Čitanje kao vid bogosluženja

[Ignjatije]

Secam se da sam jednom na TV-u slusao Rabina Isaka Asiela, koji je izmedju ostalog rekao, da je kod njih u Judaizmu citanje Tanaha ( SZ ) i Talmuda takodje vid bogosluzenja.

Sta mislite o tome, moze li se to reci i za nasu veru ?

[Желе Зека]

Мислим да је свако "освећивање времена" богомислијем,читањем светих књига,разговором или ћутањем о Богу,читањем акатиста итд.-извесно начин богослужења.

[Ignjatije]

Мислим да је свако "освећивање времена" богомислијем,читањем светих књига,разговором или ћутањем о Богу,читањем акатиста итд.-извесно начин богослужења.

I ja to mislim. Naravno da to ne moze zameniti Liturgiju, ali osecaj dok citas Pismo i knjige otaca uz ucestvovanje uma i srca je zaista uzvisen i moze biti slican onome za vreme Liturgije ili molitve.

[Ignjatije]

Setih se ovih reci Vladike Nikolaja :

Hrana duše

Rekao je Gospod: Ne živi čovjek o samom hlebu, no o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božjih (Mat. 4,4). Hlebom se hrani telo, rečju duša Božja. Od svih jela u svetu hleb je najzdravija hrana za telo. O samom hlebu može živeti telo čovečije, a duša može živeti o samoj reči Božjoj. Pod rečju Božjom razume se ova nauka Božja, otkrivena ljudima kroz Gospoda Isusa Hrista. Kraće rečeno: pod rečju Božjom razume se sam Gospod Isus Hristos a da je On ta reč Božja kojom se duša hrani, sam je On potvrdio kad je rekao: Ja sam hleb živi koji siđe s neba; koji jede od ovoga hleba živjeće vavijek (Jov. 6,51).

Oni koji hrane svoje telo raznim poslasticama, pokvare telo svoje i padaju u razne bolesti. Tako isto i oni, koji hrane dušu svoju raznim poslasticama lažnih teorija i filozofija, pokvare dušu svoju i padaju u razne bolesti. Jedna potpuno zdrava i potpuno dovoljna hrana za dušu čovekovu jeste Gospod Isus Hristos, prevečna Reč Božja, ovaploćena od Svete Deve Marije i u svetu javljena kao Bogočovek. Od te hrane duša se nikada ne može prejesti, ma koliko jela. I ta hrana ne samo da nikoga ne ubolešćuje, nego ona leči od svih boleština.

I tako, dakle, higijena duše zahteva tri glavna uslova: Boga, molitvu i Reč Božju, što čini: svetlost, vazduh i hranu duševnu svakoga pravoslavnog hrišćanina.

[Ignjatije]

O ČITANjU JEVANĐELjA

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV

ASKETSKI OGLEDI

O ČITANjU JEVANĐELjA

Prilikom citanja Jevandjelja ne trazi nasladu, ne trazi ushicenje, ne trazi blistave misli; trazi da sagledas nepogresivu svetu Istinu.

Nemoj se zadovoljavati samo besplodnim citanjem Jevandjelja, trudi se da ispunis njegove zapovesti, iscitavaj ga delima. To je – knjiga zivota, i potrebno je citati je zivotom.

Nemoj da mislis da bez razloga najsvetija medju knjigama, Cetvorojevandjelje, pocinje Jevandjeljem po Mateju, a zavrsava se Jevandjeljem po Jovanu. Matej vise poucava kako ispunjavati volju Boziju, i njegova uputstva vise prilice onima koji zapocinju put Boziji; Jovan izlaze nacin sjedinjenja Boga sa covekom, koji je obnovljen zapovestima, sto je dostupno samo onima koji su napredovali na putu Bozijem.

Kada radi citanja otvaras knjigu – sveto Jevandjelje, seti se da ce ona odluciti tvoju vecnu sudbinu. Prema njoj ce nam biti sudjeno, i gledano na to, kakvi smo bili ovde u odnosu na nju, dobicemo udeo ili vecnog blazenstva ili vecne Ka3He OH 12,48).

Bog je otkrio Svoju volju nistavnoj truncici prasine – coveku! Knjiga u kojoj je izlozena ta velika i svesveta volja – u tvojim je rukama. Ti mozes i primiti i odbaciti volju tvog Sazdatelja i Spasitelja, gledajuci po tome kako tebi odgovara. Tvoj vecni zivot i vecna smrt je u tvojim rukama: dakle, rasudi koliko je potrebno da budes oprezan, razuman. Ne igraj se svojom vecnom sudbinom!

Skrusenog duha se moli Gospodu, kako bi ti On otvorio oci da vidis cuda koja su sakrivena u Njegovom zakonu (Ps 119,18), a to je – Jevandjelje. Oci se otvaraju, i uvidja se neobicno isceljenje duse od greha, koje se izvrsava recju Bozijom. Isceljenje telesnih slabosti bilo je samo dokaz isceljenja duse, dokaz za telesne ljude, za umove zaslepljene culnoscu (Lk 5,24).

Citaj Jevandjelje sa krajnjim strahopostovanje i paznjom. U njemu nista ne smatraj za nevazno, za nedostojno razmatranja. Svako njegovo slovce ispusta svetlost zivota. Zanemarivanje zivota je smrt.

Citajuci o leproznima, raslabljenima, slepima, hromima, posednutima, koje je Gospod iscelio, pomisljaj da je tvoja dusa, koja nosi razlicite oziljke od grehova i nalazi se u zarobljenistvu demona, slicna tim bolesnicima. Nauci se iz Jevandjelja veri da ce Gospod, koji je iscelio njih, isceliti i tebe, ako ga budes revnosno molio za svoje isceljenje.

Stici takvo raspolozenje duse, kako bi se osposobio za primanje isceljenja. Sposobni da ga prime su oni koji su spoznali svoju grehovnost i odlucili da je napuste (Jn 9,3941). Gordeljivom pravedniku, to jest, gresniku, koji ne vidi svoju grehovnost, nije potreban, beskoristan je Spasitelj (Mt 9,13).

Vidjenje grehova, vidjenje tog pada u kom se nalazi sav rod ljudski, poseban^e dar Boziji. Izmoli za sebe taj dar, i bice ti razumljivija knjiga nebeskog Lekara – Jevandjelje.

Potrudi se da/Jevandjelje bude uvojeno tvojim umom i srcem, da tvoj um, takoreci, pliva u njemu, zivi u njemu: tada ce i tvoje delanje, u skladu sa tim, postati jevandjelsko. To je moguce dostici samo citanjem u strahopostovanju, izucavanjem Jevandjelja.

Prepodobni Pahomije Veliki, jedan od najznamenitijih drevnih otaca, znao je napamet sveto Jevandjelje, i zadavao je svojim ucenicima, po otkrivenju Bozijem, kao neizostavnu obavezu da ga nauce. Tako ih je Jevandjelje svuda pratilo, neprestano ih je rukovodilo.[1]

I zbog cega sada hriscanski vaspitac ne bi ukrasio pamcenje nevinog detenceta Jevandjeljem, umesto da ga zagadjuje izucavanjem Ezopovih basni i drugih nistavnosti?

Kakva je radost, kakvo je bogatstvo steci Jevandjelje u pamcenju! Nemoguce je predvideti preokrete i nevolje koji se mogu dogoditi u toku zemaljskog zivota. Jevandjelje koje je deo pamcenja moze citati slep, zatvorenika prati u tamnicu, razgovara sa zemljoradnikom na njivi, koju ce on zatim natopiti, upucuje sudiju u vreme samog sudjenja, rukovodi kupca na trznici, uveseljava bolesnog u vreme mucne nesanice i teske usamljenosti.

Nemoj se drznuti da sam tumacis Jevandjelje i druge knjige Svetog pisma. Pismo koje je izreceno preko svetih proroka i apostola, nije izreceno proizvoljno, nego po nadahnucu Svetog Duha (2 Pt 1,21). Kako onda nije bezumno tumaciti ga proizvoljno?

Sveti Duh, koji je preko proroka i apostola izrekao rec Boziju, tumacio ga je preko svetih otaca. I rec Bozija i njeno tumacenje – jesu dar Svetoga Duha. Sveta Pravoslavna Crkva prihvata samo to jedno tumacenje! Njena istinska deca primaju samo to jedno tumacenje!

Ko proizvoljno objasnjava Jevandjelje i sve Pismo: taj samim tim odbacuje njegovo tumacenje od svetih otaca, Duhom Svetim. Ko odbacuje tumacenje Svetog pisma Svetim Duhom: taj, bez svake sumnje, odbacuje i samo Sveto pismo.

I tako rec Bozija, rec spasenja, za njene drske tumace postaje zadah smrti, mac sa dve ostrice, kojim oni kolju sami sebe na vecnu pogibao (2 Pt 3, 16; 2 Kor 2,15-16). Njime su se ubili na vecnost Arije, Nestorije, Evtihije i drugi jeretici, koji su proizvoljnim i drskim tumacenjem Pisma upali u bogohulstvo.

Na koga cu pogledati? Na nevoljnoga i na onoga koje skrusenog duha i ko drkce od moje rijeci (Is 66,2), govori Gospod. Takav budi u odnosu na Jevandjelje i Gospoda, koji je prisutan u njemu.

Napusti grehovni zivot, napusti zemaljske privezanosti i naslade, odrekni se svoje duse, i tada ce Jevandjelje postati dostupno i razumljivo za tebe.

Ko mrzi zivot svoj na ovome svijetu, rekao je Gospod dusi za koju je, posle pada, greholjublje postalo kao da je prirodno kao da je zivot – sacuvace ga za zivot vjecni (Jn 12,25). Za onoga ko voli svoju dusu, za onog ko se ne odlucuje na samoodricanje, Jevandjelje je zatvoreno: on cita slova, ali rec zivota, kao Duh, za njega ostaje pod neprovidnom zavesom.

Kada je Gospod bio na zemlji u presvetom telu – mnogi su ga videli, i ujedno nisu videli. Kakva je korist kada covek gleda telesnim ocima, koje su mu zajednicke sa zivotinjama, a ocima duse ne vidi nista – umom i srcem? I danas mnogi svakodnevno citaju Jevandjelje, a nikad ga nisu citali, i uopste ga ne poznaju.

Jevandjelje, rekao je neki prepodobni pustinjak, cita se cistim umom; a shvata se po meri ispunjavanja njegovih zapovesti na samom delu. Ali tacno i potpuno otkrivanje Jevandjelja ne moze se steci sopstvenim naporima: to je dar Hristov.[2]

Duh Sveti, koji se useli u Svog vernog i istinskog slugu, cini ga i savrsenim citaocem i istinskim ispuniteljem Jevandjelja.

Jevandjelje je prikaz osobina novog coveka, koji je Gospod sa neba (1 Kor 15,47). T^j novi covek je – Bog po prirodi. Svoj sveti narastaj ljudi, koji veruju u Njega i preobrazavaju se prema Njemu, On cini bogovima po blagodati.

Vi koji se valjate u smrdljivom i groznom blatu grehova, pronadjite nasladu u Njemu! Podignite vase glave, pogledajte na cisto nebo: tamo je vase mesto! Bog vam daje dostojanstvo bogova; a vi, odbacujuci to dostojanstvo, birate sebi drugo: dostojanstvo zivotinja – i najnecistijih. Osvestite se! Ostavite smrdljivo blato; ocistite se ispovedanjem grehova; umijte se suzama raskajanja; ukrasite se suzama umiljenja; podignite se sa zemlje, uzidjite na nebo: tamo ce vas uzvesti Jevandjelje. Dok svjetlost imate – Jevandjelje, u kom je sakriven Hristos – vjerujte u svjetlost, da budete sinovi svjetposti – Hrista (Jn 12,36).

[Ignjatije]

Како треба читати Свето Писмо

Аутор: Антонина Пантелић, Број 964, Рубрика Духовност

Ми верујемо да Библија или Свето Писмо чини повезану целину. Свето Писмо је богонадахнуто и на људски начин исказано. Оно садржи поуздано сведочанство о откривењу Бога о Самоме Себи - у творевини, у оваплоћењу Логоса (Речи, Сина Божјег) и у целокупној историји спасења. Као такво, Писмо изражава реч Божју на људском језику. Ми Писмо упознајемо, примамо и тумачимо кроз Цркву и у Цркви.

Наш приступ Библији треба да буде приступ у покорности.

Услед тога, можемо разликовати четири основна својства која карактеришу православно читање Библије. Другим речима, наше читање треба:

1) да се одвија у покорности,

2) оно треба да се одвија у овиру Цркве,

3) треба да буде усредсређено на Христа (христоцентрично) и

4) треба да буде лично.

Читање Библије са покорношћу

Као прво, када читамо Свето Писмо, треба да слушамо у духу покорности. Православна Црква верује у божанско надахнуће Светог Писма. Библија је „писмо“ од Бога, у којем говори сам Христос. Писмо је ауторитативно Божије сведочење о Самоме Себи. Писмо изражава реч Божју на нашем, људском језику. Будући да нам у Библији говори сам Бог, наш одговор треба да буде покорност, прихватање и слушање. Док читамо, ми очекујемо Духа.

Иако је божански надахнута, Библија је, исто тако, и људски исказана. Она представља библиотеку различитих књига, које су разне личности написале у разним временима. Свака библијска књига одражава ставове доба у коме је настала, као и лично становиште свог аутора. Будући да Бог ништа не чини у усамљеништву, божанска благодат дејствује заједно са људском слободом. Бог не укида нашу индивидуалност, него је, напротив, увећава. Тако се догодило и приликом писања Светог Писма. Његови аутори нису били само пасивна оруђа, машина која је, као по диктату, бележила поруке. Сваки аутор Писма дао је допринос својим посебним, личним даром. Поред божанског аспекта, у Писму постоји и људски чинилац, и ми морамо узети у обзир и једно и друго.

Тако, на пример, свако од четири Јеванђеља има свој сопствени, посебан приступ. Јеванђелиста Матеј је у већој мери представљао јеврејско схватање Христа, са нагласком на Царству небеском. Марково Јеванђеље садржи неке особите, сликовите појединости, које нису дате на другим местима. Лука изражава свеопштост Христове љубави, свеобухватност Његовог састрадања које се распростире и на Јудејце и на незнабошце. Код Јована постоји дубљи и тајанстенији приступ Христу, са нагласком на божанској светлости и божанској присутности. На нама је да у потпуности испитамо ову живототворну разноликост у Библији и да се њоме наслађујемо.

Пошто је на тај начин Свето Писмо реч Божја исказана људским језиком, постоји простор за објективно и прецизно истраживање када читамо Библију. Истражујући људски аспект Библије, на нама је да употребимо наш, Богом дани људски разум у свој његовој пуноћи. Православна Црква не искључује научна истраживања везана за порекло, време и ауторство појединих библијских књига.

Поред овог људског елемента, међутим, ми у Писму увек видимо и онај божански. То нису једноставно књиге које су саставили поједини писци. У Писму не чујемо само људске речи, које карактерише већа или мања вештина и проницљивост, него чујемо и вечну, нестворену Реч Самог Бога, божанску Реч спасења. Када приступамо Библији, онда то не чинимо из пуке радозналости или да бисмо добили одређене податке. Библији приступамо с одређеним питањем, личним питањем које се тиче нас самих: „Како да се спасем?“

Као Божја реч о спасењу изречена људским језиком, требало би да Библија у нама побуди осећање дивљења. Да ли вам се икад догодило да вам се, док читате или слушате, све то учинило исувише блиским? Може ли Библија да замори? Из тог разлога, неопходно је да непрестано чистимо врата свог опажања и да са дивљењем и новим очима гледамо на оно што Господ износи пред нас.

Библији ћемо приступати с осећањем дивљења, ишчекивања и изненађења. У Светом Писму постоје многа места на која тек треба да ступимо. Постоји толико дубина и величанствености које тек треба да откријемо. Уколико покорност значи дивљење, онда она значи и слушање.

Ми боље причамо него што слушамо. Ми чујемо звук свог сопственог гласа, али се често не заустављамо да бисмо чули глас друге особе када нам се обраћа. Према томе, први захтев који се односи на наше читање Писма јесте захтев да престанемо да говоримо и да почнемо да слушамо, и то да слушамо с покорношћу.

Када ступимо у Православну Цркву, украшену на уобичајени, традиционални начин, и када погледамо према светилишту на њеној источној страни, онда тамо, у апсиди, видимо икону Пресвете Богородице, чије су руке уздигнуте ка небу - то је древни, библијски начин узношења молитве, који многи и данас примењују. Ова икона символише став који би и ми требало да присвојимо док читамо Писмо - а то је став пријемчивости, са рукама невидљиво уздигнутим ка небесима. Док читамо Библију, требало би да се уподобимо Пресветој Богородици, јер је Она превасходно неко ко слуша. Током Благовести, Она слуша с покорношћу и одговара анђелу: „Нека ми буде по речи твојој“ (Лк 1,38). Да није најпре слушала Реч Божју у свом срцу, Она не би у Својој утроби носила Реч Божју. Након што су се пастири поклонили новорођеном Христу, о Њој је речено: „Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу својем“ (Лк 2,19). Та иста потреба за слушањем наглашена је и у последњим речима које Мајка Божја изговара у Светом Писму, приликом свадбе у Кани Галилејској: „Што год вам рече, учините“ (Јн 2,5), рекла је Она слугама - и свима нама.

У свему томе, Пресвета Богородица служи нам као огледало, као жива икона библијског хришћанина. Уподобићемо Јој се уколико слушамо реч Божју, ако слажемо - тј. ако чувамо - све те ствари у својом срцима, и ако чинимо све оно што нам Он, Христос, каже. Кад Бог говори, слушаћемо у покорности.

Разумевање Библије посредством Цркве

Као друго, Свето Писмо би требало да примамо и да тумачимо кроз Цркву и унутар Цркве. Наш приступ Библији не састоји се само у покорности, него мора имати и црквени карактер.

Црква је она која нам говори шта је Писмо. Једна књига не може да буде део Светог Писма само на основу неке посебне теорије о њеном датовању и ауторству. Чак и кад би се, на пример, непобитно доказало да четврто Јеванђеље није заправо написао Јован, најмилији Христов ученик, то не би променило чињеницу да ми, православни, прихватамо четврто Јеванђеље као Свето Писмо. Зашто? Зато што је четврто Јеванђеље прихватио Христос и зато што га је прихватила Црква.

Црква је она која нам говори шта је Писмо, али је Црква и она која нам говори како би Писмо требало разумети. Пришавши Етиопљанину док је овај у својим колима читао Стари Завет, апостол Филип га је упитао: „Да ли разумеш то што читаш?“ Етиопљанин је на то одговорио: „Како бих могао, ако ме ко не упути?“ (Дап 8,30-31). Сви се ми налазимо у положају овог Етиопљанина. Речи Светог Писма не могу се увек разумети саме по себи. Док читамо нашу Библију, Бог се непосредно обраћа срцу свакога од нас. Читање Писма је лични дијалог сваког човека са Христом, али нам је при том потребно и руковођење, а тај руководитељ је Црква. Ми у пуној мери користимо сопствено, лично разумевање, потпомогнуто Светим Духом, у пуној мери користимо открића модерних библијских истраживања, али увек у други план потискујемо своје мишљење - било да је оно наше лично или да потиче од неког научника - и дајемо предност целокупном опиту Цркве током векова.

Православно гледиште по овом питању сажето је изражено у питању које новообраћенима поставља Руска Православна Црква приликом њиховог пријема у Цркву: „Да ли признајеш да Свето Писмо мора бити прихваћено и протумачено у сагласности с веровањем које нам је предато од Светих Отаца, и којег се наша Мајка, Света Православна Црква, увек придржавала и придржава се?“

Ми Библију читамо лично, али не као издвојени појединци. Читамо је као чланови породице, породице Православне саборне (католичанске) Цркве. Када је у питању читање Светог Писма, никада не кажемо „ја“, него „ми“. Ми га читамо у заједници са свим члановима Тела Христовог, у свим деловима света, у свим поколењима и у свим временима. Пресудна провера и критеријум за значење Светог Писма јесте дух Цркве: Библија је књига Цркве.

Одакле би требало да почнемо да бисмо открили тај „дух Цркве“? Наш први корак у том смислу јесте наше разумевање начина на који се Писмо користи у богослужењу. Како су, на пример, поједини делови Библије одабрани да би се читали приликом одређених празника? Требало би да се обратимо списима Светих Отаца и да узмемо у обзир њихова тумачења Библије. На тај начин, наш, православни приступ читању Библије, истовремено је и литургијски, и светоотачки. Сви ми разумемо да то у пракси ни најмање није лако, јер нам је на енглеском језику (као и на српском, прим. прев.) доступно само неколико православних коментара Светога Писма, док већина западних коментара не користи тај литургијски и светоотачки приступ.

Као један пример за оно што смо говорили о литургијском тумачењу Светог Писма, руковођеном његовим коришћењем приликом црквених празника, погледајмо старозаветно читање, одређено за вечерњу службу на празник Благовести. Постоје три таква читања. Прво је читање из Постања (28,10-17), о Јаковљевој лествици која се са земље протеже до неба; друго је читање из Књиге пророка Језекиља (43,27-44), где се говори о јерусалимском светилишту затворених врата, кроз која нико осим Цара не може да прође. Треће читање је из Прича Соломонових (9,1-11), и то је један од великих софијних одломака Светога Писма (одломака који се односе на премудрост Божју, прим. прев.), који почиње речима: „Премудрост сазда себи храм“ (Приче Сол. 9,1).

Као што указује избор ових старозаветних текстова за празник Пресвете Богородице, они садрже пророштва која се односе на оваплоћење од Дјеве. Пресвета Богородица је Јаковљева лествица, јер даје тело које ће Бог преузети у свом оваплоћењу, да би дошао на земљу. Марију такође символишу и затворена врата, јер је она једина међу женама родила дете остајући девствена. Најзад, Марија је онај храм који ће Христос, Премудрост Божја (1. Кор. 1,24), одабрати за своје обитавалиште. Истражујући на овај начин избор читања за различите празнике, открићемо оне слојеве Библије који нам не могу бити очигледни приликом првог читања.

Узмимо као други пример Вечерње на Велику суботу, први део древног пасхалног бдења. Овде имамо ништа мање него петнаест читања из Старог Завета. Ова доследност читања износи пред нас васцели план свештене историје и истовремено наглашава дубље значење Христовог Васкрсења. Прво међу тим читањима је оно из Постања (1,1-13), где је дат извештај о Стварању - Христово Васкрсење је ново стварање. Четврто читање је читање из Књиге пророка Јоне у њеној целини, где прича о томе како је пророк три дана провео у утроби кита предизображава Христово Васкрсење из гроба после три дана. Шесто читање подсећа на прелазак Израиљаца кроз Црвено море (Изл. 13,20-15,19), што наговештава нови пасхални прелазак у којем Христос из смрти прелази у живот (1. Кор. 5,7,10;1-4). Завршно читање је прича о тројици младића у огњеној пећи (из Књиге пророка Данила), поново праобраз или пророштво о Христовом устајању из гроба.

Такви су резултати црквеног читања Светог Писма, у Цркви и са Црквом. Изучавајући Свето Писмо на овај, литургијски начин, и користећи светоотачке списе као помоћ, сваки пут кад откријемо путоказ, он нам указује на тајну Христа и Његове Мајке. Читајући Стари у светлости Новог Завета и Нови у светлости Старог - као што нас црквени календар наводи да чинимо - открићемо и јединство Светог Писма. Један од најбољих начина да се открије сагласност Старог и Новог Завета јесте и коришћење библијске „конкорданце“ или „симфоније“. Она нам често може рећи више о значењу Писма него било какав коментар.

Најзад, од велике је помоћи уколико овом литургијском додамо и светоотачко тумачење Светог Писма, на пример, ако читамо беседе светог Јована Златоустог на разне књиге Старог и Новог Завета, јер наша је хришћанска дужност да задобијемо светоотачки начин размишљања.

[Драгана Милошевић]

Dodje monah starcu i jadikuje:

- Ne razumem sta pise u Pismu

-Citaj, sine, citaj ; razume Onaj koga prizivas i oni koji treba da beze

[Zayron]

Naravno da jeste čitanje Svetog Pisma liturgijom u punom smislu riječi slova, naravno ne tom evharistijskom Liturgijom već liturgijom Božijeg Slova, Riječi Božije. Na zapadu se uvijek za vrijeme objeda, ručka u trpezarijama čitalo i to se naziva Lectio Divina - Božanstveno Čitanje .(u smislu Posvećeno Čitanje). Također i u drugo vrijeme i na drugim mjestima, individualno ili zajedničko čitanje pri vigilijama, bdenijima u keliji ili u crkvi itd. I tamo je neko ispod napisao komentar kako potiče iz XII vijeka ali nije to tačno, Lectio Divina dokazano datira već od trećeg vijeka po Hristu, vjerovatno i prije ali nisu o tom neki pismeni dokazi:

Lectio Divina

The ancient practice of Lectio Divina is a slow, contemplative, prayerful reading of the scriptures.

This short video describes the process of Lectio Divina and walks us through a segment of the scripture.

A ovo je jedan video anglikanskog sveštenika namjenjen mladima,

koji netradicionalnim humornim načinom objašnjava šta je to Lectio Divina:

Lectio Divina: Father Matthew Presents

http://www.youtube.com/watch?v=sJfbahwMpdU

A how-to guide of the Christian practice of "Lectio Divina" produced by the Rev. Matthew Moretz.

Lectio Divina is a method of "praying the scriptures" that has been around since the 3rd century.

This video is part of the "Father Matthew Presents" series, produced by an Episcopal Priest since 2006.

Ovdje su informacije s Wikipedije o Lectio Divina:

http://en.wikipedia....i/Lectio_Divina

Inače se Lectio Divina može provoditi normalnim čitanjem ili emfatičkim čitanjem,

tj. liturgijskim zpjevavim čitanjem tj. prozpjevavanjem ili potpunim liturgijskim pjevanjem.

Evo primjera pjevane Lectio Divinae, već sam je davao negdje ali je tako dobar pa ga

dam i ovdje.Uopšte na kraju krajeva nije bitno da li ga pjevate ili samo čitate bez pjevanja,

može na glas, tiho ili i u sebi.Inače pjeva ga zaista monah, dominikanac, iz Oxfordske opatije

a porijeklom Slovak, kako je vidjet po prezimenu Jonak što na slovačkom znači naše Junak:

Појање енглеских доминиканаца, овај начин појања грегоријанског корала типски је близак појању у некадашњем галском обреду. Можете чути како изгледа пјевано Јеванђеље и то уводни дио Јеванђеља по Матеју, родослов Г.Н. Исуса Христа који се чита или пјева обично на Божић. Испод видеа је оригинални латински текст - Nova Vulgata, Evangelium secundum Matthaeum.

Genealogy of Jesus Christ according to Matthew

A recording of the Genealogy in Dominican chant sung by Br Benedict Jonak OP in Blackfriars, Oxford.

EVANGELIUM SECUNDUM MATTHAEUM 1.1-16

1 Liber generationis Iesu Christi filii David filii Abraham.

2 Abraham genuit Isaac, Isaac autem genuit Iacob, Iacob autem genuit Iudam et fratres eius,

3 Iudas autem genuit Phares et Zara de Thamar, Phares autem genuit Esrom, Esrom autem genuit Aram,

4 Aram autem genuit Aminadab, Aminadab autem genuit Naasson, Naasson autem genuit Salmon,

5 Salmon autem genuit Booz de Rahab, Booz autem genuit Obed ex Ruth, Obed autem genuit Iesse,

6 Iesse autem genuit David regem.

David autem genuit Salomonem ex ea, quae fuit Uriae,

7 Salomon autem genuit Roboam, Roboam autem genuit Abiam, Abia autem genuit Asa,

8 Asa autem genuit Iosaphat, Iosaphat autem genuit Ioram, Ioram autem genuit Oziam,

9 Ozias autem genuit Ioatham, Ioatham autem genuit Achaz, Achaz autem genuit Ezechiam,

10 Ezechias autem genuit Manassen, Manasses autem genuit Amon, Amon autem genuit Iosiam,

11 Iosias autem genuit Iechoniam et fratres eius in transmigratione Babylonis.

12 Et post transmigrationem Babylonis Iechonias genuit Salathiel, Salathiel autem genuit Zorobabel,

13 Zorobabel autem genuit Abiud, Abiud autem genuit Eliachim, Eliachim autem genuit Azor,

14 Azor autem genuit Sadoc, Sadoc autem genuit Achim, Achim autem genuit Eliud,

15 Eliud autem genuit Eleazar, Eleazar autem genuit Matthan, Matthan autem genuit Iacob,

16 Iacob autem genuit Ioseph virum Mariae, de qua natus est Iesus, qui vocatur Christus.

http://www.vatican.v...tthaeum_lt.html

http://www.vatican.v...a_index_lt.html

[Zayron]

Našao sam još jedan prekrasan videa, kratki vodič kroz Sveto Čitanje ili Lectio Divina u 7 koraka

prema starim monaškim pravilima benediktinskim, cistercitskim i kartuzijanskim sastavljen i napisan:

How to practise Lectio Divina in 7 steps

A Brief Guide to practise Lectio Divina in 7 steps.

To learn more please do visit: http://www.amorvincit.com/

[Zayron]

Pri prekopavanju interneta s tim stvarima o Lectio Divina naišao sam na zanimljiva videa nekakve grupe mladih hrišćana, valjda katolika, iz Južne Amerike koji zajednički praktikuju takvu modernizovanu verziju Lectio Divina u svojem duhovnom životu i nazivaju se Lectionautima, priređuju svoje skupove, susrete ili sastanke, nazivaju ih kongresima a na tom YT videu kanalu razmjenjuju i dijele se o videa s tih susreta i šalju si pozdrave jedni drugima s tih susreta ili kongresa a i uzajamno se posjećuju koliko vidim. Stvarno zanimljivo. Ni ja nisam znao za njih. Ja znam nešto italijanskog pa im nešto po malo i razumijem šta pričaju, oni to shvataju kao oblik duhovnosti ali i priliku za intenzivnije smislupunije hrišćansko druženje poslije Mise na primjer, tako se ne raziđu odmah kućama već se sreću povremeno tako na tim čitanjima, baš lijepa stvar. A kako su veseli, mladi i pri tom izgleda da se tim čitanjem baš dobro zabavljaju. Jer oni od toga naprave takav perfomans, estetski lijep događaj. A istovremeno su i zajedno i druže se, tako bi mogli i vi. Tamo se svi znaju lično i po imenima, kako lijepo to možete vidjet. Izabrao sam dva videa, jedan gdje se predstavljaju i pričaju malo o sebi i drugi s tog jednog njihovog kongresa gdje zajednički čitaju i slušaju Evađelje po Luki. Imaju tamo 366 videa na tom njihovom kanalu pa ih možete razgledati sami. Ovdje im je taj njihov You Tube kanal: http://www.youtube.c...u/videos?view=0

Lectionautas do Brasil

Lectionautas com Everton, Sor Clei, Bros, Jose Luis,

Lectionautas en el Congreso Latinoaméricano de Jóvenes 2010, parte 2

[Ignjatije]

Svima koji odluce da pocnu sa citanjem Biblije preporucujem da poslusaju ovo predavanje zbog mogucih pogresnih shvatanja onoga sto citaju : https://www.pouke.org/forum/topic/21629-%d1%81%d0%b0%d0%b2%d1%80%d0%b5%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d0%be-%d1%82%d1%83%d0%bc%d0%b0%d1%87%d0%b5%d1%9a%d0%b5-%d0%b1%d0%b8%d0%b1%d0%bb%d0%b8%d1%98%d0%b5/

[JESSY]

Мислим да је свако "освећивање времена" богомислијем,читањем светих књига,разговором или ћутањем о Богу,читањем акатиста итд.-извесно начин богослужења.

facenew22222222