Да ли је ово нормално?

[Ведран]

Ја се некад питам да ли можда говорим кинески а да тога нисам свестан???

има една убава мисла еден молдавски монах Саватиј Баштовој и тој вели:„Човек со човек не се разбира освен ако Духот Божји не им открие и разјасни“

мене оваа мисла, ми е утеха во вакви ситуации

[milan.]

Ја се некад питам да ли можда говорим кинески а да тога нисам свестан??

pa ne znam koji je jezik u pitanju ali mi nije najjasniji. naime, po tvom pricanju, neko bi se trebao pokajati ako je ubio nekog ko je zlostavljao zene i decu? da se kaje zbog toga? pa sto bi se kajao, ako bi to opet ucinio ako bi se takva situacija ponovila... licemerno je kajati se radi reda, i pricati ljudima da im treba biti zao sto su ubili nekog branici nemocne.

[Александар Милојков]

pa ne znam koji je jezik u pitanju ali mi nije najjasniji. naime, po tvom pricanju, neko bi se trebao pokajati ako je ubio nekog ko je zlostavljao zene i decu? da se kaje zbog toga? pa sto bi se kajao, ako bi to opet ucinio ako bi se takva situacija ponovila... licemerno je kajati se radi reda, i pricati ljudima da im treba biti zao sto su ubili nekog branici nemocne.

Хајде баш мало размисли: зашто је онда Свети Василије Велики захтевао покајање и епитимију? Хајде, па ми реци шта мислиш, који је разлог.

А Свети Василије јесте то написао и тај канон јесте део званичног канонског Предања Цркве. Свакако, Свети Василије је знао зашто то пише. Изволи, размисли и ти мало. Ја сам рекао шта сам имао.

[Grizzly Adams]

Можеш да схватиш овако, он је урадио две ствари - спасио жене и децу (што је добро дело) и убио човека (што је зло). Каје се за ово друго, не за прво.

[milan.]

Хајде баш мало размисли: зашто је онда Свети Василије Велики захтевао покајање и епитимију? Хајде, па ми реци шта мислиш, који је разлог. А Свети Василије јесте то написао и тај канон јесте део званичног канонског Предања Цркве. Свакако, Свети Василије је знао зашто то пише. Изволи, размисли и ти мало. Ја сам рекао шта сам имао.

ne znam zasto je on napisao taj kanon,a bas sam razmisljao o njemu ne samo sada nego i ranije... inace ti nisi objasnio ovo sto sam ja ovde izneo, nego si samo konstatovao da je svako ubistvo greh i da je to paradoks nase pale prirode... to mi je nekako mnogo teoriski.. nema tu realnosti... kad covek vidi da neko muci nekog nevinog i nemocnog i iz nuzde ubije tog zlostavljaca, ne vidim kako se taj moze pokajati zbog toga... ako ti mozes, svaka ti cast, ja ne bih mogao.

[Благовесник]

Хајде баш мало размисли:

Milan je vrlo dobro ogolio licemerje u cinu kao nekog kajanja (formalnog) zbog neceg sto bi se, da se ponovo dodje u takvu situaciju, opet iznova ucinilo:

pa sto bi se kajao, ako bi to opet ucinio ako bi se takva situacija ponovila... licemerno je

[Срђан Шијакињић]

А шта ћемо са многим људима који се осећају јако лоше због неких ствари које би поново учинили, јер су били приморани? Таква ситуација је исто врло реалистична, не само теоријска зар не.

[Grizzly Adams]

Човек ту бира између мањег и већег зла.

Учинио би поново да избегне веће зло.

Каје се зато што је учинио зло.

[milan.]

А шта ћемо са многим људима који се осећају јако лоше због неких ствари које би поново учинили, јер су били приморани? Таква ситуација је исто врло реалистична, не само теоријска зар не.

ako neko prevari zenu, i shvati da je to lose, i pokaje se, to znaci da mu ne pada na pamet da to opet cini... ako kaze da se kaje a zna da opet bi prevario i zeli to,, to nije pokajanje...

[Срђан Шијакињић]

ako neko prevari zenu, i shvati da je to lose, i pokaje se, to znaci da mu ne pada na pamet da to opet cini... ako kaze da se kaje a zna da opet bi prevario i zeli to,, to nije pokajanje...

Да, али нису ствари тако једноставне, човек је много компликованији, можемо ми сто пута рационално закључити о неком питању а да се и даље не осећамо у складу са тим... Ја верујем да се просечан, нормалан како год, човек који зарад доброг дела буде приморан да убије човека, осећа јако лоше због тога, иако је свестан да није имао избора, да је поступао исправно и да би опет исто урадио... Само сећање да је својом руком неког заувек лишио живота, свега, је верујем, јако непријатно... Можеш рећи да то није покајање, ако покајање нужно доводиш у везу са тим да се не би поновило исто у истој ситуацији, али то осећање је у сваком случају изазвано оним што се десило, и чини ми се да у том слуачју сама људска природа, по неком вишем закону, криви донекле себе... Барем код осетљивијих људи. И због тога би могло да се такође назове кајањем.

[Срђан Шијакињић]

А и из практичног угла, чини ми се да су изузетно ретке ситуације, у којима би човек био сигуран да није никако могао да избегне да усмрти другог... Да је пажљивије нишанио, рецимо. Савест уме да кад се једном стави у погон буде и престрога...

[@...]

"Посејавши у Русији хаос, ми ћемо неприметно заменити њихове вредности лажним и натераћемо их да у њих верију. Како? Наћи ћемо своје истомишљенике, своје помоћнике и савезнике у самој Русији. Мало по мало, по етапама, распламсаваће се по својим размерама грандиозна трагедија погибије нејнепокорнијег народа на свету, дефинитивног и неповратног гашења његове самосвести.

Из литературе, уметности, на пример, ми ћемо постепено затрти њихову социјалну суштину. Одвикнућемо уметнике и уништити у њима жељу да се баве приказивањем и истраживањем тих процеса који настају у дубини народних маса. Литература, позориште, биоскоп, све ће то да приказује и велича најнижа људска осећања. Ми ћемо на сваки начин подржавати и уздизати такозване ствараоце који ће гајити и утискивати у људска сазнања култ секса, насиља, садизма, издаје- једно речју свакакав неморал.

У управљању државом створићемо хаос, збрку. Ми ћемо неприметно, али активно и непрекидно, доприносити самовољни чиновника, оних који примају мито, беспринципијелности. Бирократизам и женскарење прогласићемо као доброчинство. Часност и поштење биће исмејавани и никоме неће бити потребни, претвориће се у рецидив прошлости. Простаклук и дрскост, лаж и превару, пијанство и наркоманију, животни страх једних и других и бестидност и превару, национализам и непријатељство народа, а пре свега непријатељство према руском народу; све то ћемо вешто и неприметно култивисати.

И само понеко схватиће или разумети шта се дешава. А те људе ставићемо у беспомоћни положај, учинићемо их смешним. Наћи ћемо начин да их оклеветамо и прогласимо их отпадницима друштва.

Чупаћемо друштвене корене, банализирати и уништавати основе народног морала. На тај начин реметићемо поколење за поколењем. Усмерићемо се на особе још у дечјем узрасту и главну пажњу посветићемо омладини, кварити је, гонити на разврат. Направићемо од њих цинике, простаке, космополите. Ето, тако ћемо урадити."

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/neuspeli-mars-miliona.html

[R.Žiskar]

А јеси ли питао шта верују Јапанци, зашто се катана држи окренута сечивом на горе?

Или, зашто је непристојно дотаћи сечиво голим рукама?

У рову благосиљаш и мајстора који је направио непромочиве чизме које носиш, и чизме, и чарапе. А камоли оружје које ти представља разлику између живота и смрти. Како неко рече : "У рову нема атеиста..."

Што се тиче канона, очигледно је да у рат не иду монаси и свештеници, већ обичан народ. А обичан народ не познаје све каноне и кад би их се придржавали, нестали би за кратко време. Зато мислим да је позивање на каноне или било који други извор, у крајњу руку, непотребно.

Освештавање оружја је више подизање морала војске него што има учинак као ритуал. Војник који држи освештано оружје, ако је верник, ће мирније да рукује са истим па ће имати мање кварова и застоја. Ствар подсвести или ствар правог утицаја, кога то брига кад глава остане на раменима.

[N.Petrovic]

Oruzje se osvecuje da bi se na dobro upotrebilo. Na zastitu otadzbine i nejakih. Ne osvestava se da bi bilo ubitacnije jer postoji savet Crkve da ako Hriscanin mora pucati ne cini to nisanjenjem. Ovde se misli na strastno nisanjenje sa zeljum da se ubije samo da bi se ubilo. Ja sam bio na ratistu i znam kako to izgleda u praksi. Vrlo lako se moze ostati Hriscanin i biti ratnik, neukaljavsi savest.

[DankaM]

Pošto potičem iz vojničke porodice, a i mnogi moji su išli u razne ratove, mogu da vam kprenesem šta je rekao moj teča, inače završio vojnu gimnaziju i akademiju, i deseto dete iz ličke porodice, i ceo život je proveo u vojnoj službi, pa nema baš previše mašte i naviknut je da izvršava naređenja:

"Rat je veliko zlo. Ali i najbolje mesto gde možeš da vidiš ko je čovek, a ko nečovek."

Znači, jeste paradoks, i znaju vojnici koliko im je teško otići u rat, i pucati na drugo ljudsko biće. To je ono što se ne sme zaboraviti; i onaj sa druge strane je čovek.

A svima je jasno da je ubistvo, makar i u odbrambenom ratu, greh, ali nekad moraš da postradaš i preuzmeš greh na sebe da bi zaštitio nekog drugog.

Mislim da je Sv. Vasiliju ovo bilo očigledno jasno.

Ima knjiga I.Iljina: O suprotstavljanju zlu silom. Tu je donekle objašnjeno ovo gornje, i zašto trogodišnja zabrana pričešćivanja.