Дечак из воде...IN MEMORIAM (1958-1994)

[Милан Ракић]

Рођен је у Загребу, на Малу Госпојину, 21. септембра 1958. године, од оца Спасе Младеновића, Крушевљанина, официра ЈНА, и мајке Данице, рођене Пухарић, родом из Макарске. Детињство је провео у Загребу, а када је имао седам година, као и већина "војне" деце, породица се сели у Сарајево, јер отац добија службу у главном граду БиХ.

У Сарајеву завршава прва четири разреда основне школе, и први пут се среће са инструментом, који је обележио његов живот-гитаром. Првим акордима га је подучио Милан Нецић, познатији као Гари Гаринча, једна од сарајевских легенди. Пред полазак у пети разред, породица се, "по потреби службе", сели у Београд, где ће Милан наставити школовање и стварати до краја живота.

Ипак, без обзира на једну његову изјаву, како му је Сарајево остало у мрачном сећању, увек ће му се радо враћати, у песмама и наступима. (Чувен је његов последњи концерт у Сарајеву, одржан у Дому младих у Скендерији, којем сам и сâм присуствао. Снимци са овог концерта се често користе као аудио-визуелна потка за разноразне прилоге и емисије о ЕКВ-у, што и не чуди, јер, био сам на неколико концерата ЕКВ-а, у Београду, Новом Саду, Сомбору, и самом Сарајеву, али енергија коју је Милан "предао" публици на том последњем сарајевском концерту, била је невиђена...)

Са другом из XI београдске, Гагијем Михаиловићем, крајем седамдесетих, оснива свој први бенд-"Лимуново дрво". Са бендом наступа по градским гитаријадама, али и одржава концерте у ДОБ-у и СКЦ-у. Познате песме из тог периода су: Седми круг, Око моје главе, Лимуново дрво,...Овим песмама, група се "смешта" у тзв. нови талас, раме уз раме са, рецимо Панкртима, којима су тада свирали као предгрупа. Но, не као "Лимуново дрво", него сада као "Шарло Акробата". Овај бенд су основали Гаги и Милан, а прикључили су им се Душан Којић-Која, као басиста и Иван Вдовић ВД за бубњевима. Група је са неколико својих песама (Нико као ја, Она се буди, Око моје главе, Мали човек), "изашла" на чувеној компилацији "Пакет аранжман", раме уз раме са Идолима и Електричним оргазмом. Овај албум је и крајеугаони камен југословенског новог таласа, једне нове естетике, која је преплавила читаву СФРЈ, "од Вардара, па до Триглава". Некако се у свему томе, и поред бројних бендова насталих на том фону, истицао Шарло, и то у целокупном издању, дакле и музика и текстови, а нарочито спотови, који су били авангарда, за дотадашње схватање популарне музике међу "напредном омладином", у земљи, у којој је тек сахрањен "највећи син народа и народности"...

Следеће, 1981. године, Милан и "Шарло акробата" објављују албум "Бистрији или тупљи човек бива кад...", који је такође забележио врстан успех међу поклоницима рок музике. Крајем те године, долази до сукоба између Које и Милана, и група се распада. Али Милан, готово одмах, оснива нови бенд-Катарина II. И то поново са Гагијем. Распад Шарла је "допринео" и формирању још једног култног београдског бенда-Дисциплине кичме, коју је основао Која. 1984. године излази и албум Катарине II, са истим насловом. Овај албум је готово у потпуности био дело Милана Младеновића. Састав бенда су, поред Гагија и Милана, чинили ВД, Бојан Печар, и легендарна клавијатуристкиња-Маргита Стефановић. Са тог албума, чувене су песме, Аут, Јесен, Радостан дан...Након свађе са Гагијем, и његовог одласка у затвор, Милан Младеновић мења име групе у Екатерина Велика-ЕКВ. Под тим именом, група се одржала до Миланове преране смрти. Милан и Маргита су све време чинили срж групе, док су се остали смењивали. Тако је кроз групу "прошло" неколико басиста и бубњара, од којих помињем Ивана Фецеа Фирчија, Срђана Жику Тодоровића, Марка Миливојевића,...

ЕКВ издаје укупно седам албума, од којих су неки постали култни. То су: "Екатерина Велика", "С` ветром уз лице", "19LIVE86-Уживо из Кулушића", "Љубав", "Само пар година за нас", "Дум-дум" и "Неко нас посматра". Већину песама, на свим поменутим албумима је урадио Милан Младеновић. Поред сталних чланова бенда, на овим албумима су гостовала многа позната имена из света музике. Тако да су са ЕКВ-ом свирали (и певали), и: Масимо Савић, Тања Јовићевић, Теодор Јани, Митар Суботић, Ђуле Ван Гог, Мишко Плави и још многи други. Поред рада у групи, Милан и Маргита су се истицали и још неколиким мултимедијалним пројектима. Писали су и свирали и за друге групе (Партибрејкерс, Бан Гог, Бабе, Елвис Куртовић, Новембар,...), радили за позориште (Класни непријатељ, Три сестре, С` оне стране дуге,...), и филм (Тајванска канаста, Црна Марија).

Поезија Милана Младеновића, често, како неко рече, петомислена, дубоко је прожимала слушаоца. На моменте депресивна, као да је најављивала, од самог свог почетка, па до краја, од "Аут"-а, па до "Анестезија"-е, ужасе онога што ће нам се десити. Ја не могу да се отмем том утиску...

Почетком југословенских ратова, 1992. године, са члановима група Партибрејкерс и Електрични оргазам формира пројекат "Римтутитуки", чија је музичка активност концентрисана на антиратну пропаганду. Њихов најпознатији сингл "Слушај 'вамо!", с кључним рефреном „Мир, брате, мир”, издаје Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда. ЕКВ, Партибрејкерс и Електрични оргазам септембра 1993. године свирају у Прагу и Берлину са загребачким саставом Вјештице у оквиру акције "Ко то тамо пјева".Када је требало да гостују Римтутитукијем у Бањалуци током рата, Милан је из протеста отказао наступ зато што је екплозивом срушена најстарија и најпознатија бањалучка џамија Ферхадија из 1579. године.

У лето 1994. године Младеновић путује у Бразил, где са дугогодишњим пријатељем Митром Суботићем - Субом (алијас Rex Ilusivii) и неколико бразилских музичара снима албум "Angel’s Breath" („Дах анђела“). По Милановим речима, „то је нека врста психоделичног самба-рока с балканским утицајем”.

У августу 1994. године, након наступа Екатарине Велике на фестивалу у Будви, Младеновић бива пребачен у болницу, где му констатују рак панкреаса. Упокојио се у Господу 5. новембра 1994. у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Био је један и непоновљив. Веровао је у љубав, у људе, у "земљу за нас"...Није подилазио ником, није био део естаблишмента, није био члан Удружења књижевника, није....Био је трагични праведник, у борби за истину, која је пред крај његовог живота била тако далека. Био је један и непоновљив, словенски романтик и балкански трагик. Био је наш,...дечак из воде...

Нека му Бог души опрости!

[Драган Јашић]

Нека му је вечна слава и хвала !

[Anti Palma Crew]

Рођен је кад и ја... Иначе имамо страну посвећену њему па ко није лајковао изволте...

http://www.facebook.com/pages/Ekatarina-Velika-EKV/207415199356639?ref=hl

[Јадранка-Дервента]

Мир,мир,мир брате,мир...

[Биљана]

Umjetnik vrijedan svake pažnje! Vječna mu slava!

"Ovo je zemlja za nas

ovo je zemlja za sve naše ljude

ovo je kuća za nas

ovo je kuća za svu našu decu

pogledaj me, o pogledaj me

očima deteta"

[Anti Palma Crew]

Чак су и рекламу пустили за наше гласање...

[Andre Williams]

каже један мој другар, који је сад иначе монах

да су стихови "воли ме онако како никад ниси волела"

чежња за најузвишенијом љубављу тј. Божијом Љубављу

а има Милан доста таквих стихова...

[Anti Palma Crew]

"Дечак из воде"

Једна од омиљених књига које поседујем....

20 Корисник (а) чита ову тему

[Милан Ракић]

За оне који можда нису погледали документарац...

http://www.youtube.com/watch?v=6nmROXlw2Lk

[Милан Ракић]

Прошло је 19 година...

 

[Andre Williams]

Господе помилуј...

[Данче*]

Нека му је вечна слава и хвала!

 

[Ленка*]

"У сваком поразу ја сам видео део слободе.

И кад је готово, за мене, знај, тек тад је почело."

 

[Danijela]

Na današnji dan pre 20 godina preminuo je Milan Mladenović, vođa „Ekatarine Velike”, čije pesme su i danas žive i aktuelne kao i u vreme kada je stvarao.

 

 

Na današnji dan, pre 20 godina, preminuo je Milan Mladenović, „dečak iz vode”, muzičar, vizionar, šarmer. Legenda o njemu ostala je da živi istom snagom kao i osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Velikan jugoslovenskog rokenrola i vođa grupe „Ekatarina Velika” (EKV) imao je samo 36 godina kada mu je 1994. dijagnostikovan rak pankreasa od koje je iste godine i preminuo.

 

Prisećajući se svojih muzičkih početaka u jednom intervjuu iz 1985. godine Milan Mladenović je rekao:

„Bilo je to davno. Živeo sam u Sarajevu. Bio sam klinac sa naočarama i nosio tango gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove gitare kod čuvenog Garija Garinča. Od njega sam naučio neke akorde.”

 

Tokom odrastanja u Sarajevu stalno je pevao pesme „Bitlsa” i maštao da postane jedan od njih. Želja mu se nije ostvarila, ali je postao jedinstvena ličnost muzičke scene bivše Jugoslavije. Stalno je svirao i, kako je pričao, pravio „neke pesmice”, a pre nego je u Beogradu nastala grupa „Šarlo akrobata”, čiji je bio član, osnovao je „Limunovo drvo” čiji se hit „Oko moje glave” pamti i danas.

 

„Osamdeset prva, druga i možda treća bile su veoma interesantne godine, jer je tada bila manija žurki po Beogradu i postojao je određeni krug ljudi koji se ludo zezao. Nešto u vazduhu je visilo, neka dobra atmosfera, svi su bili zajedno i svi su imali simpatije za svoje bližnje. Iz te euforije isplivale su tri beogradske grupe: ’Idoli’, ’Električni orgazam’ i ’Šarlo akrobata’ koju smo osnovali Dragomir Gagi Mihajlović, Dušan Kojić Koja, Vd i ja. Snimili smo za ’Jugoton’ ploču „Paket aranžman”, čime smo prestali da budemo demo-bend, već smo postali veoma poznati, prava senzacija. Svuda se pisalo o nama, pošto je svima izgledalo da smo iz istog fazona i da pripadamo istom pokretu”, zabeleženo je u monografiji Milana Mladenovića „Dečak iz vode” autora Flavija Rigonata.

 

Iz „Limunovog drveta” nastala je „Katarina Druga” koja nešto kasnije menja ime u „Ekatarina Velika”. Ne baš uspešni počeci sa „Katarinom Drugom” Mladenovića i ostale članove benda nisu sprečili da postanu jedan od najvećih sastava u bivšoj Jugoslaviji i otpevaju velike hitove poput: „Oči boje meda”, „Kao da je bilo nekad”, „Ti si sav moj bol”, „Novac u rukama”, „Par godina za nas”, „Ljubav”…

 

Oni koji su ga poznavali tvrde da nikada nije preboleo rat koji je plamsao na prostorima bivše zajedničke zemlje i sa još nekoliko rokera 1992. pokrenuo je projekat antiratnog karaktera „Rimtutituki” i snimio himnu „Slušaj vamo”.

 

Jedan od njih je Srđan Gojković Gile iz „Električnog orgazma” koji danas priznaje da ne može da razdvoji svoj privatni i profesionalni odnos prema Milanu Mladenoviću jer su se poznavali još od gimnazijskih dana.

 

– Ali, kada bih govorio samo o Milanovom profesionalnom radu, on je svakako bio na čelu jedne od najznačajnijih grupa osamdesetih i početka devedesetih godina, ne samo u Beogradu već i na prostoru bivše Jugoslavije. Ostavio je neizbrisiv trag i do danas pesme koje je napisao ostale su aktuelne – kaže Gojković.

Na pitanje da li je u njegovoj muzici bilo otpora, da li je bilo protesta, vođa „Električnog orgazma” kaže da je i Mladenović, ali i cela ta generacija muzičara nosila pečat pobune protiv tabua, da ju je obeležavala borba za osvajanje novih sloboda.

 

– I to i u muzičkom i u tekstualnom delu. Stvarali smo nešto što do tada nije postojalo u muzičkom svetu. Jeste to bio neki temelj čak i same pobune. Ali, bila je to samo jedna nit koja je činila čitavo klupko – kaže Srđan Gojković.

 

A o projektu „Rimtutituki”, Gile kaže da je bio antiratni:

 

– Da li bismo, da je živ, pravili neki „Rimtutituki 2”? Danas su više prisutni neki socijalni i politički problemi. Onda smo želeli da napravimo pesmu o požaru koji se rasplamsavao. Bio je to specifičan trenutak u istoriji i vremenu. Siguran sam da bi Milan svakako imao šta da kaže o svemu ovome što se danas dešava. U svakom slučaju, njegova muzika je preživela, i danas je jednako aktuelna i živa. I biće tako i za 20 i za 50 godina. Te teme će večno biti aktuelne i ljudi će moći da se identifikuju – zaključuje Srđan Gojković Gile.

 

S. Čikarić

-----------------------------------------

Veče sećanja na Milana Mladenovića

 

Na 20. godišnjicu smrti lidera benda EKV Milana Mladenovića Dom omladine Beograda organizuje veče sećanja na njegov život i rad.

Sećanja i artefakti o životu Mladenovića obuhvata projekciju epizode serijala „EKV – Kao da je bilo nekad” Dušana Vesića i tribinu na kojoj će učestvovati autor Vesić, novinari Moma Rajin i Aleksandar Žikić.

 

Takođe, na tribini će učestvovati i postapsolvent Katedre za istoriju Univerziteta u Beogradu Goran Filipović čiji se diplomski rad bavi temom subkulturnih grupa osamdesetih godina u Beogradu i nastavnik likovne kulture Branko Radaković čiji se film „Limunovo drvo” nalazi u završnoj fazi snimanja.

Poslednjih nekoliko godina, ulice i trgovi u gradovima bivše države dobili su ime Milana Mladenovića, kao što je plato ispred Doma omladine Beograda.

-----------------------------------------

Zoran Kostić Cane: Otišao si da bi se negde rodio

 

„Ja tebi čitam poslednje slovo, ja tebi, a ko meni? Sada si otišao da bi se negde rodio. Zvuk, snaga i energija! Ti me čuješ sad. Rastanak je i ponovni sastanak, puno ljubavi je otišlo sa tobom, to što se sada ne vidimo, ne znači da nismo zajedno. Ovde je mnogo ljudi da te isprati, tvoji ljudi... Dečak iz vode u purpurnim dubinama stvarne muzike, neka bude lepo, neka bude istinito, neka se čuje... Samo jedan put vodi do pravde, kao što su i sve reči bile na tvojoj strani, i vetar, i zemlja, i dah. Neka ovo bude dosta, neka ovo bude sa merom, vidimo se...”, reči su kojima je muzičar i dugogodišnji Milanov prijatelj, Zoran Kostić Cane, vođa „Partibrejkersa” ispratio velikana jugoslovenskog rokenrola na večni počinak, a osim njega sahrani na Novom groblju, pored porodice i najbližih prijatelja, prisustvovali su i brojni obožavaoci EKV-a.

-----------------------------------------

Diskografija: „S’ vetrom u lice”

„Šarlo akrobata”

„Paket aranžman”, razni izvođači, 1981 – učešće

„Bistriji ili tuplji čovek biva kad…” 1981.

„Katarina II”

„Katarina II” 1984.

„Ekatarina Velika”

„Ekatarina Velika” 1985.

„S’ vetrom uz lice” 1986.

„Ljubav” 1987.

„Samo par godina za nas” 1989.

„Dumdum” 1991.

„Neko nas posmatra” 1993.

„Rimtutituki”

„Slušaj ’vamo” 1992.

„Angel's Breath”

„Angel’s Breath” 1994. – autorski projekat Milana Mladenovića i Mitra Subotića Sube

-----------------------------------------

Par godina za nas
Moj prijatelj i ja sedimo na klupi
Gledamo zvezde
Slušamo vesti što su upravo stigle
Kažu da imamo
Još samo par godina za nas.
Imali smo igračke i živeli smo sve
Sve one igre na sreću
One igre za ljude
Što je smislio neko
Pre samo par godina za nas.
Da li znaš kako želim da te nađem
Da li znam šta treba da znam
Voli me kako nikad nisi volela
Živimo i pričamo, branimo se, hodamo
I slavimo neke bezvezne stvari
Neke bezvezne priče
Što je smislio neko
U samo par godina za nas
Nisu dovoljne reči, samo obične reči
Da me vrate u život
Nije dovoljan dodir
Ni da znam da te imam
Još samo par godina za nas
Da li znaš kako želim da te nađem
Da li znam šta treba da znam
Voli me kako nikad nisi volela

Voli me onako kako nikad nisi volela

Raste kao nada
Kao more, kao govor, kao pokret
Kao zora, kao dete, kao krv
Kao želja među nama, raste kao bol
I grize sve pred našim očima
Voli me onako kako nikad nisi volela
 

Pesma je objavljena na albumu „Samo par godina za nas” 1989. godine u izdanju PGP-RTB

objavljeno: 05.11.2014.

 

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/ritam/Dve-decenije-od-odlaska-decaka-iz-vode.lt.html

[Danijela]

http://www.youtube.com/watch?v=zlr0MQUP_DM