Време је за бебе

[Raymond Red Reddington]

Слава Богу, предивне вести

[МилошБГ]

Slicno je i u Beogradu,slava Bogu!

[Ђуро Станивук]

Слава Богу!

 

Моја Даница је једна од тих беба...ја бих поново али жена мора да одмори 

[Guest]

facenew22222222

 

 

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346437251/1346443563/%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5-r2649

[Guest]

Жалосно да је ова тема слабо читана, некако је неприметна само са 212 Прегледа а тако је лепа и радосна када човек види и чује да има овако лепе велике Благословене породице!

 

Код мене у мом крају има једна породица са 12оро деце и Богу хвала лепо и солидно живе!

 

Чист пример да свака породица може да има више од 2 детета и да сваки изговор (сем оних заиста оправданих) , и правдање да нема могућности за више деце је чиста глупост!

[Милан Ракић]

Жалосно да је ова тема слабо читана, некако је неприметна само са 212 Прегледа а тако је лепа и радосна када човек види и чује да има овако лепе велике Благословене породице!

 

 https://www.pouke.org/forum/topic/29873-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE/page-10#entry961853

[JESSY]

Siniša Mihajlović sa porodicom u Srbiji: Najvažnije je da smo zajedno!

 

Proslavljeni golgeter, bivši fudbaler, trener naše fudbalske reprezentacije Siniša Mihajlović sa suprugom Arijanom i njihovo petoro dece letnju pauzu iskoristio je da poseti svoju majku Viktoriju, koja živi u Sremskim Karlovcima. Sportski as je već šesnaest godina u srećnom braku sa lepom Italijankom koju je upoznao u Rimu. Ljubav sa tadašnjom voditeljskom zvezdom na televiziji “RAI Uno” buknula je na prvi pogled i ubrzo su počeli da žive zajedno. Atraktivna Italijanka je zarad sreće sa svojim izabranikom u prvi plan stavila njihovu budućnost i zapostavila karijeru. Venčali su se 2005. godine u manastiru u Sremskim Karlovcima, a njihov poseban dan obeležio je human i nesebičan gest. Na pozivnicama koje su poslali prijateljima i porodici naglasili su da ne žele poklone, već da umesto toga svi koji nameravaju da im nešto daruju pomognu Domu za nezbrinutu decu “Dečje selo” u Sremskim Karlovcima. Po tom nesvakidašnjem, plemenitom gestu mnogi žitelji ovog dela Vojvodine još pamte godišnjicu njihovog venčanja koje je upriličeno na Vidovdan. Iste godine rođena im je najstarija kćerka Viktorija, danas šesnaestogodišnjakinja koja zajedno sa godinu dana mlađom sestrom, petnaestogodišnjom Virdžinijom brine o mlađim ukućanima, bratu Miroslavu koji ima trinaest godina, jedanaestogodišnjem Dušanu i šestogodišnjem Nikolasu. U domu porodice Mihajlović sve funkcioniše besprekorno jer svaki član domaćinstva tačno zna svoja zaduženja i o svemu se zajednički dogovaraju.

Razlog zbog kog je Siniša odlučio da odmor provede u Srbiji je krštenje kćerke njegovog četiri godine mlađeg brata Dražena, koji sa suprugom Jelenom i dvoje dece, četvorogodišnjim sinom Andreom i sedmomesečnom kćerkom Filipom, živi u Novom Sadu.

Na porodičnom skupu u manastiru Velika Remeta, gde je upriličen svečani čin krštenja Sinišine bratanice Filipe, braća Mihajlović, Siniša i Dražen, vodila su glavnu reč i pokazala koliko su divni domaćini. U prelepom ambijentu Fruške gore, gde se manastir nalazi, upriličen je ručak u restoranu “Šumski raj”, a ekipa magazina “Hello!” imala je priliku da se uveri koliko je Siniša Mihajlović brižan suprug i otac koji je posvećen porodici.

- Mi Mihajlovići imamo mnogo dece, pa i mnogo razloga za slavlje tokom godine, sada smo na krštenju najmlađeg člana porodice Filipe, kćerke mog brata Dražena. Uvek nađemo neki povod da dođemo u Srbiju i da nešto slavimo. Najvažnije je da smo zajedno – na početku razgovora za “Hello!” kaže Siniša Mihajlović.

 

Autor: Life Content

[JESSY]

[JESSY]

Srećna porodica

 

Porodica Delić iz sela Dublja, najbrojnija je u Mačvi, sa šest sinova i šest kćeri. Ne žive u izobilju, ali su, kažu, zadovoljni onim što dobiju od poljoprivrede i stočarstva. U tom kraju, između dva popisa, nestala su dva sela, odnosno oko četiri hiljade ljudi.

Po oskudici i brigama porodica Delić ne bi se razlikovala od drugih sa mnogo dece, da nije neverovatne sloge i vere da će od rada živeti bolje. Za 20 godina braka majka Ljiljana rodila je šest devojčica i šest dečaka, najmlađe pre samo dva meseca i to u sanitetu na putu do bolnice.

"Nema veze što je ona dvanaesta beba, svi su joj se obradovali, vole je i prava je miljenica", kaže Ljiljana Delić.

"Dnevno perem oko tri do četiri mašine, ne gasi se od jutra do uveče. Ručak je u velikoj šerpi, non-stop se kuva. Deca su za mene nešto najlepše i ništa mi nije teško", dodaje ona.

"Radi se mnogo, ali niko nije gladan", kaže otac Živadin Delić.

Snalaze se bez pomoći države. Imaju tri hektara zemlje i gaje stoku.

"Imam tri krave, konja, ovce, čak 30 komada sa kozama. Proširujemo se, nikakve pomoći nema, sečem drva u šumi, prodajem, zarađujem", kaže Živadin.

Poslednjih godina je lakše,kaže on, jer su tri sina stasala da rade. Jedan će ostati na imanju, jer nije želeo da nastavi školovanje.

"Vaspitavani smo da budemo dobri ljudi, da bi radili i zaradili i izdržavali porodicu. Voleo bih kad bih imao lepu kuću, fijaker, to mi je želja, od djeda da imamo konje, zekane", kaže Dragan Delić.

U trošnoj kući nema uslova za učenje, ali su deca odlični đaci. Za sreću je, kažu, potrebno malo, a želje će ostvariti radom.

Milena Delić kaže da joj je želja da završi srednju školu i da ide na fakultet.

"Važno je da imaš volju, strpljenje i znanje i sve se lako postiže", kaže ona.

"Ja sam srećan što imam puno braće i sestara, kad budemo porasli, bićemo velika familija, najveća od svih", kaže njen brat Milojko.

Milica dodaje da njoj ne trebaju igračke, jer ima puno braće i sestara i igra se sa njima.

"Nikome ne želimo da budemo teret", dodaju Delići. Deca od opštine dobijaju samo kartu za prevoz, ali su skomni i ne traže kad nema.

"Planiramo i kuću da ozidamo, ali otom- potom. Za sad nam je dobro, mada za njih treba mnogo više, ali za sad je ovako. I pored svega, mi smo jedna zadovoljna i srećna porodica i zahvalni smo na svemu", kaže Ljiljana Delić, a Živadin dodaje da u životu nikad nije mnogo prave i pametne dece.

Iako za ovakav način života nemaju razumevanje sredine, to im ne smeta, jer su im, kako kažu, deca najveće bogatstvo. Kad je zdravlja i sloge, i brige su manje, a nove rode, u dvorište najveće porodice u Mačve sleteće tek za unuke.

http://www.rts.rs

[Милан Ракић]

Како год, и за једне и за друге-деца су благо... И одгајиће се и Синишина и Слађанкина...

[LogosAgape]

Све је могуће с вером у Господа.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Deca ti se Gospode jedina iskreno mole...

[Guest - . . .-]

Извор: РТС

 

 

Главни учесници две наредне епизоде су чланови породице Дрча из Обровца код Задра. Ивана (34) и Саша Дрча (35) су се упознали у 2001. године, у београдском насељу Борча где је Ивана рођена, а Саша живео после избеглиштва из Хрватске. Ивана је медицинска сестра која је упознала Сашу  као  младог студента Богословског факултета. Он је одмах знао да је она жена која је кадра да са њим проведе живот и недуго после упознавања је питао да ли је спремна да се уда за свештеника. Прихватила  је одлучно, иако у том тренутку није ни претпостављала да ће позив њеног мужа толико утицати на њен живот и њихову будућу породицу. Три године касније постала је супруга свештеника.

 

Породица Дрча

 

 

 

Непосредно после њиховог венчања (2004), Саша је добио службу у Обровцу код Задра, у њему добро познатом крају где је рођен и одрастао. Од тада је обновио шест православних цркви у Далмацији. Ивани није било лако што је толико удаљена од своје породице и пријатеља. Међутим, када је стигло прво дете, девојчица Доротеа (6), млада мама је била толико срећна да никакве даљине нису више биле важне, посебно што су прву бебу чекали готово три године. После мезимице Доротеје, убрзо је стигла и Андреа, па ни Василије (2)  није дуго чекан...

Захвални Богу на овим даровима, Ивана и Саша се нису надали још једном  -  две године после Василија, Ивана је поново чекала бебу. Девет месеци касније, баш на  дан рођења свога оца,  дошао је на свет и Стефан, а радост у породици Дрча поводом његовог рођења су забележиле и наше камере.

 

 

 

Режија: Мирослав Живановић

Продуцент: Небојша Неле Гарић

 

 

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2013/04/26/16035894/Vreme%20je%20za%20bebe%20280413.flv

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Sanja Т.]

Скорашњи догаћај ме подстиче да отворим ову тему.Имам три детета и то људи који ме познају знају,а и добар део њих ,који тек сазнају реагују слично.Ту су присутни коментари у којима има сажаљења у виду разумевања.Типа:-није теби лако,ти имаш троје деце...-немаш ти времена,док стигнеш све око деце...

Одбили су ме и за један посао наводећи да нећу моћи то да радим ,јер имам толико деце ( бесмислица ).

Неко као зна боље од мене колико ми је тешко,а ја појма немам.Искрсне потешкоћа,као и код оних са 1 дететом,али ништа није толико трагично и страшно.Напротив! Свако нађе своје место под небом и за свако се нађе све што треба.

Да не говорим о томе колика су утеха,подстицај и мотивација...Чим једно није ту неколико дана,недостаје његово присуство.Они попуњавају празнине у мом времену,простору,животу...

Без икаквог претварања кажем,да ја још имам слободног времена колико хоћу,имам свој хоби,нисам запослена,али радим нешто повремено. Стигнем да се нађем својим болесним родитељима и све што ради сав нормалан свет.Има жена које имају 4-оро деце (познајем 2 ),запослене су,деца похађају музичку школу,баве се спортом....Стижу сваком детету на родитељски и све што треба..

На крају крајева,нисам сама ту децу створила,ту је и њихов отац.Ради наравно,али је ту онда кад треба,за оно што треба.

 

Опростите на подигачком писању (а могла сам и још),али сам имала потребу да бар мало појасним људима који на сличан начин посматрају родитеље са више од 2 детета.То није хендикеп,то је благослов у сваком могућем буквалном значењу те речи.

 

Ако имате нешто да додате,изволите.

 

 

П.С.  Извињавам се администрацији ако већ постоји тема,нека ме споје.  

[Ленка*]

Па, види како... Моја комшиница сад чека треће дете, и, онако како она живи, може да роди још десеторо. Обоје су запослени на добрим радним местима (државна фирма, послодавац не прави питање, одлична плата), имају комплет сређену кућу, младе родитеље. Деца им петнаестак дана буду код њених, па петнаестак дана код његових, па кад су ту, њој је ту и мајка која јој опет чува децу, кува, спрема, чисти... Значи опуштенција И нека их, нека су живи и здрави и само нека се рађају. У њиховом случају троје (сутрадан можда и четворо, петоро...) деце нико нормалан не може да посматра као хендикеп.

 

Док неко други и са једним дететом има проблема а камоли са двоје, троје и више, нарочито ако су деца још мала. Нема ко да им чува децу (немају родитеље, у вртић деца не могу да иду кад су болесна, а нека су болесна често), нема ко да им се нађе ни на пола сата дневно... Ретко који послодавац хоће да их запосли (првенствено мислим на жене), па се то, углавном, у том случају сматра као хендикеп (далеко било!)

 

Да ме не схватиш погрешно, ни у једном случају не мислим да је хендикеп имати пуно деце! Баш напротив! Ако се ти одлично сналазиш, немаш проблема и ништа ти није тешко - хвала Богу, само напред. На жалост, постоје људи који се муче, а у томе им само отежавају они који то другачије посматрају и доживљавају - већ поменути послодавци и њима слични.