirilski molitvenik - Od blažene gospođe ofičje", javila je agencija Hina.

Srpski lingvista Miloš Kovačević je rekao da je čitava logika u vezi sa književnim jezikom Hrvata "okrenuta naglavačke", s obzirom na to da je poznato da se počeci srpskog književnog jezika vezuju za ćirilicu, jer je prvi spomenik na narodnom jeziku Povelja Kulina bana pisana ćirilicom.

"Budući da Hrvati smatraju da sve počinje od njih, oni ne bi da se odreknu početaka pismenosti i žele da pokažu da je to njihovo 'povijesno pismo' - drugačije rečeno, da je ćirilica počela od njih, a da su je kasnije preuzeli Srbi", rekao je Kovačević.

Skup se održava u Hrvatskoj akademiji nauka i umetnosti (HAZU), i trajaće dva dana. Na njemu će izlagati 25 stručnjaka iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Predsednik HAZU akademik Zvonko Kusiće naveo je u pozdravnom govoru da je hrvatska ćirilična baština "svesno ili podsvesno bila potiskivana".

Prema njegovim rečima, tim pismom se pisalo od 11. do 18. veka u Dubrovniku, Poljičkoj Republici, Slavoniji, a njime su se služili i bosanski franjevci i hrvatski protestantski pisci.

Akademik Tomislav Raukar je ukazao da se kulturno bogatstvo hrvatskog srednjevekovlja najbolje očitava u "sintagmi akademika Eduarda Hercigonje o tropismenoj i trojezičnoj hrvatskoj kulturi".

Neki od govornika su isticali da se hrvatskom ćiriličnom baštinom danas više bave inostrani nego domaći istraživači.

Sekretar Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje Željko Jozić izrazio je nadu da je ovaj skup - vraćanje duga jednom "poprilično zanemarenom hrvatskom pismu".

Prema rečima predsednika Odeljenja za filološke nauke, akademika Augusta Kovačeca, hrvatska kultura je bila pod uticajem zapadnih i istočnih kulturnih uticaja, što joj je, kako je ukazao, omogućilo da održava plodotvorne odnose s okolnim kulturama.

"Isto onako kako je glagoljica dobila svoj karakterističan hrvatski oblik, tako je i ćirilica, odnosno arvacko pismo ili bosančica imala svoje karakteristične grafičke oblike", rekao je Kovačec i ocenio kako hrvatska ćirilica veže Hrvatsku "uz pismenost Bosne i Hercegovine i uz pismenost slovenskih naroda istočne i vizantijske kulture".

Akademik Stjepan Damjanović je ukazao da je od od 11. do 18. veka na velikim delovima hrvatske teritorije stanovništvo svoje kulturne potrebe izražavalo i ćirilicom.

"Već na srednjevekovnim kamenim spomenicima i to na krajnjem hrvatskom severozapadu nije redak slučaj da se mešaju glagoljica i ćirilica", rekao je Damjanović i dodao kako posle takvih slede i epigrafi na kojima se nalaze samo ćirilična slova.

Napomenuo je kako su popovi glagoljaši po pravilu dobro znali i ćirilicu i ukazao da se obično govori o tri podvrste hrvatske ćirilice - dubrovačkoj, bosanskoj i srednjodalmatinskoj.

Damjanović je rekao da se ćirilica upotrebljavala i u drugim hrvatskim sredinama "jer sve što je u Slavoniji za vreme turske vlasti pisano hrvatskim jezikom pisano je - ćirilicom".

"Važnu deonicu te pismenosti ostvarili su bosanski franjevci svojim pisanim i štampanim delima", kazao je Damjanović i dodao da su i hrvatski protestanti hrvatskom ćirilicom štampali osam knjiga.

Akademik Anica Nazor je ukazala da se u predgovoru "Molitvenika", u izdanju Srpske kraljevske akademije iz 1938. godine ova knjiga svrstava u srpsku tradiciju, ali da se ipak ističe da je "Molitvenik" napisan zapadnom ćirilicom, koju su redovno upotrebljavali katolici i muslimani.

Izvor

[Давор73]

Тесла,ћирилица......Можда је и Св.Сава хрват?

[ssimke]

hrvati imaju tisucugodisnju kulturu o kojoj niko nista ne zna  .smesko.

[Mironosica]

HAZU želi Miroslavljevo jevanđelje

 

 

Razlog ove kleptomanske ambicije je teza savremenih hrvatskih istoričara da svi ćirilski spomenici zapadno od Drine pripadaju hrvatskoj kulturnoj baštini, piše dnevni list Politika.

 

 

 

 

 

Miroslavljevo jevanđelje Foto: wikipedia.org, Đorđe Stakić

 

 

Miroslavljevo jevanđelje, najznačajniji i najlepši srpski rukopisni spomenik, proglašen je za „djelo pisano hrvatskom ćirilicom i staroslavenskim jezikom hrvatske redakcije”! 

To je obznanjeno na međunarodnom naučnom skupu „Hrvatska ćirilična baština”, održanom krajem prošlog meseca u Zagrebu, pod okriljem Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, a povodom petstote godišnjice ćiriličnog „Dubrovačkog molitvenika”, štampanog u Veneciji 1512. godine. Ovo kleptomansko otkriće promovisao je jedan od učesnika skupa, Kristijan Kuhar sa zagrebačkog Staroslavenskog instituta, piše dnevni list Politika 

Već dve decenije hrvatski jezikoslovci i istoričari srednjovekovlja prisvajaju ovaj kultni srpski spis nastao pod pokroviteljstvom Nemanjinog brata, humskog kneza Miroslava. Jedan od njih, Milko Brković, istoričar iz Zavoda za povijesne znanosti HAZU i profesor Mostarskog sveučilišta, tvrdi da je jezik Miroslavljevog jevanđelja „hrvatska redakcija staroslavenskih glagoljskih knjiga”. 

Međutim, svojatanje čuvenog jevanđelja samo je segment hrvatskih aspiracija na čitavo srednjovekovno srpsko kulturno nasleđe u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji. 

„Ova hrvatska čežnja kontinuirana je na austrijsku kulturnu politiku u Bosni i Hercegovini”, smatra arheolog Đorđe Janković, profesor na Akademiji za konzervaciju i restauraciju SPC. Jedan od ključnih poteza u stvaranju „bosanske” nacije i kulture bilo je preimenovanje istorijskog bosansko-hercegovačkog i primorskog (dalmatinskog) pisma, ćirilice, u „bosančicu”. Za nadgrobne spomenike, mramorove, skovan je dotad nepoznati termin „stećci”. Tako su ćirilični natpisi na mramorju postali epitafi pisani „bosančicom na stećcima”, rekao je janković za Politiku

 

Foto: wikipedia.org

 

A od devedesetih godina prošlog veka hrvatski autori zamenjuju termin bosančica izrazom „hrvatska ćirilica”. 

Ovaj, pre svega mentalni, strahoviti zaokret u odnosu prema omraženoj ćirilici, pred širom publikom nastoji se opravdati na prilično duhovite načine. Tako se ističe supremacija „tropismene” hrvatske kulture (latinične, glagoljične i ćirilične) nad drugim evropskim nacionalnim, „jednopismenim” kulturnim korpusima. A hrvatski autor Vinko Grubišić, smelo i iskreno tumači da je razlog hrvatskog otpora prema ćirilici „strah od prepoznavanja sebe u drugima”. 

Dalje, ambiciozni hrvatski inovatori morali su se odreći teza velikih imena srpskohrvatske lingvistike, katolika, Vatroslava Jagića i Milana Rešetara. Jagić je ustanovio da srednjovekovni glagoljički korpus pripada hrvatskoj filologiji, a ćirilični srpskoj, a Rešetar je objasnio otkud razlike u srpskoj ćirilici zapadno i istočno od Drine. 

Dubrovčanin Milan Rešetar je utvrdio da tip srpske ćirilice koji je nazvan bosančicom potiče s dvora kralja Dragutina Nemanjića, odnosno da je reč o brzopisnoj ćirilici. Koristila se za ispisivanje povelja, posvetnih natpisa i epitafa na mramorju, a odlikuju je ligature (spajanje slova) i skraćivanje reči što je obeležavano titlama (znacima za ispuštena slova). 

Hrvatski žal za Miroslavljevim jevanđeljem lako je razumljiv kad se ima u vidu da su mnogi najstariji srpski ćirilični artefakti pohranjeni po hrvatskim zbirkama i muzejima. 

Takav je slučaj s Povaljskim pragom (12. vek) koji se nalazi u splitskom Muzeju hrvatskih arheoloških spomenika ili s Humačkom pločom, takođe iz 12. veka, koja je 1867. godine bila uzidana u zgradu franjevačkog samostana u Humcu kod Ljubuškog, a danas se nalazi u muzejskoj zbirci ovog samostana. Oba pomenuta epigrafa opisana su u četvrtom izdanju knjige Brankice Čigoje „Najstariji srpski ćirilski natpisi”, objavljene pre četiri godine u Beogradu. 

Na pitanje Politike zašto akademska zajednica Srbije prećutkuje ove i slične provokacije koje stižu iz Hrvatske, profesor Janković, odgovara: „Ne postoje odgovarajući akademski izrazi kojima bi izrazio svoje mišljenje o ovdašnjoj akademskoj zajednici”. 

Glagoljaši pišu ćirilicom 

Ilustrativan primer hrvatskog prisvajanja ćiriličnih spomenika je ćirilični natpis uklesan u kamenu, nađen 2003. godine na lokalitetu Podvornice u Lištanima kod Livna. Arheološkim zahvatom na lokalnom groblju otkrivena je ploča sa sledećim, majstorski urezanim tekstom: 

„Ovde leži pop Tjehodrag koji je imao pet sinova i svi su ubijeni u istoj godini”. 

Hrvatska autorska trojka, tumači nalaza, datirali su ovaj epigraf u 12. vek i utvrdili su da je reč o hrvatskom „popu glagoljašu”. Budući da je već tada katoličkim sveštenicima bila strogo zabranjena ženidba, pomenuta trojka izvela je misaoni dribling: „Kao nelatinski svećenik mogao je imati djecu sa zakonitom suprugom na valjan, ali ne i na dopušteni način”. 

Međutim, kako objasniti da katolički „nelatinski” sveštenik (koji se ne koristi latinicom već glagoljicom) ima epitaf ispisan ćirilicom? I tu je nađen solomonski izlaz iz rebusa: popu Tjehodragu ćirilica je služila za „svakodnevnu upotrebu”! 
 

 

 

Izvor

[Пајко]

Тешко је бираним речима описати ове белосветске подвале. 

[Zayron]

Budući da je već tada katoličkim sveštenicima bila strogo zabranjena ženidba, pomenuta trojka izvela je misaoni dribling: „Kao nelatinski svećenik mogao je imati djecu sa zakonitom suprugom na valjan, ali ne i na dopušteni način”. 

 

O nikakvom driblingu se ne radi, baš to vrijeme je poznato po tome da su jedni kraj drugih bivali uporedo i paralelno živjeli i radili oženjeni i celibatarni sveštenici čak i u istoj biskupiji. Obavezni celibat je zaveden papom Calixtom a u Češkoj je piočeo važiti tačno 1143 a u Poljskoj je na primjer počeo važit tek 1197. godine, znači praktično tek u XIII vijeku a ni tamo dole kod nas to nije bilo mnogo prije. Znači u svakoj zemlji drugačije s tim što se ti mladi tek oženjeni sveštenici ostavljali u braku ako su se stigli oženit treba samo i jedan jedini dan prije donošenja te odluke pa je sasvim dobro moguće da ti koji su umirali i bili pokapani ne samo u cijelom XII već i početkom XIII vijeka pa sve do recimo kraja XIII vijeka, kao što je bio slučaj u Poljskoj, mogli su biti sasvim dobro legalno oženjeni, u zakonitom crkvenom braku i imati djecu. A i bivalo je to tako. Recimo konkretno Poljska, tamo mladi već oženjeni bogoslov 1196 godine bio zaredjen za sveštenika, ako je živio 90 godina znači mogli su mu podići istu takvu nadgrobnu ploču tek krajem XIII vijeka na kojoj je moglo pisati da je imao petoro ili desetoro djece i opet je to bio normalni katolički sveštenik. Tim jezikoslovcima se može zato onda prije prigovoriti da ne znaju crkvenu istoriju a ni istorijsko kanonsko pravo jer ni ne moraju nikakve "vratolomije" izmišljat, istina je uvijek ta "najbolja izmišljotina", hahahaha.

[Милан Меденица :)]

Лепо од Хрвата што се враћају својим коренима. Још да скапирају колико су своје културе одбацили под Аустроугарском...

 

то ће последње схватити пошто су кренули из најдаље историје

између осталог, због тога и јесте кренуо илирски покрет хрватског националног освешћивања кад су укапирали да причају српским језиком а да немају писмо и да сваких пар година, по неком освајању, пишу и причају другим званичним језиком и писмом.

[Милан Меденица :)]

То је опробан рецепт који се већ дешавао кроз историју... То раде и шиптари на Косову и Метохији.

Сад српски манастири постају њихова културна баштина. Лукаво се ради али успех је загарантован.

 

лепо реко Паја - чије су овце, тог је и планина