Jump to content

Друга страна нашег комфора или: Новинар се тајно запослио и забележио како се склапа Ајфон 5; Издржао је непуних 5 дана.

Оцени ову тему


RYLAH

Препоручена порука

Ајд сад, који је то исказ нетачан, и због чега је нетачан? Овде се убих од објашњавања, мислим да би било поштено, кад сам се стварно потрудио, само да ми кажеш који је део конкретно нетачан?

To da je Zapad bogat zbog "jakih institucija", kao i da je u Kini loše zbog "slabih institucija" i ostale gluposti. Zvone je sumirao stvar u ovom postu:

СССР је имао још "јаче" институције па је пук`о ко звечка... САД има све "јаче" институције па су на прагу пропасти.

Једино што од институција ту има везе је да се спроводи закон. Све остало је слобода.

samo bih podvučeni deo zamenio sa "da štiti individualne slobode".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

To da je Zapad bogat zbog "jakih institucija", kao i da je u Kini loše zbog "slabih institucija" i ostale gluposti. Zvone je sumirao stvar u ovom postu:

samo bih podvučeni deo zamenio sa "da štiti individualne slobode".

Па о чему ја овде причам све време?

Прво је пост погрешан јер је и СССР имао СЛАБЕ институције, а друго, ја све време причам да јаке институције гарантују доследно спровођење закона, и то добрих закона, које је донела друга јака институција, и подзаконских регулатива, које је донела трећа институција. У томе и јесте поента целе приче. А индивидуалне слободе се не штите другачије него кроз добре законе и чврсте гаранције у виду добрих и чврстих уставних решења. А да би се то штитило, потребне су нам јаке институције (што није исто што и "деспотске" институције, врати се пар постова горе где сам објаснио шта подразумевам под јаком институцијом). ;)

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ацо, проблем је што ти наведеш неке ствари, али не покажеш узрочно-последичну везу између њих и онога што желиш да покажеш.

На пример, ја кажем да када негде се отвори нова фабрика то повећава цену рада. Зашто? Да би привукао раднике, послодавац мора да понуди услове који ће бити бољи од оних у окружењу. Ту је јасно зашто је једна ствар узроковала другу.

Када ти кажеш "ако имамо јаке институције" десиће се то и то, то је потпуно неодређено... Може да се деси, а не мора. Треба доказати да ће се десити.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е, сад, имамо институције које су, у смислу редовног и нормалног функционисања тржишта, регулаторне институције. То су већ поменути суд, централна банка, владина тела, дирекције при министарствима или разне агенције, привредне коморе, и тако даље.

Неке од тих институција баве се правима радника, друге се институције баве регулисањем или подстицањем раста тржишта.

Када је институција која се бави правима радника јака, а то значи и независна од утицаја централне власти у мери у којој је то могуће, она ће да се труди да спроводи закон, без обзира на то шта на пример ради агенција за подстицај улагања. Она је ту да се брине о правима радника и о њиховој добробити и да се стара о спровођењу закона који регулишу не само плате и смештај, него и услове рада у смислу изложености буци, разним честицама, испарењима, повредама на раду, и тако даље. ДАкле, уколико је независна и јака, она ће да оде у Фокскон и рећи ће им да унапреде услове заштите на раду, да унапреде права радника, да им дају одређене паузе, да побољшају смештај радника, и да све то МОРАЈУ да ураде, иначе ће их затворити.

Међутим, пошто су све институције слабе, онда ће неко из институције за заштиту радника да позове некога из институције за промоцију привредног раста и да узме његово "мишљење" о томе колико би било добро за целокупну кинеску економију да се Фокскон притисне. Онда му тај неко каже "Јес да су услови рада такви и такви и да ће нам радници масовно цркавати или се убијати, али ако би ти пристиснуо Фокскон, то би им доста повећало цену коштања и ко зна шта би било. Овако они дају какав таква посао тим јадницима, макар су их нама скинули са грбаче. Пусти ти Фокскон, добар нам он посао завршава." И онда тај са мишљењем оде у своју агенцију и не такне Фокскон.

Са друге стране, тамо где су институције јаке, у Хонг Конгу, који је независан од кинеског система, и који има заоставштину британских јаких институција, тај неко неће да иде по било какво мишљење (углавном), него неће да дозволи да се фабрика подигне ако није испунила све потребне услове. И то је довело до тога да је опет неко нашао интереса да ради у том хонг Конгу, али на здравим основама.

Sta je to "dobrtobit radnika" i ko je arbitar koji to odredjuje i na koji nacin je dosao do tih saznanja?



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па о чему ја овде причам све време?

Прво је пост погрешан јер је и СССР имао СЛАБЕ институције, а друго, ја све време причам да јаке институције гарантују доследно спровођење закона, и то добрих закона, које је донела друга јака институција, и подзаконских регулатива, које је донела трећа институција. У томе и јесте поента целе приче. А индивидуалне слободе се не штите другачије него кроз добре законе и чврсте гаранције у виду добрих и чврстих уставних решења. А да би се то штитило, потребне су нам јаке институције (што није исто што и "деспотске" институције, врати се пар постова горе где сам објаснио шта подразумевам под јаком институцијом). ;)

То изгледа као да сада ти прилагођаваш дефиницију "јаких институција" примерима који се наведу...

Значи, власт у СССР-у је дефинитивно имала неограничену моћ. Могли су у било ком тренутку било кога да затворе или ликвидирају. То ја сматрам за "јаку институцију".

Ако говоримо о законима, онда је то друга прича и управо оно што је главно. СССР је имао законе који су ограничавали слободу појединца. САД је имала, и данас добрим делом има, законе који бране слободу појединца. Е сада, ја опет могу да ти покажем узрочно-последичну те две ствари и њихових економија, само треба мало да се пише.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ацо, проблем је што ти наведеш неке ствари, али не покажеш узрочно-последичну везу између њих и онога што желиш да покажеш.

Када ти кажеш "ако имамо јаке институције" десиће се то и то, то је потпуно неодређено... Може да се деси, а не мора. Треба доказати да ће се десити.

Aj baš da čujem te njegove uzročno-posledične veze, kao i objašnjenje zašto nije realno da mi donesemo zakon da je minimalna plata 800 evra, napravimo te njegove mitske "jake institucije", sprovedemo zakon i rešimo problem građanima.

:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ацо, проблем је што ти наведеш неке ствари, али не покажеш узрочно-последичну везу између њих и онога што желиш да покажеш.

На пример, ја кажем да када негде се отвори нова фабрика то повећава цену рада. Зашто? Да би привукао раднике, послодавац мора да понуди услове који ће бити бољи од оних у окружењу. Ту је јасно зашто је једна ствар узроковала другу.

Када ти кажеш "ако имамо јаке институције" десиће се то и то, то је потпуно неодређено... Може да се деси, а не мора. Треба доказати да ће се десити.

Али си испустио један фактор: Скоро неограничену понуду радне снаге, што ствара несразмеру на овом конкретном тржишту о ком причамо, и због чега је потребна интервенција институција које би заштитиле раднике од оваквог односа према њима и које би натерале послодавце да поштују мере заштите на раду.

Ево је и узрочно - последична веза: Инспектор заштите на раду чује за грозне услове у некој фабрици. Оде у фабрику, констатује да фабрика не испуњава те услове и да јој обавезујуће упутство да то исправи. Руководилац у фабрици, знајући да нема шансе да подмити било кога и тако избегне законску обавезу, и знајући да ће га суд експресно казнити (да не може на суду ни да изврда ни да развалачи поступак у недоглед), поправи услове рада или боравка у фабрици. Из тога даље иде да ће радници имати боље услове рада захваљујући јакој и независној институцији ккоја је спровела закон.

А то није нешто што није проверено и доказано. Врло просто: САД је имала јаке институције и напредовала, СССР је имао слабе институције (све је било подређено вољи централне државе) и пропадао. Ено ти две Немачке, једна поред друге, исти народ бољи ти пример не треба. Зато сам и узео Кину и Хонг Конг, исти народ, два система. Чиста емпирија.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А то није нешто што није проверено и доказано. Врло просто: САД је имала јаке институције и напредовала, СССР је имао слабе институције (све је било подређено вољи централне државе) и пропадао. Ено ти две Немачке, једна поред друге, исти народ бољи ти пример не треба. Зато сам и узео Кину и Хонг Конг, исти народ, два система. Чиста емпирија.

Izvini brate, molim te.

0110_hahaha

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То изгледа као да сада ти прилагођаваш дефиницију "јаких институција" примерима који се наведу...

Значи, власт у СССР-у је дефинитивно имала неограничену моћ. Могли су у било ком тренутку било кога да затворе или ликвидирају. То ја сматрам за "јаку институцију".

Ако говоримо о законима, онда је то друга прича и управо оно што је главно. СССР је имао законе који су ограничавали слободу појединца. САД је имала, и данас добрим делом има, законе који бране слободу појединца. Е сада, ја опет могу да ти покажем узрочно-последичну те две ствари и њихових економија, само треба мало да се пише.

То НИЈЕ јака институција. Јака институција је НЕЗАВИСНА у односу на друге институције, углавном у односу на централну власт.

А ниси упознат. СССР је имао добре законе, чак је Стаљинов устав био један од бољих устава, али је квака у томе што се гаранције из тих закона и тог устава нису примењивале јер није било институција које су биле јаке. Сва је власт била сконцентрисана у рукама веома уског круга људи. Они јесу били моћни, али да би они стекли моћ, одузели су је институцијама које су претворили у средство за спровођење својих одлука, а не у оно што треба да раде и чиме треба да се баве.

Да ли сам сада јаснији?

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Али си испустио један фактор: Скоро неограничену понуду радне снаге, што ствара несразмеру на овом конкретном тржишту о ком причамо, и због чега је потребна интервенција институција које би заштитиле раднике од оваквог односа према њима и које би натерале послодавце да поштују мере заштите на раду.

Па имаш велику понуду радне снаге и мали број радних места. Држава ту ништа не може да уради... Једино да стреља половину становника па поправи однос (шалим се, наравно).

Ево је и узрочно - последична веза: Инспектор заштите на раду чује за грозне услове у некој фабрици. Оде у фабрику, констатује да фабрика не испуњава те услове и да јој обавезујуће упутство да то исправи. Руководилац у фабрици, знајући да нема шансе да подмити било кога и тако избегне законску обавезу, и знајући да ће га суд експресно казнити (да не може на суду ни да изврда ни да развалачи поступак у недоглед), поправи услове рада или боравка у фабрици. Из тога даље иде да ће радници имати боље услове рада захваљујући јакој и независној институцији ккоја је спровела закон.

Тачно, само што ниси извео све последице. Неке си превидео.

Руководилац у фабрици има одређени буџет, рецимо милион долара. Он ту има низ могућности:

1. Да запосли једног радника и плати га милион долара

2. Да запосли десет радника и плати их по $100,000

3. Да запосли сто радника и плати их по $10,000

4. Да запосли хиљаду радника и плати их по $1000

Он ће ту донети одлуку на основу врсте посла који треба завршити и расположивости радника који могу да то заврше. Рецимо да је одабрао опцију 4 - 1000 х $1000.

Е сада дође "инспектор" и нареди му да сваки радник мора да има радно одело које кошта 100 долара. За 1000 радника то је 100,000 долара. Значи, сада руководилац опет има више опција:

1. Да радницима смањи плату на $900 и свакоме купи одело

2. Да отпусти 100 радника и осталима купи одела

3. ...

И тако даље, ваљда је довољно за илустрацију. Оно што ово показује је да "инспектор" у суштини не помаже радницима ништа. Он не повећава њихову могућност избора, већ само пребацује од једних другима на неки начин. У ствари им смањује могућност избора.

А то није нешто што није проверено и доказано. Врло просто: САД је имала јаке институције и напредовала, СССР је имао слабе институције (све је било подређено вољи централне државе) и пропадао. Ено ти две Немачке, једна поред друге, исти народ бољи ти пример не треба. Зато сам и узео Кину и Хонг Конг, исти народ, два система. Чиста емпирија.

Па не знам и даље шта ти то значи "јаке институције"... САД је највише напредовала у XIX веку и почетком XX када су владале највеће индивидуалне слободе. Чак је и имиграција у земљу била потпуно слободна, порез на приход уопште није постојао итд.

Ја тврдим да су узрок њиховог напретка управо "индивидуалне слободе" и то могу да докажем. Недостатак истих је узрок пропасти СССР-а. Ако те интересује детаљније гуглај "economic calculation".

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sta je to "dobrtobit radnika" i ko je arbitar koji to odredjuje i na koji nacin je dosao do tih saznanja?

То су права која постоје у разним међународним конвенцијама. То је, рецимо, право на паузу, право на годишњи одмор, право на гарантовану минималну зараду, право на хумане услове рада, и тако даље. Није то неко измишљање топле воде, већ одавно постоји, само што се негде спроводи, а негде не.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То НИЈЕ јака институција. Јака институција је НЕЗАВИСНА у односу на друге институције, углавном у односу на централну власт.

А ниси упознат. СССР је имао добре законе, чак је Стаљинов устав био један од бољих устава, али је квака у томе што се гаранције из тих закона и тог устава нису примењивале јер није било институција које су биле јаке. Сва је власт била сконцентрисана у рукама веома уског круга људи. Они јесу били моћни, али да би они стекли моћ, одузели су је институцијама које су претворили у средство за спровођење својих одлука, а не у оно што треба да раде и чиме треба да се баве.

Да ли сам сада јаснији?

Не знам стварно који је то "добар" закон имао СССР... :(

Њихов проблем је био што им је читав систем био заснован на насиљу и поробљавању појединца. То је темељ. Не знам како на таквом темељу може да се направи било шта "добро"... И сама њихова историја је илустрација колико је било "добро".

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па имаш велику понуду радне снаге и мали број радних места. Држава ту ништа не може да уради... Једино да стреља половину становника па поправи однос (шалим се, наравно).

:)

Тачно, само што ниси извео све последице. Неке си превидео.

Руководилац у фабрици има одређени буџет, рецимо милион долара. Он ту има низ могућности:

1. Да запосли једног радника и плати га милион долара

2. Да запосли десет радника и плати их по $100,000

3. Да запосли сто радника и плати их по $10,000

4. Да запосли хиљаду радника и плати их по $1000

Он ће ту донети одлуку на основу врсте посла који треба завршити и расположивости радника који могу да то заврше. Рецимо да је одабрао опцију 4 - 1000 х $1000.

Е сада дође "инспектор" и нареди му да сваки радник мора да има радно одело које кошта 100 долара. За 1000 радника то је 100,000 долара. Значи, сада руководилац опет има више опција:

1. Да радницима смањи плату на $900 и свакоме купи одело

2. Да отпусти 100 радника и осталима купи одела

3. ...

И тако даље, ваљда је довољно за илустрацију. Оно што ово показује је да "инспектор" у суштини не помаже радницима ништа. Он не повећава њихову могућност избора, већ само пребацује од једних другима на неки начин. У ствари им смањује могућност избора.

А ако му радник погине на радном месту због неодговарајућих услова рада, одрежу огромну казну, фабрику му затворе, а њега на робију. Да ли му се више исплати да купи заштитно одело и то укалкулише у цену, или цену држи нереално ниском, уз ризик да изгуби огромне паре? Шта је јефтиније? :)

Па не знам и даље шта ти то значи "јаке институције"... САД је највише напредовала у XIX веку и почетком XX када су владале највеће индивидуалне слободе. Чак је и имиграција у земљу била потпуно слободна, порез на приход уопште није постојао итд.

Ја тврдим да су узрок њиховог напретка управо "индивидуалне слободе" и то могу да докажем. Недостатак истих је узрок пропасти СССР-а. Ако те интересује детаљније гуглај "economic calculation".

Али индивидуалне слободе иду руку под руку са јаким институцијама. Јаке институције су гарант владавине права, што значи и гарант личних слобода појединца. Узроци пропасти СССР су многи, али земља не може да напредује уколико нема јаке институције које ће да гарантују владавину права, да спроводе законе, а то онда подразумева и гаранције личних слобода.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...