Збогом мајко и оче!

[Аурор]

Зашто је то проблем ако је неко слободно изабрао да користи силу. Не можеш му то прав оспорити, то је његов избор.

To je problem jer ugrožava drugog.

Liberalizam je kada radiš šta hoćeš, dok god ne ugrožavaš drugog.

[Ђуро Станивук]

Либерализам је увек у првом лицу једнине.

Зар то није себичност?

Зар није племенито кад жртвујеш свој избор за другог...кад неког учиниш срећним јер си поклонио...ако јесте онда то више није либерализам већ колективизам и ту настаје заједништво..у даривању

малко см офтопик....

[Ђуро Станивук]

Liberalizam je kada radiš šta hoćeš, dok god ne ugrožavaš drugog.

То је утопија..

[Ђуро Станивук]

увек ће се неко осећати угроженим...како то регулисати?

[Grizzly Adams]

Зар то није себичност?

Није себичност. Када кажем да је у "првом лицу једнине" то значи да свако одлучује само за себе. Значи, не могу ја да одлучим за тебе "шта је добро" па да те онда присиљавам да то радиш.

А та лична одлука може да буде и несебична. На пример, ти можеш да одлучиш да све своје имање поделиш сиромашнима. Либерализам само каже да не можеш туђе имање да делиш сиромашнима, тј. у принципу да не можеш да крадеш.

Зар није племенито кад жртвујеш свој избор за другог...кад неког учиниш срећним јер си поклонио...ако јесте онда то више није либерализам већ колективизам и ту настаје заједништво..у даривању

малко см офтопик....

Наравно да је племенито. Ниси добро разумео основне појмове. Либерализам није "против заједнице", већ само каже да све заједнице морају да буду добровољне, без примене силе.

[Grizzly Adams]

увек ће се неко осећати угроженим...како то регулисати?

Како се неко "осећа" је његов лични проблем. Питање је да ли га неко заиста угрожава или не.

[Ђуро Станивук]

Либерализам није "против заједнице", већ само каже да све заједнице морају да буду добровољне, без примене силе.

па једина заједница која постоји применом силе, данас, је затвор и до недавно, за неке, војска.

Остале су добровољне, без обзира да ли неко био у заблуди или не.

[Ђуро Станивук]

Како се неко "осећа" је његов лични проблем.

Човек делује на основу осећања...

[Grizzly Adams]

па једина заједница која постоји применом силе, данас, је затвор и до недавно, за неке, војска.

Остале су добровољне, без обзира да ли неко био у заблуди или не.

Затвор је у реду, то је казна за неки прекршај. Али имамо данас још доста непотребног присиљавања у друштву. На пример, обавезно социјално, здравствено, пензионо и слично. Онда разни бесмислени закони који ограничавају увоз, трговину, привреднике итд.

Човек делује на основу осећања...

Није спорно, али осећања нису насиље. Насиље је када некога повредиш, превариш или му нешто украдеш.

[Иван ♪♫]

Да се оградим, нисам све најбоље испратио, али ово морам да прокоментаришем:

Како се неко "осећа" је његов лични проблем. Питање је да ли га неко заиста угрожава или не.

Зар не мислиш да ово иде у крајност, превише рационалистички приступ човеку? Не можемо поставити ствари тако у фазону: баш ме брига, ЈА имам слободу. Постоји и психичко узнемиравање (без физичког контакта) или просто српски речено ,,зајебавање" и то теби нпр. сигурно не би пријало и не би трпео, а онај други по тој логици може да каже: па то је твој проблем што се узбуђаваш.

Причамо о стварима које нису просто ствар рациа, не само на овој теми већ и на оним другим, већ уопште човековог бића, који има и ум и рацио, и осећања и своје вредности и вољу. (Иначе - ум, срце, воља - најбољи психолошки опис човека који сам прочитао код св. Николаја Жичког)

Како мислиш да решиш питање угрожености, да ли неко јесте или није угрожен? Мислим да је то суштинско питање, и то ко кога и од кога треба да штити и да ли треба?

[Grizzly Adams]

Зар не мислиш да ово иде у крајност, превише рационалистички приступ човеку? Не можемо поставити ствари тако у фазону: баш ме брига, ЈА имам слободу. Постоји и психичко узнемиравање (без физичког контакта) или просто српски речено ,,зајебавање" и то теби нпр. сигурно не би пријало и не би трпео, а онај други по тој логици може да каже: па то је твој проблем што се узбуђаваш.

Причамо о стварима које нису просто ствар рациа, не само на овој теми већ и на оним другим, већ уопште човековог бића, који има и ум и рацио, и осећања и своје вредности и вољу. (Иначе - ум, срце, воља - најбољи психолошки опис човека који сам прочитао код св. Николаја Жичког)

Како мислиш да решиш питање угрожености, да ли неко јесте или није угрожен? Мислим да је то суштинско питање, и то ко кога и од кога треба да штити и да ли треба?

Мислим да си погрешно разумео о чему се овде ради. Ми не разговарамо о личним вредностима, него о начину уређења друштва.

Држава - тј. полиција и судови - не може да се бави проблемом што мене неко "зајебава". То не може да се законом дефинише као кривично дело, па да прекршилац иде у затвор. Ја се слажем са тобом да "није лепо", али то је то... Можемо са неким да разговарамо, да га уверимо да није добро да то ради, али немамо права да га бијемо због тога.

[Иван ♪♫]

Мислим да си погрешно разумео о чему се овде ради. Ми не разговарамо о личним вредностима, него о начину уређења друштва.

То свакако има везе једно с другим. Овде се ради о томе да једна држава, односно само пар људи који одлучују о томе, доноси некакве законе у којима се негде на неки начин забрањује употреба речи ,,мајка" и ,,отац".

[Иван ♪♫]

Осим тога, хтео сам да кажем да уопште на свим овим актуелним форумским темама превише рационализујемо. Сви ми у суштини говоримо о слободи, као једној од највећих вредности, барем за нас. Ми поштујемо туђу слободу, али то не значи да треба да оправдавамо све редом. Ми нисмо независне јединке, ми живимо у заједници и зависимо једни од других и зато постоји нешто што је основно васпитање и уљудност, постоји савест и стид.

Не мрзимо и не одбацујемо никога, нарочито као хришћани, али зато одбацујемо лоша дела. Лоша дела су та које не оправдавамо.

Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме. св. ап. Павле https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&book=46&chap=6&v=12#12

[Grizzly Adams]

То свакако има везе једно с другим. Овде се ради о томе да једна држава, односно само пар људи који одлучују о томе, доноси некакве законе у којима се негде на неки начин забрањује употреба речи ,,мајка" и ,,отац".

Либерализам каже управо да не би смело да има везе једно с` другим. Ако се некоме не свиђају речи "мајка и отац" (личне вредности), онда он не мора да их користи, али нема права да другима намеће своје вредности (друштвено уређење)

Осим тога, хтео сам да кажем да уопште на свим овим актуелним форумским темама превише рационализујемо. Сви ми у суштини говоримо о слободи, као једној од највећих вредности, барем за нас. Ми поштујемо туђу слободу, али то не значи да треба да оправдавамо све редом. Ми нисмо независне јединке, ми живимо у заједници и зависимо једни од других и зато постоји нешто што је основно васпитање и уљудност, постоји савест и стид.

Не мрзимо и не одбацујемо никога, нарочито као хришћани, али зато одбацујемо лоша дела. Лоша дела су та које не оправдавамо.

Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме. св. ап. Павле https://www.pouke.org...&chap=6&v=12#12

Наравно. Када кажемо да поштујемо нечију слободу то не значи да "оправдавамо" све што ради. На пример, ја не оправдавам пушење, али поштујем слободу других да пуше ако то желе (све док тиме не угрожавају мене). Не пада ми на памет да им "забрањујем" и шаљем полицију да хапси пушаче.

[Јадранка-Дервента]