Ignjatije Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Nadam se da ova nepravda opet neće dovesti do popularnosti Šešelja i sličnih likova,koji uvek u ovakvim situacijaa isplivaju. Dovesce do popularnosti Njegovih govora o nepravednosti Tribunala i EU. Crveni Baron је реаговао/ла на ово 1 http://www.svedokverni.org/ 555-333 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Дејан Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Mani me njega i njegovih govora,koliko od bili ili delovali pravdni i sa dobrom namerom Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Млађони Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Mani me njega i njegovih govora,koliko od bili ili delovali pravdni i sa dobrom namerom Другим речима довешће да популарности шешеља и сличних ликова. аххаха... oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide things by zero. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Zayron Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Ако би умрли Младић или Караџић пре него се њихова суђења заврше, да ли би то значило да ни у Сребреници није било злочина? Haški sud ovom presudom nije izjavio da zločina tokom Oluje uopšte nije bilo već da se nije dokazalo tokom suđenja u dokaznom postupku kako su počiniteljima tih zločina osoba A i osoba B, dakle Gotovina i Markač. Na sudovima se ne sudi "zločinima" već konkretnim osobama, licima. Zločin možeš osuditi "moralno" i "generalno" kao apstraktnu imenicu i negativnu društvenu pojavu ali u pravnom postupku se sudi licima sa imenom i prezimenom, za koje smatraš da su taj zločin počinile. Kad se pronađe da baš ta lica takav taj zločin koji je bio predmetom parničenja nisu počinila, to ne znači automatski da neko drugi nekakve zločine nije počinio. Ali to više nije problemom tih prvooptuženih, treba znači naći te prave krivce. No, to mora biti onda predmetom drugog sudskog procesa koji će za to optužiti te druge koji su taj zločin počinili. Znači, prvo ih treba pronaći, pa izručiti sudu, optužiti ih, suditi i presuditi im prema dokazima: krivi ili nevini a potom zatvoriti ili pustiti, takvi su to zakoni i takvo je pravo. Moravian dulcimer folk music RADIO Moravian brass folklore music Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
nedeljko Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Haški sud ovom presudom nije izjavio da zločina tokom Oluje uopšte nije bilo već da se nije dokazalo tokom suđenja u dokaznom postupku kako su počiniteljima tih zločina osoba A i osoba B, dakle Gotovina i Markač. Ма шта причаш - од десеторице судија - седморица су рекли да је доказано да су новоусташе криве за ратни злочин. Но у том Западноевропском суду за Србе - ни судије се не питају - ништа. N.Petrovic је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
nedeljko Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Ево ко се пита : Хроника Дорис Пак: Сви они који су Готовину и Маркача називали херојима нису погрешили понедељак, 19. новембар 2012. ХАГ - Њемачка заступница у Европском парламенту Дорис Пак изјавила је, поводом ослобађајуће пресуде за генерале Анту Готовину и Младена Маркача, да су били у праву они који су двојицу генерала називали херојима. "Сви они који су Готовину и Маркача називали херојима нису погријешили. Веома ми је драго што ће се двојица генерала ускоро састати са својим најмилијима у Хрватској", навела је Пакова у саопштењу партије ЦДУ у Европском парламенту. Она је казала да је суд пресудио да двојица генерала нису криви за оно што су били оптужени. Првостепеном пресудом Хашког трибунала Готовина и Маркач су били осуђени на 24, односно 18 година затвора. "Суд је, такође, ревидирао њихову улогу у рату, као и улогу Хрватске у рату. Операција која је довела до повратка окупираног територија сада се може гледати у другачијем свијетлу. Домовински рат је био праведан и одбрамбени рат", пренала је Хина изјаву Пакове. Жалбено вијеће Хашког суда ослободило је Готовину и Маркача у другостепеном поступку, након што је суд је одбацио закључке расправног вијећа према којима су двојица генерала учествовали у удруженом злочиначком подухвату, као и оптужбе за прекомјерно гранатирање Книна, Грачаца, Обровца и Бенковца. Суд је Готовину и Маркача ослободио командне одговорности. (Агенције) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Млађони Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Суд је Готовину и Маркача ослободио командне одговорности. И ово је управо суштина коју нико не схвата. Да је тужилаштво доказало командну одговорност, Готовина никад не би могао да се узвуче са "Ја то никад нисам наредио." Тренутно олуја постоји, злочин који је направила постоји, само Готовина није командно одговоран јер су то урадили неки војници. Што је наравно ортодоксна глупост. oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide things by zero. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Zayron Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Ма шта причаш - од десеторице судија - седморица су рекли да је доказано да су новоусташе криве за ратни злочин. Но у том Западноевропском суду за Србе - ни судије се не питају - ништа. Novoustaše, novočetnici, novotalibani nisu pravni pojam, pravni pojam su osobe, fizička lica Gotovina i Markač. Ili Mladić i Karadžić. Samo protiv osoba može biti vođen sudski postupak, no, čak ni protiv njih ako su umrli, kao npr. protiv Miloševića. Moravian dulcimer folk music RADIO Moravian brass folklore music Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Млађони Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Novoustaše, novočetnici, novotalibani nisu pravni pojam, pravni pojam su osobe, fizička lica Gotovina i Markač. Ili Mladić i Karadžić. Samo protiv osoba može biti vođen sudski postupak, no, čak ni protiv njih ako su umrli, kao npr. protiv Miloševića. Може и ако су преминули. Mислим да постоје "пост смртне" осуде. Не знам тачан термин. oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide things by zero. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Дејан Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 ovo treba u zasebnu temu Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Zayron Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Може и ако су преминули. Mислим да постоје "пост смртне" осуде. Не знам тачан термин. Ne postoje, nikad nisu postojale nigdje u svijetu. Postoje samo "posthumna priznanja i odlikovanja". Moravian dulcimer folk music RADIO Moravian brass folklore music Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Grizzly Adams Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Што Хрвати не капирају могу да схватим, још их држи еуфорија да су "добили државу" па не виде шта су изгубили. Али ми би требало да видимо ствари мало боље јер немамо чиме да будемо заслепљени... ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
nedeljko Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Tuđman: Srbi treba da nestanu! DRUŠTVO, 06:00, 19.11.2012. Autor: Sandra Mališić 93komentara Pošalji e-mail Odštampaj tekst Pred „Oluju“ Tuđman na Brionima s vojnim vrhom doneo odluku o ubijanju i proterivanju 220.000 Srba Gotovina i Tuđman ugovarali detalje „konačnog rešenja“ za Srbe BEOGRAD - Zanemarili ključne dokaze! „Moramo da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu“. Ovom komandom je bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman na Brionima započeo sastanak s državnim i vojnim rukovodstvom Hrvatske 31. jula 1995. godine, kada je doneta odluka o akciji „Oluja“ i proterivanjuSrba iz Krajine. Sastanku su prisustvovali i hrvatski generali Zvonimir Červenko, Ante Gotovina, Mladen Markač i Mirko Norac, kao i glavni planer operacija Hrvatske obaveštajne službe Davor Domazet, ministar odbrane Gojko Šušak i direktor Hrvatske obaveštajne službe Miroslav Tuđman. Evo šta su pričali: Franjo Tuđman: Nije nam glavni zadatak Bihać, nego nanošenje, u nekoliko pravaca, takvih udara da se srpske snage više ne mogu oporaviti, već da moraju kapitulirati. Da ostanu posle toga samo nekakve enklave, koje bi se morale predati. Imamo i naklonost SAD, ali do određene granice. Ako ćete to, gospodo, izvršiti na profesionalan način, kao što ste uradili u zapadnoj Slavoniji, u roku od nekoliko dana, onda možemo računati da ćemo politički dobiti. Ante Gotovina: U ovom trenutku mi kompletno s našom tehnikom kontrolišemo Knin. Ako je naređenje za udar na Knin, mi ga za nekoliko sati rušimo kompletno. Miroslav Tuđman: Da se na radiju prenosi poruka koji su im putevi otvoreni za izvlačenje? Franjo Tuđman: Da, to bi trebalo reći - ne da su im otvoreni, nego da je opaženo da se civili izvlače tim i tim putevima. Gojko Šušak: Ja mislim da bi to psihološki imalo efekat na njih da mi, nakon prvog dana operacije, po Benkovcu i Obrovcu bacimo letke i u njima kažemo kojim se putevima mogu izvlačiti. Franjo Tuđman: Jedan letak ovako, znači, opšte rasulo, pobeda Hrvatske vojske uz podršku sveta itd. Srbi, vi se već povlačite preko itd., a mi vas pozivamo da ne treba da se povlačite... Znači, na taj način im dati put, a jamčiti tobože građanska prava itd. Gojko Šušak: Ja isto predlažem, koliko je god Markač sposoban njih da isprovocira. Njega oni po Velebitu mogu negde gađati, ali to nam neće biti neko pokriće. Norac bi zajedno s njim trebalo da ih isprovocira. Možda bi i po Gospiću ili nečemu mogli baciti dve granate. Mislim, treba delovati po naseljenom mestu! Lobiranje za Gotovinu koštalo 648.000 dolara! Vlada Jadranke Kosor sklopila je ugovor s lobističkom kompanijom koja je za Gotovinu i Markača trebalo da traži status prijatelja suda u Haškom tribunalu. Veliku lobističku firmu „Paton Bogs LTD“ angažovao je tadašnji ministar pravde Dražen Bošnjaković za pisanje podnesaka Hagu u žalbenom postupku nepravosnažno osuđenim generalima, u kom je Hrvatska za njih tražila status „amicus curiae“. Godinu i po dana, počev od 1. avgusta 2011, hrvatska vlada je svakog prvog u mesecu na račun „Paton Bogsa“ uplaćivala 60.000 dolara, uz nadoknadu dodatnih troškova. U ugovoru piše da se „Paton Bogsu“ plaća ne samo savetovanje o pravnim pitanjima već i političko lobiranje, a za to je isplaćeno ukupno 648.000 dolara! Mikelić: Hrvatska ne da topničke dnevnike - Odluka suda je čisto politička i neshvatljivo je kako su izuzeti ključni dokazi. Treba istaći i činjenicu da Hrvatska tužilaštvu u Hagu nikad nije dala dokumente, takozvane topničke dnevnike, u kojima vojni vrh odnosno Ante Gotovina tačno navodi koji će ciljevi biti gađani i koliko je granata ispaljeno na Krajinu za svega tri dana - istakao je Mikelić. http://www.kurir-info.rs/tudman-srbi-treba-da-nestanu-clanak-515978 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
nedeljko Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Готовину скривала француска тајна служба, а пре рата пљачкао, отимаo и рекетирао ИЗВОР: ПРАВДА БЕОГРАД/ЗАГРЕБ – Француска тајна служба ДГСЕ до прољећа 2005. скривала је Анту Готовину на Корзици и југу Француске уз знање тадашњег председника Жака Ширака, иако је већ био осуђен у Француској. Генерал Филип Рондот, бивши неформални шеф француске обавештајне заједнице координирао је скривање Анте Готовине од Хашког суда све до пролећа 2005. године. Анте Готовина Коначно се зна ко је скривао генерала Анту Готовину, који је четири године био у бијегу након што је против њега хашки суд 2001. године подигао оптужница. Била је то француска војна тајна служба ДГСЕ. То су открила два француска интернетска портала Mediapart и Le Courrier des Balkans објавивши неке документе једног од најважнијих француских обавјештајаца који то доказују. Готовина командује Документи Рондота доказују да је Готовина скриван уз знање тадашњег француског председника Жака Ширака, али и тадашње министарке обране Мишел Алио – Мари, а да је скривање управљала француска војна тајна служба ДГСЕ, те да је Рондот био кључан човек у свему томе, јер је одржавао везе између француског државног врха и Готовине посредством људи који су знали за конкретне локалне аранжмане скривања Анте Готовине. Ти Рондотови документи откривају и где се Готовина скривао, неко време на Корзици, касније у југоисточној Француској, где је био све док му Француска почетком пролећа 2005. године није отказала гостопримство, па је ухваћен осам месеци касније на Канарским острвима. Хрватски генерал је одлежао само четири године за прво кривично дело, почињено 1981. године, а током изрицања пресуда за каснија дела већ је носио униформу Хрватске војске. Хапшење Готовине Анте Готовина, који је од 1971. године живео у Француској, у раздобљу од 1986. до 1995. године, три је пута осуђен због неких од најтежих кривичних дела – оружане пљачке, изнуде и отмице – за шта је осуђен на девет и по година затвора, објавио је је пре пет година Јутарњи лист. У чланку насловљеном „Готовина: Починио злочин па прешао у ХВ“, а који је објављен 23. августа 2007. године, наводи се да је током сва три судска поступка Готовина био у бегу и ниједном се није јавио на судски позив. Одслужио је тек четири године за прво кривично дело, почињено 1981. године, а током изрицања пресуда за каснија дела већ је носио униформу Хрватске војске. Последње кривично дело, отмицу и изнуду, починио је само осам месеци пре ступања у ХВ, а у време кад је издат налог за његово хапшење у октобру 1991. године, Готовина је већ био први пут рањен на славонском ратишту. Први је пут осуђен 1986. године за оружану пљачку 25.000 франака, чекова, злата, дијаманата, поштанских марака, торби и осталих предмета у укупној вредности од два милиона франака. Крађу је са својим заповедником из Легије странаца Доминикеом Ерулином извршио 29. септембра 1981. године, а жртва је била жена паришког драгуљара Хенрија Соломона. Готовина и Ерулин су побегли, а за њима је 1983. расписана међународна потерница. Готовина је случајно ухапшен 31. августа 1984. у једном кафићу у Паризу, кад је полиција од њега затражила документа, а он је показао лажни пасош. Полиција је открила да је пасош украден 1982. године, а након испитивања су утврдили да је тражен због оружане пљачке. Иначе, према већини његових биографија које су званично објављене у Хрватској, Готовина је током бекства радио као инструктор Легије странаца у Колумбији и Гватемали. Готовина и Туђман Након хапшења, њему је суђено, и 1986. је осуђен на пет година затвора. Готовина је у затвору провео четири године, и 1988. је изашао на слободу. Већ годину дана после, са још два саучесника покушао је да рекетира извесног Сингенида сумом од шест милиона франака у Паризу. Покушај изнуде је пропао, “због околности на које извршиоца није могао да утиче “, односно жртвиног отпора, саопштио је судија током суђења за ово кривично дело. Судија је такође упозорио да се у Готовинину случају ради о повратнику, а он се није појавио на суђењу, па му је суђено у одсуству. Пресуда је изречена у децембру 1995. године, и Готовина је осуђен на 30 месеци затвора. Никада није одслужио ту казну, а у време док је требао да буде у француском затвору, славио је успех Олује, дружио се и сликао с дипломатама у Хрватској, а одлуком Фрање Туђмана, постао је главни инспектор ХВ-а. Крајем 1990. године, пар месеци пре пријављивања у ХВ, Готовина је учествовао у још једној отмици. Осуђен је јер се са још двојицом саучесника 30. октобра 1990. године представио као полицајац и зауставио аутомобил извесног Жерара Турмеца на путу до паришког аеродрома. Одвели су га у једну напуштену кућу, завезали га лисицама и рекли му да ће, ако не плати 1,5 милиона франака, “бити мртав човек”. Пустили су га након пет дана како би осигурао новац за исплату. Турмец им је исплатио 350.000 франака, а тада је о свему обавестио полицију. Сви осумњичени изведени су пред суд, осим Готовине који се вратио у Хрватску. Он је позајмио новац за карту од свог заповедника Ерулина, с којим је десетак година раније, опљачкао жену драгуљара. Готовини се поновно судило у одсуству , па је 15. априла 1992. године осуђен на две године затвора. У време изрицања пресуде био је у Херцеговини, заповедник ХВО-а за подручје града Ливна. Француска након 1990. године, никада није тражила његово изручење, није расписала нову потерницу за њим, нити му је одузела француски пасош. http://www.pravda.rs/2012/11/19/gotovinu-skrivala-francuska-tajna-sluzba-a-pre-rata-pljackao-otimao-i-reketirao/ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Crveni Baron Написано Новембар 19, 2012 Пријави Подели Написано Новембар 19, 2012 Srbija bi trebala da raspise poternicu za njima, pa ako ih se dokopa da ih procesuira. Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука