Друга страна нашег комфора или: Новинар се тајно запослио и забележио како се склапа Ајфон 5; Издржао је непуних 5 дана.

[Zayron]

Oni se služe rupama u zakonima i nesavršenim zakonskim odredbama koje uvijek redovno šepaju po deesetke godina i više za tehnologijom i razvojem. Naravno da se radi o kršenju elementarnih ljudskih prava na zdravlje psihičko i fizičko i o svirepom fizičkom i psihičkom zlostavljanju i iskorištavanju ljudi. Igraju prosto na tu kartu da ko ne želi ne mora tamo da radi, kad jedan nezadovoljnik ili psihički i fizički likvidiran ode oni prime drugog koji na sve to opet dobrovoljno pristane itd. I na tu da nigdje ne piše u zakonu da li nekakvu radnu operaciju imaju absolvovat u 3, 5 7 ili 10 sekundi ili za pola minuta, minut ili dva. Također im ide u prilog slaba ili nikakva sindikalna aktivnost ili moć, bolje reći nemoć. Ali vremenom se nadođe i na takve. Takve te tendencije postoje i u Evropi, naročito u zemljama bivšeg istočnog bloka, u Češkoj također. Znam za slične konkretne primjere toga u automobilskoj industriji itd. koji su se rješavali pravno, sindikalno pa i štrajkovima i bili aktuelni posljednih 20 godina tu u Češkoj.

[Аурор]

[Randy]

Какав комунизам овде влада па то је феномен. Већина модерних Срба више мрзи Америку и запад него што воли леба да се наједе.

[Иван ♪♫]

анти-ајфон, ајфон ингрица:

 

http://kotaku.com/5839948/see-the-anti+iphone-game-that-apple-doesnt-want-you-to-play/

[Иван ♪♫]

 

[εργασία]

Читао сам ову тему скоро целу ноћ. Заглибили сте се у питање да ли радницима у Кини страни капитал чини услугу што их је "нахранио" или није. Прави одгоовор за "либералну" екипу треба да буде методолошки фундиран и, како бих рекао, ендоген на основу њихове доктрине која каже да слободни капитализам гура све већу акумулацију капитала напред, све веће плате радника и њихов генерални стандард диже све више, повећава продуктивност уз рапидни технолошки напредак итд., што све јест делимично тачно на основу историје развијених привреда али онда постаје нејасно откуд потреба капиталу да унајмљује јефтину радну снагу по светским недођијама, ако му чисто економски разлози не сметају да се оплођује на све већем нивоу код куће? И то деценијама уназад. 

Присталице неограниченог капитализма морају своје одговре темељити на ендогеним факторима капиталистичког развоја. Као да нема других држава и људи на овом свету. То је методолошки контекст расправе. Реторичка подпитања типа, шта више волиш да платиш, јефитнији или скупљи јогурт када уђеш у продавницу јесте довитиљиво избегавање правог проблема и суочавања са чињеницом да огромне своте капитала у Америци (укључујући ту и Епл који већи део запослених има у услужном сектору код куће), унајмљују десетоструку скупљу радну снагу и да им то уопште не смета да послују. На против, као и што сами "либералци"  кажу и радо користе пример развоја САД у последњих 150 година, акумулација капитала је била све већа уз истовремени пораст  плата радника.

Интересантно да капиталистима никад не сметају други капиталисти када треба да купе прескупу опрему и машине; не буне се, него узимају кредите и набављују најнапреднија средства за производњу гледајући да повећају економију обима и тако своје цене учине конкурентијим у својој бранши. Ни један предузетник неће да оде у Сименс или Бош и каже, слушајте ваше машине и пумпе су прескупе, ајде мало одрекните се вашег комфора и луксуза огледаном у вашем профиту и смањите цене својим производима, како би наши инпути били јефитнији. Нико никада не каже да не може да запосли повећани број радника зато што други капиталисти лиферују репро-материјал и машине другом капиталисти уз цене које укључују добре и масне профите, него су проблем увек радници и њихова најамнина.  

Прави узрочник сељења капитала у државе и регионе са униженом радном снагом је у тенденцијском паду профитне стопе у позном капитализму. Немогућност да се настави несметана акумулација капитала на све већој основици сили капиталисте да пронаћу начин да подигну рентабилност својих инвестицијских подухвата и не бирају средства да би остварили свој циљ. Зато ће гледати да кроз империјалне међународне уговоре (отуд и потреба за државом и њеном агресивном политиком на спољном плану, што је управо у супротности управо са либералним доктринама о "минималној држави") обезбеде себи глобално слободно тржиште како би могли да пронађу багателну радну снагу и тиме барем за неко време решили проблем пале профитабилности.

На крају, не заборавите да у фази просперитета пословних циклуса, капитал нема никакав проблем да ангажује све већи број радника по све већим најамнинама. На либерале пада терет да покажу да то може ићи бескрајно, јер је њихова тврдња да фри-трејд капитализам води у све богатији развој без већих препрека. Наравно, њихов изанђали маневар је да се држава меша у привреду последњих 70 година, од Њу Дила на овамо, али историја привредних циклуса сеже дубоко у прошлост XIX. века када је државни економски интервенционизам био незнатан, а и на многим другим основама та теза може да се оспори.