Kritika Mit. Zizjulasa po pitanju shvatanja svetosti

[Bistrik]

U vezi sa daljim predavanjem mitropolita Jovana, želim se osvrnuti na zaključke koje visokopreosvećeni, kao napomene izvodi na kraju svog izlaganja, sledečim redosledom:

а) Светост се не поистовећује са достигнућима морала и нашег подвига, нити са натприродним искуствима било какве врсте, зато што се све то може срести и ван Цркве и изван Христа, а каткад и у већем степену.

Zaključak je tačan, ali nedorečen i manjkav, čime upućuje na pogrešno shvatanje da je bez podviga moralnosti i bez sticanja natprirodnosti, t.j. darova Duha Svetoga još u ovom životu, svetost moguća. To bi značilo da se Hristos mogao spasonosno vaplotiti i drugačije no što je učinio, mimo deve Bogorodice, podvlašćen Adamitskom grehu i tako dalje, a da ljubavi koju propoveda nije cilj da ispuni sve zakone, već da ih pogazi i poništi.

[Bistrik]

Zatim, preosvećeni nastavlja napominjanje ovim:

б) Светост је својство по природи само Бога и светитељи не располажу својом светошћу него учествују у Божијој светости, по мери у којој само Он благоизволи и хоће.

Delimično tačno, t.j. sa netačnom merom, jer je naš Bog savršeno pravedan i milostiv, tako što daje svakome prema srcu njegovom, odnosno, prema iskrenoj posvećenosti duše u podvigu ljubavi.

[Milan Nikolic]

@@jermel,

Занимљиво, мада треба видети цео контекст приче из књиге. Нисам читао ту књигу али видим да је слична Речима о Свечовеку, као роман који носи једну причу.

Страсти нису по себи лоше, то је објаснио и (свети Јован) Лествичник у Лествици. Детаљније о томе писао је Христо Јанарас.

[Bistrik]

Treći zaključak glasi:

в) Светост се даје од Бога као учествовање у самом Његовом животу; то се дешава са Христом Који освећује себе ради нас, а та трансфузија светости се пружа по преимућству и и највишем степену у Светој Евхаристији.

Svakako tačno, ali, ovakav zaključak mora biti prosleđen napomenom da je ikonizam svetosti i svetitelja kao uzimanje učešća u Hristovom životu istinit ukoliko u svojoj ikoničnoj sadžini, anaforično obuhvata i zemaljski život Spasiteljev, jer se Carstvo Božje ikonizuje u istoj meri u kojoj i jevanđelje!

[Bistrik]

Četvrta zaključna napomena dodaje:

г) Светост нам се „убризгава" преко Духа Светог, Који је Дух освећења, а то се одвија, због посебне улоге Светога Духа у икономији нашега спасења, када се Црква конституише у Тело и осликава Царство Божије које Дух доноси у историју.

Opet jednostrano i nepotpuno tačno. Svetost nam se daje radi potvrde, t.j. utelovljenja našeg podvižničkog svedočanstva vere.

Dakle, verna slika Carstva Božjeg možemo postati samo vernim podvigom jevanđeljske ljubavi.

Sve dok svojim životom ne posvedočimo Hrista (istoriju spasenja), nećemo steći Duha u sebi i postati svedoci Carstva u istoriji, a svo pričešće koje bez toga primamo, praktično prosipamo.

[Bistrik]

Peta mitropolitova napomena nadovezava sledeće:

д) Светост се изражава као иконизам Царства; Светитељи су иконе (слике) а не прототипи Светости Јединог Светог. И што су аутентичније свети то више упућују на прототип, негирајући у себи Славу која припада само Богу.

Ako se ne potrudimo i ne postanemo slika Hristovog stradanja, nećemo biti udostojeni ni Njegove božanske slave, tako da, u oslikavanju, t.j. ikonizmu, eshatologizam biva uvek propraćen i ogrnut ontologizmom Hristovog čovečanstva. Idealna budučnost može biti predstavljena samo savršenom prošlošću i stanjem aktuelne stvarnosti!

[Александрида]

Bistriče, ti mesto da bistriš ti si sve zamutio Batali brate ovu tvoju filoZofiju, celu si temu smorio.

[Bistrik]

U redu. Da zaključim jednostavnije. Zašto Bog nekoga proslavlja svetošću? Samo zbog toga što taj neko, svojim životom, svojom slobodnom voljom, podvigom podražavanja svedoči o Gospodu Isusu Hristu. A čime se svedoči o Hristu, ako ne podražavanjem Njegovog dela? I u čemu se sastoji njegovo delo, ako ne u stradanju za tuđe grehove? Šta je ono što je omogućilo ljudsko spasenje od kletve zakona i vaskrsenje, ako ne nevino i nedužno stradanje radi otplate tuđih grehova? Eto, upravo zbog toga se dobija svetost i božanstvenost, radi saglasnog trpljenja, stradanja i polaganja života duše i tela, u korist spasenja svojih bližnjih rođaka i prijatelja, znanih i neznanih, živih, preminulih i nerođenih ljudi.

Ako toga nemamo, možemo samo da se slikamo sa svetošću.

[Milan Nikolic]

@@Bistrik,

Ако не желиш одговорити да ли си ти онај Борис који је писао раније на форуму, искрено као што сам те питао, онда ни не мораш. То питање ниси могао да не разумеш.

Без обзира не то који је твој идентитет могли бисмо наставити са разговором. Мене јако занима твоје мишљење о Тријадологији и њеном тумачењу од стране Зизјуласа.

Надам се да ове речи добро разумеш. Мало је нелогично да разумеш своје речи које се једва могу прочитати а да не разумеш нека проста питања - то личи на избегавање.

[Milan Nikolic]

Мислим да се разговор на овој теми претвара у праву демагогију. Само због тога да би се Зизјулас представио као јеретик.

Чему толико приче о стварима које нико не спори? Постало је тотално безукусно читати такве критике, тачније клевете.

Сви који мисле да ће Зизјуласа ухватити у речи треба прво да прочитају шта о таквом поступању каже свети Максим Исповедник:

,,Ко почне читати било коју књигу не ради духовне користи, но да би уловио реч на укор писцу, да би, тобоже, као што мисли, показао себе мудријим од њега, томе се нигде, никада, ништа корисно неће открити''.

[Александар Милојков]

U redu. Da zaključim jednostavnije. Zašto Bog nekoga proslavlja svetošću? Samo zbog toga što taj neko, svojim životom, svojom slobodnom voljom, podvigom podražavanja svedoči o Gospodu Isusu Hristu. A čime se svedoči o Hristu, ako ne podražavanjem Njegovog dela? I u čemu se sastoji njegovo delo, ako ne u stradanju za tuđe grehove? Šta je ono što je omogućilo ljudsko spasenje od kletve zakona i vaskrsenje, ako ne nevino i nedužno stradanje radi otplate tuđih grehova? Eto, upravo zbog toga se dobija svetost i božanstvenost, radi saglasnog trpljenja, stradanja i polaganja života duše i tela, u korist spasenja svojih bližnjih rođaka i prijatelja, znanih i neznanih, živih, preminulih i nerođenih ljudi.

Ako toga nemamo, možemo samo da se slikamo sa svetošću.

Браво. Дословно преписана римокатоличка, средњовековна догматика. Imitatio Christi, на речи и делу. Свака част, православци. Као да си цитирао Анселма Кентрберијског са овим:

Šta je ono što je omogućilo ljudsko spasenje od kletve zakona i vaskrsenje, ako ne nevino i nedužno stradanje radi otplate tuđih grehova?

Погледај шта о томе каже један Светитељ новијих дана, Софроније Сахаров:

"Став према покајању и исповедна пракса (код РК) нису сагласни са Духом Христовим, а то је у вези са неправилним схватањем дела човековог искупљења - некакав "земаљски", "правнички" приступ у решењу тих питања..."

Сада је јасно зашто критикујеш Зизијуласа - зато што се његова, православна теологија не слаже са твојим схоластичким доживљајем хришћанства. Ово је доказ да смо као православни отровани схоластиком. Зато нам ништа није јасно и зато све живо "критикујемо". Понављам, ОТРОВАНИ СМО СХОЛАСТИКОМ.

[Александар Милојков]

Чему толико приче о стварима које нико не спори? Постало је тотално безукусно читати такве критике, тачније клевете.

Лупета глупости. У ствари које нико не спори, па ни Зозијулас, још уплиће и нешто што бисмо слободно могли назвати - јерес.

[Bistrik]

@@Bistrik,

Ако не желиш одговорити да ли си ти онај Борис који је писао раније на форуму, искрено као што сам те питао, онда ни не мораш. То питање ниси могао да не разумеш.

Без обзира не то који је твој идентитет могли бисмо наставити са разговором. Мене јако занима твоје мишљење о Тријадологији и њеном тумачењу од стране Зизјуласа.

Надам се да ове речи добро разумеш. Мало је нелогично да разумеш своје речи које се једва могу прочитати а да не разумеш нека проста питања - то личи на избегавање.

G-dine Nikoliću,

Ono što nisam razumeo je otkud Vama pravo da me javno prozivate. Odakle se mogla naći takva inkvizitorska etika kod nadobudnog teologa kao što ste Vi? Verujte, još uvek sam zaprepašćen i zbunjen Vašim ponašanjem.

Molim Vas, recite mi ko je taj Boris na koga Vas podsećam i šta je On to Vama skrivio da ga se toliko obsesivno bojite. Ja sigurno nisam On, ali kad biste mi pomogli da ga upoznam, možda bih mogao bolje razumeti Vašu nesvojstvenu reakciju.

P.S. O trijadologiji visokopreosvećenog mitropolita Jovana mislim da nije potpuno bez patologije u sebi, ali, ta je tema bogoslovski najdublja i zahteva poseban tretman, pa, joj ne priliči u ovom kontekstu biti razmatrana.

Zahvaljujem i oprostite ako Vas nečim uznemiravam.

[Александар Милојков]

Бистрик, зашто једноставно не кажеш да си римокатолик, па да не се не расправљамо даље?

[Bistrik]

Лупета глупости. У ствари које нико не спори, па ни Зозијулас, још уплиће и нешто што бисмо слободно могли назвати - јерес.

Hvala Vam na grdnji i oprostite Vas toliko uznemiravam.