Шта је за вас хришћанска побожност?

[Guest - . . .-]

... у светлу мисли о. Александра Шмемана:

"Ми нисмо "фини" хришћани који су ван овог ружног света. Ако не стојимо тачно као представници овога света, као да смо сам свет, ако не носимо све тегобе овога дана, наша "побожност" може да буде побожна, али она није хришћанска. " А. Шмеман

[Angelus]

Оче,одлично постављена тема и нека је у Славу Божију и на наше духовно уздизање, за мене је хришћанска побожност увијек како каже мој Владика Григорије и како нас Јеванђеље учи љубав према ближњем и синовска љубав и служење у Богу и према Њему,а ту је онда и све.

[marko_13]

Otac Aleksandar Smeman je objasnio!

[ratko]

Vera ,ljubav , nada . A prvo strah kada se ogrešim .

[Млађони]

Са овом причом о литургији и трпљењу је права ствар.

Толико сам се осећао испуњено и срећно током литургије када се завршила, јер сам схватио да после једно пола сата више ми ништа није сметало. Ни што ме боле ноге, ни ко је око мене, ни да ли кашље, да ли кија, да ли "смрди" (а неки се нису пријатно осећали.

И просто сам схватио колика је то психичка трансофмрација у мојој личности на једном месту.

И после литургије сам био толико срећан, не јер се завршила него јер сам се осећао јако испуњено!

И све то, иако сам Боже ми опрости, ја у неким тренуцима на литургији кренуо да замерам нешто неким људима али просто као да ми се јављала мисао "то ти је брат/сестра, не суди им! "

[Guest о. Агапије]

Младене, која си трансформација човече, мис'им, преображена личност!

Уживај у благодати, у блаженству.

Нека потраје што дуже, до Есхатона!

[Млађони]

Младене, која си трансформација човече, мис'им, преображена личност!

Уживај у благодати, у блаженству.

Нека потраје што дуже, до Есхатона!

Слава Богу! Нажалост још сам млад у вери и млад овако па не спавам лепо ноћу и не долазим на литургије редовно. Али имам жељу, а полако надам се да ће то постати пракса.

П.с. Захвала се оцу Ивану он је доста допринео! Ја сам по мало стидљив па ме је срамота да се сам појавим тамо итд.... он ми је много олакшао. Хвала Иване!

[коЖељ њацИ]

[Ратко :(]

_{"Ми нисмо "фини" хришћани који су ван овог ружног света. Ако не стојимо тачно као представници овога света, као да смо сам свет, ако не носимо све тегобе овога дана, наша "побожност" може да буде побожна, али она није хришћанска. " А. Шмеман}

Meni je ovo malo nesmireno, pretenciozno. "predstavnici ovog sveta" - ne znam...

[Ратко :(]

Младене, која си трансформација човече, мис'им, преображена личност!

Уживај у благодати, у блаженству.

Нека потраје што дуже, до Есхатона!

Ja bih ti sada šinio jedan unlike. Pa on to sve zna, i bez nas, odavno, već.

[w.a.mozart]

[quote name=Ратко ' timestamp='1353634555' post='751109]

Meni je ovo malo nesmireno, pretenciozno. "predstavnici ovog sveta" - ne znam...

Zato kao što kroz jednoga čovjeka uđe u svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagriješiše.

Ali blagodatni dar nije tako kao prijestup, jer ako prijestupom jednoga pomriješe mnogi, mnogo se više blagodat Božija i dar u blagodati jednoga čovjeka Isusa Hrista izobilno izli na mnoge.

1. Korinćanima 15:22: „Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti.

zar Adam i Hristos nisu predstavnici... zar se tvorevina ne spasava kroz čoveka...

Još Ti prinosimo ... za vaseljenu. Božanstvena Evharistija je vaseljenski Sabor Crkve. I ako je samo jedan brat ovde i uzima učešća u vršenju božanstvene Evharistije, liturg i taj jedan brat čine sabranje koje u sebi sadrži celu vaseljenu. Sveti Prinos se uznosi za vaseljenu, jer se na Časnoj Trpezi nalazi Hristos, "Žrtva za iskupljenje cele vaseljene" (svešteni Zlatoust[2]). Blagodareći Njegovom prisustvu, liturg i verni narod čine vaseljensku Crkvu. Jer je sve blistavo obasjano svetošću Njegove ljubavi. Celokupna tvar se obnavlja i obožuje.[3]

http://www.svetosavl...Liturgija78.htm

[Снежана]

Kada budem uspela svaki onaj osećaj i svu onu radost koju ímam na Liturgiji da prenesem u moj obični, mali,pali život, tek onda ću moći sebe da nazovem Hrišćaninom. Do tada sam samo Hrišćanin u pokušaju.

[Angelus]

Са овом причом о литургији и трпљењу је права ствар.

Толико сам се осећао испуњено и срећно током литургије када се завршила, јер сам схватио да после једно пола сата више ми ништа није сметало. Ни што ме боле ноге, ни ко је око мене, ни да ли кашље, да ли кија, да ли "смрди" (а неки се нису пријатно осећали.

И просто сам схватио колика је то психичка трансофмрација у мојој личности на једном месту.

И после литургије сам био толико срећан, не јер се завршила него јер сам се осећао јако испуњено!

И све то, иако сам Боже ми опрости, ја у неким тренуцима на литургији кренуо да замерам нешто неким људима али просто као да ми се јављала мисао "то ти је брат/сестра, не суди им! "

Дивни човјече,брате у Христу и пријатељу како сте само то виско емотивно објаснили.Шта има љепше за човјека,него кад осјети Божију милост, између оне наше како кажемо,кратковидо и понекад мислимо,јер Бога увијек ми оставио ријетко ће Он нас,значи између богоостављености и нашег духовног узрастања у вјери.

Нема никоме спасења без заједнице и без цркве.

Мене је мој мали син повео у цркву,дијете које је само Богом одабрано да буде оно што истински жели и доведе ме тамо једне давне године,а одлазио је сам,говорећи да се игра у парку,али он је одлазио на редовна богослужења,нико од нас није би крштен,а био је најмањи члан наше цркве,свештеници су се чудили какво дијете знање има,чији је,како све то,а онда довео је једнога дана и своју мајку и рече ми,као сад се сјећам:"Стани ту,мајко ту ће ти бити увијек добро!"

Крстила сам се и прије мене он,то су дани најљепших тренутака мог живота,а од тада је кренуло све.

Учила сам и сваки дан учим,а како каже наш Владика Григорије да црква није дата,већ задата категорија и да све те вриједности требамо кроз живот и долазак у цркву тражити,дјелима својим да се огледамо у лицу другог човјека,а најљепше нешто за човјека је пут покајања и преображења.

Апостол Павле каже да "оно што је замном заборављам, а стремим

напријед"и то је пут хришћанског живљења, тј. у томе је радост свакога

новога дана, свакога новога јутра, сваког новог сусрета са Богом, са

људима и са творевином. Узимамо из тих сусрета једино оно што је добро

и што је вриједно за наше изграђивање, за наш труд и рад, а оно што не

ваља, то напуштамо остављајући тако простор у себи за благодатно

дејство Божије да то неутралише и нас увијек изнова освети и просвети!

Такође и сваки човјек на земљи носи свој животни крст, јер је човјек биће

крстолико и христолико-призван је да буде мали христос, да се у свему

угледа и да му мјера свега буде Христос Господ. Најбитније је да се

човјек сретне се Богом у Цркви Божијој и да иде путем Божијим јер је

Црква једини пут који води Богу, а путовође на том путу јесу свети

Божији људи, какав је и Свети отац наш Сава и сви свети од

памтивијека. На њих да се угледамо, живећи у свакој врлини, али не да

их копирамо у свом животу, него да њиховим-Христовим врлинама и

светошћу живота живимо.

Никада у хришћанском животу не смије да буде простора за очајање. Постоје моменти када нам буде тешко у животу, када нешто не можемо да преваримо, али увијек морамо знати да нам је Господ Бог највећи пријатељ и да све што нам даје даје нам ради нас самих, да се ми изграђујемо, поправљамо, исправљамо и кроз труд и благодат Његову примамо и заједничаримо у радости обожења.

Мудрост се не стиче само годинама, него, како предивно Митрополит наш Амфилохије каже, Св.Јован Богослов упијао је мудрост Божанској и учио се њој управо са њедара, са груди Господњи, са срца Господњег јер је он главу своју наслонио на њедра Господња и питао на Тајној Вечери, Да нисам ја тај Господе који ћу те издати? Не, Господ га је научио ријечима и дјелима вјечнога живота и вјечне радости која сија и просијава и обасјава сву творевину са лица и њедара Господњих, са Лика Његовог, "најљепшег међу синовима људским".

Метаноите на грчком значи Покајте се(=промијените ум-преумите се!).

Тим великим и чудесним ријечима почео је Св.Јован Претеча и Крститељ Господњу своју проповијед о Месији и Царству Његовом припремајући људе за Његов долазак и сретење са Њим.

Ја сам брате учила и непрестано учим од великих и светих људи,као што су наш тврдошки Владика Атанасије,Митрополит Амфилохије,Владика Григорије,и други,сваки дан учила сам највише све преко молитве,коју човјек толико мора да сваким даном усавршава,да дође до тренутка када свој ум спусти равно у срце своје,али ништа није лако,а бити истински вјерник нешто је најљепше,јер живот без Бога је један дефинитивни мрак и не дај Боже никоме!

А још шта је важно да човјек који иде путем вјере ради своје духовне равнотеже и смирења у свему мора да буде руковођен правим људима,духовницима,који ће нас водити да не паднемо зачас у своје гордости неким знањима,стањима,јер ђаво знамо беспосленог зачас запосли.

Нека наша чежња буде нада,нека наша осуда буде љубав,а наша истина нека буде вјера…

Свако добро,

Збогом!

п.с.ако човјече идеш доле за море,дођи у нашу Свету Херцеговну да осјетиш посебну и благопријатну радост богослужења у херцеговачким духовним љепотицама,а кад само видиш Тврдош,или кад чујеш Свете Тихи,то је као небо да је сишло на земљу итд.

[obi-wan]

@angelus

Veci deo ovog posta sto si napisala nema bas veze sa temom, pa samo da te zamolim da pises krace i sazetije postove, i to striktno i samo usmerene na datu temu, a ne ovako uopsteno, jer se stvara konfuzija i nered na samoj temi.

Ajd, pa tako... pozdrav

[Пајко]

@angelus

Veci deo ovog posta sto si napisala nema bas veze sa temom, pa samo da te zamolim da pises krace i sazetije postove, i to striktno i samo usmerene na datu temu, a ne ovako uopsteno, jer se stvara konfuzija i nered na samoj temi.

Ajd, pa tako... pozdrav

И ја мислим да је боље да се пише краће и сажетије. Ја ретко читам постове дуже од десет реда.

Велика већина сними и залепи овде туђа мишљења и писанија. Довољан је линк, па ког занима...