Ваздухопловна хронологија

[Милан Ракић]

26. септембар

 

• 26. септембра 1981. године, отет је ЈАТ-ов Боинг 727 на линији Дубровник-Титоград-Београд. Посада и путници савладали су  отмичаре на аеродрому Ларнака на Кипру. 

[Милан Ракић]

29. септембар

 

• 29. септембра 1907. године, Луј Бреге је први полетео вертикално на летелици сличној хеликоптеру.

[Милан Ракић]

30. септембар

 

• 30. септембра 1912. године, објављена је мобилизација српске војске, као увод у Први балкански рат, те су из Француске одмах позвани пилоти који су тамо били на школовању. То су били поручници Милош Илић и Јован Југовић, потпоручник Живојин Станковић, наредник Михаило Петровић и поднаредници Миодраг Томић и Војислав Новичић. 

 

• 30. септембра 1915. године, редов Радоје - Рака Љутовац из артиљеријског пука “Танаско Рајић”, хицем из топа је оборио немачки авион изнад Крагујевца. Данас се овај датум обележава као дан АРЈ  ПВО.

 

• 30. септембра 1916. године, посада у саставу потпоручник-пилот Бранко Наумовић и наредник Морис Роајабл,  са авионом Ф.40 који је носио 4 велике бомбе бомбардовали су Софију. Полетели су са аеродрома Микра код Солуна у 7.15 сати, а над бугарском престоницом били су у 9.15 часова. Са висине 3000 м одбацили су бомбе. Напало их је пет бугарских ловачких авиона. Упркос јуначкој одбрани, наш авион је оборен, а посада повређена и заробљена. После рата потпоручник Наумовић се вратио у Отаџбину. Након овог успешног бомбардовања Софије непријатељске снаге престале су да бомбардују из ваздуха Солун, чиме је постигнут циљ наведене операције.

 

• 30. септембра 1975. године, полетео је борбени хеликоптер АХ-64 Апач.

[Милан Ракић]

1. октобар

 

• око 1. октобра 1912. године, заплењена су два турска авиона РЕП К, у железничком транспорту код Ниша.

 

• 1. октобра 1917. године, потпуковник извиђач Петар Мирковић је постављен за вршиоца дужности команданта српске Аеропланске ескадре, уместо оболелог Косте Милетића, и на тој дужности је остао до преласка у Нови Сад после пробоја Солунског фронта.

 

• 1. октобра 1949. године, формиран је Факултет авијације, касније КША, односно  Командно-штабна школа РВ и ПВО. Истог датума је формирана и ВТВА у Жаркову.

 

[Милан Ракић]

3. октобар

 

• 3. октобра 1967. године, амерички хиперсонични авион NA X-15 је постигао брзину од 6,72 маха.

​

[Милан Ракић]

4. октобар

 

• 4. октобра 1944.  године, на борбеном задатку код села Доњи Влајићи (општина Теслић), погинуо је мајор пилот Ратко Јовановић из Прве ескадриле НОВЈ. Задатак 4 спитфајера која су летела тог дана по облачном и кишовитом времену је било тактичко извиђање комуникације Јабланица-Сарајево-Маглај. На делу железнилке пруге између Маглаја и Добоја Ратко је као вођа одељења наредио напад на швапску железничку композицију. Први маневар је био успешан, међутим у другом налету, Ратков авион је погођен и он се срушио и погинуо. Ратко Јовановић је био родом из села Миоковци код Чачка, где је рођен 28. септембра 1912. године. До оснивања "партизанских ескадрила", Ратко је летео у Савезничким ескадрилама на Средњем истоку, а у Првој ескадрили НОВЈ је обављао дужност командира "А" флајта.

 

• 4. октобра 1957. године, полетео је први вештачки сателит, Спутњик-1. Лоптастог тело од алуминијумских легура, пречника 58 cm. У његовој унутрашњости, напуњеној инертним гасом под одређеним притиском, специјални уређај одржавао је температуру у прописаним границама, неопходним за сигуран рад два радио предајника и акумулатора - извора електричне енергије. Количина електричне енергије понета са Земље била је довољна за тронедељни рад уграђене опреме. Спољашњи део лопте специјално је полиран да би се обезбедила одређена својства упијања односно одбијања Сунчевих зрака. На њој су се налазиле 4 штап-антене: две дужине 2,4 м, а две дужине 2,9 m. Укупна тежина сателита је била 83,6 килограма.
   
  Спутњик-1 се око Земље кретао путањом са нагибом 65,1°, перигејом на 226 km и апогејом на 947 km. Период обиласка путање био је 96,17 минута. Кружио је брзином од 29,000 километара на сат и емитовао радио-сигнале на фреквенцијама 20.005 i 40.002MHz, који су могли пратити бројни радио-аматери широм света. Пошто је пуне три недеље слао сигнале са путање и тиме омогућио драгоцене провере основних поставки лета у васиони, Спутњик-1 је „заћутао“ 26. октобра пошто су се истрошиле батерије али је наставио да се креће око Земље. После 93 дана (3 месеца), 1400 обртаја око наше планете и око 60 милиона преваљених километара, првенац васионске ере је зашао у густе слојеве атмосфере 4. јануара 1958. и престао да постоји.

[Милан Ракић]

12. октобар

 

• 12. октобра 1927. године, Индустрија аеропланских мотора А.Д. у Раковици, код Београда, која је била мешовито француско-југословенско  предузеће, добила је дозволу за рад. 

 

• 12. октобра 1944. године, Друга ескадрила НОВЈ је прелетела са аеродрома Бенина у Либији на аеродором Кане у Италији, одакле је 13. октобра извршила први борбени задатак над територијом Југославије (извиђање и напад на друмски саобраћај код Аржана, који је предводио потпоручник Станислав Воук.

 

• 12. октобра 1986. године, свечано је отворен аеродром у Нишу.

[Милан Ракић]

14. октобар

 

• 14. октобра 1943. године, у Ливну је формирана Прва Ваздухопловна база НОВЈ. За првог команданта је постављен Миле Павичић.

 

• 14. октобра 1944. године, у месту Ђоја дел Коле код Барија, формиран је Први падобрански батаљон НОВЈ, чије традиције баштини и наставља 63. падобрански батаљон Војске Србије. Први командант је био поручник Чедомир Вранић

 

• 14. октобра 1905. године, у Паризу је основана Међународна аеронаутичка федерација -ФАИ. 

 

• 14. октобра 1919. године, француски пилот Етјен Пуле је авионом Кодрон полетео маршрутом Париз - Рангун, дугом 10554 км, коју је прелетео, са прекидима, за 47 дана.

 

• 14. октобра 1947. године, амерички пилиот Чак Јегер је постигао брзину од 1,07 Маха на авиону Бел Икс-1 и тако пробио “звучни зид”.

[Милан Ракић]

16. октобар

 

• 16. октобра 1939. године, у Сремској Митровици је основана фабрика авиона Албатрос.

 

• 16. октобра 1993. године, изведен је први лет моторним змајем изнад Београда-Калемегдана у оквиру првог аеро митинга аеро клуба Наша крила. Први пут су обављени и скокови падобранаца из истог моторног змаја. Полетање и слетање је организовано са савског кеја између моста  „Газела“ и трамвајског моста, а летео је змајар Бранимир Бане Миљковић.

[Милан Ракић]

17. октобар

 

• 17. октобра 1909. године,  др Владимир Алексић је извео у Панчеву први лет једрилицом властите конструкције уз помоћ гумене затеге.

[Милан Ракић]

19. октобар

 

• 19. октобра 1964 године, на Авали се срушио совјетски путнички авион Ил-18. 

​Поводом 20-те годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, из Москве је за Београд у авиону Иљушин Ил-18 полетела седмочлана делегација државног и војног врха СССР-а. Приликом слетања на аеродром у Сурчину где је већ био и организован дочек, у прилазу преко Авале, из непознатих разлога (постоји више верзија), летелица је ударила у планину и изгорела. Погинули су сви чланови посаде (њих 11-удвојена 5-члана посада и домаћин летелице), као и поменута седмочлана делегација, коју су предводили Сергеј Семјонович Бирјузов, Начелник Генералштаба оружаних снага СССР и Владимир Иванович Жданов, генерал пуковник Црвене Армије и Народни херој СССР и СФРЈ, иначе обојица учесници у октобарској операцији ослобођења престонице Србије и Југославије. На месту пада авиона, данас се налази подигнут велелепни споменик...

 

 

[Милан Ракић]

20. октобар

 

• 20. октобра 1983. године, полетео је прототип ојачаног авиона Орао у верзији ловца-бомбардера. 

 

• 20. октобра 1956. године, полетео je прототип америчког хеликоптера УХ-1 Ирокез.

[Милан Ракић]

22. октобар

 

• 22. октобра 1921. године, у Београду је основан Српски аероклуб. Клуб је основало 15 пилота са Солунског фронта. За почасног председника је изабран др Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера, за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић.

 

• 22. октобра 1946. године, полетео је прототип Икарусовог авиона Аеро 2Б-првог прототипа израђеног у послератној Југославији.

 

• 22. октобра 1797. године, изведен је први падобрански скок из корпе балона. Са висине од 1000 метара,  извео га је Француз Андре Жак Гарнерен, изнад парка Монс у Паризу. Падобран је био направљен од јаког платна за једра ојачаног прошивањем.

[Милан Ракић]

25. октобар

 

• 25. октобра 1952. године, полетео је први југословенски млазни авион 451М , чији је конструктор био Драгољуб Лала Бешлин.

 

• 25. октобра 1936. године, новозеланђанка Жан Батен је поставила рекорд у самосталном лету од Аустралије до Енглеске (14224 миља) за 9 дана, 18 часова и 15 минута, не рачунајући 2 дана проведена у Сиднеју.

[Милан Ракић]

26. октобар

 

• 26. октобра 1944. године, за летење је оспособљена писта земунског аеродрома.

 

• 26. октобра 1973. године, полетео је први прототип школско-борбеног авиона Алфа Џет.

 

• 26. октобра 1958. године, компанија Пан-Ам укључила је у редовни саобраћај четворомоторне авионе типа Боинг Б-707 на линији Њујорк-Париз, преко северног Атлантика. Ови моћни авиони, израђени у 880 примерака, загосподарили су светским ваздушним саобраћајем. У флоти нашег авиопревозника ЈАТ-а, Б-707 је летео од 1970. до 1987. године на интерконтиненталним линијама. Војна верзија овог авиона, под ознакомКС-135 користи се као летећи танкер, а од 1972. године верзија Е-3А опремљена електроником и великим, препознатљивим  тањирастим  радаром иза задњег дела трупа, користи се у систему АВАКС.