21. век - ново доба космологије

[Milan Nikolic]

Па зар мислиш да шачица масе коју чине људи и њихове потребе - у односу на цео космос - може довести до сажимања универзума?

Евентуално може бити да тиме људи мало успоре ,,убрзавање експензије космоса'', али толико минимално да се не може ни детектовати.

Филмови често претерују. Али идеја је оригинална.

[Odahviing]

Da ti kažem ove godine sam upisao fax i malo je falilo da upišem astronimiju i astrofizigu na matematičkom fakultetu u Bg ali sam ipak odustao u poslednji čas

[Milan Nikolic]

Па требало је да упишеш. То је област коју увелико развијају свуда по свету.

А шта си уписао?

[Odahviing]

Računarstvo i automatiku, to su bile jedine opcije nešto ili što ima računarstvo (prvenstveno programiranje) ili astronomiju i astrofiziku, ali je prevladao onaj materijalni faktor i mogućnost zaposlenja u budućnosti.

[Odahviing]

Računarstvo i automatiku, to su bile jedine opcije nešto ili što ima računarstvo (prvenstveno programiranje) ili astronomiju i astrofiziku, ali je prevladao onaj materijalni faktor i mogućnost zaposlenja u budućnosti.

[Milan Nikolic]

Па добро, то све могу бити спојене области у одређеним пројектима. Све зависи шта будеш радио.

Само напред, развијај шта можеш.

[Odahviing]

Kvantni računar

[Milan Nikolic]

Е, то. Таласни процесор.

[Milan Nikolic]

Постоји неколико варијација на тему мултиверзума. Свака од њих види наш космос као део неочекивано велике целине, али се притом сложеност те целине и природа космоса чланова оштро разликује од једне до друге варијације.

У некима су паралелни космоси одвојени од нас големим пространствима простора и времена. У другима битишу на удаљености од неколико милиметара. У трећима и само поимање њихове локације показује се као ограничено и без смисла.

Сличан спектар могућности постоји и када говоримо о законима који владају паралелним космосима. У једнима закони су исти као и у нашем космосу. У другима закони имају облик и структуру на какву никада до сада нисмо наишли.

Занимљиво је и изазовно то што бројни развојни кораци у физици, ако се прате довољно дуго, воде до неког облика паралелних космоса. Неугодно је али истовремено и узбудљиво замишљати колико би огромна стварност могла да буде.

Брајан Грин

[свештеник Александар]

Милане па није баш да се теолози не занимају за науку,узми рецимо ђакона Алексеја Нестерука Руса из Васељенске Патријаршије,био је сада на симпосиону о Св. Максиму,узгред упознао сам га. Види његове књиге "Логос и космос" као и "Космос као заједница". Бићу нескроман, у мојом књизи писао сам о односу Науке и Теологије - четири текста.

[obi-wan]

Koja je to knjiga i gde moze da se nadje?

[свештеник Александар]

"Иза одшкринутих врата",има у Земуну у манастиру,на Платоу, у књижари на Академији у ул.Краља Петра код Патријаршије,отац Иван ју је делио ...

[Milan Nikolic]

@@свештеник Александар,

Нисам рекао да постоји потпуна незаинтересованост за науку од стране теолога. Само кажем да до сада нисам видео да се теолози занимају за модерну науку - квантну физику и космологију.

Јер наука се битно променила у протеклих пар деценија. Овај доњи цитат можда показује колико је наука одмакла.

О тим стварима желео бих да се више разговара. Јер научници сада располажу појмовима који треба да објасне -ултрамикроскопске- конституенте простора и времена.

Да бисмо разумели колико је то битна ствар за теологију, само треба поменути да наука трага за таквим конституентима који су по себи беспросторни и безвремени.

Једноставно, нека својства квантне механике (нпр. талас вероватноће) превазилазе појам материјалности, где се простор и време потпуно губе.

Сматрам да ту област модерне науке не смемо занемарити. Теологија би у том случају била толико ускраћена, да у овим временима то може бити само критично.

Постоји неколико варијација на тему мултиверзума. Свака од њих види наш космос као део неочекивано велике целине, али се притом сложеност те целине и природа космоса чланова оштро разликује од једне до друге варијације.

У некима су паралелни космоси одвојени од нас големим пространствима простора и времена. У другима битишу на удаљености од неколико милиметара. У трећима и само поимање њихове локације показује се као ограничено и без смисла.

Сличан спектар могућности постоји и када говоримо о законима који владају паралелним космосима. У једнима закони су исти као и у нашем космосу. У другима закони имају облик и структуру на какву никада до сада нисмо наишли.

Занимљиво је и изазовно то што бројни развојни кораци у физици, ако се прате довољно дуго, воде до неког облика паралелних космоса. Неугодно је али истовремено и узбудљиво замишљати колико би огромна стварност могла да буде.

Брајан Грин