21. век - ново доба космологије

[Milan Nikolic]

Многи савремени научници кажу да живимо у златном добу космологије. Тај нови поглед на космологију карактерише наш 21. век.

Зашто теологија не учествује у томе? Зар теологија не може разумети науку 21. века, која опет показује да је интуитивно разуман, класичан део расуђивања погрешан?

Бавимо се небеским стварима и говоримо о самом Богу, а презамо од сваке чудне назнаке у науци. Тако дозвољавамо да се космологија тумачи често на безобзирне начине.

Пазите, покушај да савремена теологија ступи у општење са модерном науком, десио се у време пре новог доба космологије (крајем 20. века). Садашњи теолози не смеју само преузети такав концепт.

Много тога круцијалног настало је у науци задњих година. Да бисмо сустигли та сазнања, морамо бити уплетени у сама истраживања и покушати да нешто у томе допринесемо, док у супротном боље да ништа (о науци) не говоримо.

[Guest - . . .-]

Браво за тему! Бићу веома заинтересован да је пратим.

[Balthasar]

Већина теолога у Србији појма нема шта се све догађа на светској теолошкој сцени, а камоли у неким другим областима.

За нас је дијалог са философијом стао код Сартра и Хајдегера и тешко да се иде даље, наравно има изузетака али ретко. Као да нема више философије после њих двојице и као да нема теологија после Зизиуласа па ћемо сад још 300 година да причамо о Зизиуласовом дијалогу са егзистенцијализмом.

Зизиуласу сваки респект за то, урадио је оно што и Кападокијци у своје време, али ми морамо да наставимо даље а не да станемо на томе и да оставимо утисак као да је крај нашег дијалога са философијом.

Исто важи и за науку, ово сам навео само као пример.

[Milan Nikolic]

Поред реалности у које треба веровати, постоји и научна реалност која нас изнова изазива. Налазимо се у годинама пред велики преокрет у науци, који треба да буде дар свима нама (дар свету).

У овом часу, став теологâ може допринети том кораку који наука очекује, али теологија у томе не сме да тражи ништа своје, никакав доказ о питањима вере. Можемо се само понадати Новој Светој Гори међу настањивим егзопланетама.

Али пре него што достигнемо звезде, треба уложити напор у савремена истраживања. Многи пројекти су већ започети у анализирању квантних механизама, стања црних рупа, нових концепта холографије и својства тамне енергије.

[Milan Nikolic]

У квантној механици постоји једна загонетка која је слична оној од пре сто година, коју је разрешио Ајнштајн и направио револуцију у физици. Ако би се та данашња загонетка разрешила, то би био знатан помак у развоју цивилизације.

О чему се ради код те нове загонетке? Реч је о нечему што није само брже од светлости, него у свом деловању нема никакво задржавање у времену, тј. тренутно делује са једног краја на други крај васељене.

Експеримент показује да тако нешто постоји, али ништа познатог нема што може објаснити ту ствар. Због те непознатости, принуђени смо да проблем препустимо тајнама квантних неодређености.

Захваљујући експерименту који доказује да постоји нешто што делује на такав начин, да тренутно повезује две удаљене ствари, научници се организују да кроз разне механизме упознају још детаља о томе. Сматрам да то питање, индиректно или директно може решити само теорија која мора доћи кроз теолошки - непроповедни - концепт.

За почетак треба разумети како и због чега се долази до такве појаве у експерименту. Важно је објаснити експеримент и сагледати узроке те појаве, а потом можемо да претпостављамо шта је у основи тога и како се тиме може овладати.

Ова тема је пригодна за такву причу. Можемо и повести полемике око ових питања.

[Velja94]

Nauka ne priznaje religiju kao ni religija nauku.

[Milan Nikolic]

Сматрам да теорију квантне механике и ове проблеме о којим сад говоримо, сасвим природно могу разумети теолози. Ако су неки резултати у савременој физици бизарни и чудновати за научнике, то за теологе треба да буде сасвим разумљиво.

Зависно од интересовања на овој теми, можемо направити јасну анализу принципа и последица квантне механике. Треба одмах знати да се ради о проверљивим тврдњама и потврдама кроз експерименте.

За почетак укратко, ради се о ,,принципу неодређености'', који се односи на таласну функцију честицâ и то се назива ,,талас вероватноће''. Наиме, познато је да честице могу да буду и таласи, а у таквој ,,таласној функцији'' дешавају се феномени који превазилазе конвеционална схватања.

Научници су успели да докажу да тај талас истовремено прожима читав космос, те када делујемо на једну честицу њен талас може деловати на другу честицу, ,,тренутно'', ма колико да су те две честице међусобно удаљене. Овакав феномен изазвао је пуно нејасноћа, а научници већ покушавају да дају објашњења која су изузетно интересантна за теологију.

Намојте се устручавати по овом питању, него слободно испитајте о чему се ради. Треба почети од почетка и разумети целу причу.

[Odahviing]

Сматрам да теорију квантне механике и ове проблеме о којим сад говоримо, сасвим природно могу разумети теолози.

Nisam još stigao da pročitam ceo tekst pročitao sam samo ovu rečenicu i da ti odma kašem. Na ovom svetu trenutno ne postoji 200 ljudi koji razumeju kvantnu teoriju u potpunosti, tako da su male šanse da teolog koji se time uopšte ne bavi može da razume. Mada ne kašem da neće isto je tako i sa opštom teorijom relativiteta bilo, pa vidi sad koliko je ljudi shvata. Ali u ovom trenutku previše očekuješ od teologa.

[Odahviing]

A sry nisam pročitao skroz ne obaziri se na predhodni komentar. Moja greška. Odgovoriću čim pročitam

[Odahviing]

Научници су успели да докажу да тај талас истовремено прожима читав космос, те када делујемо на једну честицу њен талас може деловати на другу честицу, ,,тренутно'', ма колико да су те две честице међусобно удаљене. Овакав феномен изазвао је пуно нејасноћа, а научници већ покушавају да дају објашњења која су изузетно интересантна за теологију.

Na ovom principu naučnici su uspeli da teleportuju foton na oko 300 Km.

[Odahviing]

Експеримент показује да тако нешто постоји, али ништа познатог нема што може објаснити ту ствар. Због те непознатости, принуђени смо да проблем препустимо тајнама квантних неодређености.

To nešto je u stvari ovo. Dve čestice se upare obično se to radi sa e^- ili fotonima. Kada se upare cestice imaju različiti spin. Sada ukoliko ih odvojimo teoriski celom vasionom, jednu stavimo na jedan kraj, drugu na drugi karaj vasione. Zatim jednoj od čestica promenimo spin istog trenutka bez ikakvog zakašnjenja spin i druge čestice se menja. Po opštoj teroiji relativnosti bi se očekivalo zakašnjenje jer ništa ne može da putuje brže od svetlosti, pa ni ta invormacija o promeni spina, niko ne zna kako te dve čestice "komuniciraju".

Ova pojava je potvrđena i eksperimantalnim putem, a koristili su je naučnici da teleportuju foton 300 Km. Što će u nekoj doglednoj buduđnosti mošda da obezbedi teleportaciju stvari, sa ljudima će možda postojati problem oko prenošenja svesti, ali još je sve ovo što se tiče teleportacije većih objekata na teorijskoj bazi. Mrzi me da kucam, a i sumljam da bih adekvatno uspeo da objasnim kako su teleportovali foton, tako da mi ne zamerajte.

[Milan Nikolic]

Моје је мишљење да ће се успети са ''телепортовањем информација'', али не и са структурама - предмети, организми, итсл. Као што данас можемо да преносимо информације брзином светлости, тако ће моћи и ,,тренутно''.

То је само једна од новина које се могу очекивати - у општим савременим истраживањима. Централни интерес је да се пронађе нови механизам за добијање (употребљиве) енергије, док у даљем развоју те технологије може се направити и револуционарни погон (= пропулзија).

[Odahviing]

нови механизам за добијање (употребљиве) енергије

Fuzija, već je na neki način ukroćena, dešava se u yatvorenim sistemima koje je čovek napravio, ali je jo[ problem iskorišćavanja dobijene energije. Energija se veoma bryo stvori i oslobodi i nemoguće ju je upotrebiti.

A zatim antimaterija. U sudaru materije i odgovarajuće antimaterije celokupna masa se pretvara u energiju. Praktičnu primenu ima u skenerima gde se pozitroni (anti elektroni) šalju u čovečije telo.

[Milan Nikolic]

У вези тога (тј. добијања енергије) мене више интересује питање тамне енергије - енергије вакуума, итсл. Ради се исто о маси која сачињава космос, те постоји могућност да се пронађе механизам за употребу такве енергије.

Мислим да је то крајња сложеност у данашњим истраживањима и да су потребни огромни кораци да се направи неки помак. Али треба почети од нечег.

[Odahviing]

Potpuno se slažem, a i te energije praktično ima beskonačno mnogo.

Samo pitanje je nus pojave upotrebe takve energije. Tamna energija je u stvari energija ničega, to je energija vakuma. E sada ukoliko bi koristili tu energiju po drugom sakonu termodinamike nešto bi moralo da se desi. Najlogičnije rešenje je to da prostor počne da se sažima i nestaje (jer zbog njega ta energija i postoji)naravno proporcionalno uzetoj energiji. Što bi mogao da bude veliki problem.

Ova ideja se vrti i u Sci Fi serijama samo što uzimanje energije ne može da se zauzstavi i univerzum počinje da nestaje i onda neki gedijalac bude heroj i spasi univerzum.