... kao sebe samog

[DankaM]

medjutim, da li ovde u slučaju -kao sebe samog- ipak treba sebe posmatrati kao pojedinca-da ne kažem individuu ili ipak to nije slučaj

Ja čvrsto verujem da ličnost ne postoji van odnosa. Ne u smislu da ćemo krepat' sami, već da mi imamo urođenu sklonost prema Drugome/drugome, da je to ono što nas oblikuje.

[Биљана]

Hm, voljeti sebe!!???

Možda bi najkraće rekla da je voljeti sebe, ustvari slušati sebe! Okarakterisati se kao osoba!

Voljeti drugog!!???

Isto to! Slušati drugoga! Okarakterisati drugoga kao osobu!

[Oglo]

odlična stvar, Danka - hvala ti

Tanja, drago mi je da ti se dopada tema

ono što mene zanima je činjenica da nas Crkva uči d a smo mi ličnosti uvek U ODNOSU NA DRUGOG ... tako je i Bog TROJICA gde je svaka ličnost nezamisliva bez druge dvojice

medjutim, da li ovde u slučaju -kao sebe samog- ipak treba sebe posmatrati kao pojedinca-da ne kažem individuu ili ipak to nije slučaj

hm,

šta bi to onda značilo, da svaki čovjek nije cjelovit sam za sebe?

ne, svaki je čovjek ikona Božija, što znači da je na podoboije Boga, i da je on Sveta Trojica.

Kako je Bog Ljubav tako je i čovjek ljubav, i zato Ljubav ne postoji u odnosu na sebe samu, već je ona ta koja stvara.

Onda kada upoznamo ko smo i šta smo u stvari mi, onda nema ničega mimo nas samih i u drugome vidimo sebe...

[N.Petrovic]

Kad sebe volimo bez strasti onda je to normalna ljubav koja se brine da nas slovesni deo ne gresi, i da telo i bude malo obuzdavano, i da mu se snishodi u po potrebi.

Medjutim, cim zavlada strast, nad, recimo, nasim znanjem, vestinom, mudroscu, lepotom...ili tome slicno, onda se to osudjuje kao samoljublje, a i kao sto znamo da je svaka strast, greh jer vezuje dusu za ovozemaljsko.

Razmisljam nesto, kako su Sveti oci voleli sebe?

Isposnici, bezmolvnici, daleko od ljudi. po pustinjama i gudurama.... kojima je bio cilj da dodju do mere da mogu, reci : Ne zivim vise ja, nego Hristos zivi u meni....

[w.a.mozart]

hm,

šta bi to onda značilo, da svaki čovjek nije cjelovit sam za sebe?

ne, svaki je čovjek ikona Božija, što znači da je na podoboije Boga, i da je on Sveta Trojica.

Kako je Bog Ljubav tako je i čovjek ljubav, i zato Ljubav ne postoji u odnosu na sebe samu, već je ona ta koja stvara.

Onda kada upoznamo ko smo i šta smo u stvari mi, onda nema ničega mimo nas samih i u drugome vidimo sebe...

a paradoks je onda i to da ja kao ja postojim samo kroz druge tj. u drugima

[Oglo]

a paradoks je onda i to da ja kao ja postojim samo kroz druge tj. u drugima

paradoks je svakako stvar uma

[keka]

da, sve je to super i tačno ali zašto je Gospod za meru ljubavi prema drugima uzeo -sebe samog-

iz svoje ljubavi prema nama je dozvolio da razapnemo njegovog sina

iz svoje ljubavi prema nama jos uvek nas nije unistio

iz svoje ljubavi prema nama.....

[ZarkoZ]

Kako to u knjizi ,,Zajednica i drugost" (Jovan Zizijula) parafraziram....i

Husler- Drugi je u stvarnosti istrument samootkrivenja, alter ego elementa JA. Drugi konstituse mene onoliko koliko ja njega konstituisem

kao onoga koji mene konstituise...

Hajdeger: Koncept SABICA, sustinska struktura egzistiranja......

Sartr:porice unutar svetski karakter Drugoga, ne treba svet da bi drugi postojao, iaoko je Drugi upravljen k svetu.....Drugi je ,,fakticka nuznost".

,,Sta sam ja za sebe" i ,,Sta sam ja za Drugoga"!?

Martin Buber: cini Drugoga sakonstitutivnim elementom ,,JA" u strukturi postojanja....JA postoji samo kroz TI!

Levinas aktivan odnos sa drugim....poslednje odrediste zelja za drugim nasuprot sv.Maksimu za koga kretanje zelje nalazi u DRUGOME!

Mislimda u toj knjizi se moze dobiti odgovor!?

[malina :)]

Моје ЈА постоји у односу на нечије ТИ. Као што Отац не бива без Сина и Светога Духа, тј. ниједна личност Свете Тројице једна без друге не бивају, без обзира што свако лице пројављује пуноћу божанске природе, тако и човек, као икона Божија, је личност увек у односу на некога. Отац је Отац у односу на Свога Сина и Светога Духа и обрнуто. Зато речи као себе самог не значе као себе у смислу своје природе, већ у смислу своје личности, а наша личност постоји само у односу са другим. Оно ТИ даје постојање мојем ЈА. Дакле, ЈА се огледам у нечијем ТИ и тако постојим.

[Oglo]

ali Sveta Trojica je jedan Bog

[malina :)]

ali Sveta Trojica je jedan Bog

Да, један је. На шта желиш да укажеш, ако одговараш на мој пост?

[Oglo]

na ovo sam mislio

[malina :)]

na ovo sam mislio

Нисам мислила да уводим дуалност у јединство. Други постоји, али у јединству, ако тако могу да кажем, јединству љубави. На то мислиш?

[JESSY]

Човек је икона Божија, а такав је јер је таквим створен, што значи да му је то датост, а датост је Божији дар, не може то одбацити нити променити, јер није то сам узео или примио, већ је такав сам по себи. Преступ било ког правила, духовног или световног, моралног или друштвено прихваћеног не може учинити да човек престане бити икона Божија.

Ако је Бог све оно што је добро, вредно, тј. Онај који је сам по себи Добар и Вредан, а човек је Његова икона (слика), онда човеку не преостаје ништа друго него да се помири са тим да је вредан сам по себи, самим својим постојањем, и са правом може закључити да може без било каквог условљавања волети себе.

 

Љубав према другоме слика је односа према себи, другим речима самољубав је услов љубави према ближњима. Ако себе негујем и другога ћу понеговати, ако за себе имам стрпљења и за другога ћу имати. Када сам свестан своје несавршености, свестан сам несавршености других и због тога ће ми бити лакше да друге прихватим као себи сличне. Стога ће ми бити лакше да волим другога као себе самога, јер се други и не разликује толико од мене, јер други и није баш толико други и другачији.

Према себи се треба опходити као према детету, јер у одређеном смислу увек и остајемо деца, ако ничија друго онда бар Божија. А ако не будемо као деца, ништа од Царства Небеског, а шта је то место ако не простор испуњен љубављу сваког према  и за сваког. Не препознати себе и друге  као децу значи не видети себе и друге као децу Божију. Ако ли нисмо деца Божија, шта смо онда?

https://www.pravoslavni-psiholog.rs/voli-bliznjeg-svog-kao-sebe-samog/