Архимандрит Софроније (Сахаров)

[JESSY]

О познању воље Божије - преп. старац Софроније из књиге "Старац Силуан"

 

Старац је говорио: "Добро је увек и у свему тражити од Бога да нас уразуми шта и како дарадимо и говоримо". Другим речима, треба за сваки поједини случај да тражимо да познамо вољу Божију и начин како да је остваримо. Искање воље Божије је нештонајбитније у нашем животу, јер се човек, пошавши путем који му указује Божија воља, укључује у вечни Божански живот.

Постоје различити начини да се позна воља Божја. Један од њих је реч Божја, односно Христове заповести. Међутим, у јеванђелским заповестима Божија воља је изражена у једном општемсмислу. То је тако и поред свег њиховог савршенства, или тачније речено, баш због њиховог савршенства. Уследразноликости животних околности човек веома често не разуме како би требало да поступи да би то било у складу са Божијом вољом.

Да би делатност и поступак имали добар крај, није довољно самопознавање заповести - "Љуби Бога свим срцем, свим умом, свом снагом и ближњега као самога себе". Потребно је такође да добијемо просветљење од Господа, како да у животу остварујемо ове заповести. И више од тога - нама је за ово неопходна сила свише. Онај ко је стекао

Христову љубав у срцу, подстакнут њоме дела у складу са побудама које се приближавају вољиБожијој. Ипак, оне се само приближавају вољиБожијој, али нисусавршене. Недостижност потпуног савршенства чининеопходним непрестано обраћање Богу са молитвом за уразумљење и помоћ.

Није само савршена љубав недостижна човеку, већ и савршено знање. Једно дело, које изгледа да се чини из најбољих побуда, често може да има нежељене, чак рђаве последице, јер средство или начин на који је оно изведено, није био добар или је једноставно био погрешан за дотични случај. Често слушамо да се неко правда тиме да је имао добру намеру. Али, то није довољно. У животу видимо пуно оваквих грешака. Зато човек који љуби Бога, треба Њему и да се обраћа да га Он упути, и да непрестано у себи ослушкује глас Божији. Практично, то се овако врши: сваки хришћанин, нарочито епископ или свештеник, кад треба да донесе неку одлуку која би била у складу са вољом Божијом, треба да се најпре одрекне свога знања, претпоставки, жеља и планова, те да се, слободан од свега "свога", са будном пажњом у срцу помоли Богу. Прву мисао која му се јави у души после ове молитве он треба да прими као откривење свише.

Овакво испитивање Божије воље путем непосредног молитвног обраћања Богу, нарочито кад смо у невољи и кад нас задеси каква беда, доводи до тога да ми, - по речима старца - "чујемо одговор Божији у својој души, учећи се разумевању Божијег промисла...Зато треба да се сви учимо познавању Божије воље. Ако се, пак, не будемо томе учили, никада нећемо упознати тај пут". Ако хоћемо да постигнемо још виши облик познања Божије воље, морамо се постепено навикавати нанепрестану молитву, сабирајући пажњу у срце. Но, да бисмо што јасније чули Божији глас у себи, треба да се одрекнемо своје воље и да будемо готови на сваку жртву, попут Аврама, па чак и попут Самога Христа, који је, по речи апостола Павла, Оцу био послушан до саме смрти (Филипљанима 2,8).

[JESSY]

Молитва у зору архимандрита Софронија

 

Молитва у зору
да се изговара сваког јутра иза сна

Царе вечни, беспочетни, Ти који си пре свих светова, Створитељу мој, Који си позвао све ствари из небића у овај живот: благослови овај дан који си ми Ти по Својој недокучивој доброти дао. Силом Твога благослова омогући ми у сваком тренутку овог предстојећег дана да говорим и делам за Тебе, у славу Твоју, у Твом страху, према Твојој вољи, чистог духа, са смирењем, трпљењем, љубављу, благошћу, миром, храброшћу, мудрошћу и у молитви, и да свуда будем свестан Твог присуства.

Да, Господе, по великој милости Твојој, уведи ме твојим Духом Светим у свако добро дело и реч, и подари ми да цео свој живот ходим пред очима Твојим, без спотицања, по правди Твојој коју си нам открио, како сам не бих додавао грех на грех.

О, Господе, велики у милости, поштеди мене који пропадам у својој злобич. Немој одвратити лице Своје од мене. А када ме моја посуновраћена воља заведе на друге путеве, не остави ме Спаситељу мој, већ ме силом Својом поново врати на Твој свети пут.

О Ти који си добар, коме су сва срца отворена, Ти знаш моје сиромаштво и моју глупост, моје слепило и моју бескорисност, и страдања моје душе су пред Тобом. Стога Те молим: Чуј ме, у мом страдању и испуни ме Твојом силом свише. Подигните мене који сам узет грехом, и избави ме поробљеног страстима. Исцели сваку моју скривену рану. Очисти ме од свих мрља телесних и духа. Спаси ме од сваког унутрашњег и спољашњег подстицаја који је гадан у Твојим очима и болан за мог брата.

Усрдно Те молим утврди ме на путу Твојих заповести и до мог последњег даха не дозволи ми да се удаљим од ветлости закона Твојих, тако да заповести Твоје постану једини закон бића мог у овом животу и у вечности.

О Боже, Боже мој, молим Ти се за многе и велике ствари, услиши ме. Не одбаци ме од Себе због моје уображености и смелости, већ ме снагом Своје љубави води на путу Твоје воље. Дај ми да Те волим као што Си заповедио, свим срцем својим и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом – свим својим бићем.

Јер само Ти си свети покров и свемоћни бранитељ живота мог, и Теби приносим славу и уздижем молитву своју.

Даруј ми да познам истину Твоју пре него што одем из овог живота. Одржи мој живот у овом свету, све док Ти не принесем истинско покајање. Немој ме узети у половини дана мојих, и када будеш изволео да живот мој приведеш крају, укажи ми унапред о смртноме часу, тако да припремим душу своју да пред Тебе изиђе.

Буди са мном, О Господе, тога дана величанственог и светог, и дај ми радости спасења Твог. Очисти ме од видљивих и тајних грехова, од сваког безакоња скривеног у мени, и дај ми добар одговор на страшном суду Твом.

Амин.

[JESSY]

Увек сам се мучио осећајући велику потребу да схватим: Зашто сам рођен у овом свету?...Куда ми сви, људи, идемо?...Шта можемо постићи?...Где је наш "крај"? Не знати ништа од свега тога, тежак је кошмар, бескрајна мука. Предмет тражења је велик. При самој помисли о пуној недостижности Траженог, губио сам свако надахнуће, и очајање је захватало моју душу: боље би било да се нисам родио. Споља миран, унутра сам био раздиран. Нисам избегао лутања по путевима туђим Хришћанима, али све је било - мрак. Сазревши, срео сам се са Христом, који је рекао: Не бојте се, ја сам победио свет (Јн. 16,33). И још: Царство небеско с напором се осваја и подвижници га задобијају (Мт. 11,22). Он је у моје срце улио надахнуће које ме не напушта. Тешкоће ме нису много плашиле, али сам схватио колико је безумна смелост ићи за Њим: победити свет. Како Христову победу учинити својом победом, на шта смо иначе сви позвани? Ако је Он за себе рекао да је Пут, није искључено да се пред нас у одређеном тренутку постави задатак усамљеничке борбе против целог света? Није ли Он био од свију напуштен (Јн. 16,32), чак и од Оца? Убрзо се открила необичност Христовог учења. Са једне стране сам до боли свестан своје ништавности; док са друге - стремим ка Беспочетном. Молитва Њему постојано држи дух пред Лицем Апсолута; али не неког апстрактног филозофског, како је то раније било, него Живог и Личног. Открива се Христос који се спустио у дубине пакла и затим узнео на небеса, који седи ,,с десне стране Оца", који у себи носи пуноту Бића. И Он је наш Пут.

[JESSY]

После стварања човека Господ већ не дејствује сам, но увек у сагласности двеју воља: Творца и твари; двеју личности: Бога и човека. Познавање Живог Бога нам се саопштава у акту нашег сједињења са Њим, у самом Његовом Бићу. Сличан акт сједињења је последица узајамне љубави која открива наше срце и сво наше биће у својој пуноти. Док нас не дотакне Својим прстом; док енергија Његовог превечног живота не прође кроз наше срце, наш ум, па чак и тело - ми се губимо у нагађањима о Њему.

[JESSY]

Бог све призива. Али, не одазивају се сви на Његов позив. Оне који се одазову, Бог строго испитује, а степен строгости овог испитивања сразмеран је степену њихове верности и преданости. Они који воле Бога пролазе кроз многа и најтежа искушења. Овде бисмо хтели да додирнемо једно врло важно питање о коме и сами не знамо много да кажемо. Не налазимо чак ни реч, ни пут за објашњење тог предмета. Ако је могуће, постарајте се да нас разумете из следећих неповезаних речи.
Онај ко воли Бога, пролази кроз таква страдања која човек без дубоке вере у Бога не би могао да издржи, него би душевно оболео. Из дубоке вере и љубави рађа се велика одважност о којој говори старац Силуан, одважност која спасава човека од душевног растројства при сусрету са светом злих духова.
Ономе ко воли Бога позната су ова страдања, и без обзира на све што му се дешава, он не само да остаје нормалан, тј. не само да задржава способност самосавлађивања и способност логичке и моралне самоконтроле, и свега осталог што се може узети као знак нормалности, него ове способности постају код њега много развијеније и истанчаније него код обичног човека.

https://www.facebook.com/Архимандрит-Софроније-Сахаров-946803032148655/?ref=py_c

[Вукашин]

 

[Вукашин]

 

[JESSY]

После мог одласка са Свете Горе у Француску, срео сам се са људима од каквих сам се одвикао за двадесет две године мог тамошњег живота, посебно за време последњег периода, када сам био духовник неколико стотина монаха који су проводили различите видове аскетског светогорског живота. Не кријем да сам био потпуно „дезоријентисан“. Психологија монаха, њихово трпљење и уздржаност, толико су превазилазили све што сам сусретао у Европи, да просто више нисам налазио ни речи, ни спољашње форме општења са људима. То што монаси примају са захвалношћу, у Европи је уцвељивало саговорнике. Многи су ме одбацили, сматрајући ме ненормално суровим. Сматрали су да сам изопачио јеванђелски дух љубави. А ја сам примао такве реакције схватајући да „норме“ аскета монаха и норме људи са западном културом немају ничег заједничког. Нема сумње, „најненормалнији“, како за људе из доба „великог инквизитора“, тако и за наше савременике, био би Христос. Ко је у стању да слуша Христа; тим пре, ко је у стању да крене за Њим? То што су монаси постизали деценијама плача, савремени људи мисле да добију за кратко време, понекад за неколико часова „пријатног богословског разговора“. Реч Христа, свака Његова реч, дошла је у свет одозго; она спада у сферу других димензија и може се усвојити само путем дуге молитве и уз много плача. Без тог услова она ће стати заувек неразумљива, ма како људи били „образовани“, чак и богословски.

[JESSY]

Име Исуса Христа је за верујућег као високи зид утврђења. Непријатељу није лако да се пробије кроз тешка гвоздена врата; не помаже му ни превара, само ако се наша пажња не расипа на спољашње предмете. Молитва Његовим Именом даје снагу души не само да савлада штетне спољашње утицаје, него и да учини знатно више: да утиче на средину у којој живимо. Она нас учи како да излазимо из унутрашње дубине срца и да се са браћом опходимо у љубави и миру. Мир и љубав, заповеђени Богом, када се множе, постају извор ватрене молитве за цео свет. Дух Христа нас изводи у пределе љубави која обухвата сву творевину. У таквом стању, душа се са великом топлином моли:

„Господе, Исусе Христе, Спаситељу наш, помилуј нас, и Твој свет“.

[JESSY]

Свети Оци говоре: смирење само може спасти човека, а гордост сама је довољна да га стровали у мрак пакла. Победа, међутим, над целокупним комплексом страсти означава стицање богоподобног бића. Све страсти су нужно обучене у неку форму, видљиву или мислену, имагинарну. У пламеној покајној молнтви дух хришћнина скида са себе те представе видљивих ствари и разумских појмова. Ослобађање од свих опажајних и мислених форми практикује се и у другим аскетским културама. Ипак, у самом „мраку обнажења“ душа не сусреће Живога Бога уколико се молитва врши без неопходног познања греха и искреног покајања. Може се само осећати некакав одмор од калеидоскопског хода свакодневног живота.

[JESSY]

Тешка је наша тема, причати о Богу. При самом додиру са њом у нама се појављује дуги низ збуњујућих питања: није ли безумно претендовати на познање Онога који је изнад сваког познања? Поставити пред себе тај задатак, не значи ли већ нескромно полагати право на неку врсту поседовања траженог? Ко је и сам неупућен у божанске тајне - зар ће моћи другима да саопшти знање о њима? Да ли ће онај који нема удела у светлости беспочетној својом речју другима прокрчити пут до виђења те светлости?

[Hristoslav]

Молио бих било кога ко има од Светог Софронија Сахарова књиге Духовне беседе том 1 и 2 а расположен је да их прода да ми се јави. Цена није проблем. Христослав 

[JESSY]

@Hristoslav

Duhovne besede Knj. 2 : arhimandrit Sofronije

WWW.KNJIZARA.COM

---

Arhimandrit Sofronije Saharov (1896 – 1993) je, danas, jedan od najpoznatijih i najčitanijih pisaca-podvižnika iz prošlog stoleća. Njegove knjig ...

Архимадрит-Софроније-Духовне-беседе.pdf

[Вукашин]

Видео сам књигу бр. 2 на сајту Жиче.