Расколнички свештеник из МПЦ се позива на сајт Светосавље.орг

[Candy Butcher]

pa meni se čini da je sajt svatosavlje, malo vuče na tu stranu zilota, bar mi se tako čini da su pomalo ekstremi

[свештеник Александар]

Хвала Богу да су многи овде коначно увидели да је сајт "Светосавље" потпуно загушљив и расколнички расположен.Ја сам рецимо пратио тамо испразне ставове о фрескопису о. Стаматиса.Узгред и уважени Владика Давид није одушевљен фрескописом о. Стаматиса али то изражава умесно,смирено наводећи разлоге који одишу културним размимоилажењем у ставовима,и никако цркворушилачки,као о.Љуба који је од критике о.Стаматиса отишао у крајност. Сајт "Светосавље" вуче у раскол.

[Фарисеј]

Да, полако се ствари откривају...

http://www.svetosavl...c?topicId=17352

Када смо год чачнули тамо, одмах се јавља екипа која крене да нас назива екуменистима (шта им год то значило) и покушава да оправда расколе (што македонски, што артемијев...). Очекујем да се о. љуба убрзо јави са још једним текстом где ће, онако без навођења имена Архиепископа Јована, у добро познатом стилу да оповргне ово што је овде изнешено.

Али, обратите пажњу на патетику од духовности : ".....тра ла ла ла бла бла бла .... у Чистој вери и мужествености тражећи истуну, остарелог баћушку Артемија и сву духовну децу његову што му следише."

Сад м. Артемије поста и остарели "баћушка"...

Ето зашто ми се гади форсирање психо-патетичне и емотивно-лабилне руске духовности...

"Патим као патика."

[Фарисеј]

А отац Љубиша са Светосавља.орг и екипа око њега одавно форсирају латентни расколнички дух међу новопридошлом рајом у Цркви. А он се искључиво базира на екумено-NWO параноји ... (они су на ту карту и постали познати као чувари ПРАВЕ вјере)

Изгледа да та врста духовности најбоље пали код неофита.

А тако ми је тешко пало онда када се о Љубо посвађао са уредништвом "Борбе за (за)веру" .... Ево и сада плачем. snoozer_11

[свештеник Александар]

Фарисеју и ја плачем,али од смеха. Насмејао си ме.

[draganzzz]

Еладска идеја, упркос спочитавању савремене грчке теологије словенским народима за етнофилетизам, више је од свих забетонирана на гркофилетистичким визијама Цркве, и она јаким носталгичним духом дише у изгубљеној слави Ромејског царства. Управо на тим постулатима се данас протура улога "подигнуте руке власти" некадашњег славног трона Васељенске патријаршије, који никако не уме да се помири са чињеницом да он данас еклисиолошки постоји само на тој историјској части која се одржава љубављу и милостињом многољудних помесних цркава, као и уз помоћ једног великог народа јаког државног уређења и утицаја на сву Васељену. Нема сумње да етнофилетизам служи обема идејама, македонској и хеленистичкој, и да ту мало чега има суштински везаног за Тело Христово међу самим народима.

Kod nas u SPC bi letele glave kada bi neko ovako nesto rekao o grcima, naravno i za makedonce isto vazi!

[Фарисеј]

Фарисеју и ја плачем,али од смеха. Насмејао си ме.

Па, кад њихова емотивно-патетична духовност увек доводи до суза ...

"жал за изгубљеном епархијом" :

ЧУВАЈТЕ СЕ БАЋУШОИДНЕ ДУХОВНОСТИ!

ПРЕЛЕСТ! 301

[свештеник Александар]

Фарисеју мислим да си мало претерао са овим клипом.Радикално се не слажем са Артемијем али си претерао.Суздржи се мало,стар је човек,полако.Озбиљан сам.Кажем ти као човек и као свештеник.

[Огњен]

Текст је сасвим на месту, отац Љуба се бавио пре свега етнофилитизмом и није истина да не помиње страдање Цркве у Македонији.

[Фарисеј]

Фарисеју мислим да си мало претерао са овим клипом.Радикално се не слажем са Артемијем али си претерао.Суздржи се мало,стар је човек,полако.Озбиљан сам.Кажем ти као човек и као свештеник.

Ок.

А како ти се чини оче ова нон-сенс еклисиологија онда, и плодови једне такве "духовности" ?

[свештеник Александар]

Чини ми се потпуно неприхватљиво,непредањски и тврдоглаво.

[Фарисеј]

Чини ми се потпуно неприхватљиво,непредањски и тврдоглаво.

"Моја епархија је цео свет!"

Како то подсећа на Исаију 14,13 !?

[Guest - . . .-]

Текст је сасвим на месту, отац Љуба се бавио пре свега етнофилитизмом и није истина да не помиње страдање Цркве у Македонији.

Ево оче, покажи где је о. Љуба поменуо Архиепископа Јована који труне у затвору на правди Бога?

[Огњен]

Еладска идеја, упркос спочитавању савремене грчке теологије словенским народима за етнофилетизам, више је од свих забетонирана на гркофилетистичким визијама Цркве, и она јаким носталгичним духом дише у изгубљеној слави Ромејског царства. Управо на тим постулатима се данас протура улога "подигнуте руке власти" некадашњег славног трона Васељенске патријаршије, који никако не уме да се помири са чињеницом да он данас еклисиолошки постоји само на тој историјској части која се одржава љубављу и милостињом многољудних помесних цркава, као и уз помоћ једног великог народа јаког државног уређења и утицаја на сву Васељену. Нема сумње да етнофилетизам служи обема идејама, македонској и хеленистичкој, и да ту мало чега има суштински везаног за Тело Христово међу самим народима.

Kod nas u SPC bi letele glave kada bi neko ovako nesto rekao o grcima, naravno i za makedonce isto vazi!

Не знам за главе али ово горе је чиста истина.

[Јаков.]

Sveštenik Ljubo M. iz RZPC je verovatno uvređen pa neće ovde ni odgovoriti, a da ne bi ipak ostali bez njegove replike, preneću odgovor u vezi ovog topika, koji je napisao na Svetosavlju...

O.Ljubo je opširan kao i uvek.

---------------

Нека нападају, јер напад је одсуство благодати као благородне словесности, а то није од Бога. Ако нападају да би само нападали а тешко убеђујем себе да није баш то ?! Додуше, нападају мене сваки дан и знам ко су ти нападачи, а пре свега ко их хушка и шапуће им на ухо, и ко им је отац тог шаптања.

То су људи који стално говоре о љубави а ње нигде немају.

Форумашење већ одавно постаје озбиљана духовна болест када у одсуству ипостасности људи развијају свој однос, ни мање ни више у име Цркве. Без крштеног имена и презимена као обавезе пред Заједницом толико се пресипа из шупљег у празно и тако понижавају и вређају људи који мало другачије мисле. Завладало је потуно отсутво етике и морала, то старо чак номолошко распознавање добра од зла.

То је колотечина свих проблема са којима са данас суочава СПЦ када сви углас говоре: Ђути, све је уреду! А шта је то уреду?

Ако се о македонском расколу говори мало другачије, тај није добар, тај нема добре намере, минира, подрива? Методика менталне дисциплине ранијег "УДБА" - не искачи из шина; не мисли својом главом осим ако не мислиш да ти она оде. У страху су велике очи, а посебно у стихији да су са свих страна злонамерници само зато што другачије "граде кућу која чврсто стоји на темељу и не прокишњава, зими топла а лети прохладна", аналогно описивању раја оној у молитви јектеније парастоса. Дал може да се мисли исто али на други начин, браћо?

Таквом типу људи одавно је недоступно реално образовање које треба да их образује = исклеше, изваја, формира у човека (направи Човека) којег не можеш никада да урамиш у стриктно задате оквире (стереотип), него су увек спремни да сви до једног ставе своје главе у клечеке, да ван директиве не прођу кроз ограду другачијих мисли и задати им међа.То кажем јер се ради о људима који сами кажу да уче, да студирају и све око себе називају незналицама.

Још таквима да говориш о слободи?

Налазим и ову мутаву мисао која је ван сваког здравог смисла: "отац Љуба нема појма о теологији.... И то је све? То је аргумент са којима и оИван општи на свом форуму, размењује своје дубоке мисли и онако за своју СПЦ одговрно љага оЉубу и "његово" светосавље.орг, а којег, како много пута раније рече, цени и поштује као свештеника и старог труженика на православном интернету? Напокон, хвала ти оче Иване за искреност и твој реални однос. Христос по среди нас - ако знаш шта то још увек значи?

На твом форуму су ме звали јеретиком оче, па сам морао да те опоменем да бих их ти опоменуо, и још личностно сочно и другим епитетима ме код тебе тако китили. Ви се тамо бојите другачије мисли али исте суштине, па вичите када треба и када не треба. Дакле, бојите се и сами себе на том форуму.

Онај мој чланак написан је одговорно и са молитвом, пре свега еклисиолошки правилно и необориво, да раскол постоји али да не постији жеља да се он реши (таквих раскола има на десетине у историји наше Цркве). Чега се бојите да признате? Раскол се нерешава због македноског и грчког питања а не еклисиолошких , и о томе сав Правослвни свет зна, само не чланови ЖРУ изван својих задатих међа елоквентних гркофилетствујућих "не-етнофилетиста". Сваки архијееј СПЦ годинама зна за то што сам написао у чланку, а посебно они други ван Сабора наших архијреја. Али ти не смеш да кажеш, оче. А и не тера те нико, него хоћеш да се докажеш како ревнујеш опанкавајући мене.

Треба рећи истину да у парадоксу живимо док говроимо у име Цкрве, јер сваким даном продужавњем овог раскола радимо против ње и тако крваримо Христа. Московска Патријаршија већ неколико година говори да је време да се овај раскол реши, и исто говори да је он нееклисијалне природе (или можда не читате?), али када неки тамо оЉубо, њен мањи клирик каже исто, онда се јављају јунаци "теологчићи" да гласно кажу да он подржава расколнике. (А што не каже неко то м. Илариону (Алфејеву), на било којем нивоу?). Наравно, лицемера и лицемерија ће увек бити.

Ви тамо само знате да се тужибабате и плачете, едали би вас ко чуо како сте добри и лојални људима , док душу смртном творите у грубој нелојалности Цркви, док у њој парадоксално у тропару лицемрно певате је бесмртном. Само да некако изопачите доксолошке мисли (богословље), а да изопачене представите као праве и чисте. Па и моје у том духу изокрећете и фабрикујете, за сламку осуде се хватате еда ли би ми некако главе дошли.

Одмах је почео лов на вештице наших врлих "теологчића" правосалвно-језуитске курије, онако удбашки и са мирисом крви: "а којој епархији он припада"; можда источно-америчка, ааа..., да..., и еп. Митрофан је ту, он је његов, дакле и Митрофана треба прочешљати, ставити му главу на пањ ..., држ га. Претења и линч је све више наша црквена свакодневница а кукавичлук и страх њој служе. Јад и беда нашег богословског образовања да ништа друго немају да кажу.

ЖРУ-овци су врло активни, организовани, да оно што нема у мом чланку да се оспори онда да му се нађе нешто и прилепи, придода. Отац Љуба није поменуо исповедника Архиепископа Јована? Ето, он има лоше намере, љигавац са љигавог светосвље.орг. Да би његов чланак био цркенополитички коректан а зарад осигурања правоте његових мисли који је он написао у њему, морао је да помене заточеног вл. Јована? Тако мисли српски академац са БФ.

Шта је са овим људима? Коју реч они не разумеју у упитном наслову: "Раскол у слободи или поробољености"?

Ово је терор над здравим хришћанским размишљем када у разговоу са расколничким свештеником човек каже:

"Све док малтретирате Архииепископа кога ваша Држава и МПЦ лажно оптужују и држе га у затвору 11. месеци, не видим разлог да би о ичему причали. Добро размислите шта радите брате Ивице". И тако још 10., 15., 30.... 100 година?

Саговорник очекује да овај Ивица, или расколнички Архиепископ оду и голим прсима отворе тамницу и ослободе Архиепископа Јована? О чему човек прича, још наизвајући га братом?

Ти исти епископи који су преко ноћи морали да погазе свој потпис пред претњом да ослободе утамниченог вл. Јована? Овим мислима, "Држава и МПЦ", управо се поистовећује македонска држава и црква што је поробљенсот те јерархије, а то значи та поробљеност Цркве ради стратешких интереса нације која се бори за своје име, о којој ја пишем. И да од ових људи очекујем да разумеју појам: "Раскол у слободи или поробљености" и чланак који је написан у тој задатој мисли? Да ли је силовање блуд у отсуству слободе а у поробљености, или је пак једна врста мучеништва, које је вековима носила српска жена од пропасти државе Немањића ? И превише за брижнике о Цркви и њеном лаосу ван канонске Орхидске Архиепископије.

Неколико година је на првој страници светосавље.орг стајао банер "Утамничени архиепископ Јован". И писао сам против тог зла и лудила македонских власти или пак безвласти, јер тај народ одавно НЕМА своју власт. Господо академски не-етнофилци, ради се о прогону Цркве на просторима данашње Македније, прво од комуниста а данас и од оних који су нам тај комунизам дарежљиво некада подарили. Ви се одричете тог народа; вашим школским уџбеницима и гумицама бришете један народ из Тела.

Када будем писао о истинитом исповедништву и подвизима Архиеискиопа Јована нећу то мешати са овим елементима који остварују раскол и одавно штете народу као Цркви. Овај пут је, у задатој темтици требало рећи оно чега се многи боје да кажу, па и ви тамо увек коректне формалности. Буди знано добрим срцима и душама ово: Ниједном нисам рекао да је Охридска Архиепископија у неком свом расколу. Не можете ви мени да намећете тему, ван оне како сам је замислио.

Фабрикујете мисли и подмећете, нешто што сам и раније доживео у на вашем форуму и тако ми ускртили ваше гостопимство, јер је немогуће код вас заштитити достојанство човека а камо ли свештеника.

Ми заиста имамо расцепљене (шизофрене) мисли: Служимо грчким политичким интерсима а одрекли смо се српских, признавши некадашње јужне србе и престоницу цара Душана да су Македонци, и македноско, а зарад грчких хипотетичких територијалних осигурања ми не признајемо да постоји "македноско" у том народу. Није битна аутокеалија, нити аутономија, него у овом апсурду не би могли назвати ни једну епархију "македноском". И неки чудак тамо каже да ја не познајем каноне? Овде је проблем префикс "македонско", а не канони, које је одавно српски теолшки либерализам окачио "мачку о реп" који се сјурио низ сокак својевољија билатерлне елите, која је одавно заборавила кога представља и у чије име говори.

Ако овај свештеник предлаже као платформу за разговор онај мој чланак, онда он предлаже и ту мисао да се пође од Македноске митрополије која би била аутономна у епископату СПЦ. Шта је ту за оИвана неприхватљиво, ако он толико воли Цркву и њу штити од мене? Где је ту раскол? Како га то ја штитим?! Или не схвата да је раскол само "МАКЕДОНСКО" и благе везе нема са еклисиологијом.

И превише моје пажње за творце бајки о етнофилетизму коју они тамо певуше и самоусапвљују се управо утрвђујући грчки етнофилетизам. Док осуђују наш српски у њима нејасним појмовима а шта је то патриотизам и појам Отаџбине, и наше моралне дужности према њој? За последењих 20 година изгубисмо основне појмове државности да изгледа да ћемо кроз следећих 100 овако расправљати о "Војвођанској аутономној или атукофеланој цркви"?

Понављам: Ми смо признали народ, изгубивши српско име и територију на тим просторима, нашу славну историју, манистире и споменике, гробља, а зарад осигуравања територијалних интереса трећег народа ми то не чинимо, т.ј. не признајмео лаос у форми аутокефалије, аутономије, чак и епархије. Ништа не сме "македонско", јер тако браћа грци кажу! А Србину може "македнско"? Барем да се то ради зарад српских интереса па бих разумео?

оЉуба