Време је за бебе

[horatio]

Обје сте у праву, и да, не сматрам се ни најмање хендикепираним, напротив    Премда постоје реални проблеми, али човјек их има и када је одговоран само за себе...

[Ленка*]

На жалост, такво је веме дошло (звучим као матора ), да оно што треба да се сматра највећим богатством и благословом, људи доживљавају као препреку, хендикеп... Камо среће да је више жена као Сања. Притом не мислим да жене у Србији не воле што или да имају више деце, него се суочавају са разноразним глупостима, па, сироте, немају ни времена ни воље да уживају у тој лепоти.

 

Ја припадам категорији из другог пасуса моје прве поруке

[antics]

Mojи брат и снаја имају троје деце и једини хендикеп је држава у којој живе, јер управо због броја деце снаја не може да нађе посао, како је ту лудост језгровито Сања Т. већ изнела. Лудило је наша земља. На сваком нормалном месту је нормално да имаш више деце. Само код нас те гледају као случаја... Ја мислим да је ту на делу тај комунистички менталитет, који преживљава још из оног доба када је било модерно да се има по једно дете. И пазите - њима је то било нормално! 

[Ленка*]

Па све вам говори чињеница да се дечији додатак прима само до четвртог детета а после се снађи сам.

 

Да не заборавим да кажем да је дечији додатак, за двоје деце, на пр., бедних 4.900. дин.

[antics]

Ма није ствар у томе да се очекује да држава нешто помогне (како се код нас каже - држава д'уради нешто), али макар да не забија клипове у точкове! Нико не тражи помоћ, али да макар не одбијају жену на конкурсима зато што има троје деце. Аман! Каже - А па ти ћеш стално да одсуствујеш... Ма ко то каже? Па како тако унапред да се суди? Уосталом - ако одсуствује, то је бар лако: даш отказ и довиђења. Али, не... Нема наде уопште... У кнежевини кнеза овога света све ће увек бити наглавачке. Тако је то.

[Млађони]

Sestro tebi svaka cast, ali mislim da to zavisi od roditelja. Ima ljudi koji ne mogu sebe da odrzavaju kako treba - kamoli decu. 

[Драшко]

Браво Сања, деца су ти дивна и лепо васпитана! Троје, сјајно, хоћу и ја хахаха

Иначе мајка моје другарице је родила њих три сестре после 40те....све три, једну по једну

[JESSY]

Sanja, bravo za tebe....!!!  ..ti si jedna veoma bogata i srecna zena... :aplauz: nemoj uopste da obracas paznju na to sta drugi govore i misle ...to je u ovom slucaju totalno nevazno... deca su najvece blago i nikad ih nije dosta...ti si takodje i veoma hrabra zena......to je za divljenje....samo ti uzivaj u svojoj deci. ..

[Ленка*]

Нико нормалан, ни једна жена и мајка која воли своју децу, неће седети скрштених руку и чекати милостињу од државе или било кога другог, него ће се ухватити у коштац са својим проблемом.

Међутим, никако не бих сматрала неспособнима оне који примају помоћ државе, било у виду дечијег додатка, било у виду отпремнине из болнице, помоћи општине, социјалне помоћи, па и помоћ од родитеља... Деца, поред шетње, плеса и осталих активности које им сами организујемо у току дана, морају и да једу, пију, да се обуку, школују, иду на екскурзије, рачуни морају да се плате (причам о основним стварима, не о измотавању)... Родитељи се труде да деци то све обезбеде, али у старту наилазе на препреку - жена би да ради, а нико неће да је запосли јер има троје мале деце. Жена ради али добије отказ јер је трудна. Жена ради али добије отказ јер планира још деце. Жена нема деце и радила би, али послодавац од ње захтева да се обавеже да неће да рађа бар још неко време. Жену неко и запосли, али децу нема ко да чува кад су она и муж на послу (вртић не помаже кад су деца болесна, а да узме неку другу жену да их чува морала би да има огромну плату да би ту жену могла да плати). Мужеви зато раде и по два и више посла, па немају времена за породицу... Све су ово проблеми који муче многе, многе, а и које многи други не могу да схвате.

 

Свака част онима који су успели да се изборе, и, да да лепи Бог да буде што више таквих. Волела бих да и мени неко, сутрадан, каже "свака част, храбра жено, успела си да се избориш за своју децу и своју породицу". За сада се, овако "хендикепирана"    са двоје мале деце, само борим, како знам и умем.

[Милан Ракић]

Pa kako oni sa desetoro dece... I opet se svi odgaje...

[JESSY]

Pa kako oni sa desetoro dece... I opet se svi odgaje...

Gospod uvek nadje neki nacin.....

[Милан Ракић]

Ево, они су их одгајили 10-оро без ичије помоћи... Кад кажем помоћ, мислим на помоћ родитеља... Мануела јесте била "жртва" у смислу да није радила и да се у потпуности посветила деци... Иначе, до пре неку годину су били подстанари... И живе од Зоранове плате и што Мануела понекад приреди неки ручни рад...

 

Дакле, пуковник авијације Зоран Стојиљковић, у свом досадашњем животу, "успео" је да буде пилот на "Јастребу", "Супергалебу" и на "Орлу" са више од 1000 сати налета... Да има неколико прекоманди, од Церкља, преко Маховљана (Бања Лука), Лађеваца до Батајнице... Да се као подстанар сељака 20-ак пута... Да заврши Командно штабну академију, Школу Националне одбране и Ратну школу грчког ваздухопловства. Да обавља низ пилотских дужности у Церкљу, Маховљанима, Лађевцима и на Батајници, као и оперативних дужности у Команди РВ у Земуну... Да буде војни аташе Војске Србије у БиХ, те напослетку да буде предавач тактике на Школи Националне одбране при Војној академији на Бањици, а успут да завршава и последипломске студије на Факултету политичких наука у Центру за Америчке студије... Поред тога, да заврши Богословски Институт СПЦ и стекне звањевероучитеља, да се активно бави спортом (трчање и бициклизам)... Да говори поред матерњег, енглески, грчки, словеначки и македонски језик... На врхунцу читаве приче, са супругом Мануелом да изроди 11-оро деце и на крају, као "шлаг на торти" која "омеђује" читаву причу о њему, да буде литургијски хришћанин...

 

За све колеге, довољно је рећи КИЗА!

 

п.с. Да не заборавим - Киза и Мануела су постали деда и баба малом Луки од кћери Ане и зета Давида, и све то са својих 46 година... И да поменем децу: Ана се родила 1991. године-она са Давидом има синчића Луку... После Ане, Зоран и Мануела су родили редом: Тању (1993), Даницу (1995), Ђорђа(1996), Софију (1998), Милицу (1999), Јелену (2001), Димитрија (2002), Дуњу (2004), Божидара (2006) и напослетку (за сада) Лазара (2012)

 

Након свега побројаног, могу само рећи   8086.gif   8086.gif   8086.gif            :good2:   :good2:   :good2:     

 

https://www.pouke.org/forum/topic/29873-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE/page-9#entry961803

[Милан Ракић]

А Василије Војводић секретар нашег факултета их 11-оро има...

 

https://www.pouke.org/forum/topic/26530-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5/#entry854681

 

https://www.pouke.org/forum/topic/26530-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5/#entry854681

[Дејан]

@@Сања Т., da živimo u nekoj normalnoj državi, bili bi tretirani kao kraljica, nažalost živimo u društvu i državi gde vas smatraju hendikepiranom.

Toliko o nama ...

[Ненад Р.]

Ја нисам послодавац али знам сигурно да баш ти људи могу да буду нај вреднији радници , јер треба да зараде за своју децу. Ти људи су скромни и задовољавају се мањим приходом по члану.И деца су ту мање прохтевна и њихове жеље се своде на то да имају најосновније. Ако тој деци даш нешто веома мало они су радосни до неба.

Чуо сам о једној породици која има десеторо деце ( не знам одакле су и како се презивају) , а баве се пољопривредом и сточарством. Питали су мајку тој деци како стиже да уради све обавезе око породице? Она одговара да није јој тешко јер старија деца чувају млађу децу. Њихова жеља је само та да им неко да црево , како би увели воду . Значи само да им неко да црево , сами ће да копају и да уведу воду.

 

Проблем је у тим људима које не запошљавају родитеље са више деце , а не у родитељима које имају више деце.